Novo istraživanje preduzeća koje su sprovele EIB, EBRD i SB: Da li su preduzeća na Zapadnom Balkanu pripremljena za još jednu krizu?

23.06.2022

frederic-koberl-x_0hW-KaCgI-unsplash — Foto: Unsplash (frederic-koberl)

Ruska invazija na Ukrajinu i ekonomska kriza dogodili su se upravo u vreme kada se Zapadni Balkan oporavljao od šoka izazvanog Kovidom-19. Istraživanje pod nazivom „Otpornost biznisa na Zapadnom Balkanu u vremenima nove krize”, koje je glavni ekonomista EIB Debora Revoltela predstavila na sastanku Strateškog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan u Rimu, ispituje kako su preduzeća u regionu prebrodila oštar pad izazvan pandemijom i koliko su pripremljena za suočavanje sa budućim izazovima. Rezultati su izvedeni iz izveštaja pod nazivom Poslovna otpornost u pandemiji i šire, koji su nedavno inicirali i zajednički objavili EIB, EBRD i MMF, a koji obuhvata širi region Istočne Evrope i Centralne Azije.

Preduzeća su do sada prošla kroz pandemiju bolje nego što se u početku strahovalo. Izgubila su 29 odsto prometa i otpustila 9 odsto svoje radne snage, pri čemu je pandemija posebno teško pogodila sektor usluga sa direktnim kontaktima sa korisnicima i mala i srednja preduzeća. Međutim, ogromna podrška politike pomogla je da se spreče masovni stečaji tako da je samo 3 odsto preduzeća u regionu podnelo zahtev za stečaj ili trajno prestalo sa radom. Izveštaj pokazuje da su se preduzeća koja su bila uključena u globalne lance vrednosti, ona koja su bila inovativnija u prošlosti, ona koja su bila digitalizovanija i ona sa kvalitetnijim upravljanjem bolje prilagodila tokom pandemije. Proširila su svoje onlajn prisustvo, prešla na rad na daljinu, prilagodila proizvodnju ili efikasnije iskoristila dostupnu podršku politike. Državni programi su igrali stabilizujuću ulogu, ublažavanjem stresa ranjivih preduzeća, kao što su manja preduzeća, samostalne firme i one koje nemaju mogućnost dozvoljenog prekoračenja po računu.

Pročitajte još:

Podrška za pravednu energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

„Rat u Ukrajini ponovo stavlja na probu otpornost privreda Zapadnog Balkana dok se one oporavljaju od pandemije,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Novi rizici i povećana neizvesnost vrše pritisak na prekogranične tokove i trgovinu. To je relevantno jer naša analiza pokazuje da su otpornost i inovacije preduzeća povezane sa njihovim učešćem u globalnim lancima vrednosti i trgovini. U fazi potencijalnih trendova deglobalizacije, Zapadni Balkan treba da nadogradi svoju konkurentsku prednost koja se ogleda u čvrstim vezama sa EU i da je dodatno učvrsti, kao odskočnu dasku za brži razvoj.”

Otvorenost za trgovinu na Zapadnom Balkanu pokreće otpornost, inovacije i konkurentnost

Izveštaj pokazuje da privrede Zapadnog Balkana generalno ulažu više u inovacije nego privrede u širem regionu, iako se taj proces bazira na prilagođavanju postojećih tehnologija koje se uvoze. Otvaranje globalne privrede bilo je ključno za omogućavanje tim zemljama da unaprede svoje komparativne prednosti i povećaju svoju konkurentnost. Struktura industrije regiona koji su više integrisani u globalne lance vrednosti pokazuje jasnu usredsređenost na proizvode sa većom dodatom vrednošću, dok oni koji su manje integrisani uglavnom trguju industrijskim proizvodima sa nižom dodatom vrednošću ili sirovinama.

Dokazi iz izveštaja ukazuju da trgovinska integracija sa razvijenim zemljama, naročito sa Evropskom unijom, pristup informacijama i znanju kroz učešće u globalnim lancima vrednosti, strana licencirana tehnologija i moderne prakse upravljanja spadaju u najvažnije elemente za podsticanje inovacija na Zapadnom Balkanu.

Pristup finansijama

Finansijski sistemi na Zapadnom Balkanu do sada su se dobro držali. Preduzeća se i dalje u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite kao izvore eksternog finansiranja. Tržišta kapitala su nedovoljno razvijena, a dostupnost preduzetničkog kapitala, privatnog kapitala i lizinga je veoma ograničena. Udeo kreditno sputanih preduzeća na Zapadnom Balkanu znatno je veći kod malih preduzeća, u poređenju sa velikim (16 odsto u odnosu na 7 odsto). Ta kreditna ograničenja rezultat su nedovoljne transparentnosti na strani MSP, kao i ograničenog kapaciteta posrednika u pogledu procene rizika. Stanje nasleđeno zbog pandemije kovida-19 i uticaj invazije Rusije na Ukrajinu verovatno će dodatno sprečavati stabilan pristup finansijskim sredstvima. S vremenom će se više kamatne stope pretvoriti u oštrije uslove finansiranja, sa još većom neusklađenošću između tražnje i ponude za kreditima kod MSP. To bi mogao biti problem jer je pristup finansiranju, uključujući dozvoljeno prekoračenje po računu, bio važan izvor otpornosti preduzeća tokom pandemije.

Zelena privreda

Region polako prelazi sa zavisnosti od uglja i nafte na energiju iz obnovljivih izvora, jačajući svoju energetsku sigurnost. Međutim, do 2018. godine region se u velikoj meri oslanjao na fosilna goriva pomoću kojih je proizvodio tri četvrtine svoje električne energije. Nekoliko zemalja i dalje daje velike subvencije da bi potrošačima obezbedile nižu cenu gasa i drugih fosilnih goriva, na taj način usporavajući motivaciju da se smanje emisije.

Mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu po pravilu nemaju dovoljno podsticaja za uvođenje ekoloških praksi. Fizički klimatski rizici već utiču na MSP na Zapadnom Balkanu, tako da je 10 odsto ispitanika u Istraživanju preduzeća prijavilo gubitke usled ekstremnih vremenskih pojava tokom tri godine pre intervjua. Međutim, studija je dokumentovala ograničenu svest MSP o pitanjima u oblasti životne sredine, jer samo 21 odsto svih MSP investira u energetsku efikasnost, a među preduzećima koja ne uvode nikakve klimatske mere, 59 odsto smatra da takva investicija nije prioritet. Preciznije, izveštaj pokazuje da klimatske investicije zavise i od upravljačkih sposobnosti i od pristupa finansiranju. Delotvorna intervencija rešiće i ograničenja u finansiranju i uska grla u upravljačkoj svesti i upravljačkim sposobnostima.

Izvor: Evropska investiciona banka

Finansiranje privatnog sektora i klimatske promene – smanjenje emisije GHG je potreba i obaveza

23.06.2022

U Privrednoj komori Srbije održan je panel ,,Put napred – privatni sektor u Srbiji i finansiranje klimatskih promena” koji ima za cilj otvaranje dijaloga sa privatnim sektorom i nacionalnim zainteresovanim stranama o mogućnostima finansiranja ublažavanja posledica klimatskih promena. Organizator panela je Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Green climate fund (GCF) koji će pokušati da približe javnosti, sa akcentom na privatni sektor, projekat u celosti ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško angažovanje privatnog sektora za klimatsko finansiranje”.

Tokom panela ukazano je da je Srbija veoma izložena i podložna prirodnim opasnostima koje su posledica klimatskih promena, a najranjiviji sektori su poljoprivreda, hidrologija, šumarstvo, kao i zdravlje ljudi i biodiverzitet. Istaknuto je da se Srbija obavezala da smanji emisiju GHG u skladu sa Pariskim sporazumom Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i da je podnela svoje ciljeve za smanjenje emisije GHG, obavezujući se za smanjenje od 9,8 odsto do 2030. godine. Poređenje emisije je urađeno u odnosu na 1990. godinu. Ovom obavezom Srbija je ostvarila pravo, ali i dobila mogućnost da koristi sredstva najvećeg svetskog fonda ,,Zelenog klimatskog fonda” (ZKF) koji podržava zemlje u razvoju u ograničenju ili smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i poboljšanje njihove sposobnosti da odgovore na klimatske promene.

Savetnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Igor Grabež, obratio se na konferenciji povodom uključivanja privatnog sektora i učešća u finansiranju klimatskih akcija. ,,Sprovođenje ovog projekta za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izuzetno važno iz više razloga, a pre svega je veliki izazov za sve nas. Sama ideja klimatskog finansiranja nova je u Srbiji, posebno kada govorimo o uključivanju privatnog sektora. Procedura je drugačija i izuzetno zahtevna, ali ukoliko se savlada u startu, dalje je predvidiva i put je jasan” rekao je Grabež.

Milan Popović, Nacionalni menadžer projekta FAO koji sprovodi projekat u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da se radi na pripremi neophodne infrastrukture u Srbiji kako bi sredstva ZKF-a postala direktno dostupna našim institucijama i organizacijama. ,,Osim toga što pomažemo institucijama da prođu kroz prilično težak proces akreditacije, intenzivno sarađujemo i sa privatnim sektorom analizirajući ulogu, potencijale i prepreke za učešće privatnog sektora u klimatskim akcijama. Drugi deo se odnosi na identifikaciju zainteresovanih strana iz privatnog sektora sa potencijalom da investiraju u akcije vezane za klimatske promene. Današnja radionica „Put napred – privatni sektor u Srbiji i klimatske promene“ koju realizujemo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, ima za cilj da informiše predstavnike privatnog sektora i zainteresovanih strana o mogućnostima finansiranja, prilagođavanja i ublažavanja posledica klimatskih promena, kao i o ulozi ZKF-a i mogućnostima koje pruža” objasnio je na panelu Popović.

Pročitajte još:

Republika Srbija pripremila je Nacionalni program saradnje do 2025. godine sa Zelenim klimatskim fondom (ZKF) i prepoznala energetiku, poljoprivredu, vodne resurse i hidrologiju i šumarstvo kao prioritetne sektore. Kako bi se postigli ciljevi podizanja svesti u široj javnosti, uključio se i privatni sektor koji je omogućio direktan pristup za sprovođenje prioritetnih investicija projekta.

,,Klimatske promene uticaće na poslovanje u svim sektorima privrede Srbije. One će uvesti direktne i indirektne rizike sa različitim nivoima izloženosti za privatni sektor. Obuhvaćene su štete uzrokovane ekstremnim vremenskim prilikama, ali i politički rizici povezani sa sigurnošću hrane. Bez sprovođenja mera za minimiziranje ovih rizika, izloženost i uticaji takvih rizika će se vremenom povećavati, što bi moglo da nanese značajnu i nepopravljivu štetu privredi zemlje. Preduzeća u različitim sektorima koji emituju gasove sa efektom staklene bašte mogu biti u mogućnosti da ekonomično smanje emisije i iskoriste poslovne prilike koje proizilaze iz efikasnosti goriva, energetske efikasnosti i proizvodnje obnovljive energije, i da to učine kroz odgovarajući lanac vrednosti. Imperativ je da privatni sektor investira kako bi smanjio izloženost riziku, povećao otpornost i iskoristio potencijalne mogućnosti koje mogu proizaći iz smanjenja gasova staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama. Investicije mogu da dođu iz međunarodnih donatorskih fondova, kao i direktno iz državnih resursa i aktera iz privatnog sektora kao sufinansiranje ili samostalne investicije” rekao je Riši Bašak, Međunarodni konsultant za saradnju sa privatnim sektorom.

