Sena nakon jednog veka postaje reka za kupanje

10.07.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (
Bryan Turner)

Reka Sena teče dužinom od 777 kilometara, nakon čega se uliva u Lamanš. Protiče kroz Pariz i jedan je od simbola grada, pored Ajfelovog tornja. Još na Olimpijskim igrama 1900. održane u ovom gradu, Sena je bila mesto gde su se plivači takmičili. Međutim, veći deo reke protiče kroz industrijalizovana područja, i njena flora i fauna su zato oskudne. Otpadna voda i kanalizacija iz domova je takođe ispuštana u reku.

Od 1923. godine kupanje je bilo zabranjeno zbog kvaliteta vode, ali se dugi niz godina ova odluka nije poštovala. Nakon skoro čitavog veka, i mnogo uloženog novca, blizu milijardu i po evra, Parižani će moći ponovo da zaplivaju u svojoj reci i kupalištima u gradu do 2025. godine. Ideja jeste da Sena bude čista, pitoma i poželi dobrodošlicu predstojećim letnjim Olimpijskim igrama, koje će se održati 2024. godine u Parizu, prenose svetski mediji.

PROČITAJTE JOŠ:

Pariz je grad koji je čišćenjem Sene, potvrdio svoje napore koje ulaže u ozelenjavanje, prečišćavanje vazduha, uklanjanja posledica klimatskih promena – čak ima i projekat postavljanja merača za buku na nekoliko lokacija, za otkrivanje vozila koja prelaze određene granice jačine zvuka, čija je svrha otklanjanje zagađenja bukom. Pariz ima ambiciozni plan, kako smo naveli, da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama. Jedna od javnih politika podrazumeva sadnju velikog broja drveća – plan je da do 2026. godine bude zasađeno ukupno 170.000 stabala.

U Parizu, pored ovih inicijativa, biciklistička kultura ima potencijal, s obzirom na to da je od 2017. godine korišćenje ovog prevoznog sredstva skočilo za 50 odsto. Grad Pariz će svake godine uložiti 250 miliona evra za razvoj biciklističke infrastrukture, i nastoji da poveća ukupnu kilometražu biciklističkih staza na 100.000km do 2030. godine.

Energetski portal

Zbog čega je dosadašnji način reciklaže plastike loš?

10.07.2023

otpad , plastika — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Najveći zagađivači plastičnim otpadom, koji zauzimaju prva tri mesta na svetu jesu Sjedinjene države, Kina i Indija. Na četvrtom mestu nalazi se Brazil, koji godišnje proizvede 11,3 miliona tona ovog otpada. Iako je prikupljeno preko 90 odsto otpada u ovoj državi, svega nešto više od jedan odsto se zaista reciklira, odnosno preradi u sekundarni proizvod. Globalno gledano, prosek za reciklažu plastike iznosi devet odsto, što je i dalje niska stopa, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Podaci iz studije koju je sproveo WWF, pokazuju da godišnje oko 10 miliona tona plastične ambalaže završi u okeanima, a preko sedam miliona tona na deponijama.

Upravljanje otpadom i dalje nije zadovoljavajuće dobro, a dodatno je reč i o lošem načinu reciklaže plastike. Naime, kako bi se proces efikasno sproveo, plastični otpad mora da bude dekontaminiran, odnosno da bude očišćen. Postojeći način podrazumeva upotrebu velike količine vode, koja tako zagađena dospeva dalje u životnu sredinu, a pri tome nedovoljno efikasno se uklanjaju zagađivači iz plastike, zbog čega ona gubi dalju vrednost, kako u kvalitetu tako i ekonomsku.

Pročitajte još:

Kao primer se navodi plastična ambalaža u kojoj je bilo ulje. Nakon što bude iskorišćena, u ambalaži ipak ostane mala količina neiskorišćenog ulja. Godišnje samo u Brazilu se proizvede jedna milijarda plastične ambalaže ulja za podmazivanja, a u njoj ostane dva miliona litara ulja. Kako navodi WEF, litar ulja dovoljan je da zagadi milion litara vode.

