Zelena struja od malih proizvođača – kada će solarni paneli na zgradama biti uobičajena pojava

28.10.2022

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Čitav svet, a naročito razvijene zemlje, godinama teže energetskoj tranziciji – za proizvodnju električne energije, umesto fosilnih goriva, sve više koriste energiju vetra, sunca i vode. U okviru USAID projekta „Bolja energija“, i u Srbiji će se sprovoditi obuke za zainteresovana domaćinstva, ali i preduzeća koja žele da proizvode struju, iz obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe. Najveće prepreke su novac i neodgovarajući propisi.

Dve trećine električne energije građani Srbije dobijaju iz termoelektrana, najvećih zagađivača životne sredine. Pitanje je kako obnovljive izvore energije uključiti u elektroenergetski sistem Srbije. Iako deluje da zaostajemo za dostignućima u svetu, protekla godina je za nas bila prekretnica.

Slobodan Ružić, konsultant za regulatorni okviru u energetici na USAID projektu „Bolja energija“ kaže da je regulatorni okvir napravljen već u februaru ove godine.

„I sad mi već imamo u Srbiji preko 300 domaćinstava koja su stekla status kupca-proizvođača i nekoliko desetina privrednih subjekata koje je to uradilo. Cilj našeg projekta u toj oblasti je da što više promovišemo proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe“, napominje Ružić.

Većina zgrada u Srbiji izgubi oko 60 odsto energije, pa njihovo održavanje košta dvostruko više. Bilo bi dobro da smo, kažu, sa ovim počeli pre dvadeset godina.

Za masovnost nedostaju milijarde dolara

Rukovodilac projekta „Bolja energija“ u Srbiji Daniel Berg napominje da će biti potrebne milijarde dolara za obnovu zgrada.

„To ćemo uraditi tako što ćemo stvoriti finansijske instrumente. Projekat ”’Bolja energija” je veoma mali sa 20 miliona dolara za pet godina. A nama su potrebne milijarde dolara u narednih deset godina. Ukoliko uspemo da, na ovaj način, svake godine, obnovimo dva, tri ili četiri odsto zgrada, za nekoliko godina, postići ćemo dobre rezultate“, navodi Berg.

Ideju o proizvodnji električne energija iz obnovljivih izvora, za sopstvene potrebe, promoviše se širom Srbije. Projekat je počeo u Somboru.

„Osetili su poboljšanje, oko deset do dvadeset posto su bili manji računi, a i leti je bilo manje potrebe da se koristi klima, jer je u stanovima bilo prijatnije“, kaže Vojislav Jakšić Amanović, upravnik jedne zgrade u Somboru.

Pročitajte još:

Propisi koče bolje rezultate

Prednosti su mnogobrojne, a problem počinje usled neodgovarajućih propisa.

„Zakonodavac nije predvideo obavezu snadbevača električnom energijom da sklopi sa njim ugovor kad ovaj izgradi elektranu. To stvara jednu vrlo neprijatnu situaciju za onog ko treba da uloži svoje pare“, smatra Slobodan Ružić.

Naglašava da je to naročito nepovoljno za banke koje treba da finansiraju projekat, bez garancije da će klijent steći status kupca-proizvođača.

„Što se tiče domaćinstava, kupci-proizvođači moraju da plaćaju na jedan veći deo energije, nego što je opravdano, i akcizu i PDV i dvostruke troškove pristupa sistemu“, ukazuje Ružić.

Daniel Berg ističe da ima još mnogo prepreka, naročito u velikim zgrada.

„Potrebno je informisati ljude, postići dogovore, a potom sakupiti novac kojim će se povećati energetska efikasnost zgrade. Najbitnije je da nas država podrži, tako što će pružiti određene garancije. Pregovaramo sa Vladom Srbije, ali i sa institucijama AP Vojvodina. Uveren sam da ćemo postići dogovor da se više novca usmeri u plansku obnovu i izgradnju zgrada“, napominje Berg.

Jedno je sigurno – energetska tranzicija je neizbežna. Iako ne idemo u korak sa zapadnom Evropom, postajemo svesni koliko je važno doprineti energetskoj efikasnosti, a to će nam, zauzvrat, kažu stručnjaci, otvoriti mnoge mogućnosti.

Izvor: RTS

Apatinska pivara predstavila „Izveštaj o održivosti za 2021. godinu“

27.10.2022

Bolje upravljanje vodnim resursima u pivskoj industriji, izgradnja održivijeg poslovnog modela i razvijanje i

novativnih rešenja zasnovanih na cirkularnoj ekonomiji – samo je deo inicijativa koje je Apatinska pivara pokrenula u domenu održivog poslovanja u protekloj godini.

Svi rezultati u ovom segmentu predstavljeni su u Izveštaju o održivosti za 2021. godinu pod nazivom – „Dali smo održivu reč“. Na događaju organizovanom tim povodom prisutnima se obratio Igor Vukašinović, generalni direktor Apatinske pivare.

“Ponosan sam što decenijama unazad, održivost čini neizostavni deo našeg poslovanja i što smo ostali kompanija sa veoma važnim strateškim opredeljenjem – da odgovornim i održivim poslovanjem pokrećemo, ali i dugi niz godina, održavamo inicijative koje imaju za cilj da zajednicu u kojoj poslujemo učine boljom. Ovde se nećemo zaustaviti – postavili smo ambiciozne planove, koje želimo da ostvarimo, a na tom putu ćemo se truditi da budemo najbolji partner za održivo poslovanje. Naša kompanija nastaviće da daje održivu reč i u godinama koje dolaze! ”, rekao je Igor Vukašinović.

Kao odgovorna kompanija, Apatinska pivara učestvuje u brojnim inicijativama za bolje upravljanje vodnim resursima u pivskoj industriji. Klimatske promene svrstavaju se među najveće globalne izazove našeg vremena, a smanjenje karbonskih emisija u poslovanju i izgradnja održivijeg poslovnog modela su među prioritetima ove kompanije. Sa ciljem da što manje ambalažnog materijala završi na deponijama, razvijaju se inovativna rešenja zasnovana na cirkularnoj ekonomiji i tako smanjuje uticaj na životnu sredinu.

Pročitajte još:

Izgradnjom sopstvenog postrojenja za preradu otpadnih voda u pivari u Apatinu, dugoročno je rešeno pitanje prečišćavanja otpadnih voda u kompaniji. Osnovna namena postrojenja jeste prečišćavanje industrijske otpadne vode koja nastaje tokom proizvodnje piva. Veliki je uspeh to što je Apatinska pivara došla do trenutka kada prirodi može da vrati potpuno čistu vodu, koja zadovoljava sve zakonom propisane standarde, nakon što je iskoristi u svom proizvodnom procesu. Na ovaj način prirodi se vraća prečišćena voda, a istovremeno se dobija zelena energija kojom se greje pivara i proizvodi pivo.

U protekloj godini zajedno sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i kompanijom Sekopak realizovan je projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, u koji je uloženo 150.000 evra i omogućeno da se obezbedi infrastruktura u vidu kontejnera, čak njih 600 za prikupljanje staklene ambalaže. Sve je to sprovedeno u cilju povećanja prikupljene staklene ambalaže za 20 odsto, čime bi se uspostavio isplativ sistem tretmana i ponovne upotrebe otpada od stakla kako u Srbiji tako i u regionu, a u okviru unapređenja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača.

Odgovorna konzumacija alkohola je važna tema koju Apatinska pivara, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Upravom saobraćajne policije i Agencijom za bezbednost saobraćaja pokreće u javnosti i upozorava na rizike vožnje pod dejstvom alkohola. U okviru kampanje “Kad pijem ne vozim” pivara je poslednjih 16 godina posvetila edukaciji potrošača kako bi skrenula pažnju na sve negativne posledice konzumacije alkohola tokom vožnje. Samo do 2021. je uloženo oko 130.000 evra u nabavku 135 alkometara najsavremenijih generacija i 50.000 usnika za alkometre.