Zaključeno je da su uticaji klimatskih promena sve veći i da postoji jasna potreba uključenja u strategije upravljanja rizicima privatnog sektora kao i da se lanci snabdevanja i proizvodni procesi učine otpornijim i klimatski neutralnijim. Nove studije pokazuju da izbegavanje smanjenja emisije ugljen-dioksida podrazumeva rizik za poslovanje u kome može da se izgubi do 50 odsto zarade. Preduzeća imaju šansu da iskoriste nove prilike za rast i ulaganja koje mogu da zaštitite planetu. Sektori sa najvećim emisijama koji su istovremeno i najveći potencijal za smanjenje emisije GHG su: energetika, transport, industrija i prerada otpada. Panelisti su podsetili da je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (GAWB) koja obavezuje da će se postići neutralnost ugljenika do 2050.godine.

Na konferenciji su govorili i Aleksandar Vesović, savetnik predsednika PKS, Danijela Božanić, Nacionalna tehnička savetnica, FAO, Jelena Nešić, Nacionalna ekspertkinja za privatni sektor, FAO i Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS. Naredna tri panela biće održana 24, 27. i 28. juna u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Izvor: Privredna Komora Srbije

Potpisan ugovor o izgradnji nove toplane u Majdanpeku

22.06.2022

Ministarka Zorana Mihajlović nakon potpisivanja ugovora o izgradnji nove toplane na biomasu u Majdanpeku, najavila je da će Vlada nastaviti da ulaže u sektor daljinskog grejanja.

,,Zajedno sa Vladom Nemačke i Nemačkom razvojnom bankom završili smo već dve toplane, u Malom Zvorniku i Priboju, i verujem da ljudi u tim gradovima, gde je emisija sumpor-dioksida i ugljen-dioksida eliminisana, osećaju šta znači grejanje na drugačiji, zeleniji način’’, kaže Mihajlović i dodaje da su i u Novom Pazaru počeli radovi na izgradnji nove toplane na biomasu, a da će od sledeće grejne sezone stanovnici ovog grada dobijati toplotnu energiju na zdraviji i efikasniji način.

Ministarka je istakla da je nacionalni cilj Srbije da za proizvodnju toplotne i električne energije svi gradovi i opštine koriste obnovljive izvore, a u mnogima se i dalje koristi najprljavije fosilno gorivo, zato što će na taj način svi građani istovremeno imati i zdraviju životnu sredinu i dovoljne količine toplotne energije.

Ukupna vrednost svih projekata koji se realizuju zajedno sa SR Nemačkom iznosi 1,4 milijarde evra, a Nemačka je, prema rečima ministarke, naš najveći i najznačajniji partner u Evropi.

Pročitajte još:

Predsednik Opštine Majdanpek Dragan Popović, rekao je da je raspisivanje tendera za projekat izgradnje nove toplane planirano u julu, a kako bi toplana bila spremna za grejnu sezonu naredne godine, predviđeno je da početak radova bude u martu 2023. godine.

Realizacijom ovog ugovora, koji predstavlja samo jedan od projekata koji se ralizuju u opštini Majdanpek uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, obezbediće se stabilno i sigurno grejanje 24 časa za sve građanje ove opštine narednih godina i decenija, navodi Popović.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib istakao je da potpisivanje ovog ugovora pokazuje da se uspešno razvija naše partnerstvo u oblasti energetike, i dodaje da će građanima Majdanpeka nova toplana na biomasu obezbediti stabilno i održivo snabdevanje toplotnom energijom.

,,Cilj je da pomognemo i podržimo povećanje kapaciteta koji koriste OIE i stabilnije i nezavisnije snabdevanje, ne samo kada je u pitanju zaštita životne sredine i borba sa klimatskim promenama, već posebno u trenutku krize izazvane događajima u Ukrajini, kada energetika ima egzistencijalni značaj’’, kaže Šib.

Energetski portal

Počelo Savetovanje Energetika 2022– „Puno malog daje mnogo“

22.06.2022

solar-solarna-elektrana — Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Savetovanje Energetika 2022, koje se održava od 21. do 24. juna na Zlatiboru, svečano je otvorio danas pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Zoran Ilić.

Savez energetičara Srbije već dugi niz godina organizuje Savetovanja na kojima se susreću nauka i struka sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom, kako bi analizirali i unapredili postojeći regulatorni okvir i ekonomsko – finansijski ambijent za dalji razvoj energetike.

37. po redu Savetovanje okupilo je predstavnike javnih energetskih preduzeća iz Srbije i regiona, gotovo sve direktore energetskih sistema u Srbiji, predstavnike kompanija koje nude energetske usluge, te naučnike i stručnjake iz oblasti energetike.

Profesor ETF-a i predsednik Saveza energetičara Srbije, Nikola Rajaković, prvi se obratio okupljenima i ukazao na probleme koje pritiskaju elektroenergetski sektor sa više strana. Zahtevi energetske tranzicije i dekarbonizacije sa jedne strane i nepovoljna ekonomska situacija izazvana pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini sa druge kreiraju zahtevan teren za dalje kretanje energetike.

Ipak, Rajaković ističe da teške okolnosti ne treba da nas obeshrabre, već moramo da nastavimo sa ulaganjima u obnovljive izvore energije i osnaživanjem elektroenergetskog sistema čak i ako su u pitanju mali projekti jer „puno malog daje mnogo“.

Milun Babić, Predsednik Skupštine Saveza energetičara, objasnio je da je ključno da stučnjaci upravljaju sektorom energetike da bi on mogao da napreduje i bude čvrst, a to je, kako kaže, trenutno stanje u Elektroprivredi Srbije.

Vladimir Šiljkut iz EPS-a potvrdio je ove reči navodeći da Elektroprivreda Srbije teži većim ulaganjima u OIE, racionalizaciji klasičnih izvora energije i većem oslanjanju na hidroenergiju.

Pročitajte još:

Administracija mora da bude jednostavnija

Predsednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanovic najavio je da će sutra biti instalisani prvi solarni paneli u sklopu projekta SOLARI 3000+ u Crnoj Gori i sa ponosom istakao da je od ideje do realizacije ovog projekta proteklo 12 meseci.

Ipak, on se osvrnuo na komplikovanu proceduru koja bi, kako kaže, morala da bude jednostavnija da bismo ubuduće imali više solarnih elektrana i drugih zelenih izvora energije.

