Home Blog Page 325

Objavljen poziv za inovacije za čistiji vazduh

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: UNDP

U okviru Evropske zelene nedelje 2022. u Srbiji danas je u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu predstavljen Izazov za inovacije za čistiji vazduh.

Uz podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pozvao je jedinice lokalne samouprave, javna i privatna preduzeća, kao i naučno-istraživačke institucije, da prijave svoje inovativne ideje za poboljšanje kvaliteta vazduha na lokalnom nivou. Realizacija ovih ideja doprineće zdravijem okruženju i ubrzati zelenu transformaciju privrede i društva u Srbiji.

Prijavljivanje na Izazov koji je otvoren do 27. juna 2022. je moguće isključivo putem elektronskog formulara koji se može preuzeti na sajtu Evropske unije za zelenu agendu u Srbiji.

Pomoćnica ministarke zaštite životne sredine Aleksandra Imširagić Đurić predstavila je ključne aktivnosti ministarstva u oblasti poboljšanja kvaliteta vazduha:

„Ministarstvo će intenzivno raditi  na daljem usklađivanju zakonodavnog okvira sa direktivama EU iz oblasti kvaliteta vazduha, razvoju Programa za zaštitu vazduha Republike Srbije sa Akcionim Planom, njegovom usvajanju i daljoj implementaciji. Takođe, neophodno je raditi na unapređenju, usvajanju i sprovođenju planskih dokumenata na lokalnom nivou kao i na podizanju svesti kroz aktivno učešće stručne i zainteresovane javnosti, lokalnih zajednica i građana“, dodala je Imširagić Đurić.

Miroslav Tadić, vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene UNDP-a, istakao je da izloženost zagađenom vazduhu ima ozbiljne negativne posledice po ljudsko zdravlje, kvalitet života i životni vek. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, dodao je Tadić, ljudi koji žive u gusto naseljenim područjima najviše su izloženi posledicama zagađenja vazduha.

“Zato pozivamo sve koji imaju ideju kako da smanjimo zagađenje i poboljšamo kvalitet vazduha koji udišu građani i građanke Srbije – da se prijave na ovaj Izazov. Deset najbolje ocenjenih rešenja dobiće našu mentorsku i tehničku podršku, a za najmanje tri rešenja biće obezbeđena finansijska podrška za njihovu primenu u praksi“, istakao je predstavnik UNDP-a.

Više o uslovima učešća i procesu prijavljivanja na Izazov, zainteresovani će moći da saznaju i na Info danu, koji će organizovati UNDP i Ministarstvo zaštite životne sredine 8. juna 2022. u Beogradu, a sva pitanja oko Izazova se mogu uputiti i direktno na adaptacije.rs@undp.org.

Izazov za inovacije za čistiji vazduh objavljen je u okviru projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ koji, uz finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom.

Izvor: UNDP

Solarni paneli će ubuduće raditi i noću?

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Tehnologija solarne energije se, od njenog pojavljivanja pa do danas, kontinuirano usavršavala što je rezultovao nižom cenom i većom efikasnošću solarnih panela. Ipak, pojedini nedostaci ostali su nerešeni kao što je nemogućnost solarnih panela da proizvode struju bez direktne sunčeve svetlosti.

Izvesno je, međutim, da naučnici neće odustati od evolucije solarne tehnologije te da ćemo ubuduće imati solarne panele koji još efikasnije proizvode struju i neće odmarati čak ni noću.

Tim sa Fakulteta fotonaponskih i obnovljivih izvora energije u sklopu Univerziteta Novog Južnog Velsa (UNSW) u Australiji uspeo je da proizvede struju iz toplote koju zemljina površina emituje noću u procesu hlađenja.

Ova toplota se emituje kao infracrvena svetlost, a naučnici to nazivaju “noćna” solarna energija jer proces koristi solarnu energiju koja tokom dana pogađa Zemlju u obliku sunčeve svetlosti i zagreva planetu, a noću ova ista energija zrači nazad u svemir.

Uz pomoć poluprovodničkih uređaja koje se nazivaju termoradijativne diode, sastavljene od istih materijala kao i naočare za noćno posmatranje, istraživački tim je uspeo da generiše energiju iz emisije infracrvene svetlosti, saopšteno je na sajtu pomenutog univerziteta.

„Na isti način na koji solarna ćelija može da generiše električnu energiju apsorbujući sunčevu svetlost koju emituje vrelo sunce, termoradijativna dioda generiše električnu energiju emitujući infracrveno svetlo u hladnije okruženje. U oba slučaja, temperaturna razlika je ono što nam omogućava da proizvodimo električnu energiju”, rekla je koautorka studije Fibi Pirs.

Iako je količina energije koja se generiše u ovoj fazi veoma mala – oko 100.000 puta manja od one koju isporučuje solarni panel – istraživači veruju da se rezultat može poboljšati u budućnosti.

„Upotrebom termovizijskih kamera možete videti koliko radijacije ima noću, ali samo u infracrvenom, a ne u vidljivim talasnim dužinama. Ono što smo uspeli je da napravimo uređaj koji može da generiše električnu energiju iz emisije infracrvenog toplotnog zračenja”, rekao je vođa istraživačkog tima Ned Ekins-Dakis.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom žurnalu ACS Photonics.

Milena Maglovski

Sutra počinju “Dani dobrog vetra” u Hrvatskoj – Regionalna konferencija u pravi čas

Foto: Promo / Dani dobrog vetra
Foto: OIE Hrvatska

Još samo dan nas deli od velike regionalne konferencije “Dani dobrog vetra” koju organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, uz partnersku podršku evropskog udruženja WindEurope i pokroviteljstvo Ministarstva privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske.

Više od 250 učesnika iz Hrvatske, zemalja regiona i Evrope dolazi u Dubrovnik 2. i 3. juna gde ih u prezentacijama i na panelima očekuju najnovije informacije iz sektora OIE i razvoja vetroenergije.

Konferenciju će u 16:30 otvoriti direktorka Obnovljivih izvora energije Hrvatske Maja Pokrovac. Pozdrave će okupljenima, prvi put gostujući na konferenciji, uputiti i Džajls Dikson, direktor WindEurope, a zatim će se obratiti gradonačelnik Dubrovnika Mate Franković, župan Dubrovačko-neretvanske županije Nikola Dobroslavić i državni sekretar Ministarstva privrede i održivog razvoja Hrvatske Ivo Milatić.

Na prvom premium panelu u sklopu konferencije govoriće i menadžerka udruženja OIE Srbija Danijela Isailović: “Na prethodnim Danima dobrog vetra u Vodicama dobili smo ideju da prema uzoru na OIE Hrvatska kreiramo Udruženje OIE Srbija i već uspešno radimo. Od ovogodišnje konferencije u Dubrovniku očekujem ideje za rešenje energetske krize, recept za uspešan aukcijski proces, putokaz za prevazilaženje problema u nabavci opreme za vetroparkove i simplifikaciju procedura dobijanja dozvola za vetroelektrane. Industrija energije vetra nalazi se pred velikim izazovima i očekivanjima uslovljenim svetskom energetskom krizom. Region mora sarađivati, a Hrvatska i Srbija su dobri primeri saradnje u oblasti OIE“, rekla je Isailović.

Konferencija posvećena energiji vetra dolazi u pravom trenutku budući da, usled krize s ruskim energentima, EU želi da proizvodi više sopstvene energije iz obnovljivih izvora i taj cilj da ostvari čim pre.