I tokom 2021. godine Apatinska pivara, Jelen pivo i nacionalni operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom SEKOPAK nastavlili su akciju “Recikliraj, uživaj, Drinu od otpada sačuvaj”, gde su posetiocima ovog svojevrsnog karnevala na vodi omogućili da pravilno odlože ambalažni otpad. U saradnji sa JKP “12 septembar”, prikupljeno je čak 230 kg aluminijumskih limenki i 600 kg staklene ambalaže.

Ceo Izveštaj o održivosti možete pogledati na sajtu Apatinske pivare ili klikom na link.

Izvor: Represent

Verovatnoća za restrikcije mala, ipak štednja neophodna

27.10.2022

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (fietzfotos)

Učesnici panel diskusije ,,Da li će biti dovoljno struje tokom zime?’’ u organizaciji Klimatskog foruma, bili su Milka Mumović ekspertkinja za energetiku iz Sekretarijata Energetske zajednice, profesor dr Nikola Rajaković predsednik Saveza energetičara, Nenad Jovanović savetnik za energetiku iz LDK Consultants i Antoan Avinjon programski menadžer Delegacije EU u Srbiji.

Na pitanje kakva je trenutno situacija u našoj elektroenergetici, Nenad Jovanović odgovorio je da u ovom trenutku elektroenergetski sistem Srbije zadovoljava naše potrebe i da je procenat električne energije koju uvozimo veoma mali.

Prema njegovim rečima, iako se u skorije vreme nije desilo, u jednom trenutku iz termoelektrane proizvodili smo 3200 megavata, a imali smo i iz gasnih elektrana proizvodnju od 400 megavata. Pored toga, uključena i TE-TO u Zrenjaninu, a sada postoji gasna elektrana i u Pančevu. Iz svih tih kapaciteta imali smo 3,6 gigavata.

,,Ako uzmemo u obzir da su naši pikovi u ovom trenutku zbog toplog vremena oko 4,3 gigavata, to je dobro. Da ne zaboravimo da imamo i hidro proizvodnju i vetar’’, istakao je Jovanović.

Pročitajte još:

Jovanović je naglasio da je sve dobro dok imamo dovoljno uglja ili lignita da snabdevamo te termoelektrane. Nepovoljna situacija zadesila nas je u decembru prošle godine, kada nismo imali dovoljno lignita, zbog čega smo morali da uvezemo 2000 megavata, što je Srbiju koštalo 1,2 milijarde evra. Ipak Jovanović ističe da je trenutno naš elektroenergetski sistem ,,doveden u red’’.

Pogodni vremenski uslovi, koji nisu karakteristični za ovo doba godine, doprinose trenutno dobroj situaciji. Međutim, kako navodi Jovanović čak i da je vreme karakteristično za oktobar mi bismo morali da proizvedemo još dodatnih 500 megavata, što ne bi predstavljalo problem jer postoji dovoljno hidropotencijala.

Profesor Rajaković objasnio je da je elektroenergetski sistem čitave Evrope povezan, a da je Srbija u odnosu na to na vrlo interesantnom geografskom položaju i da imamo osam povezanih dalekovoda sa susedima koji imaju mogućnost povlačenja velike količine energije.

,,Oni mogu u jednom trenutku da povuku 1250 megavata. Srbija je u mogućnosti, sa tehničke strane, da isprati velike poremećaje do kojih je došlo i do kojih može da dođe, samo ukoliko imamo od koga da kupimo, i ako ima ko da proda’’, rekao je profesor Rajaković.

Jovanović je istakao da imamo dovoljno energije iz sopstvenih kapaciteta, ali da tokom zime kada temperatura ode ispod nule, veća potrošnja može zahtevati uvoz. Ono što je važno, kako navodi, jeste da potrebna količina može lako da se uveze, pod uslovom da druge države nemaju velikih problema.

,,Može da se desi da ostanemo bez dovoljne količine električne energije… A verujem da iz Bosne, Bugarske i Rumunije pa i Grčke, možemo da uvezemo dosta električne energije’’, rekao je Jovanović.

Milka Mumović rekla je da će električne energije biti za uvoz, ali ostaje pitanje koliko će nas to koštati. Faktori formiranja visoke cene električne energije usledili su i pre rata u Ukrajini, tokom 2021. godine, kada su velike nuklearne elektrane počele da se zatvaraju, ali i zbog uvođenja cena na ugljen-dioksid koje su ograničile emisiju ugljen-dioksida.

,,Elektrane koje su bile veliki zagađivači postale su preskupe. Količina ugljen-dioksida koji može da se emituje je ograničena, tako da se prvo išlo na smanjenje proizvodnje termoelektrana na ugalj. Sledeće su bile elektrane na gas, a u tom trenutku kreće potražnja za gasom i to je dovelo do povećanja cene gasa. Kod nas se emitovanje ugljen-dioksida iz termoelektrana ne plaća, tako da su naše proizvodne cene ostale na istom nivou’’, objasnila je Mumović.

Profesor Rajaković rekao je da će električne energije tokom zimskog perioda biti dovoljno i da je verovatnoća da imamo restrikcije manja od 2 odsto. On je istakao da su restrikcije moguće samo u ekstremnom scenariju gde ćemo imati veoma hladne tri nedelje i jako nepovoljnu hidrologiju, što je malo verovatno zbog najavljene prosečne zime i pripremljenosti termoenergetskog sektora u Srbiji.

Govornici su istakli da je potrebno da se obrati pažnja na mere energetske efikasnosti, štednje i solidarnosti i da je u Srbiji cena struje ,,veštački niska’’ zbog čega se električna energija prekomerno koristi i postaje zamena za sve druge energente.

Nenad Jovanović objasnio je da je važno da se štedi, kako bi se uvozila što manja količina električne energije, zato što su građani ti koji pokrivaju viškove koji se plaćaju za uvoz.

,,Zapravo plaćaju svi poreznici u Srbiji. Zašto je važno da se štedi? Ako pogledamo samo prošlu zimsku sezonu, koliko smo električne energije uvezli i platili – to je ekvivalent tome da vi na svoj račun za električnu energiju stavite još 40 evra za svaki mesec. Toliko nas je koštao uvoz. Da li će građani to da plate? Da naravno, kroz porez. Problem je što će tu da pate svi poreski obaveznici, pa i oni koji su energetski siromašni i koji su u bedi. I oni će platiti iako možda i nemaju električnu energiju ni sijalicu. Zbog toga nam je potrebna solidarnost’’, rekao je Jovanović i dodao da nam je potrebna cena koja će dati signal da treba da smanjimo potrošnju.

Kada se ostvaruje najveći efekat štednje?

,,Najveće efekte postižemo kad štedimo pri vršnim opterećenjima. Vršna opterećenja sistema su kad počnemo da uključujemo svetlo, to će se pomerati prema 17 časova, a sada je to između 18 i 19 časova. I tada je svaki megavat dragocen’’, rekao je profesor Rajaković i dodao da je električna energija najplemenitiji vid energije, bez koje moderna civilizacija staje.

Nenad Jovanović takođe je istakao da je važna štednja u vršnim opterećenjima zato što troškovi termoelektrane rastu eksponencijalno. Što je veća proizvodnja električne energije u termoelektrani, potrebno je više energenata da bi se dobila ta električna energija, zbog čega je skuplji kilovat-čas.

Kao dugoročno rešenje problema profesor Rajaković navodi kretanje elektroenergetskog sistema Srbije prema dekarbonizovanoj energetici.