„Za jednu kuću potrebno je 30 razlicitih dokumenata, pa smo morali da pravimo softvere i postanemo prava fabrika dokumentacije da bismo ubrzali proces. Nedopustivo je da je za jednu kuću potrebno ovoliko dokumentacije i to moramo da promenimo“, rekao je Đukanović.

Inženjeri ne smeju da ćute

Savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Ilić istakao je da Srbija nije dovoljno energetski nezavisna, a najveći problem predstavlja to što u zadnjih 30 godina nije izgrađeno nijedno veliko energetsko postrojenje, a postojeće su efikasne svega 50 odsto.

„Krivi smo svi, od javnih preduzeća koja nisu dovoljno odlučno ulazila u investicije do inženjera koji godinama gledaju kako EPS propada. Vreme je da to promenimo jer inženjeri ne smeju da ćute“, poručio je Ilić i svečano otvorio Savetovanje Energetika 2022.

Milena Maglovski

Pravo vreme za žensko preduzetništvo i inicijative

22.06.2022

Foto: Ljubaznošću Aleksandre Lazović Leningen

Tog jutra Aleksandra Lazović Leningen ponovo je bacila pakovanje hrane kom je istekao rok. U svom domu u Noveškoj, ispred otvorenog frižidera razmišljala je koliko je novca na ovaj način uzalud potrošeno. I dok je ispitivačkim pogledom proveravala da li su preostale namirnice u važećem roku, sinula joj je ideja. Šta ako bi postojala aplikacija koja bi slala notifikacije i podsećala na hranu koja je pred istekom roka trajanja?

Tako se rodila ideja o Eat Me App. Aleksandri u tom trenutku nije bilo poznato da li već slična aplikacija postoji. Jednostavno ju je vodila misao da takva pomoć u kuhinji ne bi bila na odmet.

„Život u Norveškoj me je ohrabrio, jer sam imala priliku da vidim na dobrim primerima kako građanske inicijative formulišu probleme iz čijih rešenja se zatim uspešno razvijaju legitimni biznisi”, kaže Aleksandra. Ipak, za razvoj je potrebno, osim problema koji rešavate, i entuzijazam i tim.

Kao u slagalici, taj poslednji element je nedostajao. I dok u Norveškoj podrška zelenim projektima nije bila novina, u Srbiji su u to vreme pitanja o klimatskim promenama i održivom razvoju tek ulazila u javni diskurs. Međutim, vrata za promene su se neminovno otvarala, i Aleksandra sa suprugom i bebom dolazi u Beograd. Na Akademiji za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, Aleksandra je upoznala Sanju Dramićanin. Prepoznale su se po entuzijazmu, jakoj volji i uvidu u potencijal za zeleni ženski preduzetnički poduhvat, kaže Aleksandra.

„Sanja se, kao biznis profesionalac iz sfere IT, zaljubila u ideju spoja svoje struke i održivog razvoja. Eat Me App je rezultat pravog pionirskog poduhvata koji se gradi iz ljubavi i želje za lepšim i kvalitetnijim odnosom kako prema okruženju tako i prema nama samima. Imale smo sve veštine koje su nam bile neophodne za početak.”

Imajući u vidu da u pravi plan ističu ljubav kao pokretač svojih aktivnosti, pitali smo ih šta ona obuhvata. Obe autorke su saglasne u tome da su ljubav i poštovanje prema svojim porodicama i domu, prema njihovim manama i zemlji koja nas hrani, taj pravi izvor energije iz kojeg grade viziju i stvaraju. Tokom karantina 2020. godine Aleksandra i Sanja su razvijale koncept i proizvod, uloživši sopstveni novac, a prva verzija aplikacije se pojavila pred kraj 2020. Zvanično su počele sa radom u trenutku kad su u maju 2021. godine osnovale firmu a trenutno se spremaju da lansiraju nove verzije aplikacije, ovoga puta i za Android i za iOS korisnike.

U fokusu:

Kako radi Eat me App

Ova mobilna aplikacija šalje obaveštenja korisnicima o datumu isteka roka namirnica. Na taj način oni imaju uvid u statististiku o iskorišćenoj i neiskorišćenoj hrani kao i o novčanoj vrednosti bačene hrane. Upravo taj momenat je presudan da se osvesti problem. Sanja i Aleksandra smatraju da će korisnik već u prvih nedelju dana korišćenja njihove aplikacije garantovano ili uštedeti ili uvideti koliki novčani gubitak mu preti ukoliko nešto ne uradi sa namirnicama. Zato autorke aplikacije svojim kreativnim savetima o načinu čuvanja i korišćenja namirnica, pomažu korisnima da smanje otpad od hrane. Samim tim, njihovi korisnici ostvaruju značajnu uštedu u kućnom budžetu. Ali kako tačno radi Eat me App?

„Aplikacija pruža mogućnost doniranja i razmene hrane među korisnicima. Trenutno smo s našim ranim korisnicima u fazi testiranja, mapiranja i analize potreba vezanih za opcije razmene i doniranja hrane. Sve što radimo radimo LEAN pristupom kako bi potrošnja resursa bila manja, a i da bismo istovremeno od samog starta uključili korisnike u razvoj aplikacije. Treba naglasiti da je cilj aplikacije da nam svima omogući odgovorniji i osvešćeniji odnos prema hrani, a i prema nama samima, imajući uvid u naše navike”, kaže Aleksandra.

Aplikaciju mogu koristiti svi koji imaju pametne telefone, a za sada nema negativnih reakcija, samo korisnih povratnih informacija i pitanja. Trenutno intenzivno rade na kontaktu sa korisnicima kako bi zapravo saznale gde se kriju problemi koje bi trebalo rešiti.

„Načini na koje ostvarujemo interakciju sa korisnicima se i dalje definišu. Nama je cilj da učimo od korisnika i da im nudimo zanimljive načine interakcije sa aplikacijom kako bi samo učenje i usvajanje novih modela razmišljanja i ponašanja bilo i efektivno i efikasno”, kaže naša sagovornica.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Evropski parlament traži stroža pravila za smanjenja emisija štetnih gasova

22.06.2022

pollution-ge0a31c973_1920 — Foto-Ilustracija: Pixabay (Pixource)

Evropski parlament usvojio je izveštaj u kojem se traži da se uvedu strožije kontrole i pravila, kada je reč o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, za sve zemlje članice.