Energetska tranzicija Evrope se ubrzava, a plan je postojećih 190 GW instaliranih kapaciteta energije vetra do 2030. povećati na 480 GW. Da bi to bilo moguće, potrebno je godišnje instalirati 35 GW novih kapaciteta. Koliko je ogroman taj posao pokazuje i podatak da je EU prošle godine na kopnu i moru instalirala samo 11 GW u novim vetroelektranama.

Iako se cilj čini izuzetno ambicioznim, čelni ljudi ovog sektora tvrde da ništa nije nemoguće. Koliko će i kako regija povećati svoje kapacitete vetroelektrana, šta je potrebno preduzeti da bi do toga došlo, šta donose nove smernice RES Simplify i kako svi možemo doprineti zajedničkom ostvarenju cilja od 480 GW neka su od ključnih pitanja konferencije.

Energetski portal

Premijerno prikazan potpuno novi BMW X1

Foto: Fabian Kirchbauer
Foto: Fabian Kirchbauer

Ulaznica u BMW X svet dobila je svoju novu generaciju. BMW X1 u svom novom izdanju donosi potpuno električnu verziju, napredne digitalne funkcije, kao i više sofisticiranosti i prostora.

Od starta prodaje vozačima će na raspolaganju biti dve benzinske i dve dizel verzije koje, uz pomoć sedmostepenog automatskog Steptronic menjača sa duplim kvačilom, prenose snagu na prednje ili sve točkove pomoću BMW xDrive pogona na sva četiri točka.

Uz ove modele stižu i potpuno električni BMW iX1 xDrive30, a potom i dve plug-in hibridne verzije.

Novi eksterijer ima unapređenu aerodinamiku, redizajnirane prednje bubrege, standardne LED farove sa dnevnim svetlom u obliku obrnutog slova L, kao i tipičan X oblik bokova sa skoro kvadratnim rubovima. Opcionalno je moguće poručiti adaptivne LED farove sa matrix funkcijom i varijabilnom distribucijom svetla, kao i potpuno automatsku kuku za vuču.

Na zadnjem delu novog BMW X1 modela su nova, tanka zadnja svetla atraktivnog 3D oblika, a spoljašnost je moguće unaprediti i uz opcionalni xLine ili M Sport paket.

Svi modeli dolaze sa 17-inčnim aluminijumskim točkovima, uz mogućnost poručivanja i drugih dimenzija, od kojih je vozačima po prvi put dostupna i opcija od 20 inča.

U unutrašnjisti novi BMW X1 raspolaže stadnardnim infotejnment sistemom sa zakrivljenim ekranima dimenzija 12.25 i 10.7 inča koji koristi najnoviji BMW Operativni sistem 8. Atraktivnost enterijera dodatno je izražena novodizajniranim sedištima, koja opcionalno mogu biti i u sportskoj verziji, sa električnim pomeranjem, lumbalnom podrškom, a i funkcijom masaže.

Budući vozači novog BMW X1 modela moći će da nadograde svoja sedišta oblogama od veštačke „Sensatec“ ili prave „Vernasca“ kože. Zadnja sedišta je moguće oboriti u odnosu 40:20:40, a zapremina prtljažnika iznosi od 540 do 1600 litara. „Plutajući“ nasloni za ruke je istovremeno i kontrolno ostrvo za funkcije vožnje, a standardna oprema je i sportski volan.

Vozačima je dostupno i poručivanje palete sistema asistencije u vožnji koja uključuje sve aktuelne sisteme identične onima koji se nalaze u BMW automobilima visoke klase. Kao senzori se koriste radari i kamere i oni omogućavaju  funkcije poput samostalnog održavanja u traci i upravljanja kao i aktivnog tempomata koji radi do 210 km/h.

Na spisku standardne opreme  su automatski menjač, navigacija, automatski dvozonski klima uređaj, četiri USB C porta, kao i dva 12-voltna priključka. Pored navedenog, tu su tempomat i parking senzori sa zadnjom kamerom.

Sve komponente na automobilu su izmenjene u odnosu na prethodni model, a unapređeni su i sistemi oslanjanja pa su tako amortizeri na prednjem delu promenjive tvrdoće u zavisnosti od hoda,  a moguća je doplata za M adaptivno oslanjanje, kao i sportsko upravljanje.

Foto: Fabian Kirchbauer

Prvi električni BMW iX1 SAV ima 230 kW i 313 KS, a ukupni obrtni moment iznosi 494Nm. Ove karakteristike su  postignute primenom dva elektromotora pete generacije koji ovom automobilu omogućuju i pogon na sva četiri točka.

Ubrzanje ovog modela od stanja mirovanja do 100km/h je 5,7 sekundi, a očekivana autonomija po WLTP standardu kreće se od 413 do 438km.

Baterija raspolaže kapacitetom od 64,7kWh i moguće ju je puniti maksimalnom snagom od 130kW, kada se za svega 10 minuta može povećati autonomija za 120km.

Ista generacija elektropogona primenjena je i na plug-in hibridnim modelima koji imaju povećanu čisto električnu autonomiju u odnosu na prethodnu generaciju i to od 78 do 89km.

Plug-in hibridne verzije BMW X1 modela nose oznake BMW X1 xDrive 25e i xDrive 30e, s tim da prva verzija ima 180kW i 245 KS, a druga 240kW i 326KS. Ukupni obrtni moment kod oba modela iznosi 477Nm.

Novi BMW X1 modeli sa konvencionalnim motorom podrazumevaju dve benzinske verzije sa 136, odnosno 218KS i dve dizel opcije sa 150, odnosno 211KS. Snažniji modeli opremljeni su PHEV sistemom nove generacije.

Izvor: BMW PR

Planovi za pančevački petrohemijski kompleks – Azotara će proizvoditi plavi vodonik

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Pančevo stavio je na javni uvid Nacrt plana generalne regulacije kompleksa HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija nafte Pančevo u naseljenom mestu Pančevo.

Cilj plana koji je izradio JP Urbanizam Pančevo je, između ostalog, obezbeđivanje odgovarajuće planske regulative za izgradnju novih industrijskih sadržaja u pančevačkom petrohemijskom kompleksu, takozvanoj južnoj industrijskoj zoni Pančeva.

HIP Azotara

Kada je reč o HIP Azotari, u planu je izgradnja postrojenja za dobijanje plavog vodonika.

„U toku su dogovori sa kompanijom Siemens Energy o načinu i dinamike realizacije ovog projekta i nabavke postrojenja Silyzer 300“, navodi se u planu.

Dodaje se da način dobijanja plavog vodonika kao energenta u budućnosti, dovodi do značajnog smanjenja emisije CO2 koja se bazira na tehnologiji hvatanja ugljenika.

Ističe se da se planovi za proširenje i izgradnju novih postrojenja u HIP Azotari baziraju na činjenici da se maksimalno povećaju utrošci amonijaka na dnevnom nivou i na taj način smanji njegovo skladištenje, a sa druge strane da se spremno dočeka momenat prestanka upotrebe granulisanih mineralnih đubriva u EU nakon 2025 godine.

HIP Petrohemija

Za HIP Petrohemiju, koja je naš najveći proizvođač monomera etilena, navedeni su planovi rekonstrukcije i povećanja kapaciteta fabrike PENG sa 63.000 na 89.000 t i fabrike PEVG sa 52.000 na 90.000 t.