,,To ne može biti za pet, ni za 10 godina, ali moramo da imamo jasne planove kako se to dešava. Da bismo zatvarali stare proizvodne kapacitete, mi moramo da gradimo nove. U Srbiji prevashodno na sunce i vetar. Da biste zamenili 1000 megavata u termoelektrani, vama treba 4000 megavata u solarnim ili oko 3,5 hiljada u vetroelektranama. Prvo možemo da dobijemo iz solarnih jer se lako grade i procedure su jednostavne’’, zaključuje profesor i dodaje da će najveći deo električne energije u budućnosti morati da se proizvodi iz solarnih izvora.

Gospodin Avinjon rekao je da stepen obnovljivih izvora energije u Srbiji nizak i da Evropska unija pomaže Srbiji kroz izradu nacionalnog energetskog klimatskog plana, kao i pripremi niskokarbonskog plana razvoja ali da je potrebno da se ti planovi i strategije i sprovedu.

Tribina „Da li će biti dovoljno struje tokom zime“ održana je u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske, a tokom Nedelje klimatske diplomatije Evropske unije.

Katarina Vuinac

Kako izgleda biti deo green odeljenja jedne banke

27.10.2022

Stanislava Milošević - tehnički specijalista u Službi za energetsku efikasnost — Foto: ProCredit banka

Iako se posledice globalnog zagrevanja jasno primećuju (minimum) zadnje tri decenije, čini se da se stručna javnost, političari i građani tim problemom bave tek nekoliko poslednjih godina. Je li razlog tome sebičnost, nespremnost da čujemo, misleći da su to naučno-fantastične priče, scenario koji nećemo doživeti ili su oni koji su upozoravali bili previše tihi?

Danas, države širom sveta građanima nude subvencije za kupovinu električnih automobila, tu su i razne kreditne linije za kupovinu solarnih panela, toplotnih pumpi i izolaciju kuće, a sve sa ciljem uštede energije i smanjenja zagađenja. Evropska Unija najavila je set novih mera i zakona kojim će pooštriti poslovanje kompanija, kako bi one smanjile svoj CO2 otisak. Čini se da je trka sa vremenom počela, te većina korporacija menja politiku poslovanja, donosi nove regulative, ulaže u energetski efikasna rešenja, osniva posebna green odeljenja.

A šta su zapravo ta green odeljenja i kako izgleda posao u kompanijskim sektorima za energetsku efikasnost? Čime se zaposleni u tim timovima bave, kako to doprinosi poslovanju i okolini, zbog čega je važno da ti sektori postoje? Odgovore smo dobili od Stanislave Milošević, tehničkog specijaliste u Službi za energetsku efiksnost ProCredit banke, kompanije koja je jedan od pionira u ovoj oblasti na ovim prostorima.

EP: Kako izgleda jedan radni dan u Službi za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine ProCredit banke?

Stanislava Milošević: U ProCreditu insistiramo da svaka naša aktivnost bude verifikovana kao održiva. Upravo zbog toga, radimo tehničku specifikaciju za svaku investiciju, bez obzira da li se radi o nabavci opreme ili potrošnog materijala. Veoma nam je bitno da sarađujemo sa dobavljačima koji su održivi, kako ne bismo negativno uticali na životnu sredinu. U skladu sa tim, svakodnevno se vrši planiranje i optimizacija internih procesa i procedura, kako bismo uticali na uštedu resursa.

Dodatno, pratimo sve ono što se radi u segmentu kreditiranja. Nikada nećemo kreditirati klijenta koji svojim aktivnostima negativno utiče na okruženje, bez obzira što se možda radi o poslu koji je izuzetno profitabilan. Ne manje bitno, radimo projekte koji se tiču zelenog finansiranja, gde zajedno sa klijentima proveravamo tehnička rešenja i tražimo najbolje opcije. Sve pomenuto uz neprestano učenje i informisanje predstavlja najlepši posao na svetu. Rad na poziciji tehničkog specijaliste podrazumeva saradnju sa različitim sektorima u banci, kao i sastanke sa klijentima. Svakodnevno učim od svojih kolega i klijenata, inspiracija koja iz toga proizilazi je nemerljiva. U pitanju su izuzetni ljudi, kreativci, inovatori i vredni radnici.

Klijentima Banke mi želimo i možemo da pružimo dobar savet i aktuelne informacije, želimo da čujemo i predstavimo kvalitetnu ideju i damo uvid u buduće trendove iz oblasti zelenog finansiranja. Ulaganje u edukaciju, strpljenje i predan rad je ključ za uspeh i uživanje u radu, a ja uživam u svom poslu i to dugujem prvenstveno sebi i ljudima koji me okružuju.

EP: ProCredit banka je inovator u mnogim segmentima poslovanja. Posebnu pažnju poklanjate obnovljivim izvorima energije, smanjenju zagađenja. Zašto je ovo važno?

Stanislava Milošević: Rekla bih da posebnu pažnju poklanjamo rešenjima i inovacijama koje mogu doprineti zaštiti životne i radne sredine, razvoju inovativnih i kreativnih projekata. Na prvom mestu su zdrav živ svet, voda, hrana, vazduh, adekvatni uslovi za rad… Implikacije koje privreda i stanovništvo mogu da imaju na sredinu u kojoj živimo su nemerljive, a mi nemamo alternativu sem da se edukujemo tačnim informacijama, da širimo (ekološku) svest i najbitnije – da delujemo po tom pitanju. Investiranje u energetski efikasne procese i mašine, podsticanjem projekata obnovljivih izvora energije, upotrebom održivih materijala i praksi, delujemo povoljno po životnu i radnu sredinu ostvarujući uštede resursa i time ulažemo u budućnost. Uticaj koji institucija poput ProCredit banke ima na pozitivne trendove u kontekstu zaštite životne i radne sredine, kroz finansijsko praćenje pravilno razvijenih projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, je primer dobre prakse i primer za primeniti i to je prepoznato još od pozicioniranja Banke na ovom tržištu.

EP: Vaša banka ne kreditira kompanije koje su uključene u ekološki rizične aktivnosti. Šta to tačno podrazumeva, zašto je to važno, te kako se vrše neophodne provere kompanija?

Stanislava Milošević: Odgovarajućim procedurama prepoznajemo i kvalifikujemo uticaj koji kompanije kroz svoje aktivnosti imaju na životnu i radnu sredinu. Radimo na detaljnom sagledavanju aktivnosti naših klijenata, gde se one obavljaju, koje uticaje imaju na prirodna dobra Republike Srbije, koji materijali i procesi se koriste, koje aparature i opremu naši klijenti imaju u svojim proizvodnjama, da li ti upotrebljeni materijali i procesi imaju održivije alternative koje su dostupne na našem tržištu, koje rešenje mi možemo da ponudimo kako bi se ti procesi unapredili… Te procedure i nama i klijentima služe da identifikujemo rizike, da eventualne loše prakse zamenimo dobrim, odnosno da finansijski podstaknemo one koji imaju sluha za napredak, one koji žele da učestvuju sa nama u kreiranju održive privrede. Veoma je važno da svi mi, za početak, kao pojedinci prepoznamo da u postizanju ovog cilja moramo zajedno da učestvujemo, a tome prethodi prihvatanje odgovornosti za uticaj koji imamo. Kao primer odgovornog odnosa prema životnoj sredini izdvojila bih odličan odziv stanovništva na učestvovanje u energetskoj tranziciji. Naime, u ProCredit banci je obezbeđena EBRD GEFF linija za kreditiranje stanovništva koja našim građanima nudi do 20 odsto povrata sredstava ulaganjem u energetski efikasna rešenja za unapređenje doma.