Objašnjenje za neefikasno čišćenje ambalaže može se pronaći u svakodnevnim radnjama. Naime, kada želimo da sa ruku uklonimo ulje za podmazivanje, osim vode potrebno je koristiti dodatno sredstvo za čišćenje, kao što je deterdžent. Osim što vodu prljamo uljem, u nju otiče i sredstvo za pranje ruku.

Iako Brazil nije najveći zagađivač, razlog zbog čega je pomenut jeste što je upravo u ovoj zemlji osmišljen novi način za reciklažu, koji ne podrazumeva upotrebu vode i manje zagađuje životnu sredinu. Reč je o inovativnom ekološkom odmašćivaču, koji efikasno odvaja plastičnu ambalažu od ulja.

Nekoliko prednosti je ključno. Kada plastika bude dobro očišćena, njena upotrebna vrednost je veća. Takođe, tako odvojeno ulje može ponovo da se koristi umesto da postane zagađivač prirode, a ponovo može da se upotrebi i odmašćivač.

Energetski portal

BESPLATNE EKOLOŠKE PEŠAČKE TURE NA VELIKOM RATNOM OSTRVU

10.07.2023

Tokom jula i avgusta građani će biti u prilici da uživaju u upoznavanju zanimljivosti koje pruža Veliko ratno ostrvo, kao netaknuti biser prirode, Dunavska ada na ušću Save u Dunav i zaštićeno prirodno dobro, površine 211,38 hektara.

U pratnji vodiča iz Gradske opštine Zemun, u toku besplatne pešačke eko šetnje posetioci će biti upoznati sa istorijatom ostrva, režimima zaštite, raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom ostrva, a posebno autohtonim i ugroženim vrstama, specifičnostima, ali i opasnostima koje prete od zagađenja životne sredine, unošenja invazivnih vrsta, preteranog korišćenja, urbanizacije…

Pročitajte još:

Nakon šetnje ”stazom zdravlja”, u Zelenom amfiteatru će se diskutovati o zaštiti prirode i prirodnim vrednostima ostrva i realizovati šaljivi eko kviz i eko radionice za decu.

Kako se navodi na sajtu opštine ture će se održavati subotom od 9 do 12 časova.

Za više informacija i kako se prijaviti pogledajte ovde.

Energetski portal

EU će sprovoditi zakone o zdravlju zemljišta – zdravo tlo do 2050.

09.07.2023

nature-land-plot-zemljiste-polje-fild — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropa već ima direktive posvećene vodi i vazduha, međutim sada je na red došlo i zemljište. Održivo upravljanje zemljištom, postaće norma u EU. Evropska tla su ocenjena kao nezdrava, prema naučnim dokazima, koji pokazuju da je preko 60 odsto njih ugroženo. Baš iz ovog razloga, institucije EU stvoriće pravni okvir za zaštitu zemljišta.

Degradacija tla u EU dogodila se, prvenstveno zbog neodgovornog upravljanja zemljištem, kontaminacije i prekomerne upotrebe pesticida, zajedno sa uticajem klimatskih promena – svake godine to odnese 50 milijardi evra budžeta. Degradirana tla ometaju pružanje osnovnih usluga ekosistema kao što su proizvodnja hrane, apsorbovanje ugljenika ili regulacija vode.

Postoje regioni koji su manje uključeni u intenzivnu poljoprivredu, imaju strože ekološke propise, pa obično i kvalitetnije zemljiše – na primer skandinavske zemlje, gde je veći deo pošumljen, ali i alpski regioni Švajcarske i Austrije.

Pročitajte još:

S druge strane, Španija ima veliki poljoprivredni sektor sa značajnom količinom svoje zemlje posvećene poljoprivredi, posebno voću, povrću i proizvodnji vina. Ovi usevi često zahtevaju visok nivo upotrebe pesticida. Kao najveći poljoprivredni proizvođač u EU i jedan od najvećih proizvođača vina u svetu, Francuska koristi značajne količine pesticida. Međutim, vredi napomenuti da je Francuska preduzela korake da smanji upotrebu pesticida još ranije sa svojim Ecophito planom, koji ima za cilj smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto do 2025. godine.

Strategija EU o zemljištu za 2030. predlaže zakon koji ima za cilj postizanje zdravog zemljišta u svim državama članicama do 2050. godine. Zakonodavstvo će obezbediti jedinstvenu definiciju zdravlja zemljišta, uspostaviti okvir za praćenje i uvesti smernice za održivo upravljanje zemljištem a potom sprovesti mere za sanaciju zagađenih lokacija, u skladu sa principom „zagađivač plaća“.

Poljoprivrednici će takođe imati koristi od poboljšanog zdravlja zemljišta jer zakon podstiče prakse održivog upravljanja, što može dovesti do povećanja plodnosti zemljišta, ali zdravije tla će igrati i ključnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena i prevenciji katastrofa povezanih sa njima.

Energetski portal

Na šta nam ukazuje Svetski dan stanovništva?

09.07.2023

planeta , ekologija , čovek — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Od svog nastanka, čovečanstvo se neprekidno suočava sa izazovima. Prvobitno je bila reč o naporima da se obezbede osnovni uslovi za preživljavanje, koje čine hrana i sklonište, te su se kroz hiljade godina susreli sa osvajanjem teritorija, formiranjem država, ratovima i drugim.

Danas, čovek se suočava sa gotovo istim problemima kao na svojim počecima, ali iz drugačijih razloga. Dok je nekada razlog bio mali broj ljudi i nedovoljna razvijenost onog potrebnog za preživljavanje, danas je reč o prevelikom broju stanovništva i prezasićenosti čovekovim izumima.

Svetski dan stanovništva, koji se obeležava svakog 11. jula, proglašen je upravo sa ciljem da se podigne svest o problemima sa kojima se suočavamo. Naime, Ujedinjene nacije su 1989. godine proglasile ovaj dan, nakon što je 1987. godine broj globalnog stanovništva dostigao pet milijardi.

Pročitajte još:

Iako bi iz ugla nekadašnjeg čoveka moglo da izgleda nemoguće da razvitak čovečanstva može da donese lošije uslove za život, donekle to se već ostvaruje. Mnogobrojni su problemi sa kojima se suočavamo – te bismo mogli da započnemo njihov niz nedostatkom hrane i ostalih osnovnih uslova za život, kao što je čist vazduh. Možda danas imamo ono što čovek nekada nije, kao što je siguran dom i razvijenu tehnologiju, ipak nismo dovoljno svesni da smo na tankom ledu sa istim, ali i onim značajnijim – osnovnim životnim potrebama koje čine zdrava životna sredina, a koju su imali naši preci. Pominjući tanak led, simbolično možemo se osvrnuti i na klimatske promene i globalno zagrevanje.

Bilo kako bilo, ovogodišnji Svetski dan stanovništva posvećen je zaštiti zdravlja i prava žena i devojčica. I svaki, kao i ovaj, problem možemo sagledati sa više strana. Ovo može biti medicinski, pravno-društveni, ali i ekološki problem. Sa stanovišta UN ovogodišnji Dan govori o tome da održivu budućnost (Agenda za održivi razvoj 2030) kojoj težimo možemo da postignemo ukoliko u njenom dostizanju uključimo svakog čoveka na planeti, odnosno i žene i decu. Pružajući podršku njihovim željama za životom, porodicom i karijerom, otvaramo put sigurnijem sutra.

Kako je prethodno napisano, svaki problem ima više aspekata, a konkretnim primerom predstavićemo njihovu povezanost sa ekologijom.

Foto-ilustracija: Unsplash (2Photo Pots)

Govoreći o ženama, u okviru Konferencije COP27, jedan dan posevećen je temi nedovoljne zastupljenosti žena iz Afrike u pravednim procesima tranzicije i jačanju otpornosti zajednica. Žene i deca ne samo da su najugroženije stanovništvo nakon klimatske katastrofe, odnosno da su najranjiviji kada je reč o ekološkim problemima, već su oni moćan pokretač za promene. O tome govori značaj žena koje imaju u zajednici, brinući o zdravlju porodice i životnoj sredini. Zbog toga bi trebalo da se ulože napori u unapređenje veština žena, ali i devojčica, koje bi mogle da daju dodatan posticaj i novi pristup u rešavanju klimatske krize.

Prema podacima UN, u Africi gotovo 70 odsto hrane proizvode žene, radeći u oblastima kao što su poljoprivreda, stočarstvo i šumarstvo – koji su najosetljiviji na klimatske promene.

Ovo je samo jedan od primera koji ukazuje na to da je potrebno da prvenstveno cenimo sve pripadnike svoje vrste, kako bismo mogli da to učinimo i prema ostalim živim bićima, ali i životnoj sredini koja je zajednička svima. Ujedno, poruka koju nosi jeste da jedino ujedinjeni možemo da učinimo sigurniju budućnost.

Broj stanovništva konstantno je u porastu, brojeći sada oko osam milijardi ljudi. Iako je problem hrane prisutan, mnogi podaci pokazuju da nije reč o nemogućnosti da se obezbedi dovoljna količina za svaku osobu, već problem leži u nepravilnom upravljanju hranom – nepravednoj raspodeli, olakom bacanju iste, ali i ekološkim problemima koji dodatno utiču na smanjenje mogućnosti da je se proizvede dovoljno. U svemu ovome leži krivica čoveka, pa i u ekološkom smislu, jer doprinosi značajno klimatskim promenama.

Katarina Vuinac

Objavljeni prvi ISSB standardi izveštavanja za klimu i održivost prema ESG kriterijumima

09.07.2023

održivost , održivi razvoj , zeleno — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Međunarodni odbor za standarde održivosti (ISSB) objavio je svoja prva dva standarda u oblasti klime i održivog poslovanja, koji predstavlja skup globalnih standarda izveštavanja po ESG (environment, social, governance) kriterijumima.

„ESG je koncept kojim se vrši kvantifikovano ocenjivanje održivosti kompanije’’, kaže Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost.

Kada se izradi ESG strategija, ona se najčešće fokusira na postizanje određenih, unapred definisanih merljivih performansi, uspostavljanje numeričkih ciljeva, uz sprovođenje eksterne, nezavisne provere.

,,Zahvaljujući činjenici da se ESG zasniva na merljivim, pouzdanim i proverljivim podacima, on predstavlja svojevrsni indikator za investitore da li je kompanija dugoročno održiva“, ističe Stokić.

Pročitajte još:

Na razvoju ISSB standarda eksperti su radili gotovo 18 meseci i oni predstavljaju osnovu za jednoobrazno i sveobuhvatno izveštavanje o održivosti koje primenjuju kompanije. Standardi se sastoje od dva odvojena okvira za izveštavanje: o klimi i o održivosti.

Na osnovu izveštaja koje kompanije sačinjavaju primenom ovih standarda, investitori će mnogo lakše donositi odluke, jer će izbeći ili svesti na minimum rizike loših procena investiranja u neadekvatne projekte.

ISSB standardi daju okvir informacijama koje kompanije uključuju u svoje finansijske izveštaje, što će ih navesti da posebnu pažnju posvete ESG rizicima.

Najvažnije, ISSB standardi će obezbediti da kompanije daju ESG informacije uz svoje finansijske izveštaje, u okviru istih izveštajnih dokumenata. Istovremeno, po prvi put, kreiran je zajednički okvir za kompanije koje na ovaj način prikazuju rizike vezane za klimu.

U širem kontekstu, ISSB standardi predstavljaju doprinos daljem razvoju standardizacije u ovim oblastima i istovremeno dopunjuju već postojeće standarde i okvire, kao što su:

CDSB – Climate Disclosure Standards Board,
TCFD – Task Force on Climate-related Financial Disclosures,
Value Reporting Foundation’s Integrated Reporting Framework, i
SASB – Industry-based guidance from the Sustainability Accounting Standards Board.

Izvor: Privredna komora Srbije

NAJAVA TAKMIČARSKE IZLOŽBE PROIZVODA OD MALINE

09.07.2023

raspberry-malina-hrana-voce-kolaci-sto — Foto: Pixabay

Izložba proizvoda od maline sa dodatnom vrednošću održaće se 15. jula 2023. godine na promenadi u Vrnjačkoj Banji.

Cilj takmičenja i izložbe je promovisanje srpskog brenda tradicionalnih i inovativnih proizvoda od maline i prepoznatljivost domaćih proizvođača, navodi se na sajtu Poljoprivredne i Savetodavne Stručne Službe Srbije.

Stoga, pozivaju se svi, poljoprivredna gazdinstva, zadruge i udruženja poljoprivrednih proizvođača, firme, pojednici, škole da učestvuju.

Komisija za ocenu prozvoda će obaviti selekciju proizvoda koji će ući u dalje takmičenje i biti izloženi na štandovima na promenadi u Vrnjačkoj Banji. Biće više kategorija u kojima će se pobednici birati, čak i za potpuno nove kategorije koje pravilnik ne obuhvata.

Kriterijumi za ocenu proizvoda su senzorne karakteristike, inovativnost proizvoda i pakovanje.

Osim pobednika po kategorijama, biće proglašen i apsolutni pobednik takmičarske izložbe proizvoda od maline. Pobednik takmičenja osvaja adekvatnu nagradu.

Energetski portal

Kineska električna vozila osvajaju globalno tržište

08.07.2023

punjenje_električnih_automobila — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

U težnji ka održivom transportu, Kina je prepoznala potencijal električnih vozila i uložila je velika sredstva u razvoj ove industrije u proteklih 15 godina. Vlada Narodne Republike Kine, znatno utiče na razvoj ovog tržišta svojim subvencijama i drugim vrstama podsticaja za kupovinu električnih automobila.

Posledica ovih napora jeste činjenica da više od 50 odsto udela na globalnom tržištu električnih automobile pripada njima. Takođe, kako navodi Statista, 2022. godine tržište je doživelo skok od preko 30 odsto, odnosno, prodato je 3.82 miliona EV.

PROČITAJTE JOŠ:

Brendovi poput BYD, Nio, Vuling, Kspeng i Zeekr su se pojavili kao glavni igrači i na domaćem i na međunarodnom tržištu. Približno 700.000 električnih vozila je izvezeno iz Kine u 2022. godini. Samo BYD prodao je toliko modela da je nadmašio Teslu. Jedna od prednosti kineskih automobila jeste konkurentnost njihovih cena – s obzirom da neki BYD modeli mogu da se kupe i za oko 10.000 evra.

Nedavno je Kina proslavila prekretnicu u industriji sa AION-om, koji je proizveo jubilarni 20-milioniti kineski električni automobil.

Kako tržište električnih vozila nastavlja da raste, kineski brendovi kao što su BYD, Nio, Vuling, Kspeng, Zeekr i AION prete da postanu jeftinija alternativa, sa ciljem da zahvate i domaća i globalna tržišta svojom inovativnom tehnologijom i konkurentnim cenama. Porast prodaje i sve veća internacionalizacija ovih brendova pokazuje uspon Kine kao značajnog igrača na globalnom tržištu električnih vozila.

Energetski portal

Nestlé Srbija nastavlja putem regenerativne poljoprivrede: Podrška i za lokalne proizvođače suncokreta

08.07.2023

Nestlé Srbija uključio je i domaće proizvođače suncokreta u svoj program regenerativne poljoprivrede, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta. Prednosti održivih agrarnih praksi predstavljene su medijima i partnerima kompanije u banatskom mestu Kumane, na poljima suncokreta posejanim ovog proleća, uz poštovanje principa regenerativne poljoprivrede. Domaćin skupa bila je firma Raca d.o.o, koja je ujedno i najveći proizvođač suncokreta u zemlji i dobavljač kompanije Victoriaoil iz Šida, zadužene za proizvodnju suncokretovog ulja.

Na ovaj način je Nestlé Srbija, nakon proizvođača sušenog povrća za čuveni dodatak jelima Začin C, u program regenerativne poljoprivrede uključio lokalne uzgajivače suncokreta, koje će biti prerađivano u ulje, što će biti ključna sirovina za proizvodnju Thomy majoneza i soseva u fabrici u Surčinu. Već od novembra ove godine kompanija će koristiti deo sirovina dobijen iz regenerativnih izvora, a plan je da u budućnosti celokupna proizvodnja bude bazirana na suncokretovom ulju iz regenerativnih izvora.

Pročitajte još:

Regenerativna poljoprivreda jedna je od najvažnijih globalnih inicijativa Nestlé-a koja za cilj ima unapređenje zdravlja zemljišta, zaštitu biodiverziteta i očuvanje životne sredine. Projektom će ove godine biti obuhvaćeno blizu 750 tona lokalno uzgajanog suncokreta, od kojeg će biti sačinjeno 3,5 miliona komada Thomy majoneza i soseva.

„Zaista smo ponosni na to što smo prva kompanija koja je u Srbiji počela da primenjuje prakse regenerativne poljoprivrede i što pružanjem podrške lokalnim proizvođačima sirovina zajedno gradimo održivu prehrambenu industriju. Uključivanjem prvih kompanija i naših najvećih dobavljača za Začin C, Telek Paprike iz Martonoša i Geneze iz Kanjiže, koje proizvode sušeno povrće po regenerativnim principa, ostvarili smo izuzetno zapažene rezultate. Na tom putu regeneracije naših plodnih ravnica ostajemo i dalje, budući da nam se sada pridružuju vredni proizvođači suncokreta, od kojeg kasnije nastaje ulje kao ključni sastojak za majoneze i soseve iz asortimana našeg čuvenog brenda Thomy“, istakla je Marjana Davidović, generalna direktorka Nestlé-a za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Suncokret se na poljima novih dobavljača već obrađuje po principu strip-till tehnike, koja podrazumeva minimalnu obradu tla, odnosno plitko oranje, kako bi se očuvalo zdravlje zemljišta i u njemu se zadržale velike količine organske materije. Ovaj način obrade zemlje takođe smanjuje potrošnju fosilnog goriva, što doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

„Za nas koji se bavimo poljoprivredom uvođenje novih praksi veoma je važno, ne samo zbog povećanja prinosa i prihoda, nego i zbog očuvanja plodnosti zemljišta za naredne setve. Način na koji obrađujemo zemljište u okviru Nestlé programa regenerativne poljoprivrede predstavlja relativnu novinu u našoj zemlji, a suština je u minimalnoj strip-till obradi zemljišta koja donosi višestruke koristi – umanjuje potrošnju goriva i đubriva, a za obrađivanje je potreban manji broj ljudi. Ono što je najvažnije, ovim praksama čuvamo zemlju koja nam je svima toliko važna, a utičemo i na zdraviju životnu sredinu manjom emisijom štetnih gasova“, izjavio je u poljima suncokreta Duško Radnović, tehnički rukovodilac u firmi Raca d.o.o.

Najveći svetski proizvođač hrane i pića već podržava 500.000 poljoprivrednika širom sveta u implementaciji regenerativne poljoprivrede, sa planom da u projekat na globalu uloži 1,2 milijarde švajcarskih franaka do 2025.

Očuvano zemljište na duže staze uklanja iz atmosfere ugljen-dioksid, koji je glavni uzročnik klimatskih promena. Zbog toga je ovaj program važan deo ukupnih napora koje Nestlé preduzima idući ka cilju da do 2050. godine dostigne neto nulti uticaj na životnu sredinu. Cilj Nestlé-a je da do 2025. godine na globalnom nivou 20 odsto ključnih sastojaka svih proizvoda bude proizvedeno uz implementaciju principa regenerativne poljoprivrede, a 50 odsto sastojaka do 2030. godine.

Izvor: Nestlé

Vanredna mera podrške preduzetnicima koji skladište malinu i višnju roda 2022. godine

08.07.2023

fruit-voće-višnje — Foto-ilustracija: Pixabay (Mr Gajowy3)

Uredba o vanrednoj interventnoj meri podrške pravnim licima i preduzetnicima koji skladište malinu i višnju roda 2022. godine usvojena je na sednici Vlade, radi izmirenja obaveza prema proizvođačima.

U Srbiji voće se uzgaja na površini od nešto više od 190 hiljada hektara, uz proizvodnju od približno 1,5 miliona tona, a pored šljive, koja zauzima najveću površinu, veoma su zastupljeni zasadi maline i višnje.

Zbog činjenice da određena količina uskladištenog roda prošle godine nije našla put do kupca, a površine pod višnjom i malinom rastu iz godine u godinu, pojavio se nedostatak slobodnog skladišnog prostora, čime je ugrožen ovogodišnji otkup.

Za rešavanje ovog problema, Vlada Srbije opredelila je 10.000.000 dinara subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.

Energetski portal

Zrenjanin: U toku sanacija dugogodišnje nesanitarne deponije

07.07.2023

Zrenjanin 5 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U toku su radovi na sanaciji nesanitarne deponije na trasama cevovoda u industrijskoj zoni „Jugoistok 2“, u Zrenjaninu.

Prilikom posete, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, navela je se rešava veliki ekološki problem koji postoji već 40 godina. Reč je o kompleksnom projektu, zato što se više decenija zatrpava otpadom, kako komunalnim tako i industrijskim, da bi pre desetak godina, kako je navela, deponija je bila prekrivena slojevima peska visine tri do šest metara.

„Cilj sanacije je uklanjanje deponovanog otpada do zdrave podloge na projektovanim trasama cevovoda i prostora namenjenog za retenziju atmosferskih voda sa pratećim sadržajima’’, rekla je ministarka Vujović.

Pročitajte još:

Nesanitarna deponija nalazi se uz saobraćajnicu Zrenjanin-Beograd, sanira se površina od oko pet hektara, a u prvoj fazi izvodiće se radovi sanacije na poziciji retenzije, kao i razvrstavanje i odnošenje otpada, te postavljanje zaštitnih folija.

Osim ovog projekta, kako navodi ministarka, u Zrenjaninu su realizovani i drugi, poput uklanjanja divlje deponije u Botošu prošle godine, a opredeljena su i sredstva za zamenu kotlarnice na mazut kotlarnicom na gas u Osnovnoj školi ‘Dr Aleksandar Sabovljev’ u Ečkoj.

,,Cilj je da već od nove grejne sezone, oko 250 mališana koji pohađaju ovu školu imaju bolje grejanje, ali prvenstveno čistiji vazduh u kome će odrastati’’, istakla je ministarka Vujović.

Gradu Zrenjaninu za sanaciju nesanitarne deponije odobrena su sredstva na Javnom konkursu za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija, koje je raspisalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Pored Zrenjanina, sredstva su, na konkursu, odobrena i opštinama Ruma i Požega, kao i Šapcu.

Energetski portal

Najtoplija nedelja planete od kada se meri temperatura

07.07.2023

climate_change_klimatske_promene_temperature_rise_rast_temperature — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonas Weckschmied)

Dani koji su iza nas, bili su proglašeni za najtoplije od kada se vrše merenja. Iako u našem delu Evrope nije bilo takvih toplotnih talasa još uvek, kada se gleda na globalnom nivou, i kada se meri temperatura naše planete Zemlje, jeste.

Prosečna globalna temperatura dostigla je 17,18 stepeni, i tokom nedelje je ostajala pri svom rekordu.

Južni delovi SAD-a, sever Afrike i Kina, delovi su sveta koji se bore sa jakim toplotnim talasima, što utiče na zabeležni globalni rekord. Toplotni talasi stigli su i do Antarktika gde je temperaturu bila takođe iznad normale. Led na Antarktiku spušten je na rekordno niske nivoe poslednjih nedelja.

Pročitajte više:

Foto-ilustracija: Unsplash (Joseph Barrientos)

Ove rekorne temperature povezane su sa El Ninjom, koji značajno utiče na globalne temperature, i doprinosi rekordima koji se svako leto oboraju poslednjih godina. To je faza kada su površinske vode u centralnom i istočnom tropskom Tihom okeanu toplije nego obično, što utiče na cirkulaciju atmosfere i dovodi do posledica na vremenske obrasce.

Toplota je povećana, i to je uglavnom primetno u nekim oblastima gde El Ninjo može dovesti do toplijih letnjih temperatura od prosečnih. Na primer, na jugoistoku Sjedinjenih Država često su leta toplija od prosečnih tokom godina El Ninja.

Takođe je vredno napomenuti da treba odvojiti efekte klimatskih promena izazvanih ljudima od prirodne varijabilnosti klime (kao što su El Ninjo događaji). Dok El Ninjo može da izazove kratkoročne fluktuacije globalne temperature, dugoročni trend rasta temperatura prvenstveno je vođen klimatskim promenama izazvanim ljudima.

Energetski portal

PROJEKAT EKO-SOLAR I VETROPARK NA TERITORIJI VELIKOG GRADIŠTA

07.07.2023

solar-panel-g717d13b1f_1920 — Photo-Ilustration: Pixabay (Coernl)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Sve je veće interesovanje za korišćenje obnovljivih izvora energije (sunčeva energija, energija vetra) u svetu, Evropi, ali i kod nas. Prateći ovu dinamiku, na teritoriji opštine Veliko Gradište, korišćenje ovih izvora predstavlja budućnost i postavlja se kao jedan od ciljeva za naredne godine.

Opština Veliko Gradište objavila je rani javni uvid, plan regulacije budućeg projekta, i stimuliše eventualne donatore i zainteresovana lica da finansiraju izradu planskog dokumenta koji bi bio osnov za dalje sprovođenje.

Pročitajte još:

Veliko Gradište trebalo bi da dobije solarnu elektranu i/ili vetropark u turističkom naselju Beli Bagrem.

Buduću solarnu elektranu činiće niz fotoelektričnih panela (modula) čija je osnovna svrha konvertovanje sunčeve energije (fotona) u električnu energiju. Moduli se postavljaju na metalnu podkonstrukciju koja ih nosi, dok se kablovi vode ispod i/ili iznad zemlje, što se bliže rašava projektnom dokumentacijom, stoji u planu. Visina konstrukcije panela na kojoj se montiraju moduli je između 1,85 m i 3,70m. U sklopu elektrane planirani će biti i objekti i oprema elektrane, komandno – nadzorna zgrada i rasklopno postrojenje elektrane kao mesto gde se vrši povezivanje elektrane.

Na ovom području nema zaštićenih kulturnih dobara niti zaštićenih vrsta.

Energetski portal

1...302303304...1,673 Page 303 of 1,673

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte više:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM