Pirot, mesto u jugoistočnoj Srbiji o kom prvi podaci potiču iz trećeg veka, nekada poznat kao naselje Tures tokom Otomanske vladavine dobija današnje ime, a na formalni status grada morao je da pričeka sve do 2016. godine. Poznat je po bogatoj kulturnoj tradiciji i burnoj istoriji, a u našem narodu sklonom gurmanluku još je poznatiji po peglanoj kobasici za koju meštani sa ponosom kažu da sa pirotskim ćilimom i kačkavaljem predstavlja „pirotsko sveto trojstvo” ukusa, mirisa i boja ovog podneblja.
Iako su ovo dobri razlozi da u ovom izdanju magazina predstavimo baš ovaj grad, odluku smo ipak doneli zbog krupnih koraka koji se u Pirotu godinama čine u oblasti zaštite životne sredine i održivog energetskog razvoja. O projektima koji se realizuju, mogućnostima i planovima za budućnost razgovarali smo sa Vladanom Vasićem, dugogodišnjim predsednikom opštine i prvim gradonačelnikom Pirota.
U fokusu:
EP: Primarna selekcija otpada u Srbiji je na samom početku, a jedan od prvih gradova u kome će domaćinstva odvajati otpad je upravo Pirot. Šta nam možete reći o ovom projektu?
Vladan Vasić: Projekat primarne selekcije otpada podrazumeva razvrstavanje komunalnog otpada na mestu nastanka. Pirotski okrug je jedan od četiri regiona u Srbiji koji je uključen u projekat kroz koji se u okviru programa IPA 2017 finansira nabavka kanti, kontejnera i auto-smećara. Projektom je predviđena podela plavih plastičnih kanti od 240 litara svim domaćinstvima u gradu za „suvu frakciju otpada” u koji spadaju papir, karton, kese i PET ambalaža, zatim postavljanje plavih kontejnera u stambenim blokovima, takođe za „suvi otpad”, kao i žutih kontejnera u koji će biti odlagano staklo. Projekat je u završnoj fazi implementacije, a do sada je podeljeno oko 2.200 kanti u 63 ulice. Uskoro se kreće i sa postavljanjem kontejnera u stambenim blokovima. Dodao bih da je na regionalnoj deponiji izgrađena hala opremljena linijom za sekundarnu separaciju otpada. Početkom avgusta prikupljene su prve količine primarno separisanog otpada iz domaćinstava kojima su dostavljene kante. Prvi rezultati su ohrabrujući, jer je prikupljena određena količina čistog materijala koji može da postigne dobru cenu na tržištu sekundarnih sirovina.
EP: Vazduh u Pirotu je tokom prošle grejne sezone bio izuzetno zagađen, a mediji su pisali da je koncentracija štetnih čestica bila petostruko veća od dozvoljene. Šta je glavni izvor zagađenja vazduha u Pirotu i kako eliminisati njegovo štetno dejstvo?
Vladan Vasić: Na teritoriji grada Pirota od 2013. godine uredno se radi monitoring i to: SO2, čađi, NO2, ukupne taložne materije, zatim olova, kadmijuma i cinka u aerosedimentu. U protekle tri godine podaci iz izveštaja pokazuju prekoračenja u dozvoljenoj količini čađi i to naročito u zimskim mesecima. Na mesečnom nivou pokažu se prekoračenja u pet do 10 dana, a uzroci se nalaze u industrijskim postrojenjima koja koriste ugalj i mazut, u velikom povećanju broja automobila u gradu, a naročito zbog postojanja individualnih ložišta na čvrsto gorivo. U avgustu 2021. puštena je u rad automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha koja u realnom vremenu registruje podatke koji se prate na portalu Državne mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha, kao što su količine PM10 i PM2,5 čestica i SO2 i svi građani to mogu da vide na svojim telefonima ili računarima. Grad je uložio značajna sredstva u izgradnju nove energane koja više ne koristi mazut kao energent već komprimovani gas, a istovremeno su ugašene sve kotlarnice u stambenim blokovima. U saradnji sa Ministarstvom energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodimo konkurse za nabavku peći na biomasu za individualna domaćinstva. Takođe, sproveli smo projekat kojim smo finansirali postavljanje kotlova na biomasu u četiri škole i jedan vrtić koji nisu bili priključeni na daljinsko grejanje, a ugašena je i kotlarnica na ugalj u centru grada u okviru srednje stručne škole i Pedagoške akademije.
EP: Obnovljivi izvori energije su jedan od preduslova za čist vazduh, a imajući u vidu podsticaje Ministarstva, novi Zakon o korišćenju OIE, ali i sve veće cene fosilnih goriva, sada je pravo vreme za ulaganja. Koji tip OIE ima najveći potencijal u Pirotu?
Vladan Vasić: Teritorija Grada Pirota zahvaljujući svojim prirodnim karakteristikama ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Oblasti koje se po svojim potencijalima i mogućnostima izdvajaju su solarna energija i energija biomase. Grad Pirot ima značajno iskustvo i realizovane projekte korišćenja biomase, poput prvog projekta JPP u Srbiji (grejanje u četiri škole). Poslednjih godina pokrenuti su projekti izgradnje nekoliko solarnih elektrana velikih snaga, što domaćih što stranih investitora, instalisanih snaga od oko 100 MW. Takođe, Grad Pirot je prošle godine doneo odluku da se za pojedine objekte u ingerenciji Grada krene sa nabavkom i instalisanjem solarnih elektrana koje bi radile u režimu „kupac-prodavac”. Tako je trenutno u fazi realizacije više projekata projektovanja i izgradnje: elektrana snage 27 kW na upravnom objektu JP Komunalac, elektrana snage 150 kW na objektu sekundarne separacije JKP Regionalna deponija i elektrana snage 150 kW na objektu crpne stanic JP Vodovod i kanalizacija. Takođe, na krovovima Ekonomske i Tehničke škole instalisane su elektrane snage 15 kW i 5 kW. U okviru Javnog konkursa Ministarstva rudarstva i energetike u narednom periodu planira se sufinansiranje solarnih elektrana građana u režimu „kupac-prodavac” ukupne snage oko 90 kW. U saradnji sa Energetskom zadrugom Elektropionir iz Beograda, Grad Pirot je sproveo prvi crowdfunding projekat u Srbiji u oblasti solarne energije pod nazivom Solarna Stara. Predmet projekta jeste instalacija dve solarne elektrane snage po 5 kW na krovovima objekata u vlasništvu Grada a koji se nalaze u dva staroplaninska sela Temska i Dojkinci. Ostvareni prihod biće doniran lokalnoj zajednici. Potencijal je veliki, cilj postoji i sprovedeno je mnogo aktivnosti koje će se u nastupajućem periodu još više intenzivirati. Naša vizija je da se u dogledno vreme razviju maksimalni kapaciteti za korišćenje solarne energije na održiv način i da grad Pirot ponese epitet prvog sunčanog grada u našoj zemlji.
Intervju vodila: Milica Marković
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.