Takođe, između ostalog, u planu je i rekonstrukcija fabrike Etilen i fabrike za obradu voda, rekonstrukcija deponije otpadnih voda, izgradnja deponije otpadnog mulja i zgradnja fabrike PP 180KTA, izgradnja i dogradnja objekata i pogona u fabrikama Elektrolize i Energetike, kao i gradnja nove fabrike Polipropilena.

Ističe se da je projekat polipropilena trenutno najvažniji strateški posao na kojem Vlada Srbije sarađuje sa kompanijom NIS kroz privatizaciju HIP Petrohemije.

„Završetak procesa privatizacije HIP Petrohemije planiran je do sredine 2022. godine, a izgradnja i puštanje u rad fabrike polipropilena najkasnije do sredine 2028. godine“, navodi se u planu.

Nova fabrika obuhvatiće postrojenja za proizvodnju i prečišćavanje polipropilena i liniju za pakovanje i rinfuznu otpremu gotovog proizvoda.

Izgradnja u dve faze uključuje postrojenje za prečišćavanje propilena (PGP) i postrojenje za proizvodnju polipropilena (PP) maksimalnog kapaciteta proizvodnje od 264.000 t/g.

Izgradnja postojenja propilena i polipropilena, kako se navodi, smanjiće broj železničkih cisterni i ukupan broj vozova za transport, na godišnjem nivou, jer se izgradnjom postrojenja za polimerizaciju u potpunosti eliminiše potreba za lagerovanjem propilena na lokacijama HIP Petrohemije i Rafinerije nafte Pančevo, tako da će se količina koja se nalazi u svakom trenutku na placu HIPP-a smanjiti sa sadašnjih 2.350 tona na oko 800 tona u postojećem rezervoaru, a u svakom trenutku u polimerizaciji će biti količina od 32 tone propilena što je manje od jedne železničke cisterne (oko 45 tona).

„To nedvosmisleno pokazuje umanjenje rizika po stanovništvo koje živi u blizini železničkih trasa“, ističe se u dokumentu.

Nakon starta fabrike polipropilena predviđa se oko 12.000 t/g transporta rafinata iz HIP FSK Elemir, ili 300 železničkih cisterni na godišnjem nivou, uz povećanje prevoza u drumskom transportu za 11.700 kamiona na godišnjem nivou.

Predviđeno je i povezivanje fabrike Polipropilena sa postojećim i planiranim sistemima u HIP Petrohemiji, ali i sa Rafinerijom nafte i ostalim subjektima u okviru pančevačkog petrohemijskog kompleksa, postojećim i novim cevovodima,

Rafinerija nafte Pančevo

A u Rafineriji nafte Pančevo je po završetku gradnje postrojenja Duboka prerada, planiran nastavak modernizacije, odnosno treća faza koja podrazumeva rekonstrukciju postrojenja katalitičkog krekinga (FCC), izgradnju postrojenja za proizvodnju ETBE (visokooktanske komponente benzina), izgradnju novih objekata u funkciji energane, izgradnju rezervoara, rekonstrukciju industrijskog koloseka u krugu rafinerije, gradnju objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada, kao i uređenje lučkog područja.

Takođe, u K.O. Vojlovica, na prostoru izvan zone zaštitnog zelenila, postoji mogućnost izgradnje solarne fotonaponske elektrane, a planom je data i mogućnost postavljanja solarnih panela na krovove objekata u rafineriji, za sopstvene potrebe rafinerije.

Specijalna luka

U okviru petrohemijskog kompleksa nalazi se i Specijalna luka, u kojoj se planira planira proširenje postojećih pristanišnih kapaciteta, odnosno izgradnja terminala (kontejnerski, intermodalni i Huckepack) predviđenih za prihvat i otpremu robe širokog spektra, kao i izgradnja otvorenih i/ili zatvorenih skladišta za robu široke potrošnje, sirovine, poluproizvode i sl, a kapaciteti će biti naknadno definisani.

Transnafta

Najzad, kada je reč o preduzeću Transnafta, u cilju pojednostavljenja transportne komunikacije naftnim derivatima između postojećih (Rafinerija nafte Pančevo) i budućih skladišnih terminala (skladište sistem produktovoda, skladište obaveznih rezervi, skladište firme Conpet u Rumuniji), potrebno je, kako se navodi, postojeći sistem dva produktovoda HIP Petrohemija osposobiti i interno povezati na svaki Terminal ponaosob.

Foto-ilustracija; Unsplash (Dimitry Anikin)

U planu se podseća da je postojeći sistem produktovoda HIP Petrohemija a.d. Pančevo – Solventul, Temišvar, koga čine dva cevovoda dužine 65 km kroz Srbiju i 50 km kroz Rumuniju, bio namenjen za transport propilena i etilena, ali da nije u upotrebi od 1999. godine te je propao usled neadekvatnog održavanja.

„Transnafta a.d. je trenutno u pregovorima sa Rumunskom kompanijom Conpet oko njegovog ponovnog aktiviranja u cilju ostvarivanja mogućnosti plasmana motornih goriva proizvedenih u Rafineriji nafte Pančevo u region Temišvarskog okruga u Rumuniji“, kaže se u dokumentu i navodi da su ovo parafirala resorna ministarstva Rumunije i Srbije 2015. godine.

Takođe se dodaje i da, imajući u vidu primarnu delatnost Transnafte a.d – obezbeđenje kontinuiranog snabdevanja Rafinerije nafte sirovom naftom, čak i u slučajevima eventualnih kompleksnijih akcidenata duž trase naftovoda na teritoriji Hrvatske ili Srbije koji nužno iziskuju duži vremenski period za sanaciju, izgradnja dodatnih rezervoarskih kapaciteta ima punu opravdanost jer se na taj način dodatno štiti energetski bilans naše zemlje.

Kao najbolja lokacija za izgradnju skladišnih kapaciteta izdvojen je prostor uz severnu ogradu Rafinerije nafte, u nastavku postojeće merne stanice za sirovu naftu i Centralnog terminala za sistem produktovoda Transnafta, koji je i inače planiran za proširenje industrijske zone.

Izvor: eKapija

Može li Evropa bez ruske nafte – koliko će evropski embargo uticati na Srbiju

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Ian Simmonds)

Evropska unija je presekla – kroz šesti paket sankcija stavlja rampu i na rusku naftu. Naftni embargo za sada odnosi se samo na rusku naftu koja stiže brodovima, dok su naftovodi izuzeti. Posle Poljske i Bugaske, ruski „Gasprom“ zavrnuo je gasne slavine i Holandiji. Novi ekonomski rat Brisela i Moskve pogurao je cene energenata – barel nafte premašuje 123 dolara. Evropska unija poziva sve zemlje da se usklade sa sankcijama.

Ruska nafta pokriva 30 odsto potreba Evropske unije za crnim zlatom. Dogovor o nafnom embargu, postignut posle višenedeljnih rasprava, obustaviće dve trećine ruske nafte koja se u zemlje Unije doprema tankerima.

Ta sankcija, za dovoz sirovine, primenjivaće se za šest meseci, a za derivate i druge naftne proizvode za osam meseci. Ruska nafta koja stiže naftovodima za sada nije pod zabranom.