EP: Verovatno imate puno procedura koja morate ispoštovati u radu, u kojim segmentima možete da pokažete vašu kreativnost?

Stanislava Milošević: Procedure su postavljene da bi se procesi obavljali efikasno, tako da služe i Banci i klijentima. Iza svake od procedura je određen rezon potkrepljen aktuelnim informacijama i potrebama privrede i stanovništva. Kad pričamo u kontekstu zaštite životne sredine i društvenih aspekata, te procedure se postavljaju da služe održivom zelenom finansiranju. Uvek postoji prostor za unapređenje postojećih i kreiranje novih procedura, a da bismo osigurali napredak u tom prostoru mi se edukujemo i informišemo. Moj omiljeni savremeni mislilac John Cleese je rekao da smo kreativni kad god da pronađemo način da uradimo nešto bolje nego što je obavljano ranije. Svakako, preduslov za kreativnu misao je kvalitetno poznavanje tematike i zadatka, kao i okruženje koje je spremno da prihvati hrabre i drugačije ideje, što ProCredit svakako jeste.

Pročitajte još:

EP: Kakve sve procedure imate, kakve analize radite kada je reč o ovim oblastima posla?

Stanislava Milošević: Procedure obuhvataju i interni i eksterni pristup zaštiti životne i radne sredine. Dakle, sve te održive prakse koje želimo da naši klijenti sprovode i mi sami “konzumiramo” kao zaposleni ProCredit banke. U svim našim poslovnicama se ne koristi jednokratna plastika, pratimo potrošnju resursa, od električne energije, enegije za grejanje i hlađenje, vode, papira, CO2 ekvivalent emisije koje našim aktivnostima pravimo, uz konstantan napor da te uticaje smanjimo sa ciljem da u skoroj budućnosti budemo i karbon-neutralni. Na krovu centrale u Beogradu imamo solarnu elektranu od 40 kW instaliranog kapaciteta koja opslužuje deo naših potreba za energijom, dok se ispred centrale nalazi mini solarna elektrana od 5 kW koja opslužuje punjač za električna vozila. Ostatak naših potreba pokrivamo kupovinom električne enegije sa garancijom porekla da je iz obnovljivih izvora energije od EPS-a i ponosni smo što je ProCredit prvi veliki kupac upravo te energije. Pored flote ekoloških vozila koje naši zaposleni koriste više od pola decenije, tokom januara ove godine smo imali i akciju instaliranja 27 punjača za električna vozila na strateški izabranim lokacijama sve u cilju obezbeđivanja neophodne infrastrukture i promocije elektromobilnosti. Kroz treninge koje interno organizujemo zaposleni su edukovani i obavešteni. Strategija Banke u pogledu zaštite životne i radne sredine je deo identiteta svakog zaposlenog, što omogućava da se naše eksterne procedure sa lakoćom i jasno komuniciraju klijentima, odnosno šta želimo zajedno sa njima da postignemo. Od uštede resursa u njihovim procesima, investiranjima u najaktuelniju i najnapredniju opremu, mašine, postrojenja, implementacije najboljih dostupnih praksi, sve sa ciljem održivog rasta njihovih biznisa.

EP: Da li principe poslovanja prenosite i na klijente i kako to izgleda? Kakve su povratne reakcije?

Stanislava Milošević: Naravno! Nesebično želimo da podelimo sve što naučimo, a to radimo da bismo stvorili održivu budućnost za sve nas. Naši sagovornici su spremni da saslušaju, da usvoje dobre prakse, da to urade u pravo vreme i sa pouzdanim partnerima. Moj lični dojam je da je to rezultat individualnog pristupa svakom klijentu, otvoren, neposredan odnos koji gajimo. Ponosimo se time što je za naše klijente ProCredit banka sinonim za partnera u poslovanju. To je potvrda i nagrada da radimo prave stvari!

EP: Koji segment posla vam je najzanimljiviji, a šta su najveći izazovi?

Stanislava Milošević: Zahvalna sam što mi je posao satkan od spektra veoma zanimljivih rebusa, ali i prelepih, trijumfalnih momenata u kojim se može reći da je posao kvalitetno obavljen. Rekla bih da je najveći izazov dobijanje nedvosmislenog i kvalitetnog seta podataka, a onda i edukacija o ekološkoj i socijalnoj svesti nekom širem auditorijumu. ProCredit banka koristi gore opisane mehanizme da indukuje pozitivne promene u domenu u kom deluje, a velika moć u ovom aspektu je u rukama celog finansijskog sektora Republike Srbije koji će moći nemerljivo da doprinese ako bude delovao kao jedinstven entitet. Zaštita životne i radne sredine mora biti bezkompromisna stavka u poslovanju, a moja inženjerska uloga u sistemu ProCredit banke je da doprinesem prevazilaženju ovih izazova.

EP: Kakva su predviđanja banke kada je u pitanju finansiranje ovakvih projekata?

Stanislava Milošević: Pored toga što trenutno živimo i proživljavamo izazovan period, pred nama je i nekoliko ključnih i izazovnih decenija za razvoj projekata u oblasti energetike, energetske efikasnosti i projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije. Banku očekuju ambiciozni zadaci u implementaciji zelenih rešenja, kako među stanovništvom, tako u privredi, a kako je pitanje energenata, energetske nezavisnosti, zaštite vazduha, zemlje, vode, klimatskih promena i održivog poslovanja došlo u prvi plan, mislim da će sa ovim talasom interesovanja stvoriti i bolje razumevanje šta nam je svima cilj i kako da ga ostvarimo.

Izvor: ProCredit banka

Da li će biti dovoljno struje tokom zime, koji ekstremni scenario vodi ka restrikcijama?

27.10.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Ogroman skok cene gasa i električne energije doveo je do velikih potresa na evropskom tržištu, a situaciju u Srbiji dodatno pogoršavaju problemi u proizvodnim kapacitetima EPS-a i nedostatak kvalitetnog goriva zbog čega država uvozi struju po visokim cenama.

Da li će biti dovoljno struje tokom zime? Biće je, ako budemo štedeli, ako nas vreme posluži i ako ne bude nepredviđenih havarija rečeno je na Tribini u okviru Nedelje klimatske diplomatije, kampanje članica Evropske unije.

Lepo vreme u oktobru pomoglo je da potrošnja struje bude manja nego prošle godine.

„Biće dovoljno električne energije, verovatnoća da imamo restrikcije je relativno mala, naravno da mogu u tom jednom nepovoljnom scenariju, moguće su restrikcije. Scenario za restrikcije su ekstremne hladne tri sedmice i jako nepovoljna hidrologija i nedaj bože ispad ponekog termo bloka. Verovatnoća za to je od jedan do dva odsto, nije veća. Sve u svemu, ne treba biti pesimista, najmanje treba plašiti narod“, kaže prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara.

Savetuje se povećanje energetske efikasnosti, štednja i korišćenje struje u vreme kad je jeftinija, jer je tada najmanje opterećenje elektrana.

Pročitajte još:

„Ja sam imao 20 odsto manju potrošnju nego prošle godine u istom mesecu, kupali smo se toplom vodom, u pitanju je četvoročlana porodica, samo sam smanjio potrošnju rerne. Ljudi pričaju o bojleru, a rerna je u Srbiji problem. Stavite malo da se zapeče, neka stoji još pola sata, a rerna troši dosta“, objasnio je Nenad Jovanović, savetnik za energetiku, LDK Consultants.

Države širom sveta osmišljavaju različite mere kojima će prebroditi krizu. EU razmatra reformu tržišta gasa i električne energije.