Kako prenose svetski mediji, sve države članice će morati, u skladu sa novim pravilima, da smanje emisije gasova u rasponu od 10 do 50 odsto.

Prema rečima članova Parlamenta na ovaj način se postavljaju ista pravila igre za sve koji emituju štetne gasove u Evropi. Svaka država može samostalno da ide ka ostvarenju svojih klimatskih ciljeva kako im odgovara, ukoliko su usklađeni sa pravilima Evropske unije.

Pročitajte još:

Nova pravila uvode i veću transparentnost kada je reč o procesu smanjenja emisija. Evropski parlament traži i veća ograničenja u trgovini dozvolama za emisije između država članica, kao i usmeravanje prihoda od trgovanja emisijama u klimatske projekte.

Kako se dalje navodi, zahtevaju se i veće kontrole emisija iz postrojenja na biomasu kako se ne bi dogodilo da korišćenje održivih goriva emituje veće emisije od fosilnih goriva.

Energetski portal

Profesor iz Londona o postrojenju u Nišu: Čistija voda, ali zagađeniji vazduh, skupo i prevaziđeno

22.06.2022

Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Nišu trebalo bi da počne uskoro, nakon višedecenijskih najava, a građevinski inženjer Čedo Maksimović upozorava da je reč o zastareloj i skupoj tehnologiji koja će dovesti do još većeg zagađenja, trošiti mnogo energije i puno koštati građane.

Maksimović, koji radi kao emeritus profesor sistema vode i zaštite životne sredine u Londonu, kaže da je najavljeno postrojenje sporno iz više razloga – finansijskih, ekoloških i energetskih. Ono što će građani od njega dobiti su zagađeniji vazduh i kredit koji će morati da vraćaju.

Takvo postrojenje već je izgrađeno u Cvetojevcu kod Kragujevca, gde je na kilometar od njega, ističe, neophodna gas maska. Slično postoji i u Subotici, a koliko je ekološki neprihatljivo pokazuje zagađenost Palićkog jezera koje prima prečišćenu vodu, dodaje Maksimović.

,,U Subotici to postoji već dosta dugo i rekonstruisano je više puta, ali se kvalitet prečišćene vode nije dovoljno poboljšao. Posledice se osećaju, to postrojenje “radi na mišiće”, posada se trudi koliko može, ali u Palićkom jezeru, koje prima tu prečišćenu otpadnu vodu, ne samo da ne možete da se kupate, već ni bilo kakav kontakt ljudi sa tom vodom nije bez rizika po zdravlje, skoro da prst u nju ne smete da stavite jer je voda zagađena’’, navodi Maksimović.

Pročitajte još:

Kaže da će tako biti u svim rekama i jezerima koja će primati prerađenu vodu. Neko vreme ona će biti čistija, ali će vazduh biti daleko zagađeniji. Poručuje da postoje bolja rešenja i sistemi koji su jeftiniji, a savremeniji i “čistiji” i mogli bi da se grade i u centru grada bez posledica.

,,U velikom, otvorenom aeracionom bazenu gde mora da se “upumpa” 3-4 puta više vazduha, a to košta, bakterije slobodno plivaju po bazenu potroše mnogo vremena da dođu do te otpadne materije, da je razgrađuju i da tako prečišćavaju vodu. Novi sistem podrazumeva mnogo manji bazen, u koji se montira “nosač fiksnog biofilma”, nešto nalik ribarskoj mreži sa tankim, finim vlaknima, na koja se hvataju bakterije. Dakle, bakterije ne “šetaju kroz vodu”, pored njih protiče otpadna voda i one mnogo brže “jedu” otpadnu materiju. Aeracioni bazen je mnogo manji, niža je cena gradnje i potrebno je mnogo manje energije za aeraciju’’, objašnjava profesor.

Pita kako je moguće da u Nišu niko nije postavio osnovna ekonomska i ekološka pitanja i dodaje da građani sigurno ne bi pristali na izgradnju postrojenja kada bi znali šta stoji iza toga.

,,To je potpuno neracionalno, protivno svakoj elementarnoj logici, posebno ekonomskoj. Trebalo je bar neko u Nišu da postavi ta pitanja (elementarne ekonomije i ekologije) i da se ista razmatraju, donose logične odluke, ali sve jednostavno ide svojim tokom i niko se oko toga ne uzbuđuje. Možda većina misli da “tako treba” ’’, priča Maksimović.

Smatra da su projektanti morali da analiziraju sva potencijalna rešenja i izaberu najekonomičnije i ekološki najbolje, ali da im je stariji i skuplji sistem nametnut.

,,Razlozi su vrlo jednostavni – davaocima kredita je u interesu da kredit bude što veći, jer je onda veći iznos kamate. Njih ne interesuje da li je ta tehnologija zastarela i skuplja, njima je bitno da taj kredit bude što veći, najčešće dva puta nego što bi zahtevala nova tehnologija. Za ostale učesnike u poslu (donosioci odluka, posrednici, izvođači, itd.), što je veći kredit, veće su i provizije, tako da i oni koji se usput “ogrebu” dobiju više. Narod na kraju sve to plaća, država to “ne primećuje” ’’, navodi Maksimović.

Podsetimo, izgradnja postrojenja jedna je od stavki u Planu lokalnog ekonomskog razvoja, koji su nedavno usvojili odbornici niške Skupštine.

Trebalo bi da se gradi na lokaciji “Ciganski ključ”, vrednost je 85 miliona dinara, a finansiraće se iz IPA fonda Evropske unije.

Izvor: Južne vesti

Puštena u rad solarna elektrana na krovovima fabrike Eko Step Pellet

22.06.2022

solar-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Kompanija Eko Step Pellet pustila je danas u rad novoizgrađeno solarno postrojenje fabrike kapaciteta 1MW na krovovima svoje fabrike u Petrovcu na Mlavi.

Fabrika će tako, kako je saopšteno iz Vlade Srbije započeti novu fazu zelenog poslovanja i održivog razvoja.

Učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji je oko 24 odsto, pri čemu najveći deo čine velike hidroelektrane, dok elektrane koje koriste energiju vetra, sunca i biomase učestvuju sa oko četiri odsto.

Pročitajte još:

Fabrika Eko Step Pellet kupljena je iz stečaja 2017. godine. Nosilac je žiga „Čuvarkuća“ Privredne komore Srbije, kojim potvrđuje da sirovinama iz naše zemlje snabdeva tržište proizvodima koji su 100 odsto domaćeg porekla.

Izvor: eKapija

Poziv za podnošenje ponuda za sprovođenje pilot projekata u okviru programa USAID Bolja energija

21.06.2022

Serbia Better Energy Activity (Better Energy/Bolja energija), je petogodišnji projekat koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). U novembru 2021. godine, USAID je kompaniji Chemonics International dodelio projekat Serbia Better Energy Activity (Better Energy/Bolja energija), Ugovor br. 7200AA19D00023/72016922F00001.

Better Energy/Bolja energija nastoji da poboljša energetsku efikasnost u javnim komunalnim preduzećima za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u Srbiji i umanji zavisnost Srbije od fosilnih goriva kroz sprovođenje pilot projekata unapređenja efikasnosti sistema daljinskog grejanja.

Serbia Better Energy Activity (Better Energy/Bolja energija) poziva sve kvalifikovane ponuđače da podnesu svoje ponude na sledeće pozive:

1.NABAVKA OPREME I USLUGA INSTALIRANJA

Poziv za podnošenje ponuda br. 01:

Nabavka sistema za monitoring i detekciju curenja vode u sistemu daljinskog grejanja

Poziv objavljen: 21. juna 2022. godine

Rok za podnošenje ponuda: 12. jula 2022. godine

Konkursna dokumentacija je dostupna za pregled i preuzimanje ovde.

2.NABAVKA USLUGA

Poziv za podnošenje ponuda br. 02:

Usluga izrade projektne dokumentacije na nivou projekta za izvođenje prema datom idejnom rešenju za 16 toplotnih podstanica u JKP “Toplana” Knjaževac

Poziv objavljen: 22. jun 2022. godine

Rok za podnošenje ponuda: 13. jul 2022. godine

Konkursna dokumentacija je dostupna za pregled i preuzimanje ovde.

3.NABAVKA OPREME I USLUGA INSTALIRANJA

Poziv za podnošenje ponuda br. 03:

Nabavka opreme za toplotnu podstanicu S3 u JKP “Toplana” Knjaževac

Poziv objavljen: 22. jun 2022. godine

Rok za podnošenje ponuda: 13. jul 2022. godine

Konkursna dokumentacija je dostupna za pregled i preuzimanje ovde.

4.NABAVKA OPREME I USLUGA INSTALIRANJA

Poziv za podnošenje ponuda br. 04:

Nabavka SCADA sistema i opreme za toplotne podstanice u JKP “Energana” Sombor

Poziv objavljen: 22. jun 2022. godine

Rok za podnošenje ponuda: 13. jul 2022. godine

Konkursna dokumentacija je dostupna za pregled i preuzimanje ovde.

Gorivo poskupelo i u Crnoj Gori

21.06.2022

gasoline-nafta-gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo za kapitalne investicije Crne Gore saopštilo je nove cene naftnih derivata koje će važiti u naredne dve nedelje.

Evrodizel i lož ulje poskupeli su najviše – za po 20 centi, pa nove cene iznose 1,78 evra po litru za evrodizel i 1,99 evra za lož ulje.

BMB 95 poskupeo je za 0,8 centi i sada košta 1,73 evra, a BMB 98 skuplji je za 0,9 evra – nova cena je 1,77 evra.

“Saglasno odredbama Uredbe o načinu i visini elemenata na osnovu kojih se formiraju maksimalne cene naftnih derivata, naredni obračun će se obaviti 04. jula, a eventualno izmenjene cene naftnih derivata važiće od 05. jula 2022. godine”, stoji u saopštenju Ministarstva.

Premijer Dritan Abazović rekao je da će Vlada Crne Gore uraditi sve što bude mogla kako bi ograničila dalji rast cena goriva i dodao da je Crna Gora do sada imala najniže cene naftnih derivata, piše RTCG.

Pročitajte još:

“Građani moraju da budu svesni da je na teritoriji Evrope aktuelan rat, i da su cene otišle u nebo svuda u svetu, računajući i Hrvatsku. Uradićemo šta budemo mogli vezano za ograničenja. Mi smo do sada imali najnižu cenu goriva, ali ako se barel toliko uvećao, ne može da se to do kraja iskontroliše“, rekao je Abazović za TVCG.

Energetski portal

ESG Strategija – kako i odakle krenuti?

21.06.2022

inovacija ideja biznis business — Foto-ilustracija: Unsplash ( kvalifik)

Pod intenzivnijim društvenim i regulatornim pritiskom i trendovima, kompanije usvajaju ESG strategije sa ciljem povećanja transparentnosti u vezi sa uticajem na životnu sredinu, društvo i ekonomiju. Međutim, mnoge organizacije nisu još krenule u kreiranje dugoročne održive strategije i traže odgovore kako i odakle krenuti.

U današnjim uslovima savremenih društvenih i ekoloških izazova, postavljanje strategije s fokusom na tri glavna stuba održivosti – životna sredina, društvo i upravljanje (eng. Environmental Social Governance – ESG), smatra se važnim merilom performansi odgovornih organizacija.

Kako bi smanjile negativan uticaj na klimu, životnu sredinu i društvo i kako bi se uskladili sa nadolazećim regulatornim zahtevima, kompanije moraju da revidiraju svoje postojeće politike, strategije i ciljeve i da definišu nove ESG (Environmental, Social, Governance) akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima. Takođe, kompanije moraju da procene da li trenutne vrednosti, misija i organizaciona struktura mogu adekvatno da odgovore na sve izazove i da li je neophodno značajnije menjati modele poslovanja.