„Mislim da je ovo veoma snažan signal koji treba poslati danas, jer se poslednjih sati, poslednjih dana, spekulisalo o riziku od nedostatka jedinstva Evropske unije. I mislim da je više nego ikada važno da pokažemo da smo u stanju da budemo jaki, da budemo čvrsti, da branimo naše vrednosti i interese“, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

„Evropski savet sada može biti u stanju da finalizuje zabranu za gotovo 90 odsto uvoza ruske nafte do kraja godine. Dakle, ovo je tema na koju ćemo se vratiti i na kojoj ćemo još morati da radimo, ali ovo je veliki korak napred“, smatra predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Iz Bugaske poručuju da su do 2024. izuzeti od nafnog embarga. Mađarska, koja je na naftni embargo držala veto – popustila je, jer je uz Češku i Slovačku, ta sankcija, mimoilazi.

„Uspeli smo da se odbranimo od predloga Komisije da zabrani upotrebu ruske nafte u Mađarskoj. I bez toga imamo dovoljno problema: cene energenata su skočile u nebo, inflacija je visoka i zbog sankcija je Evropa na ivici ekonomske krize“, tvrdi mađarski premijer Viktor Orban.

Cilj Brisela je da zabranom izvoza nafte Rusiji smanji prihode kojima finansira rat u Ukrajini. Moskva pak poručuje da ima kupce na drugoj strani. Samo je Indija povećala uvoz ruske nafte za četvtinu, a veće isporuke ugovara i Kina, koja je najveći potrošač.

Naša zemlja uvozom pokriva 70 odsto potreba za naftom i derivatima, trećina od toga stiže iz Rusije.

„Svakako, na tržištu Mediterana će biti veća potražnja evropskih zemalja za naftom drugog porekla, samim tim i NIS koji se snabdeva na mediteranskom tržištu, u tom smislu imaće nešto više problema. Ove sankcije će pre svega ostaviti posledice na cene sirove nafte, a samim tim i cene goriva više nego na raspoloživost sirove nafte, jer vremenom će neka druga nafta zameniti tu rusku naftu koja je završavala na evropskom tržištu“, objašnjava generalni sekretar „Udruženja naftnih kompanija Srbije“ Tomislav Mićović.

I dok se Estonija zalaže i za gasni embrago, Nemačka i Austrija poručuju da gas neće biti tema sankcija. Holandija je treća zemlja kojoj je „Gasprom“ obustavio isporuke gasa, jer odbija da ga plaća u rubljama. Uvozom iz Rusije pokrivaju 15 posto svojih potreba, pa računaju da će to nadoknaditi domaćom proizvodnjom i tečnim gasom.

„Ne radi se o velikim količinama kubnih metara gasa. Naravno, mi ćemo to veoma pažljivo razmotriti, zaista treba da se vidi kakav je tačno uticaj. Ali na prvi pogled, ne izgleda tako loše“, kaže premijer Holandije Mark Rute.

Pored energetskih, u šestom briselskom paketu sankcija dogovoreno je i ograničenje rada najveće ruske banke – Sberbanke koja pokriva 37 odsto poslovanja sa zemljama Unije, stopira se evropsko osiguranje ruskih brodova i kompanija uslužnih delatnosti, i zabranjuje rad tri ruska državna medija.

Izvor: RTS

EU nije sprovela procenu uticaja smanjenja ruskog gasa, postignut dogovor o delimičnoj zabrani uvoza nafte

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska komisija je umesto sprovođenja procene ekonomskog uticaja svojih namera, da smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine do kraja godine, sprovela ,,simulaciju’’ u svojoj prolećnoj ekonomskoj prognozi kojom se razmatra uticaj naglog zaustavljanja uvoza ruskog gasa, prenosi EURACTIV. Sprovođenje procene smanjenja ruskog gasa, trebalo je da bude prvi korak Evropske unije u nameri da u potpunosti ukloni uvoz ruskog gasa do 2027. godine.

Potparol Komisije izjavio je bi postepeno smanjenje za dve trećine bilo znatno lakše u odnosu na nagli prekid uvoza ruskog gasa, zato što bi firme i potrošači imali vremena da se pripreme. Takođe, dodaje da bi vlade mogle da obezbede kritičnu infrastrukutru za alternativni uvoz.

Nemačka je od početka rata u Ukrajini smanjila svoje oslanjanje na uvoz ruskog gasa, koji je do tada iznosio više od polovine ukupnog uvoza gasa, za oko 35 odsto. Pored toga, Berlin ima u planu da dodatno smanji uvoz na 30 odsto ukupnog uvoza gasa, do kraja godine. Ipak, razlog smanjenja do kojeg je do sada došlo, jednim delom je i smanjena potražnja nemačke industrije. Klaudija Kemfert, šef odeljenja za energetiku, transport i životnu sredinu u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, navodi da potražnja za gasom svakako neprestano opada, do 10 odsto u industriji i to samo u prvim mesecima rata, zbog naglog porasta cene gasa.

Zabrani uvozu gasa usprotivile su se nemačke kompanije zato što, kako navodi Mark S. Tenbieg izvršni direktor Nemačkog udruženja za mala i srednja preduzeća, čak i ako bi se pronašla altenrativa uvozu ruskog gasa, embrago na gas ne samo da bi kratkoročno doveo do značajnih dodatnih opterećenja za nemačku privredu, već bi doveo i do kompenzacionih zahteva od strane kompanija. Dodaje, da nije moguće da se u roku od nekoliko meseci reši ono što je decenijama dovelo do energetske zavisnosti.

Italija bi mogla da bude još teže pogođena, zbog njenih energetskih i ekonomskih veza sa Moskvom, izjavio je komesar za privredu i bivši premijer Paolo Đentiloni. 

Nakon nekoliko nedelja intenzivnih razgovora, lideri Evropske unije uspeli su da postignu politički dogovor o uvođenju delimične zabrane ruske nafte. Postignut dogovor znači da će uvoz nafte morskim putem biti zabranjen do kraja godine, ali da će iz zabrane biti izostavljena nafta koja se prenosi naftovodom. Prvobitnom predlogu Evropske komisije, da se u potpunosti zabrani uvoz ruske nafte, usprotivila se Mađarska zbog toga što u značajnoj meri zavisi od nje.

Kada je reč o Srbiji, novi ugovor o isporuci gasa sa Rusijom biće potpisan na tri godine, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On dodaje da će se cena za taj gas obračunavati na osnovu „naftne formule’’. Naftna formula je obračunavanja cene gasa na način da se u trenutku obračuna cene gasa prati cena nafte od pre devet meseci.

,,Mi smo se plašili da ćemo da dobijemo ponudu 70 odsto „berzanske formule“, a 30 odsto „naftna formula“, do onih najoptimističnijih očekivanja 80-20 za „naftnu formulu“. Dobili smo ono što je mnogo bolje od svih naših nadanja, a to je 100 odsto „naftna formula“. U ovom trenutku, na primer, sa formulom 80-20 za naftnu cena gasa je 545 dolara“,  izjavio je predsednik Vučić.

Energetski portal

Mogu li visoke zgrade da postanu baterije?

Foto: BMW Group Press
Foto-ilustracija: Pixabay

Rastuća potreba za obnovljivim izvorima energije (OIE) naterala je stručnjake iz ove oblasti da „misle van kutije“ kako bi iskoristili sve raspoložive površine za njihovo postavljanje. Isto važi i za sisteme za skladištenje električne energije: kako viškovi ili manjkovi proizvodnje iz vetra i sunca ne zavise od nas, već od vremenskih uslova, važno je da na efikasan način sačuvamo električnu energiju za periode uvećane potrošnje.

Stručnjaci međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu (IIASA) objavili su studiju u časopisu Energy koja predstavlja rešenje za skladištenje energije u urbanim sredinama.

Ideja se odnosi na visoke zgrade u kojima bi skladištenje bilo zasnovano na gravitaciji koristeći već postojeće liftove i prazne stanove.

Koncept pod imenom LEST (Lift Energy Storage Technology) podrazumeva da se liftovi, natovareni kontejnerima sa mokrim peskom ili drugim materijalom visoke gustine, podižu iz stanova na nižim spratovima ka onima na višim kada postoji potreba za skladištenjem energije, a čitav proces bi se odvojao daljinski i pomoću autonomnih uređaja.

Na pitanje na koji način liftovi mogu da proizvode struju odgovara činjenica da većina njih već ima ugrađen sistem regenerativnog kočenja koji im omogućava da proizvode čistu električnu energiju tokom spusta. Efikasnosti regenerativnog kočenja liftova se uvećava kada su potpuno natovareni što je dalo ideju stručnjacima pomenutog instituta da u igru uvedu dodatno opterećenje.

U svetu radi preko 18 miliona liftova, a mnogi od njih provode značajnu količinu vremena u mirovanju. Ideja je da, kada se liftovi ne koriste za prevoz ljudi, mogu da se koriste za skladištenje ili proizvodnju električne energije, navodi se u studiji Lift Energy Storage Technology: Rešenje za decentralizovano skladištenje energije u gradovima.

Ukoliko bi LEST bio primenjen u svim velikim gradovima sa visokim zgradama, mogao bi da skladišti i do 300 GWh električne energije.

Ovom inovativnom rešenju sada predstoje dodatna usavršavanja pre nego što bude spremno za primenu poput razmatranja nosivost plafona zgrada, odnosno ukupne mase po kvadratnom metru koju plafon može da izdrži, a da se ne uruši i slično.

Milena Maglovski

Utvrđene najviše maloprodajne cene goriva do 3. juna

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte za period od 00 časova 1. juna do 15 časova 3. juna.

Nova maksimalna cena evro dizela biće 203,50dinara, dok će evro premijum BMB 95 koštati 187 dinara.

U skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Telefon za prijave nepravilnosti u vezi sa primenom Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata je 066 847 00 27.

Energetski portal

Jugoslav Milošević, generalni direktor i osnivač Elektrovata: Saradnja sa kompanijom Schneider Electric omogućuje nam da se vodimo svetskim standardima u svom poslovanju

Foto: Promo
Foto: Schneider Electric

Schneider Electric u ovoj godini proslavlja jubilarnih 20 godina na ovim prostorima. Za to vreme kompanija je razgranala mrežu domaćih partnera i namerava da je i dalje širi. To je jedan od važnih ciljeva Schneider Electric u Srbiji. Jedan od najstarijih partnera je i domaća firma Elektrovat.

“Kada imate Schneider Electric kao saradnika, onda ste na dobrom putu da svoje poslovanje podignete na viši novo.”, kaže na početku Jugoslav Milošević, generalni direktor i osnivač firme Elektrovat. On ističe da im je saradnja sa  kompanijom Schneider Electric omogućila da u svojim tehničkim rešenjima kombinuju vodeće svetske energetske tehnologije u realnom vremenu, uz visoku bezbednost i pouzdanost, energetsku efikasnost i održivost.

“Sve te stavke na najbolji način opisuju Schneider Electric, jer oni i jesu sinonim za bezbednost, pouzdanost, energetsku efikasnost i održivost, što su bilii i naši ciljevi u poslovanju, koje smo zahvaljući saradnji sa njima dosegli.”, objašnjava Milošević.

On se osvrnuo na početak saradnje sa ovom kompanijom, koja je započela davne 2001. godine, da bi 10 godina kasnije postali i partner Schneidera i stekli mogućnost obezbeđivanja licence za proizvodnju srednjenaponskih postrojenja i opreme pod brendom Schneider Electric.

Iste godine u ovu svrhu osniva se kompanija SNE Energy d.o.o. Čačak u koja postaje licencni partner kompanije Schneider Electric za pomenutu proizvodnju, čiji garant je Elektrovat.

2013. godine Elektrovat je implementirao Schneider Electric EcoStruxure rešenje i izgradio reprezentativan proizvodno-poslovni objekat u Čačku vredan 1,5 miliona eura, površine 1.550 m2. Reč je o objektu sa najvišim nivoom energetske efikasnosti. Primenjen je najsavremeniji multifunkcionalni sistem automatskog upravljanja čitavim objektom (Building-Management System – BMS). Sva ugrađena elektroenergetska, elektroinstalaciona oprema, oprema slabe struje i BMS-a proizvodnje je Schneider Electric.

Zahvaljujući izgradnji ovog objekta, Elektrovat je jedna od prvih kompanija u zemlji uvela sistem za upravljanje energijom ISO 50001:2011. Ovaj poslovni objekat u Čačku koristi ćerka firma SNE Energy d.o.o. za licencnu proizvodnju srednjenaponskih postrojenja (6-38,5kV) tipa RM6 i SM6 Schneider Electric.

Zbog izuzetnih rezultata i uštede, naredne godine ovaj sistem za grejanje i hlađenje urađen je i na postojećem objektu poslovne jedinice firme Elektrovat u Čačku po identičnom principu korišćenom kao na novom objektu, a sve radi daljih ušteda i povećanja energetske efikasnosti čitavog poslovnog kompleksa. Obe zgrade imaju nultu proizvodnju CO2.

“Prošle, 2021. godine dobili smo najviši nivo sertifikata, EcoExpert partner za kritično napajanje i automatizaciju trafostanica. Ovim sertifikatom, mi smo među prvih 5 odsto kompanija obučenih i sertifikovanih od strane Schneider Electric kao lideri u svojoj profesiji, uključujući upravljanje i kontrolu energije, automatizacije zgrade, osvetljenje i kontrole prostorija, digitalizacija električnih panela i upravljanje uslugama za električnu imovinu. Mi smo jedna od 46 kompanija u 23 zemlje koje predstavljaju najinovativnije partnere kompanije Schneider Electric”, istakao je direktor Elektrovata.

Foto: Schneider Electric

Na pitanje koliko je saradnja sa kompanijom Schneider Electric doprinela razvoju njihovog poslovanja, Milošević odgovora da Elektrovat uspeva da održi tržišnu konkurentnost uz profesionalnost bez kompromisa, kada je struka u pitanju, upravo zahvaljujući saradnji sa kompanijom Schneider Electric.

“Konkretnost i korektnost, preciznost, a nadasve iskrenost i poslovni moral prema svojim klijentima, ideja je vodilja našeg poslovanja, koju ostvarujemo zahvaljući tome što smo partner ove kompanije”, naglasio je direktor Elektrovata. “Pronašli smo zajednički interes za delovanje, rast i razvoj na obostrano zadovoljstvo već dugi niz godina. Naša partnerska saradnja je vezana dugogodišnjim ugovorima i odnosi se na geografsko područje Republike Srbije. Obzirom da Elektrovat po izvedenom poslu svojim klijentima nudi podršku i dugogodišnje održavanje i servisiranje opreme, kao i upravljanje opremom, naš benefit je mogućnost ove saradnje čiji je rezultat sigurno i prioritetno snabdevanje novom opremom, kao i rezervnim delovima”, objašnjava Milošević.

On ističe da proizvodi brenda Schneider Electric iz oblasti elektroinstalacija, niskonaponske distribucije, kao i upravljanja i automatizacije u industriji, srednjenaponska oprema kao i oprema za automatizaciju u energetici, imaju najbolji odnos cene i kvaliteta na našem tržištu, kao i dugogodišnju servisnu podršku. Pored kvaliteta brenda, kaže Milošević, potencijalnim partnerima bismo preporučili da budu spremni na konstantno učenje i usvajanje tehnologija, kroz stalne obuke i treninge koje organizuje Schneider Electric.

“Schneider Electric je kvalitetan brend, a sa timom Schneider Electric u Srbiji, koji odlikuje visoka mobilnost i stručnost, pronašli smo dobru sinergiju. To potvrđuju brojni uspešni zajednički projekti i činjenica da se saradnja sa ovom renomiranom kompanijom tokom godina intenzivirala i dobijala na svom obimu i kvalitetu. Ona je zasnovana na poverenju, međusobnom profesionalizmu i poslovnoj etici”, ocenio je Milošević i za kraj poručio da u narednim godinama očekuje dalji razvoj saradnje i podizanje na viši, složeniji i kvalitetniji nivo, na zadovoljstvo klijenata i poslovnih partnera.

Elektrovat, firma za proizvodnju opreme za distribuciju električne energije, danas je tržišno visoko pozicionirana kompanija sa primarnim delatnostima u oblasti elektroenergetike, automatizacije i upravljanja proizvodnim procesima, kao i scenskog osvetljenja i mehanike za pozorišta, televizijska i filmska studija.

Nakon tri decenije rada, stekli su reputaciju firme koja može da ispuni i najkompleksnije zahteve investitora, što je dovelo i do sticanja kapaciteta da veliki broj projekata odrade i po principu „ključ u ruke“.

Izvor: Schneider Electric

Ograničene cene naftnih derivata do 30. juna

Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije produžila je danas trajanje Uredbe o ograničenju cene naftnih derivata do 30. juna.

U tekstu Uredbe o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte navedeno je da je neophodno produžiti period važenja ograničenja cena na još 30 dana.

Imajući u vidu da je tržište naftnih derivata još uvek nestabilno, članovi Vlade doneli su ovakvu odluku u cilju sprečavanja većih poremećaja na tom tržištu i očuvanja životnog standarda stanovništva.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

Još samo dva dana do najveće konferencije o energiji vetra

Foto-ilustracija: Unsplash (Bastian Pudill)
Foto: OIE Hrvatska

Više od 250 učesnika iz Hrvatske, zemalja regiona i Evrope dolazi u Dubrovnik na konferenciju „Dani dobrog vetra“ koju Obnovljivi izvori energije Hrvatske organizuju 2. i 3. juna. Prezentacije i paneli donose najnovije informacije iz sektora OIE i razvoja vetroenergije, kao i ključan networking. Detaljan raspored i program možete pronaći ovde.

Konferenciju će otvoriti mr. sc. Maja Pokrovac, direktorka Obnovljivih izvora energije Hrvatske, a pozdrave će okupljenima, prvi put gostujući na konferenciji, uputiti i Džajls Dikson, direktor WindEurope. Učesnicima će se pozdravnim govorima obratiti i gradonačelnik Dubrovnika Mate Franković, predsednik Dubrovačko-neretvanske županije Nikola Dobroslavić, te državni sekretar Ministarstva privrede i održivog razvoja RH Ivo Milatić. 

RES Simplify – kako pojednostaviti i ubrzati izdavanje dozvola za projekte energije vetra – prezentacija

Prva prezentaciju će održati Džajls Dikson, direktor WindEurope i govori će o najnovijoj ključnoj aktivnosti EU-a. Vetar proizvodi čistu, lokalnu i pristupačnu električnu energiju i zato ima ključnu ulogu u postizanju energetske sigurnosti. Dugotrajne procedure izdavanja dozvola za nove projekte u Hrvatskoj i delom Evrope usporavaju energetsku tranziciju. To treba popraviti ako želimo da postignemo svoje ciljeve klimatske i energetske sigurnosti. O tome govori najnovija politika EU-a kroz RES Simplify i preporuke za razvoj novih projekata vetroelektrana. 

Razvoj offshore vetroelektrana u Mediteranu – prezentacija

Offshore obnovljivi izvori energije već značajno doprinose dekarbonizaciji u Severnom i Baltičkom moru. Međutim kako bi EU postigla svoje ciljeve o izgradnji vetroelektrana na moru, potrebno je da one počnu da se grade u većem broju u južnim delovima EU. Prva offshore vetroelektrana u Sredozemnom moru je puštena u pogon ove godine u Italiji. Ova prezentacija će pokazati kako ostale zemlje napreduju u razvoju zakonodavnog okvira te što možemo očekivati u srednjem i dugoročnom roku u za vetroelektrane na moru u EU. Ovu prezentaciju priprema Ivan Komušanac, savetnik za elektrifikaciju iz WindEurope.

Uslovi za ubrzavanje energetske tranzicije – panel

Ovo je ključno vreme za energiju vetra u Evropi. Za energetsku sigurnost Evropi potrebno je više obnovljivih izvora što je pre moguće. Više nego ikada ranije energetsko pitanje je pitanje sigurnosti i potrebno je sve učiniti kako bi se stvorili uslovi za postizanje ubrzane energetske tranzicije. Puno je posla, a u tome važnu i odgovornu ulogu imaju svi uključeni u proces donošenja odluka, ali i njihovog sprovođenja od evropskih do nacionalnih i lokalnih nivoa. 

Moderator je Maja Pokrovac, a učesnici su: Džajls Dikson, direktor WindEurope, Ivo Milatić, državni sekretar za energetiku, Ministarstvo privrede i održivog razvoja Hrvatske, Gregor Zelinski, EBRD, Danijela Isailović, OIE Srbija, Darko Belić, član Uprave, HOPS.

Vetar za održivost – prezentacija

Program drugog dana konferencije počinje prezentacijom Vetar za održivost koju priprema Hein Prinsen, Senior Consultant Nature-inclusive Energy Transition, Bureau Waardenburg. Planirano povećanje energije vetra u Evropi veliki je izazov za potrebno ubrzanje donošenja odluka u postupcima izdavanja ekoloških dozvola za vetroelektrane i zahteva inovativna rešenja za ekološki odgovornu energetsku tranziciju. Istovremeno, jasno je da jednostavno ne možemo da priuštimo da potrošimo još jednu deceniju na istraživanje mogućih uticaja energije vetra na životinjsku populaciju i razvoj mera za ublažavanje jer klimatske promene već sada utiču na mnoge od njih. Ova je prezentacija uvod u panel na kojem će se raspravljati o zaštiti životne sredine.

Zaštita životne sredine uz dalji razvoj vetroelektrana – panel

Korišćenje OIE značajno doprinosi javnim politikama za dostizanje EU klimatskih ciljeva i dodatne dekarbonizacije energetskog sistema do 2050. godine. U isto vreme jasna je potreba zaštite, očuvanja i poboljšanja stanja ekosistema i biodiverziteta kao prirodnog mehanizma zaštite. EU ističe da su oba ova cilja jednako važna. Značaj pametnog planiranja prostora pre izgradnje vetroelektrana, tako da se odabirom lokacije, dizajnom i tehničkim rešenjima poštuju visoki standardi zaštite okoline, je ključan. Svi učesnici u tom procesu planiranja i provere imaju važnu ulogu i odgovornost. Moderator je Mirna Mazija, direktorka Supernatural, a učestvuju: Hein Prinsen, Dalibor Hatić, direktor OIKON instituta za primenjenu ekologiju, Aljoša Duplić, direktor Zavoda za zaštitu životne sredine i prirode, Ministarstvo privrede i održivog razvoja, Aranud Belanger, direktor, Statkraft Francuska i Hrvatska, Ivan Strunje, NEOEN.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Potencijal integracije vetroenergije u energetski sistem – prezentacija

Za integraciju proizvedene energije važan je prostor za fleksibilnost odnosno izgradnju pametnih energetskih sistema. Njima se mogu povezati elektroenergetska, toplotna, gasna mreža, kao i sistem vodovoda i odvodnjavanja, poljoprivrede, transporta i svih drugih sistema kojima je energija potrebna. Preduslov za to su digitalizacija i napredno upravljanje, a brojni primeri pokazuju da se time ostvaruju značajne komparativne prednosti, smanjuje potreba za uvozom energije te otvara mogućnost za brzu dekarbonizaciju i fleksibilizaciju sistema. Prezentaciju Potencijali integracije vetroenergije u energetski sistme će održati dr. sc. Goran Krajačić, vanredni profesor, Fakultet mašinstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu.  

Razvoj prenosne mreže i regulativa za pristup mreži – panel

Kako bi se postigla potrebna energetska sigurnost postavljeni su novi, veći i ambiciozniji ciljevi za OIE. Ipak pred nama je i izazov kako sve te nove projekte priključiti na elektroenergetski sistem. Jasno je da postojeće kapacitete prenosne i distribucijske mreže treba povećati. To zahteva značajna finansijska ulaganja i definisanje načina finansiranja iz više različitih izvora. Ulaganje u elektroenergetski sistem treba da bude efektivno i uravnoteženo tako da omogućava ravnomeran regionalni razvoj i osigurava priključivanje novih projekata. Pri planiranju izgradnje moramo voditi računa i o prekograničnim kapacitetima i trebalo bi ići u smeru definisanja saradnje sa susednim zemljama. Moderat je Ivo Dubravčić menadžer za Hrvatsku, Hive Energy, a učesnici su: Igor Šumonja, menadžer službe za pristup mreži, HOPS, Ivo Milatić, dr. sc. Goran Slipac, dipl.ing. pomoćnik direktora, HEP ODS, Ante Merčep, direktor, Croatian Green Energy.     

Nakon panela sledi prezentacija na kojoj će Ivan Komušanac, savetnik za elektrifikaciju iz WindEurope, predstaviti najnoviji evropski plan. 

REPowerEU i uticaj elektrifikacije na energetsku nezavisnost – prezentacija

Cilj REPowerEU plana je smanjenje zavisnosti od uvoza ruskog gasa i pomoć ubrzanju izgradnje vetroelektrana kako bi se osigurala energetska nezavisnost, zato je na Hrvatskoj da značajno ubrza procese dobijanja dozvola i poveća kvote za takmičenja u premijum modelu. Osim brojnih mera za smanjenje potrošnje gasa i diversifikacije snabdevanja gasom, #repowereu  stavlja naglasak na elektrifikaciju Evrope. Od Hrvatske se, kao i od ostalih zemalja, očekuje da značajno ubrza broj toplotnih pumpi u domaćinstvima, te da elektrificira što više sektora. Plan je da se ovo postigne kroz elektrifikaciju u domaćinstvima i u energetski intenzivnim industrijama. Planirano je da se veći ciljevi elektrifikacije pokriju dodatnim proizvodnim kapacitetima vetroelektrana i solarnih elektrana.

Novi kapaciteti OIE i pružanje pomoćnih usluga – panel

Foto: Pixabay

Prednosti energetske tranzicije ka većem udelu OIE u proizvodnji i potrošnji su brojne. Međutim, njihov povećani udeo u elektroenergetskom sistemu nosi brojne izazove za planiranje, stabilnost mreže i sigurnost snabdevanja. Odgovor na ove izazove leži u povećanju fleksibilnosti svih učesnika sistema, kako operatora mreže, tako i korisnika uz pomoć naprednih tehnologija, digitalizacije sistema, kombinovanjem izvora energije, agregiranja i strateškog upravljanja potrošnjom. Ubrzani razvoj tržišta električne energije iz obnovljivih izvora dobio je odgovor u vidu razvoja pratećih aktivnosti i razvoja tržišta pomoćnih usluga koje povećavaju efikasnost integracije OIE i njihovo korišćenje i smanjuju negativne uticaje na stabilnost sistema. Dodatno, omogućavaju i ostalim korisnicima mreže aktivnu ulogu u funkcionisanju sistema. Moderator je Marijana Baričević, direktorka WPD Windmanager Croatia, a učesnici su mr. sc. Danko Blažević, direktor Sektora za vođenje EES-a, HOPS, Marko Lasić, direktor, KOER, Tomislav Ćurković, direktor, ENCRO, prof. dr. sc. Igor Kuzle, načelnik laboratorija za napredne mreže, FER, dr. sc. Marko Vukobratović, izvršni član uprave, Base58, Marko Janković, direktor Direkcije za tržište električne energije, Elektromreža Srbije.

O finansijskom modelu koji se u Evropi već godinama primenjuje, a sve su jasnije naznake da ulazi u primenu i u Hrvatsku i susedne zemlje, prezentaciju će održati Mislav Slade-Šilović, načelnik usluga poslovnog savetovanja u energetici, PwC JI Europa.

Corporate Power Purchase Agreement  – prezentacija      

S obzirom na aktualnosti na globalnoj i evropskoj energetskoj sceni, rast cena električne energije i volatilnost na tržištima stavljaju veliki pritisak na poslovanje kompanija kod kojih električna energija ima značajniji udeo u strukturi ukupnih troškova. Osim generalnog trenda, upravo su to ključni razlozi da se u Hrvatskoj i ostatku regiona ozbiljno razgovara na tema „Corporate Power Purchase Agreementa“. Koje su ključne karakteristike cPPA, kako model funkcioniše u praksi, koje benefite donosi kompanijama iz perspektive upravljanja troškovima i „value propositiona“ prema krajnjem korisniku? 

Finansijski i poslovni modeli – panel

Uz pravnu sigurnost i pojednostavljivanje administrativnih procesa, održiva finansijska konstrukcija ključna je za realizaciju projekata vetroenergije. Finansijske institucije koje kreditiraju projekte imaju važnu i odgovornu ulogu u energetskoj tranziciji. Za veći angažman kapitala i sigurnost njegovog povrata važna je stalna komunikacija OIE i finansijskog sektora, ključan je njihov dijalog i partnerski odnos. Međutim, savremeni finansijski i poslovni modeli uključuju sve više stejkholdera i svaki od njih može doprineti realizaciji novih projekata vetroparka, a samim tim i snažnijoj i bržoj energetskoj tranziciji. Moderator je Suzana Tunteva, direktorka, FD Faktor Trust, a učesnici su: László Horváth, načelnik Odeljenja obnovljivih izvora energije, HROTE, Ante Krečak, načelnik projektnog finansiranja, Erste banka, Viktorija Zinčuk, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) Hrvatska, Anton Kovačev, načelnik EIB grupe u Zagrebu, Igor Radojković, direktor sektora za nabavku i upravljanje nekretninama, Hrvatski Telekom, Tanja Prpić, direktorka prodaje, Euro posredovanje.

Nakon dva dana, šest prezentacija i pet panela u 17 sati konferencija će službeno biti zatvorena, a učesnici nastavljaju druženje na kratkoj plovidbi Karakom, replikom jedrenjaka iz vremena Dubrovačke Republike. 

Druženje nastavljaju u subotu, 4. juna tokom izleta u Cavtat i Konavle. 

Izvor: OIE Hrvatska

Energetika i poljoprivreda razvojne šanse za Crnu Goru

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Crna Gora mora da obrati posebnu pažnju na razvoj energetike i poljoprivrede jer to može da bude ozbiljan razvojni potencijal, rečeno je u emisiji Okvir na RTCG.

Ekonomski analitičar Predrag Drecun rekao je da „Crna Gora nije suštinski nezavisna država jer nema zatvoren bilans hrane ni zatvoren bilans energije, nema razvijenu infrastrukturu“ i dodao da se Crna Gora ne sme oslanjati samo na turizam.

„Potrebna nam je strategija da se afirmiše poljoprivreda. Turizam je dobra posledica kad imate razvijenu poljoprivredu i energetiku, da nam se ne dešava da usred letnje turističke sezone nestaje struja po dva, tri dana“, kazao je Drecun.

Miroslav Cimbaljević iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da svest, kada je u pitanju proizvodnja hrane, mora da bude na većem nivou. Kako kaže, prilikom kreiranja agrobudžeta veći akcenat stavljen je na žitarice, a poljoprivreda je strateška grana u Crnoj Gori i sadašnja sredstva koja se izdvajaju moraju da budu povećana.

Bivši ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović smatra da je rat u Ukrajini zajednički imenitelj svih formi kriza koje su identifikovane i tokom foruma u Davosu pre nekoliko dana. On je kazao da je, primera radi, Francuska jedan od najvećih proizvođača hrane u EU i da nema veliku energetsku zavisnost, pa samim tim nema ni veliku inflaciju.

„Ono što je važno i mi smo stavili akcenat na to, je da se definiše paket mera podrške privredi imajući u vidu rat u Ukrajini i efekte, i to smo imali priliku da uradimo. Posebno bih istakao poljoprivredne vaučere. Znamo već onu izreku, da je svaka kriza pomalo i prilika. Pametna društva treba da iskoriste krizu“, kazao je Milatović.

Izvor: RTCG

Ponavlja se tender za projektovanje i gradnju prve faze prečistača otpadnih voda u Krnjači

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je novi tender za projektovanje i gradnju prve faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Krnjači.

Prvi tender raspisan je krajem novembra prole godine, a kako je objavljeno u aprilu, posao nije dodeljen. Razlog nije preciziran.

Posao finansira Evropska investiciona banka, u okviru projekta gradnja kanalizacionog sistema na levoj obali Dunava u beogradskoj opštini Palilula.

Projekat, kako se navodi, ima za cilj da unapredi usluge prečišćavanja otpadnih voda pre ispuštanja u reku u opštinama Kotež, Krnjača i Borča. 

Postrojenje će uključiti proces aktivnog mulja sa poboljšanim biološkim uklanjanjem fosfora i tretmanom mulja uključujući anaerobnu digestiju, povrat energije i solarno sušenje.

Tender je otvoren do 2. avgusta.

Izvor: eKapija

U Grčkoj počinje sprovođenje programa za zamenu i reciklažu starih električnih uređaja

Photo-Ilustration: Pixabay (Thor_Deichmann)
Photo-Ilustration: Pixabay (Sprinter_Lucio)

U Grčkoj će u junu početi da se sprovodi program za zamenu i reciklažu starih električnih uređaja. Kako se navodi na sajtu Ministarstva životne sredine i energetike, programom se obuhvata zamena i reciklaža klima uređaja, frižidera i zamrzivača, zato što ovi uređaji proizvode najveće opterećenje električne energije. Svako domaćinstvo koje se prijavi za program moći će da zameni do tri električna uređaja.

Subvencije će iznositi od 30 do 50 odsto po domaćinstvu, a visina subvencije zavisiće od godišnjeg prihoda. Procenjuje se da će zamenom uređaja prosečna godišnja ušteda energije za svako domaćinstvo biti 1.000 kWh. Preciznije, domaćinstva srednje potrošnje, do 5.000 kWh, uštedeće do 25 odsto energije, dok će domaćinstva sa većom potrošnjom moći da uštede i do 40 odsto energije. Na nivou države, procenjuje se da će ukupna godišnja ušteda energije biti 209.000 MWh. Takođe, ugradnjom novih uređaja smanjiće se potreba za uvozom prirodnog gasa i nafte što će grčkoj ekonomiji doneti korist od 15 do 27 miliona evra godišnje.

Ministar životne sredine i energetike, Kostas Skrekas navodi da će program doprineti i klimatskoj krizi sa kojom se suočavamo, zato što će emisije ugljen dioksida na godišnjem nivou biti smanjene za 126.000 tona.

Proces prijave biće jednostavan, a procenjuje se će više od 380.000 starih električnih uređaja biti zamenjeno i reciklirano.

Energetski portal

U Sremskoj Mitrovici počinje odvajanje otpada u domaćinstvima

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Sremskoj Mitrovici počinje implementacija projekta primarne separacije otpada u domaćinstvima koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije i Kraljevine Švedske.

U sklopu projekta, Evropska unija i Vlada Srbije obezbeđuju 26 vozila za transport reciklažnog otpada i više od 90.000 kontejnera i kanti, kao i veliku kampanju informisanja građana o primarnoj separaciji otpada u 17 gradova i opština.

„Implementacijom ovog projekta, Sremska Mitrovica, ali ostale lokalne samouprave koje su njime obuhvaćene, poboljšaće upravljanje otpadom i unaprediće stanje životne sredine. Pomoć lokalnim samoupravama ogleda se u donaciji plavih kanti koje će biti podeljene građanima kako bi mogli da odvajaju suvi, reciklabilni otpad u domaćinstvima. Donirani su i plavi i žuti kontejneri koji će biti postavljeni u stambenim naseljima, kao i vozila za sakupljanje otpada. Odvajanjem otpada na mestu nastanka, u domaćinstvima, omogućava se reciklaža dela otpada i smanjuju količine koje završavaju na deponiji“, rekla je ministarka.

Ona je najavila i proširenje regionalne deponije Srem-Mačva, kao i dodatno opremanje, ističući da će Sremska Mitrovica dobiti jedan od najmodernijih regionalnih centara u skladu sa standardima EU.

„Uskoro ćemo potpisati ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom agencijom za razvoj za realizaciju ovog kapitalnog projekta. Istovremeno, nastavićemo sa zatvaranjem i sanacijom nesanitarnih deponija, poput deponije ‘Sovljak’ u Bogatiću, uklanjanjem divljih deponija širom Srbije, ali i sa izgradnjom neophodne infrastrukture za sekundarnu separaciju otpada koja je preduslov za uvođenje odvajanja otpada u domaćinstvima“, rekla je Vujović.

Ministarka je naglasila da je rešavanje pitanja upravljanja otpadom u Srbiji i povećanje stope reciklaže ključno za čistiju budućnost.

Energeski portal