„Rastu cene nafte, gasa, struje, u Francuskoj smo imali sušno leto, nizak vodostaj, skoro pola nuklearnih elektrana je zatvoreno. Morali smo da kupujemo električnu energiju, kao i Srbija. Unija je pripremila različite mere. I pre krize, zelenim dogovorom planirano je da se minimalno koriste fosilna goriva, da dođe do dekarbonizacije privrede. Kada govorimo o ceni struje na Zapadnom Balkanu treba izračunati i troškove lečenja i izgubljene godine života zbog zagađenja. Ove zime moramo biti vrlo oprezni u trošnju struje„, kaže Antoan Avinjon, programski menadžer, Delegacija EU u Srbiji.

Energetska kriza ubrzala je okretanje obnovljivim izvorima koji su prošle godine činili 81 odsto ukupnog rasta novih kapaciteta za proizvodnju električne energije u svetu.

Izvor: RTS

Zrenjanin prvi grad koji dobija pametni sistem za reciklažu ambalažnog otpada

27.10.2022

Zrenjanin-Pametna-reciklaza — Foto: NALED

U svim IDEA prodavnicama, Roda mega marketima i na 6 javnih lokacija u Zrenjaninu, krenulo je postavljanje pametnih uređaja za reciklažu ambalažnog otpada. Odlaganjem proizvoda označenih nalepnicom „Recikliraj“ građani će sakupljati bodove, koje mogu iskoristiti za popuste pri kupovini ili druge robne nagrade, najavljeno je danas na lansiranju projekta, u Gradskoj kući u Zrenjaninu.

Pametni aparati primaće Tetra Pak, limenke, staklenu i PET ambalažu proizvoda kompanija Coca Cola HBC, Knjaz Miloš, Carlsberg, Imlek, Rauch, Nektar i Red Bull, koje su se priključile projektu „Sistem pametnog sakupljanja ambalažnog otpada“. Projekat se realizuje pod sloganom „Pametno recikliraj“, kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a zajednički ga sprovode GIZ i Ball Packaging, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S i Reverse Logistics Group, u saradnji sa NALED-om i Recan Fondacijom.

Pročitajte još:

,,Zrenjanin stalno prati trendove u oblasti zelene energije i energetske efikasnosti jer brinemo o životnoj sredini. Zajedno s Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ, pre samo dvadesetak dana, najavili smo početak još jednog ekološkog projekta, gde je tema promocija korišćenja solarne energije. Takođe, u okolini grada podignute su i dve elektrane na biomasu i u planu je izgradnja vetroparka“, rekao je gradonačelnik Simo Salapura.

Zrenjanin je povodom projekta pametnog sakupljanja otpada posetila ministarka za evropske poslove i klimatska pitanja Nemačke Ana Lirman koja je izrazila podršku te države Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana u sprovođenju zelene agende. „Čistija životna sredina i bolje upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena ključni su za sve zemlje regiona na njihovom putu ka EU, a naročito za njihove građane i građanke“, navela je Lirman.

,,Uvođenje pametnog sistema ide u prilog apsolutno svima, jer je reč o izuzetno efikasnoj metodi koja, prema studiji renomirane britanske kuće Eunomia, može da pomogne da se već u prve tri godine prikupi više od 90 odsto ambalažnog otpada. Naš cilj je da u Zrenjaninu za godinu dana sakupimo 30 odsto od plasiranih proizvoda obeleženih nalepnicom „Recikliraj“, što bi pokazalo da je ovakav model održiv i da se može primeniti i u drugim gradovima i opštinama“, izjavila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Pri ubacivanju svakog proizvoda u pametne uređaje, na ekranu će se pojaviti jedinstveni bar kod, koji je neophodno uneti u Solagro aplikaciju. Na svom ličnom nalogu građani će prikupljati bodove, koje zatim mogu zameniti za vaučere u IDEA i Roda maloprodajnim objektima.

,,Ceo proces, od markiranja proizvoda do sakupljanja ambalažnog otpada, je potpuno nov u Srbiji i za nas je važno da vidimo kako će građani reagovati na ovakav vid reciklaže ambalažnog otpada. Sistem nam omogućava da imamo informaciju o popunjenosti pametnih mašina, što će olakšati sakupljanje otpada. Svi procesi u okviru projekta biće praćeni i optimizovani u skladu sa potrebama građana“, rekla je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

Jelena Petljanski Kiš, menadžer za održivost i javne poslove u kompaniji Ball Packaging istakla je da je na početku projekat bio usmeren samo na reciklažu limenki putem pametnih presa u Beogradu, da bi danas u Zrenjaninu bio predstavljen prvi sistem koji obuhvata i preostali ambalažni otpad. „Ono što ovaj projekat čini drugačijim jeste napredno IT rešenje koje se zasniva na primeni koncepta jedinstvenog koda za svaku jedinicu ambalaže. Na ovaj način ostvaruju se veća efikasnost i transparentnost u procesu reciklaže „, navela je Petljanski Kiš.

Izvor: NALED

Srbija uštedela 171 milion evra zahvaljujući vetroelektranama

26.10.2022

vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Srbija je u periodu od avgusta prošle do kraja jula ove godine zahvaljujući vetroelektranama uštedela 171 milion evra, otkrio je za portal Klima101 Marijan Rančić, direktor razvoja poslovanja u kompaniji New Energy Solutions.

Pitanje stabilnosti energetskog sistema postalo je posebno aktuelno tokom zimskih meseci 2021/22. kada se naša zemlja suočavala sa smanjenim kapacitetom rada termoelektrana na ugalj i njihovim prinudnim isključenjima, rastućim cenama energije na međunarodnom tržištu i uvozom struje. Od januara do kraja jula, prema procenama, uvoz struje koštao je državu oko 600 miliona evra. Da nije bilo vetra, troškovi bi bili viši za 15 odsto što su uštede od oko 90 miliona evra.

„S obzirom na to da radimo na promociji vetra, odnosno obnovljivih izvora energije, bilo nam je bitno da saznamo: koliko su vetroparkovi doprineli stabilnosti energetskog sistema u Srbiji i koliko bi bez njega to više koštalo? Došli smo do iznenađujuće velikih iznosa”, kazao je naš sagovornik.

Pročitajte još:

Čista energija je tako i kod nas demonstrirala potencijal da pruži bitnu podršku energetskom snabdevanju – pored toga što je ključni akter dekarbonizacije ekonomije. Nemili događaji i havarije u termoenergetici dokazali su da je u Srbiji moguće održanje elektroenergetskog sistema uz pomoć obnovljivih izvora, a u odsustvu ključnih termoelektrana. Po značaju su se, pored vetroparkova, istakle hidroelektrane i uvoz – koji doduše povlači ogromne izdatke.

Ipak, kako je istakao naš sagovornik, zbog nedostupnosti podataka Elektroprivrede Srbije o uvozu struje, prognoziranoj i proizvedenoj električnoj energiji iz svih vetroparkova u Srbiji, te uticaja greške u potrošnji konzuma, dobijene rezultate treba uzeti sa određenom dozom nesigurnosti koja se može kvantifikovati greškom od +/- 5 odsto, prenosi Klima101.

Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

Inače, Srbija raspolaže sa 393 MW instalisanih kapaciteta vetra koji na godišnjem nivou obezbeđuju količinu struje koju potroši u proseku 220 hiljada srpskih domaćinstava. „I dalje je je najveći broj vetroparkova u Vojvodini, odnosno Banatu, u trouglu između Zrenjanina, Vršca i Kovina, zatim Veliko Gradište i Smederevska Palanka, u istočnoj Srbiji ka Boru. Imamo vetroelektranu Kostolac koju gradi Elektroprivreda Srbije. To su područja sa najjačim energetskim potencijalom vetra”, predočio nam je Rančić.

Ipak, od nedavno se najavljuje širenje vetroelektrana i u oblastima koja do sada nisu bila poznata po vetroelekranama. „Postoje projekti i u drugim krajevima Srbije. U medijima ovih dana možemo da pročitamo da se planira izgradnja vetroparka na brdima kod Vranja”, naglasio je direktor razvoja poslovanja u New Energy Solutions.

Naravno, Srbija nije izolovan primer kada je reč o uštedama koje se beleže tokom energetske krize zahvaljujući obnovljivim izvorima: novi izveštaj istraživačkih centara Ember i E3G pokazuje da je samo porast kapaciteta vetra i solara, u periodu od marta do septembra 2022, omogućio Evropskoj uniji da uštedi 11 milijardi evra koje bi potrošila za gas, od toga 8 milijardi evra za uvoz. Čista energija pokrila je 24 odsto energetskih potreba EU što je najveći udeo tokom šest meseci do sada – ovo im je posebno bitno zbog delikatne političke situacije izazvane ratom u Ukrajini i poskupljenja gasa za četiri puta u poređenju sa godinom ranije.

Sudeći prema Marijanovim rečima, vetar će nam delimično olakšati i predstojeću zimu koja će, kako se najavljuje, biti teška u pogledu energetskog snabdevanja, a moguće su i restrikcije struje.

„Dominantna proizvodnja u vetroelektranama je od druge polovine oktobra do aprila sledeće godine jer je dominantan košavski vetar. Ovo je sada najjači period. Košava ‘vozi’ proizvodnju na maksimum”, rekao je Marijan Rančić.

Sa njim smo se dotakli i teme sunca – dok u ostalim evropskim zemljama solarne elektrane obaraju rekorde u proizvodnji, u Srbiji se ne čine jednako privlačnim za investitore bez obzira na to što je energetski potencijal solarne energije 30 odsto veći nego u centralnoj Evropi. Otkud to?

„Solar je sa tehničke strane manje zahtevan, u smislu razvoja i izrade projektno-tehničke dokumentacije on tu jeste jednostavniji. Ali solar ima drugi problem – korišćenje poljoprivrednog zemljišta za izgradnju solarnih elektrana. I sam zakon je definisao da korišćenje poljoprivrednog zemljišta prvih pet katastarskih klasa nije dozvoljeno u nepoljoprivredne svrhe”, istakao je Rančić i dodao da se to polako menja. „Realno je da imamo u budućim godinama više većih projekata solarnih elektrana jer se javlja tržišna osnova za komercijalno isplative utility-scale projekte.”

Pitali smo Marijana kakvo je stanje sa malim solarnim elektranima na krovovima pošto je u naše zakonodavstvo nedavno uveden status prozjumera (kupac-proizvođač električne energije). „Prozjumeri su tek krenuli, međutim trenutni model Elektroprivrede Srbije nije u saglasnosti sa onim što se podrazumeva pod neto merenjem i neto obračunom”, ocenio je on.

Izvor: Klima101

Crna Gora – Građani plaćaju najskuplju struju u regionu

26.10.2022

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Cena električne energije za domaćinstva u Crnoj Gori u prvoj polovini 2022. godine iznosila je u proseku 9,7 centi po kilovat-satu za opseg godišnje potrošnje od 5.000 do 15.000 kilvat-sati, navode iz Monstata.

Kako se dalje navodi, prema podacima Eurostata, najskuplji kilovati u regionu su upravo u Crnoj Gori. Zatim sledi Albanija sa cenom od 9,4 centa po kilovat-satu, na trećem mestu je Sverna Makedonija – 9,3 centa. U Bosni i Hercegovini cena je 8,3 centa po kilovat-satu, zatim sledi Srbija – 8,0, dok je struja najjeftinija na Kosovu – 6,5 centi po kilovat-satu.

Kilovat-sati najskuplji su u Danskoj – 34,4 centa, te u Belgiji – 32,4 i Nemačkoj – 29,9 centi.

Pročitajte još:

Kada je reč o Hrvatskoj, za kilovat-sat treba izdvojiti 13,0 centi, Sloveniji – 12,2, a u Bugarskoj 10,8 centi.

Metodologija za obračun cena električne energije definisana je evropskom regulativom.

Energetski portal

Vizija prvog sunčanog grada u našoj zemlji

26.10.2022

Pirot, mesto u jugoistočnoj Srbiji o kom prvi podaci potiču iz trećeg veka, nekada poznat kao naselje Tures tokom Otomanske vladavine dobija današnje ime, a na formalni status grada morao je da pričeka sve do 2016. godine. Poznat je po bogatoj kulturnoj tradiciji i burnoj istoriji, a u našem narodu sklonom gurmanluku još je poznatiji po peglanoj kobasici za koju meštani sa ponosom kažu da sa pirotskim ćilimom i kačkavaljem predstavlja „pirotsko sveto trojstvo” ukusa, mirisa i boja ovog podneblja.

Iako su ovo dobri razlozi da u ovom izdanju magazina predstavimo baš ovaj grad, odluku smo ipak doneli zbog krupnih koraka koji se u Pirotu godinama čine u oblasti zaštite životne sredine i održivog energetskog razvoja. O projektima koji se realizuju, mogućnostima i planovima za budućnost razgovarali smo sa Vladanom Vasićem, dugogodišnjim predsednikom opštine i prvim gradonačelnikom Pirota.

U fokusu:

EP: Primarna selekcija otpada u Srbiji je na samom početku, a jedan od prvih gradova u kome će domaćinstva odvajati otpad je upravo Pirot. Šta nam možete reći o ovom projektu?

Vladan Vasić: Projekat primarne selekcije otpada podrazumeva razvrstavanje komunalnog otpada na mestu nastanka. Pirotski okrug je jedan od četiri regiona u Srbiji koji je uključen u projekat kroz koji se u okviru programa IPA 2017 finansira nabavka kanti, kontejnera i auto-smećara. Projektom je predviđena podela plavih plastičnih kanti od 240 litara svim domaćinstvima u gradu za „suvu frakciju otpada” u koji spadaju papir, karton, kese i PET ambalaža, zatim postavljanje plavih kontejnera u stambenim blokovima, takođe za „suvi otpad”, kao i žutih kontejnera u koji će biti odlagano staklo. Projekat je u završnoj fazi implementacije, a do sada je podeljeno oko 2.200 kanti u 63 ulice. Uskoro se kreće i sa postavljanjem kontejnera u stambenim blokovima. Dodao bih da je na regionalnoj deponiji izgrađena hala opremljena linijom za sekundarnu separaciju otpada. Početkom avgusta prikupljene su prve količine primarno separisanog otpada iz domaćinstava kojima su dostavljene kante. Prvi rezultati su ohrabrujući, jer je prikupljena određena količina čistog materijala koji može da postigne dobru cenu na tržištu sekundarnih sirovina.

EP: Vazduh u Pirotu je tokom prošle grejne sezone bio izuzetno zagađen, a mediji su pisali da je koncentracija štetnih čestica bila petostruko veća od dozvoljene. Šta je glavni izvor zagađenja vazduha u Pirotu i kako eliminisati njegovo štetno dejstvo?

Vladan Vasić: Na teritoriji grada Pirota od 2013. godine uredno se radi monitoring i to: SO2, čađi, NO2, ukupne taložne materije, zatim olova, kadmijuma i cinka u aerosedimentu. U protekle tri godine podaci iz izveštaja pokazuju prekoračenja u dozvoljenoj količini čađi i to naročito u zimskim mesecima. Na mesečnom nivou pokažu se prekoračenja u pet do 10 dana, a uzroci se nalaze u industrijskim postrojenjima koja koriste ugalj i mazut, u velikom povećanju broja automobila u gradu, a naročito zbog postojanja individualnih ložišta na čvrsto gorivo. U avgustu 2021. puštena je u rad automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha koja u realnom vremenu registruje podatke koji se prate na portalu Državne mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha, kao što su količine PM10 i PM2,5 čestica i SO2 i svi građani to mogu da vide na svojim telefonima ili računarima. Grad je uložio značajna sredstva u izgradnju nove energane koja više ne koristi mazut kao energent već komprimovani gas, a istovremeno su ugašene sve kotlarnice u stambenim blokovima. U saradnji sa Ministarstvom energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodimo konkurse za nabavku peći na biomasu za individualna domaćinstva. Takođe, sproveli smo projekat kojim smo finansirali postavljanje kotlova na biomasu u četiri škole i jedan vrtić koji nisu bili priključeni na daljinsko grejanje, a ugašena je i kotlarnica na ugalj u centru grada u okviru srednje stručne škole i Pedagoške akademije.

EP: Obnovljivi izvori energije su jedan od preduslova za čist vazduh, a imajući u vidu podsticaje Ministarstva, novi Zakon o korišćenju OIE, ali i sve veće cene fosilnih goriva, sada je pravo vreme za ulaganja. Koji tip OIE ima najveći potencijal u Pirotu?

Vladan Vasić: Teritorija Grada Pirota zahvaljujući svojim prirodnim karakteristikama ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Oblasti koje se po svojim potencijalima i mogućnostima izdvajaju su solarna energija i energija biomase. Grad Pirot ima značajno iskustvo i realizovane projekte korišćenja biomase, poput prvog projekta JPP u Srbiji (grejanje u četiri škole). Poslednjih godina pokrenuti su projekti izgradnje nekoliko solarnih elektrana velikih snaga, što domaćih što stranih investitora, instalisanih snaga od oko 100 MW. Takođe, Grad Pirot je prošle godine doneo odluku da se za pojedine objekte u ingerenciji Grada krene sa nabavkom i instalisanjem solarnih elektrana koje bi radile u režimu „kupac-prodavac”. Tako je trenutno u fazi realizacije više projekata projektovanja i izgradnje: elektrana snage 27 kW na upravnom objektu JP Komunalac, elektrana snage 150 kW na objektu sekundarne separacije JKP Regionalna deponija i elektrana snage 150 kW na objektu crpne stanic JP Vodovod i kanalizacija. Takođe, na krovovima Ekonomske i Tehničke škole instalisane su elektrane snage 15 kW i 5 kW. U okviru Javnog konkursa Ministarstva rudarstva i energetike u narednom periodu planira se sufinansiranje solarnih elektrana građana u režimu „kupac-prodavac” ukupne snage oko 90 kW. U saradnji sa Energetskom zadrugom Elektropionir iz Beograda, Grad Pirot je sproveo prvi crowdfunding projekat u Srbiji u oblasti solarne energije pod nazivom Solarna Stara. Predmet projekta jeste instalacija dve solarne elektrane snage po 5 kW na krovovima objekata u vlasništvu Grada a koji se nalaze u dva staroplaninska sela Temska i Dojkinci. Ostvareni prihod biće doniran lokalnoj zajednici. Potencijal je veliki, cilj postoji i sprovedeno je mnogo aktivnosti koje će se u nastupajućem periodu još više intenzivirati. Naša vizija je da se u dogledno vreme razviju maksimalni kapaciteti za korišćenje solarne energije na održiv način i da grad Pirot ponese epitet prvog sunčanog grada u našoj zemlji.

Intervju vodila: Milica Marković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Počinje uređenje 47 kilometara planinarskih staza na Vlasini

26.10.2022

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji — Foto: UNDP

Coca-Cola sistem i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) najavili su danas da će zajedno obogatiti turističku ponudu Vlasinskog jezera uređivanjem 47 kilometara planinarskih staza, u okviru zajedničke inicijative “Vlasina – čista ljubav”. Ova inicijativa se sprovodi u partnerstvu sa Opštinom Surdulica i Turističkom organizacijom opštine Surdulica, sa ciljem da unapredi ekonomski, turistički i društveni razvoj područja Vlasine, uz očuvanje životne sredine.

„Vlasinski kraj je za nas drugi dom, dom naše Rosa vode, a od prošle godine je i naša prva zona čiste ljubavi. Nakon što smo pre godinu pomogli lokalne preduzetnike kroz edukaciju, sada zajedno sa UNDP-om ulažemo u infrastrukturu, šireći čistu ljubav prelepim planinskim predelima koji se uzdižu iznad Vlasinskog jezera. Za nas u Coca-Cola sistemu prioritet je da realizujemo aktivnosti štiteći jedinstveni ekosistem Vlasine, pri tom obezbeđujući ekonomske benefite za lokalnu zajednicu i stanovništvo. Verujem da će Vlasina, uz nove i osvežene planinarske staze, koje će posetioce dočekati narednog proleća, postati obavezna tačka na mapi svih ljubitelja prirode“, kazala je Nataša Najdanović, direktorka lanca snabdevanja u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.

Pročitajte još:

Planinarske staze u okolini Vlasinskog jezera biće uređene u saradnji sa Planinarskim savezom Srbije. Nova turističko-edukativna staza, duga 7 km, biće napravljena i obeležena tako da bude pogodna za porodice i decu i vodiće od Turističkog info-centra Planinske kuće ka vrhu Čemernika. Biće uređene i postojeće planinarske staze u ukupnoj dužini od 40 kilometara, koje vode ka vrhovima Čemernik i Vrtop.

“U partnerstvu sa Coca-Colom i lokalnom samoupravom, UNDP podržava privredni rast područja u okolini Vlasinskog jezera, unapređenjem turističke ponude. To radimo na održiv način, koji doprinosi očuvanju životne sredine, građanima u lokalnoj zajednici pruža mogućnost da unaprede i razviju poslovanje, a turistima olakšava obilazak prirodnih lepota i pristup drugim turističkim atrakcijama”, poručio je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Pripremni radovi za uređenje staza su počeli, a očekuje se da će one biti spremne za planinare i turiste tokom proleća 2023. godine. Svih 47 kilometara staza će biti digitalizovano, tako da će budući posetioci sa njima moći da se upoznaju putem onlajn platforme „Staze Srbije“, koja je izrađena uz podršku UNDP-a.

„Izuzetno mi je zadovoljstvo što od početka učestvujemo u projektu Vlasina-čista ljubav koji je pokrenuo Coca-Cola sistem prošle godine. Naš zajednički cilj je promocija Vlasine, koja je biser ne samo Srbije, već čitavog Balkana. Vlasina je sredina koja mora da se “doživi”, a to je moguće samo saradnjom sa svim partnerima. Zato hvala svima što su odabrali upravo Surdulicu i Vlasinu kao mesto svojih daljih aktivnosti koje ćemo zajedno lakše identifikovati“, izjavila je dr Aleksandra Popović, predsednica Opštine Surdulica.

Ona je dodala da najavljene investicije u turističku infrastrukturu vlasinskog kraja predstavljaju šansu za dodatni ekonomski razvoj lokalne zajednice i jasno mapiranje Vlasine na turističkoj karti Srbije i regiona.

O projektu Vlasina – čista ljubav

Coca-Cola sistem pokrenuo je prošle godine projekat „Vlasina – čista ljubav“, sa ciljem da osnaži turističke potencijale ovog kraja, gde se nalazi punionica Rosa vode.

Tokom prošle godine, obezbeđena je edukacija za 11 ugostitelja iz vlasinskog kraja, kako bi postali konkretniji i profesionalizovali svoju turističku ponudu. Projekat je dobitnik posebne Nagrade za doprinos razvoju lokalne samouprave i zajednice, u izboru renomiranog magazina Diplomacy & Commerce.

Ove godine projekat nastavljamo u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kako bismo pružili još snažniji doprinos razvoju lokalne zajednice.

Sve informacije o dosadašnjim rezultatima projekta dostupne su na sajtu OVDE, kao i na oficijelnim stranicama Vlasina – čista ljubav na mrežama Facebook i Instagram.

Izvor: UNDP

Nova Vlada Srbije – Prioritet nova energetska politika

26.10.2022

Mandatarka za sastav nove Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je da rad u svim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija dalje jačala i da bi se unapređivao kvalitet života, uprkos svim problemima i izazovima sa kojima se naša zemlja suočava.

Brnabić je, obraćajući se na posebnoj sednici Skupštine Srbije, na čijem je dnevnom redu bio izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade, podsetila na sve izazove sa kojima se suočila prethodna vlada, naglasivši da su, uprkos svemu, ispunjeni svi tada postavljeni ciljevi.

Kako je istakla “apsolutni prioritet u mandatu ove vlade biće energetika, odnosno, nova energetska politika Srbije”.

“U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane „Kostolac B“, što znači dodatnih 350 MW za naš energetski sistem. Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj. Nastavljamo sa izgradnjom hidroelektrane „Buk–Bijela“ u BiH, zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 MW”, objašnjava mandatarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima moraće da krene izgradnja reverzibilnih hidroelektrana “Bistrica” i “Đerdap 3”, kako bi obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti. Mora se raditi i na izgradnji naftovoda, kako bi i tu diversifikovali izvor i rute snabdevanja.

“Sve u svemu, u novu energetsku politiku Republike Srbije uložićemo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana „Srbija 2025“, dodaje Brnabić.

Prema njenim rečima, treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije i da će njihove posledice biti sve veće i moramo da se pripremimo za to.

“Ovo je posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu, ali i pitanje koje će uticati na formiranje nove energetske politike Srbije”, dodaje ona.

Ceo govor možete pogledati ovde.

Energetski portal

Grejna sezona u Beogradu počinje 1. novembra

26.10.2022

grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (ri)

Odluka o odlaganju grejne sezone bila racionalna i promišljena, u skladu sa meteorološkim uslovima koji su i dalje aktuelni, rekao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić na sednici Skupštine grada.

“Mislim da je štednja racionalan i domaćinski potez i mislim da je to više nego ispravno. Gledajući sadašnji trenutak, cene energenata u Srbiji nisu mnogo porasle, pre svega mislim na grejanje na gas daljinskim putem. U čitavom svetu vidimo proteste zbog problema sa energentima, a kod nas država na razne načine pokušava da ublaži krizu. Ljudi možda i ne znaju da elektrane plaćaju gas po 12 odsto većoj ceni, dok je cena za korisnike ostala ista”, rekao je Šapić.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, Grad dve trećine gasa potrebnog za grejanje kupuje po povlašćenoj ceni, dok trećinu plaća po tržišnoj.

“Svedoci smo dešavanja na severnom toku, ukoliko bi se nešto desilo na južnom, Srbija bi imala ogroman problem sa snabdevanjem i preostalo bi samo ono što je u skladištima u zemlji i inostranstvu. Upravo zbog toga je moj motiv bio da uštedimo energente i novac kada su temperature iznad proseka za ovo doba godine. Imamo informacije da će se toplo vreme zadržati još nekoliko dana i mislim da nam 31. oktobra slede tople probe, a potom i grejanje od 1. novembra. Takođe, postoji i automatski sistem u toplanama koji zaustavlja grejanje u danima kada je spoljna temperatura određene vrednosti”, naveo je gradonačelnik.

Enrgetski portal

Tri lokalne samouprave dodeljuju energetske vaučere

25.10.2022

grejanje - radijator — Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

Javni poziv za dodelu energetskih vaučera raspisale su tri lokalne samouprave, za građane i domaćinstva koja ispunjavaju potrebne uslove.

Opština Ruma raspisala je dva javna poziva za domaćinstva sa teritorije Opštine Ruma za dodelu subvencija u vidu energetskih vaučera, a pravo na učešće imaju oni čiji ukupni mesečni prihod i primanja ne prelaze 25.000 dinara po članu domaćinstva.

Vrednost subvencije iznosi 15.000 dinara. Izuzetno, vrednost subvencije iznosi 3.000 dinara za korisnike koji su energetski ugroženi kupci u skladu sa Uredbom o energetski ugroženom kupcu, navodi se na zvaničnom sajtu Opštine Ruma. Rok za podnošenje prijave je do utroška sredstava, a najkasnije do 17. novembra 2022.

Pročitajte još:

Grad Sombor na zvaničnom sajtu objavio je da se prvobitni rok za podnošenje prijave, koji je trebalo da traje do danas 25. oktobra 2022, produžava do utroška sredstava. Pomoću energetskih vaučera u iznosu od 15.000 dinara, građani Sombora mogu da plate račun za utrošenu toplotnu energiju ili da nabave ogrev (drvo, pelet, briketi). Potrebnu dokumentaciju građani treba da dostave Centru za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora.

Pravo na učešće ima lice čije je prebivalište na teritoriji grada Sombora i pripadajućih naseljenih mesta i čiji ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose, po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev ne prelazi iznos od 20.000 dinara. Takođe, uslov je da lica, odnosno domaćinstva, nisu u 2022. godini za nabavku ogreva ostvarili pravo na jednokratnu novčanu pomoć od strane Centra za socijalni rad u Somboru ili im je po drugom osnovu iz sredstava grada Sombora subvencionisano plaćanje računa za utrošenu toplotnu energiju kod privrednog subjekta.

Energetske vaučere dobiće i građani Sremske Mitrovice, koja je među prvima u Srbiji uvela ovakve vaučere. Vrednost subvencije u vidu vaučera iznosi 10.000 dinara, a pravo na njihovo korišćenje utvrđuje stručna komisija. Građani će ovim vaučerima moći da plaćaju račune za grejanje preduzeću ,,Toplifikacija’’, ali će moći da ih koriste i za refundaciju troškova nabavke ogrevnog drveta, peleta, mazuta i uglja.

Energetski portal

Studenti iz Srbije pobednici takmičenja „Ekotrofelija“ u Parizu

25.10.2022

Studentski tim Akademije strukovnih studija Beograd sa odseka Visoke hotelijerske škole odneo je pobedu na evropskom takmičenju „Ekotrofelija“ u Parizu, navodi se u saopštenju Vlade.

Međunarodni žiri je za pobednike proglasio tim iz Srbije „Rooftop“, a njihov „Beetscuits“ – organski ekstrudirani snek proizvod od bezglutenskih žitarica i tropa cvekle proglašen je za najbolji.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić razgovarao je danas sa studentima koji su proglašeni za najbolji tim među 15 evropskih timova poznatih univerziteta iz najrazvijenijih evropskih država, pri čemu su članovi tima iz Srbije bili i najmlađi učesnici.

Pročitajte još:

“Prikazali ste Srbiju kao inovacionu destinaciju u oblasti hrane, a vaš proizvod je naša zemlja u malom, naveo je on i poručio studentima da su oni promoteri srpskog znanja i veština. Vi ste dokaz koliko je važna podrška Ministarstva, a posebna zahvalnost pripada i vašoj mentorki Ani Kalušević, koja je pravi primer nastavnika”, rekao je Ružić.

Studentski tim „Rooftop“ činili su Anastasija Spasojević, Magdalena Sekulić, Nina Sinđelić i Stefan Terek, inače, pobednici desetog nacionalnog studentskog takmičenja u kreiranju eko-inovativnih prehrambenih proizvoda u organizaciji Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije.

Energetski portal

1...274275276...1.567 Page 275 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM