Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je za RTS da se procenjuje da je najmanje dve trećine ukupne inflacije posledica uvozne inflacije, a da li bi bila povišena i bez toga odgovor je: bila bi. Trajković kaže da bi inflacija mogla da dostigne maksimum u junu ili julu ove godine, ne očekuje se da pređe 11 odsto.

Prema statističkim podacima, mesečna inflacija u maju bila je 1,2 odsto, što je niže od nego prethodnog meseca. Ipak, međugodišnji rast cena premašio je dvocifrenu granicu i bio je 10,4 odsto, uprkos ograničenjima cena osnovnih namirnica i goriva. Najveći deo inflacije prouzrokovan je spoljnim faktorom, pre svega rastom cena energenata, hrane i logistike. Kolika bi bila realna inflacija, a kolika je uvezena?

Trajković kaže da je međugodišnja stopa inflacije u maju bila 10,4 odsto i da se posle desetak godina suočavamo s tako visokom inflacijom.

„Moramo da razlikujemo faktore koji su tada delovali na višu inflaciju od onih koji sada deluju. Pre deset godina ključni faktor inflacije bila je deprecijacija deviznog kursa, danas toga nema“, kaže Trajković.

Pridružilo se još nekoliko faktora, imamo veliki problem s onim što nazivamo uvoznom inflacijom, tu nisu samo proizvodi koje uvozimo, kao kafa, južno voće ili odeća i obuća, već su u pitanju, pre svega, cene energenata i sirovina koje su značajno poskupele, podvlači Trajković.

Nafta i ostali energenti deo cene koštanja velikog broja proizvoda

Nije reč samo o nafti, kaže Trajković. Cena nafte je povećana za nekih 70 odsto, a sada prvi put imamo da je cena gasa, električne energije i uglja toliko veća na svetskom tržištu.

Prema njegovim rečima, u nekim ranijim periodima, kada nafta skoči duplo, i gas uz određeno zakašnjenje skoči duplo, sada gas nije povećan duplo, već je cena gasa povećana pet, 10 ili 15 puta u zavisnosti od perioda koji gledate.

Vrlo je slična i situacija sa cenom struje, prethodnih desetak godina kretala se u rasponu od 30 do 50 ili 60 evra po megavatu, danas je između 100 i 300 evra po megavatu u zavisnosti od dana, a bila je i 400 evra.

Ista je situacija i sa ugljem, čija je cena tri do pet puta veća nego u istom periodu prošle godine. 

„Nije nafta važna samo zbog cene goriva koju plaćamo na pumpama, i nije cena struje i gasa važna samo zbog cene koju plaćaju domaćinstva, radi se o tome da su nafta i ostali energenti deo cene koštanja velikog broja proizvoda, reč je o nekoliko hiljada proizvoda“, istakao je Trajković. 

Koliko iznosi uvozna inflacija 

Bazna inflacija je sve vreme, otkako smo suočeni sa ovim problemom, dvostruko niža od ukupne, i u maju je bila dvostruko niža od ukupne, iznosila je oko 6,3 procenta, rekao je Trajković.

Prema njegovim rečima, u okviru bazne inflacije imate deo koji je uvozna inflacija. Teško je reći koliko tačno iznosi uvozna inflacija, jer je proces formiranja maloprodajnih cena kompleksan.

„Prema metodama koje su nam na raspolaganju, procenjujemo da je najmanje dve trećine ukupne inflacije posledica uvozne inflacije, kolika bi bila inflacija bez toga, da li bi bila povišena i bez toga – bi“, kaže Trajković.

Ako pogledate projekcije NBS i izveštaje od pre 6 i 12 meseci, govorili smo i tada da će inflacija u narednom periodu biti povišena, imali smo problem sa globalnim lancima snabdevanja, što je uzeto u obzir, dodaje on.

“Sve vlade sveta imale su velike fiskalne i monetarne stimulanse kojima su ublažili ekonomske posledice pandemije koronavirusa, između ostalog i naša vlada, to je dovelo do povećanja količine novca u opticaju”, podseća Trajković.

Nakon svega toga došlo je do pogoršanja tržišta hrane i energenata u svetu, zalihe su pravile zemlje poput Kine, koja svojom tražnjom značajno podiže cene, na sve to došao je rat u Ukrajini.

„Postoji tendencija da se svi problemi pripišu ratu u Ukrajini“, kaže Trajković. „Istina je da rat u Ukrajini nije te probleme izazvao nego im je dodatno doprineo, suočeni smo sa dodatnim povećanjem već visoke cene energenata i hrane, plemenitih metala.“ 

Uticaj cene nafte na određene proizvode

Navodeći primer flaširane vode, Trajković kaže da kada ljudi kupuju flaširanu vodu misle da plaćaju vodu, a plaćaju naftu – voda ne košta skoro ništa.

Taksa koju proizvođač plaća državi za flaširanu vodu iznosi dinar ili dva, sve ostalo je nafta. Flašica, zatvarač i etiketa prave se od nafte, vi plaćate naftu, a ne vodu, plus transport. Za samo jednu plastičnu bocu potrebno je četvrt litra sirove nafte.

Osam posto celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastične ambalaže. Nije to samo kod vode – kod mlečnih proizvoda ambalaža čini 15 do 30 posto cene koštanja prilikom proizvodnje. Za jednu standardnu automobilsku gumu, pored kaučuka, potrebno je 25 do 30 litara sirove nafte. Ista situacija je i kod kozmetike, odeće i obuće.

Dve trećine svih materijala koji se koriste u proizvodnji odeće i obuće potiču od sirove nafte. Sva odeća, obuća, sintetički materijali, poliester, akril potiču od sirove nafte.

Trajković ističe da 90 do 95 posto svih jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike potiče od sirove nafte.

Šta dalje, bitne dve stvari

Teško je trenutno govoriti o inflaciji, naročito u narednih nekoliko meseci, zbog rata u Ukrajini rizici su značajno povišeni. Trajković kaže da bi inflacija mogla da dostigne maksimum u junu ili julu ove godine, ne očekujemo da ona pređe 11 odsto.

Rizici projekcije inflacije, svaka projekcija nužno nosi pretpostavke, mogu i ne moraju da se ostvare.

Dve stvari su bitne, jedno je poljoprivredna sezona, naša pretpostavka je da poljoprivredna sezona bude prosečna, malo bolja nego prošla kada je bila suša, ne bi smela da se ponovi suša i da nema dodatne eskalacije rata u Ukrajini, kaže Trajković.

Ono što vidimo, na kraju godine inflacija bi bila niža od 10 odsto, oko devet procenata, kada bi mogla da uđe u granice inflacionog cilja NBS, rekao je Trajković.

„Što se tiče deviznog kursa to je jedan od osnovnih načina kako NBS čuva stabilnost bazne inflacije, to je deo na koji možemo da utičemo. Sadašnji guverner vodi politiku deviznog kursa gde se ne dozvoljavaju prekomerne dnevne oscilacije deviznog kursa i time utičemo na stabilizaciju ne samo bazne inflacije već i očekivanja u čitavoj privredi“, napomenuo je Trajković.

“Nije važna samo inflacija već i indikatori poslovnog poverenja, indikatori potrošačkog poverenja, sve to ima veze sa deviznim kursom”, zaključio je Trajković.

Izvor: RTS