Odakle krenuti kada je ESG strategija u pitanju?

Osnovni koraci koje kompanije moraju da preduzmu na putu kreiranja i implementacije ESG strategije su sledeći:

Određivanje materijalnih tema (rizika i prilika) za kompaniju, industriju i zainteresovane strane,
Određivanje ciljeva i ambicije koji će uticati na materijalne teme,
Pokretanje inicijativa radi realizacije ciljeva,
Adekvatno izveštavanje ka zainteresovanim stranama.
Proces uspostavljanja ESG strategije

Proces uspostavljanja ESG strategije

Imajući u vidu da nisu sve teme u okviru ESG-a podjednako važne za svaku kompaniju, cilj procene materijalnosti je da se istaknu glavne teme koje su od značaja za kompaniju u datom sektoru. Procena materijalnosti je evoluirala tako da se ne razmatra samo jednostrani uticaj spoljašnjeg sveta na kompaniju, već kako istovremeno kompanija utiče na životnu sredinu i društvo. Ovaj tzv. princip duple materijalnosti je trenutno osnov nove evropske regulative koja teži da reguliše oblast ESG-a.

Matrica procene materijalnosti prema Global Reporting Initiative (GRI)

Koncept takođe podrazumeva potrebu da se proceni međusobna povezanost ovih perspektiva i pruža saznanje koji su to potencijalni rizici u poslovanju koji mogu nastati na kompaniju u budućnosti.

Na primer, kompanija koja se bavi proizvodnjom tekstila ukoliko previdi da je njen uticaj na biodiverzitet jedna od materijalnih tema, i ne upotrebi u svojoj proizvodnji ekološki prihvatljive boje i materijale, moguće je da će se u budućnosti susreti s rizicima i optužbama od nevladinih organizacija koje se bave ovim pitanjem i koje se mogu odraziti na poslovanje kompanije. Kako bi se sprovela adekvatna procena materijalnosti, neophodno je da organizacija uključi što veći broj zainteresovanih strana, da pripremi predlog materijalnih tema i da na osnovu konsultacija sa zainteresovanim stranama odredi iste.

Sprovođenje procene materijalnosti trebalo bi da ima sledeće ključne rezultate:

Razumevanje relativne materijalnosti svake teme za poslovanje i zainteresovane strane, što se vizualizuje u vidu matrice materijalnosti.
Uvid u to kako kompanija stoji u odnosu na određene teme u poređenju sa saradnicima i konkurentima.
Smernice za naglašavanje tema u godišnjim izveštajima i obelodanjivanju.
Metodološki pristup pri definisanju prioritetnih ciljeva u okviru ESG strategije.

Nakon sprovedene procene materijalnosti, potrebno je uraditi analizu trenutnog stanja koja će poslužiti kao osnova za izveštavanje i upoređivanje napretka u odabranim temama u budućnosti. Značaj ove analize omogućava postavljanje adekvatnih i realnih ciljeva u okviru zadatog vremenskog perioda. U ovom procesu veoma je važno odrediti zadužena lica koja će pratiti vrednosti parametara materijalnih tema. U vezi sa tim, danas smo svedoci da mnoge kompanije u svojim organizacionim strukturama definišu posebna odeljenja koje se bave isključivo ESG temama.

Koji su benefiti definisanja ESG strategija za kompanije?

Za uspešnu i jedinstvenu ESG strategiju, neophodno je uraditi sve pomenute korake i definisati pravac u kome organizacija želi da bude prepoznata. Kao odelo koje je skrojeno po merama, kompanijama je potrebna ESG strategija skrojena po njihovim potrebama, kako bi imala dugoročnog efekta. Takođe, važno je napomenuti da kompanije redovno revidiraju u kojoj meri se njihovi postavljeni ciljevi iz ESG strategije ostvaruju i da u okviru konsultacija sa zainteresovanim stranama, ukoliko je potrebno, uspostave nove, ambicioznije ciljeve.

Brojna istraživanja pokazuju da sistematski pristup održivom poslovanju donosi sledeće benefite:

Poboljšavanje performanse održivosti,
Smanjivanje direktih troškova upotrebe energije i resursa,
Osiguravanje dugoročnih prihoda,
Bolje upravljanje rizicima i komunikacija sa investitorima,
Integrisanost sa zainteresovanim stranama,
Motivisanost i angažovanost zaposlenih,
Kredibilitet među potrošačima i klijentima,
Ojačavanje internog upravljanje podacima i sistema izveštavanja,
Uporedivost performansi održivosti u odnosu na druge organizacije,
Osiguranje otpornosti kompanije na sve kompleksnije izazove.

Kompanije koje se odluče da uspostave ESG strategiju izdvojiće se kao kompanije koje imaju dugoročnu viziju usklađenu s izazovima klimatskih promena i energetske krize. Konačno, implementacijom ESG strategije pomaže se u stvaranju boljih uslova za život budućih generacija na zdravoj planeti.

Izvor: Ernst&Young Srbija ESG Tim

Globalni izveštaj za 2022. pokazuje da je energetska tranzicija spora

21.06.2022

solar_park_solarni_park_solar_power_plant_solarna_elektrana_solar_energy_solarna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplah (Karsten Wurth)

Iako se sve više govori o značaju energetske tranzicije za oporavak zemalja od pandemije COVID-19 i podsticanje ekonomskog rasta, najnoviji globalni izveštaj o obnovljivim izvorima energije za 2022. godinu ne daje pozitivne rezultate. Štaviše, globalna potražnja za energijom je porasla za oko 4 odsto, od čega se veliki deo odnosi na fosilna goriva, što je dodatno usledilo porastom cene energije zbog rata u Ukrajini.

Najbolji rezultati za 2021. godinu u prelasku na obnovljive izvore energije ostvareni su u energetskom sektoru, dok je napredak u sektoru transporta spor. Takođe, veliki problem predstavljaju domaćinstva i energija koja se koristi za grejanje i hlađenje.

Niklas Hagelberg, koordinator za klimatske promene u Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), smatra da su podrška vlade, nacionalne strategije i zakonodavstvo ključne za tranziciju koja je neophodna, zato što je energija povezana sa oko 70 odsto globalnih emisija. Prema njegovim rečima, tranzicija ne odvija kako bi trebalo upravo zato što vlade subvencionišu fosilna goriva, čime se istovremeno smanjuje podrška za obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

Solarna energija i energija vetra čine oko 90 odsto svih novih obnovljivih izvora energije, čime su ostvarili najveći uspeh. Po prvi put, ovi izvori daju više od 10 odsto svetske električne energije. Iako ovo zvuči ohrabrujuće, kako bismo uspeli da održimo put ka dostignuću neto nulte emisije do 2050. godine, potrebno je da se trostruko poveća intenzitet energetske tranzicije. Štaviše, do 2030. godine je potrebno da se globalne emisije prepolove, za šta sve industrije koje koriste energiju za osvetljenje, proizvodnju, transport, kao i za grejanje i hlađenje, moraju da pređu na energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora.

Kako se procenjuje da će do 2050. godine broj automobila porasti za više od milijardu, potrebno je da se podrška pruža alternativnim prevoznim sredstvima kao što su bicikl, javni prevoz, električna vozila ali i hodanju.

Da bi se ostvario cilj Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog porasta temperature ispod 2°C, kao i cilja na 1,5°C, u odnosu na predindustrijski nivo, UNEP je razvio rešenje za šest sektora, koje čine energetika, industrija, poljoprivreda i hrana, šume i korišćenje zemljišta, transport i zgdrade i gradovi.

Pozitivan primer energetske tranzicije je Južna Australija koja je u 2021. godini 63 odsto svoje električne energije proizvela iz energije vetra i solarne energije, čime je daleko ispred cilja da do 2030. godine ostvari 100 odsto neto obnovljivih izvora energije.

Energetski portal

U Ivanjici počela implementacija projekta odvajanja kućnog otpada

21.06.2022

Ivana HS — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Ivanjici je obeležen početak implementacije projekta odvajanja kućnog otpada, a manifestaciji je prisustvovala državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić.

Manifestaciji su prisustvovali i predsednik opštine Momčilo Mitrović, menadžer programa EISP2 Džon Glejzburg i direktor JKP ,,Ivanjica’’ Aleksandar Mitrović. Početak je obeležen uz program u kojem su učestvovala deca iz Predškolske ustanove ,,Bajka’’, kao i učenici osnovnih škola “Milinko Kušić”, “Sreten Lazarević” i “Kirilo Savić”.

Ivanjici je kroz projekat ,,Uspostavljanje primerne separacije komunalnog otpada u četiri regiona za upravljanje otpadom: Duboko, Srem-Mačva, Pančevo i Pirot”, dodeljen kamion za transport reciklažnog otpada, kao i 84 kontejnera i 3.099 kanti u kojima će se odvajati otpad. Ovaj projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije i Švedske.

Pročitajte još:

Projektom je obuhvaćena i dodela više od 90.000 kanti, kao i 26 auto-smećara u 17 gradova i opština, sa ciljem da se poveća procenat reciklaže i smanje količine otpada koje bi završile na deponijama.

Energetski portal

EU i Nemačka daju 650.000 evra za turizam i očuvanje nasleđa u Istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju

21.06.2022

U osam projekata za unapređenje turizma i očuvanje kulturnog nasleđa u Istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju, Evropska unija i Vlada Nemačke uložiće 650.000 evra bespovratnih sredstava.

Memorandum su u tvrđavi „Golubački grad“ potpisali Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju i gradovi Golubac, Kladovo, Majdanpek, Negotin, Smederevo, Veliko Gradište i Zaječar.

Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji rekao je da istočna Srbija ima ogroman potencijal, kako ekonomski tako i za turistički razvoj.

Pročitajte još:

„Ovaj deo odlikuje sjajna priroda, neverovatno kulturno nasleđe, božanstvena hrana koju sam imao prilike sada da probam, i to su sve elementi koji će pomoći Evropljanima da dođu ovde i da otkriju deo našeg evropskog kulturnog nasleđa. Ono što ih uz sve to ovde dočekuje je i čuveno srpsko gostoprimstvo“, istakao je Žiofre.

Izvor: RTS

U Srbiji počelo čišćenje divljih deponija i prikupljanje pesticidnog ambalažnog otpada

20.06.2022

Resorno ministarstvo je za podršku lokalnim samoupravama u rešavanju problema divljih deponija ove godine izdvojio 80 miliona dinara, dok je za postavljanje video nadzora na lokacijama koje su očišćene izdvojeno 20 miliona dinara.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, navodi da su jedan od najvećih ekoloških problema sa kojima se Srbija suočava divlje deponije, zbog čega država zajedno sa lokalnim samoupravama radi aktivno na njegovom rešavanju. Ministarka dodaje da je veoma važno da se podiže svest građana o zajedničkoj akciji, zato što je tako jedino moguće da problem divljih deponija bude rešen.

Kako bi se unapredila životna sredina i osigurala čistija budućnost za naredne generacije, Ministarstvo će nastaviti sa odvajanjem sredstava za ovu namenu. Uklanjanje smetlišta i divljih deponija je nastavak akcije koju je ministarstvo prošle godine pokrenulo u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Prema rečima ministarke, od ukupno 3.500 deponija, koliko se procenjuje da ih ima na teritoriji Srbije, ovom akcijom biće očišćeno 700 divljih deponija.

Pročitajte još:

Na području Grada Sombora počela je i akcija prikupljanja pesticidnog ambalažnog otpada, a trajaće do 23. juna. U svim naseljenim mestima mesto sakupljana otpada organizovano je ispred mesnih zajednica, dok je za mesne zajednice na području Grada Sombora kao i salaških i prigradskih naselja, mesto sakupljanja organizovano u objektu ,,Čistoća’’ Sombor.

Akcija je organizovana od strane Grada Sombora u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom ,,Sombor’’ doo Sombor i udruženjem SECPA.

Energetski portal

1...282283284...1.531 Page 283 of 1.531

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM