Home Blog Page 276

Zašto domaćeg mleka nema u prodavnicama – prazne štale, prazni i rafovi

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrshad Rajabi)
Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

U zavisnosti od procenta mlečne masti i proizvođača, litar dugotrajnog mleka košta od 140 do 170 dinara. U poslednje vreme veći problem od cene mleka bila je njegova nestašica. Nametnulo se i pitanje – šta je s domaćom proizvodnjom. Možda cena jednog proizvoda i ne bi bila problem da stočarstvo nije motor razvoja cele poljoprivrede, a u agrarnoj zemlji i čitave privrede.

Problemi zbog cene mleka za građane počinju na policama prodavnica. Za proizvođače na farmama i livadama. Previše je strelica poletelo ka muznim grlima. Desetkovali su ih visoki troškovi stočne hrane, niska otkupna cena sirovog mleka, nakupci i kašnjenje subvencija.

,,Masovno klanje je bilo od marta do juna meseca kad su inputi enormno porasli, a oni su im plaćali cenu od 20, 30 dinara. To je bilo sramotno, mizerno i ljudi su ušli u dugove, i prodali sve“, kaže Dejan Trajković, proizvođač mleka iz okolina Pančeva.

Najnižu otkupnu cenu mleka nakupaci plaćaju onima kojih ima najviše – proizvođačima sa desetak grla. Srbija ima tek stotinak farmi sa oko 100 muznih grla. Samo oni mogu da računaju na direktan otkup mlekare, odnosno bez ilegalnih posrednika, i trenutno dobijaju i 90 dinara za litar.

,,Bez 100, 120 dinara prema proizvođačima cena mleka nije profitabilna proizvodnja, i zato je opala proizvodnja i zato je nema u Srbiji“, kaže Dejan Trajković.

,,Kada vam neki tvrde koji su kreatori agrarne politike da nikada nismo imali veću cenu mleka i zašto se bune poljoprivrednici, a u stvari niko ne pominje onu desnu stranu, troškove. Jedna krava da bi dala litru mleka, kroz njeno vime treba da prođe 400 litara sopstvene krvi, onda znajte, koja tu treba energija, da bi se ostavrio recimo prinos mleka od 25 litara, znači treba hrana“ kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja Agroprofit.

Problemi mlečne industrije

Upućeni kažu da problemi mlečne industrije počinju krajem devedestih sa raspadom privrednog sistema. Privatizacija 2000. godine zvanično je razdvojila primarne proizvođače od prerađivačke industrije, odnosno od mlekara.

,,Oni profitiraju stalno, njihov profit je na 30, 40 posto u odnosu na cenu mleka, vidite i sami u prodavnicama, još kad se tu nakaleme trgovci. Rešenje je da država mora da stane iza toga“, kaže prof. dr Vitomir Vitorović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Udeo stočarstva u razvijenim poljoprivredama je od 60 do 70 odsto, kod nas je pao ispod 30 odsto, a nekadašnja godišnja proizvodnja od milijardu i 500 miliona litara mleka sada deluje nedostižno.

,,Sada je to opalo u odnosu na prošle godine za nekih 400, 500 miliona zavisi koje podatke gledate i to je posledica pada broja muznih grla za nekih 50.000 u poslednjih nekoliko godina“, kaže Nenad Budimović iz PKS.

Manjak sirovog mleka prerađivači su nadomestili uvozom iz Poljske, Češke, Danske, Mađarske, Hrvatske. Porastao je i uvoz mleka u prahu.

Minimum pet godina potrebno je da se obnovi stočni fond, šta planiraju u međuvremnu ni od jedne od četiri najveće mlekare nismo dobili ogovor. Šta će država preduzeti poljoprivrednici se nadaju da će uskoro čuti od nove ministarke.

Izvor: RTS

Računi za struju u Republici Srpskoj biće niži, kao i naknada za obnovljive izvore energije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Naknada za obnovljive izvore energije u Republici Srpskoj u narednoj godini biće manja za 90 odsto, što znači kako će i računi za električnu energiju biti niži.

Sa 0,0064 KM (oko 0.38274 RSD)  po kilovatu koliko su potrošači izdvajali u ovoj godini, Regulatorna komisija za energetiku predlaže da se u narednoj po ovom osnovu izdvaja 0,0007 KM (oko 0.04186 RSD).

To znači da će prosečno domaćinstvo u Srpskoj koje mesečno troši 500 kilovata električne energije umesto 3,2 KM (oko 191,36 RSD) plaćati 0,35 KM (oko 21 RSD), odnosno mesečni račun će biti manji za 2,85 KM (oko 171 RSD). 

Do ove korekcije je došlo jer proizvođači masovno napuštaju podsticaje kako bi struju mogli da prodaju po tržišnim cenama, što dok su bili uključeni u ovaj sistem nisu mogli.

“Očigledno je da podsticaj više nije intersantan proizvođačima i više vole da se bore na slobodnom tržištu i da tu prodaju”, kaže za CAPITAL Vladislav Vladičić, predsednik Regulatorne komisije za energetiku.

Kako je pojasnio, proizvođači uključeni u sistem podsticaja struju su morali da prodaju po ceni koju je određivao regulator, u ovom slučaju Elektroprivreda Republike Srpske.

“Oni su se toga odrekli kako bi mogli na tržište da prodaju kupcima ili trgovcima registrovanim za tu delatnost”, kazao je Vladičić.

Izvor: CAPITAL

Konferencija „PROIZVODNE KOMPANIJE – Kontroling.Digitalizacija.Izazovi.Mogućnosti“

Foto: Poslovni skok
Foto: Poslovni skok

Na Beogradskom sajmu će 9. novembra biti organizovana edukativna konferencija namenjenu proizvodnim kompanijama pod imenom „PROIZVODNE KOMPANIJE – Kontroling.Digitalizacija.Izazovi.Mogućnosti„.

Na konferenciji će učestvovati eksperti iz raznih oblasti koji će se kroz diskusije i prezentacije potruditi da daju odgovore koji će pomoći vlasnicima i menadžerima proizvodnih kompanija da unaprede svoje poslovanje i lakše prevaziđu izazove sa kojima se susreću.

Cilj kome teži svaka proizvodna kompanija je izdvojiti se, podići produktivnost, povećati profit i osigurati rast, a turbulentna vremena u kojima se nalazimo, u priličnoj meri otežavaju ostvarenje tih ciljeva.

Teme:

  • Izvori finansiranja za kupovinu opreme i podršku poslovanju
  • Zeleni trend budućnosti-Energetska efikasnost i OIE
  • Kako do klijenata u inostranstvu?
  • Stručna prezentacija: Kontroling u proizvodnji-kako odrediti cenu koštanja, optimizovati troškove i povećati profitabilnost proizvodnog procesa
  • Stručna prezentacija: Trendovi drvne industrije – koje tržište ima najveći izvozni potencijal za domaće proizvođače, trendovi cena
  • Digitalizacija i unapređenje procesa proizvodnje
  • Kako na bolji način upravljati viškom likvidnosti.

Događaj je namenjen:

  • Vlasnicima i direktorima proizvodnih kompanija,
  • Menadžerima sektora-proizvodnje, razvoja, IT-ja i prodaje.

AGENDA

10.50-11.00 Otvaranje konferencije

11.00-11.15 Stručna prezentacija: Trendovi drvne industrije-koje tržište ima najveći izvozni potencijal za domaće proizvođače?

  • dr Jelena Vasić, PKS

11.15-11.45 Panel: Zeleni trend budućnosti-energetska efikasnost i OIE

  • dr Boris Dumnić, FTN Novi Sad
  • Miljan Dimitrijević, Adriatic Business Academy-Case study: biznis plan-povrat investicije u bioelektranu

11.45-12.20 Izvori finansiranja i programi podrške privredi

  • Branka Marinković, Razvojna agencija Srbije
  • Aleksandra Miladinović, EBRD savetodavna podrška MSP sektoru

12.20-12.35 Najbrži put do ino partnera

  • Katarina Momčilović Matić, EEN mreža

12.35-12.50 Kako na bolji način upravljati viškom likvidnosti

  • Jadranko Lončar, Intesa Invest

12.50-13.05 Kafe pauza

13.05-13.40 Stručna prezentacija: Kontroling u proizvodnji-kako odrediti cenu koštanja, optimizovati troškove i povećati profitabilnost proizvodnog procesa

  • Ljubomir Jovanović, ekspert iz oblasti finansija i kontrolinga
  • Milan Ristić, Om Made, Case Study: pre i posle uvođenja kontrolinga

13.40 -14.40. Panel -Digitalizacija i unapređenje procesa proizvodnje

  • Filip Mrdak, Centar za digitalnu transformaciju
  • Vladimir Arnautović, Valuator, softver za upravljanje procesima nabavke
  • Nikola Marjanović, Tecor Lean&Kaizen Consulting
  • Ivan Stevanović,Master Analysis Data, softver za povećanje efikasnosti proizvodnje
  • Aleksandar Milosavljević, Learnio-softversko rešenje za edukaciju zaposlenih u proizvodnji

14.40-15.15 Koktel i networking

Moderator: Miljan Dimitrijević, Adriatic Business Academy

Izvor: Poslovni skok

Bajina Bašta daje više od 14 miliona za unapređenje poljoprivrede

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Opština Bajina Bašta raspisala je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu i primarne proizvodnje biljnih kultura u 2022. godini. Ukupna raspoloživa sredstva opredeljenja za podsticaje iznose 14.100.000 dinara.

Pravo na konkurisanje za podsticaje imaju poljoprivrednici koji su nosioci poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji opštine, koji imaju upisano poljoprivredno zemljište pod proizvodnjom biljnih kultura za koje je investicija vezana ili imaju odgovarajući stočni fond.

Takođe, potreban uslov je i da je domaćinstvo izmirilo dospele obaveze po osnovu lokalnih javnih prihoda na dan izdavanja Uverenja od strane lokalne poreske administracije i koje je potpuno realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara 2022. godine najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj.

Kako je navedeno u konkursnoj dokumentaciji, podnosilac zahteva može podneti samo jedan zahtev za podsticaje koji može obuhvatiti jednu ili više različitih prihvatljivih investicija i ostvariti povraćaj maksimalno do 200.000 dinara po gazdinstvu, bez obzira na vrednost investicije.

Korisnik podsticaja dužan je da namenski koristi i ne otuđi predmet podsticaja u toku od tri godine od momenta ostvarivanja prava na subvenciju, sačuva dokumentaciju i omogući kontrolu na terenu nadležnom organu, odnosno dve godine kod nabavke priplodnih grla ovaca i tri godine kod nabavke priplodnih grla goveda.

Zahtev je moguće podneti od 26. oktobra do 15. decembra, za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Agencija za energetiku Srbije: Prosečna godišnja potrošnja za grejanje u Srbiji veća nego u EU

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

Prosečna godišnja potrošnja za grejanje u Srbiji je blizu 150 kilovat-časova (kWh) po metru kvadratnom, što je 30 kilovat-časova više od proseka Evropske unije, objavila je danas Agencija za energetiku Srbije.

Prema podacima Agencije, oko dve trećine energije potrošene u domaćinstvima i u Srbiji i u EU, koristi se za grejanje stambenog prostora, odnosno oko 0,9 tona ekvivalentne nafte (ten) ili 10.500 kilovat-časova godišnje.

Međutim, kako je ukazano, na energetsku efikasnost dodatno utiče i struktura energenata koje koriste domaćinstva, prenosi Biznis.rs.

Domaćinstva u Srbiji oko 40 odsto energije za grejanje obezbeđuju iz biomase i uglja, a u EU oko 15 odsto, gde najveći udeo ima gas, koristeći pri tome po pravilu, peći sa niskim stepenom korisnosti.

Potrošnja primarne energije po društvenom proizvodu, merenom kupovnom moći, veća je za blizu 90 odsto u Srbiji nego u EU, dok je prosečna ukupna potrošnja energije po domaćinstvu približno jednaka u Srbiji i u EU, oko 1,3 ten godišnje, navela je Agencija za energetiku Srbije.

Kako je istaknuto, u Srbiji je u 2021. godini potrošeno 9,25 miliona ten finalne energije, odnosno energije koju potroše svi krajnji kupci, a od toga, domaćinstva su potrošila 3,25 miliona ten ili 35 odsto.

Agencija za energetiku predstavila je i prednosti i mere za povećanje energetske efikasnosti. Naglašeno je da dobro izolovana kuća, sa kvalitetnim prozorima, troši i do šest puta manje energije.

„U neizolovanim ili loše izolovanim kućama i stanovima troši se za grejanje i preko 200 kilovat-časova po metru kvadratnom godišnje, a u dobro izolovanim i 50 kilovat-časova po metru kvadratnom“, objavila je Agencija za energetiku.

Izvor: Biznis.rs

Treća deonica Moravskog koridora stigla do tehničkog pregleda

Foto: Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Koridori Srbije raspisali su javnu nabavku tehničkog pregleda za Sektor 3 auto-puta E761 Pojate-Preljina (Moravski koridor).

Treća deonica Moravskog koridora od Adrana do Preljine obuhvata dužinu dužinu od 30,66 km u okviru dve poddeonice – poddeonica 8 od Adrana do Mrčajevaca i poddeonica 9 od Mrčajevaca do Preljine. 

Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, predmet tehničkog pregleda su radovi na izgradnji 3. deonice Moravskog koridora, radovi na hidrotehničkom uređenju Zapadne Morave, radovi na izgradnji tzv. Digitalnog koridora i radovi na izmeštanju instalacija – komunalne infrastrukture.

U dokumentaciji se navodi da su već ishodovane dozvole za radove na izmeštanju elektroenergetske infrastrukture koja je u koliziji sa gradnjom auto-puta, a sa se očekuju odobrenja i za preostale kolizije koje se tiču izmeštanja linijskih infrastrukturnih objekata i postojeće kanalizacione i vodovodne mreže.

Na trasi su planirane dve denivelisane raskrsnice – Adrani (km 80+950) i Preljina (km 107+263), 15 mostova, 4 nadvožnjaka, 10 podvožnjaka i 17 propusta i 2 naplatne rampe. 

Takođe, navodi se u tenderu, na 3. deonici dužina hidrotehničkih radova izvosi 37,6 km, od čega 15 proseka rečnih krivina (izgradnja novog korita Zapadne Morave) zajedno sa kraćim deonicama toka između projektovanih proseka na kojima su predviđeni regulacioni radovi u postojećem koritu. 

Podseća se i da će Moravski koridor biti digitalni auto-put, pa je za potrebe optičkog povezivanja planiranih naplatnih rampi, sadržaja na odmorištima i parkiralištima, promenjive saobraćajne signalizacije o baznih stanica mobilne telefonije u okviru samog auto-puta, planirana izgradnja kablovske kanalizacije sa opremom neophodnom da bi se uspostavio sistem digitalnog koridora. 

Tender je otvoren do 28. novembra.

Kako je ranije najavio resorni ministar Tomislav Momirović, prva deonica Moravskog koridora mogla bi da bude puštena u saobraćaj sredinom decembra, a ceo auto-put bi trebalo da se završi za tri godine.

Izvor: eKapija

Imaju li SIV 3 i Palata „Srbija“ geotermalni potencijal – šta pokazuje najnovije istraživanje

Foto: Wikipedia (Michael Angelkovich)
Foto: Wikipedia (MareBG)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope pokrenuo je projekt iskorišćenja geotermalnih resursa. Prva istraživanja urađena na zgradama SIV 3 i Palata „Srbija“ pokazuju da one imaju ogroman potecijal za grejanje i hlađenje termalnom vodom.

Maja Matejić ističe da su ispitivali potencijal petrogeotermalnih izvora i hidrogeotermalnih izvora.

,,Rezultati su vrlo dobri. Kod SIV-a 3 istraživanje je završeno i već sada znamo da dobar deo potreba za toplotom te zgrade može da se dobije iz geotermalnih izvora“, navodi Matejićeva.

Ističe da je zgrada takva da ne može samo da snabdeva iz geotermalnih izvora, već mora da ima i dodatne izvore koji bi pokrivali neka vršna opterećenja kada je to najpotrebnije.

,,Šte se tiče zgrade Palata ‘Srbija’, tu smo ispitivali i hidrogeotermalni potencijal. Upravo su završena istraživanja prošle nedelje, obrada rezultata je u toku, tako da mogu samo da kažem ono što je preliminarno očigledno da potencijala ima i jednog i drugog“, naglašava Matejićeva.

Ukazuje da zavisno od toga šta bude pokazala studija izvodljivosti, koja je u planu, računaju da može od 40 do 60 odsto potreba da se pokrije iz geotermalnih izvora.

,,Uvek mora nakon istraživanja da se sprovede i studija izvodljivosti kako bi se taj potencijal stavio u kontekst same zgrade, analizirale njene potrebe, eventualne mere na zgradi i naravno termotehnički sistemi u zgradi“, poručuje Matejićeva.

Program obuhvata 28 zgrada

Ovaj program istraživanja obuhvatio je „zgrade centralne vlasti“. Matejićeva navodi da ima 56 takvih zgrada, ali se program odnosi na njih 28.

,,Za tu svrhu je Vlada Republike Srbije uzela kredit od Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 40 miliona evra, takođe dobili smo od donatora i sredstva za pripremne radnje. Trenutno je u toku prva faza pripremnih radnji koja obuhvata planiranje, a druga faza će obuhvatiti izradu projektne dokumentacije“, napominje Matejićeva.

Dodala je da su donatori Evropski investicioni fond za Zapadni Balkan i vlade Slovačke i Španije.

,,Trenutno je u toku izrada energetskih sertifikata, praktično je to završeno, izrada detaljnih energetskih pregleda, ova geološka istraživanja i u planu je izrada dve studije izvodljivosti za SIV 3 i Palatu ‘Srbija'“, dodaje ona.

„Sve te zgrade troše kao jedan manji grad“

Govoreći o tome koliko je ovaj projekat važan, Matejićeva kaže da ovih 28 zgrada, a posebno zgrade SIV 3 i Palata „Srbija“, ogromni su potrošači, kao i da one zajedno troše koliko jedan manji grad.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

,,SIV 3 čini 12 odsto tih zgrada, a Palata ‘Srbija’ čini više od 25 odsto gledano na ukupnu površinu. Pored toga, Palata ‘Srbija’ je značajna i po tome što je spomenik kulture i ima sopstveni energetski izvor, koristi lož-ulje. To nije dobro gorivo, skupo je i ekološki neprihvatljivo, tako da će se u sklopu energetske sanacije razmatrati i zamena energetskog sistema“, navodi Matejićeva.

Na pitanje imamo li dovoljno sredstava da se to realizuje, kaže da je uzet kredit, ali da to neće biti dovoljno da se pokriju svi troškovi.

,,Ono što je bitno jeste da su predviđene uštede oko 30 odsto na troškovima za energiju i u samoj energiji i oko 20 odsto smanjenje emisije“, poručuje Matejićeva.

Ukazala je da je većina tih zgrada zaštićena i kao spomenici kulture ili su u zaštićenim zonama i njihovim renoviranjem doprineće se i zaštiti spomenika kulture i užeg gradskog jezgra, jer su to sve zgrade ministarstava.

Koliki je potencijal geotermalne energije u Srbiji

Kada je reč o tome koliki je ukupni potencijal geotermalne energije u Srbiji i koji su to lokaliteti, Matejićeva objašnjava da geotermalni resursi spadaju u jedan od važnijih potencijala, kao i da čine tri do četiri odsto ukupnog potencijala geotermalne energije.

Foto-ilustracija: Pixabay (longdan91)

,,Oni su lokalizovani, pa tako na nekom lokalitetu oni mogu činiti i mnogo više od tih tri do četiri odsto. To su geotermalni izvori ispod 100 stepeni, nemamo mi veće temperature, samo u par opština imamo temperature više od 60 stepeni“, navodi Matejićeva.

Objasnila je da je stanje tehnike sada takvo da se i niskotemperaturni geotermalni izvori mogu vrlo efikasno koristiti pomoću toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje objekata.

,,Upravo je to intencija da se što više takvih objekata identifikuje“, dodaje ona.

Ističe da se geotermalna energija već koristi i da jug Srbije – Jošanica, Kuršumlija, Vranje već sada dosta koriste te izvore uglavnom za banjske svrhe, dok region Mačve koristi za grejanje plastenika i u poljoprivrednoj proizvodnji.

,,Ono što nas najviše zanima konkretno u Beogradu jeste da koristimo te izvore niskih temperatura pomoću toplotnih pumpi i to za grejanje objekata“, ističe Matejićeva.

Objasnila je da su to ili petrogeotermalni tj. energija stena ili zemlje ili podzemne vode, ali niže temperature.

Ukazuje da se to pokazuje važnim posebno sada kada se suočavamo sa energetskom krizom i kada drugi izvori postaju dosta skupi, ali i kada je bitan aspekt sigurnosti snabdevanja.

,,Zelena energija je odlična i uvek sam njen proponent, ali najzelenija energija je ona koju nikada ne potrošimo. Treba da obratimo pažnju na energetsku efikasnost, da što efikasnije koistimo energiju bilo koje boje da je, pa tek onda da ulažemo i u obnovljive izvore energije„, zaključila je Matejićeva.

Izvor: RTS

Konferencija “Energetska stabilnost Srbije u kontekstu svetske energetske krize”

Foto: Promo
Foto-Ilustracija: Pixabay (Coernl)

Na Zlatiboru se od 3. do 6. novembra održava studentska konferencija “Energetska stabilnost Srbije u kontekstu svetske energetske krize“. Konferenciju organizuju Savez studenata Rudarsko-geološkog fakulteta i Evropski studentski forum sa Fakulteta političkih nauka. 

Konferencija Energetska stabilnost Srbije u kontekstu svetske energetske krize je projekat čiji je primarni cilj edukacija studenata o energetici, kao i upoznavanje sa sledećim temama:

– Fenomen svetske energetske krize

– Aktuelno stanje i zakonska regulativa energetskog sektora u Republici Srbiji

– Politički diskurs svetske energetske krize

Energetska efikasnost i energetska tranzicija Republike Srbije

Obnovljivi izvori energije i Zelena Agenda

Na ovogodišnjoj konferenciji učestvovaće više od 500 studenata. Učesnici u svojstvu predavača biće vodeći stručnjaci iz oblasti energetike, profesori i predstavnici ministarstava.

„Na konferenciji ćemo sagledati trenutnu energetsku krizu iz različitih uglova, pokušati da damo odgovore kako Srbija može da obezbedi energetsku stabilnost, a posebno nas interesuju primeri dobre prakse kompanija i njihova uloga u procesu energetske tranzicije“ istakla je Ana Ćurić, predsednica Saveza studenata Rudarsko-geološkog fakulteta, i pozvala je odgovorne kompanije koje prepoznaju značaj saradnje sa najboljim studentima da podrže njihovu viziju i postanu sponzori ovog događaja.

Konferenciju su podržali: Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Studentski parlament Univerziteta u Beogradu, Studentska konferencija Univerziteta Srbije, Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda.

Izvor: Savez studenata

Proizvodi organski, ali nemaju sertifikat – šta muči proizvođače?

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Pielmayer)
Foto-ilustracija: Pixabay (lumix2004)

Organska proizvodnja u Srbiji poslednjih godina je sve prisutnija, jer se povećavaju površine za gajenje, broj proizvođača, kao i rast prihoda od izvoza. Tako su, na primer, površine za ovu vrstu proizvodnje u proteklih desetak godina uvećane za čak deset puta, dok je izvoz porastao za više od 15 puta i u 2021. godini iznosio je 57,4 miliona evra.

Manje se zna da organskih proizvoda od naših proizvođača ima malo na domaćem tržištu, upravo zbog toga što gotovo sve što mali organski proizvođači proizvedu ode u izvoz, preko privatnih firmi, odnosno hladnjača sa kojima imaju kooperantske ugovore.

Komisije i kontrole – opterećenje

Na brojnim sajmovima ili festivalima hrane koji se održavaju širom Srbije takođe, sve je manje organskih proizvoda, odnosno onih koji su prošli sertifikaciju i kontrolu proizvodnje. Mali proizvođači koji se tamo pojavljuju, znaju prednosti ove proizvodnje, znaju za mogućnost znatno veće zarade ako bi se bavili istom, ali iz više razloga nisu se odlučili za to. Uprkos tome, mnogi od njih kažu da se trude da u poslu se drže većine principa po kojima se uzgaja organska hrana i da samo nemaju sertfikat koji to potvrđuje.

„Svi moji proizvodi su bez hemije“, tvrdi Bratislav Milosavljević, voćar iz Ražnja.

Sokovi i džemovi Milosavljevića bez hemije

„Ne koristim ni veštačko đubrivo, ne bacam ga ni u šipurak, ni u šljive, ni u kupine, tako da je to sve maltene organsko, mada to nije ozvaničeno. Znam sve prednosti organske proizvodnje, znam i za siguran plasman i veće cene. Teško je doći do svega toga, pre svega do sertifikata, treba primiti komisije, imate nadgledanje, kontrole…

Sve bih ja to ispunio, ali to je i svojevrsno opterećenje za čoveka. Ovako trudim se da na svoja dva hektara proizvodim koliko mogu i plasiram gde mogu, i da to sve bude bez hemije“, kaže Milosavljević i dodaje da sokovi od šipurka i dunje, džem od šipurka nema ni konzervansa, ni vinobrana. Šljive su takođe pasterizovane, i sok i džem od smokve.

Suviše komplikovano i birokratizovano

Milutin Pantić, vlasnik firme „Hoff“ iz Beograda koja se bavi proizvodnjom i preradom aronije, krenuo je u svoj biznis sa namerom da sve bude po organskoj proceduri.

„Posle tri godine, dobio sam organski sertifikat, planovi su počeli da se ostvaruju, ali došla je korona, tražili su mi 4.500 evra da produžim sertifikat za tu godinu. Pošto je zbog korone posao stao, ja nisam imao sredstava da to uradim. Siguran sam da ima još takvih primera kao moj. I inače je kod nas sve to suviše kompilkovano i birokratizovano i suviše para se traži“, kaže Pantić koji uspeva da izvozi nadeve i prelive od aronije, kao i namaze od aronije „obogaćene“ drugim voćem.

Cena ulaganja dala bi preveliku cenu koštanja krajnjeg proizvoda

„Za ove proizvode je i teško dobiti sertifikat, jer onda svaka komponenta mora da bude organska, a to bi toliko podiglo cenu, da ne znam da li bi uopšte bilo kupaca, tako da smo mi praktično digli ruke od toga. Naš proizvod jeste organski, ali sertifikat od 4.500 evra ne možemo da platimo“, zaključuje Pantić.

Domaća hrana do Nemačke

Interesantno je i iskustvo Slavice Radosavljević iz Ražnja koja je sa svojom porodicom bila na samom pragu da počne da se bavi organskom proizvodnjom. Proizvodili su velike količine prerađevina od voća, a imali i 14 krava, pa su mogli da razvijaju i organsko stočarstvo.

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

„Ali, sin se oženio, kćerka udala, svi su krenuli svojim putem, a mene i deku godine sustižu. Zbog toga smo smanjili posao, od sertifikaciji sada ni ne razmišljamo, ali nastojimo da proizvodimo po organskoj proceduri, da sve bude kvalitetno, bezbedno i zdravstveno ispravno“, kaže Slavica otkrivajući nam da, pošto joj ćerka sa porodicom živi u Nemačkoj, domaća zdrava hrana iz Ražnja, po porudžini, odlazi do te zemlje.

Radosavljevićeva o sertifikaciji ni ne razmišlja

Za sve male proizvođače koji, ipak, razmišljaju o organskoj proizvodnji sistem kooperacije je najbolji način da to ostvare, odnosno obezbede siguran plasman i veću cenu. U Srbiji danas od oko 7.000 organskih proizvođača, čak 6.400 ili oko 90 odsto su kooperanti uključeni u grupnu proizvodnju i izvoze preko firme koja je nosilac seritifikata. Kao što brojke pokazuju, samo deset odsto organskih proizvođača su privatna gazdinstva koja su sama i nosioci sertifikata, ali uglavnom nemaju izvoz već plasman obezbeđuju na domaćem tržištu.

Izvor: Agroklub

Vlada ograničila cenu ulja – litar ne sme biti skuplji od 219,99 dinara

Photo-illustration: Pixabay
Foto Ilustracija: Pixabay

Vlada Srbije odlučila je da maksimalna maloprodajna cena litra jestivog suncokretovog ulja ne sme biti viša od 219,99 dinara.

U izmenama Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica koje je Vlada Srbije donela 20. oktobra, navodi se da cena jestivog suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra ne sme prelaziti 219,99 dinara.

U osnovnom tekstu Uredbe od 28. jula ove godine bilo je određeno da cene jestivog suncokretovog ulja u pakovanju od litar ne smeju biti veće od cena koje su važile 15. novembra prošle godine.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Šta je ZAISTA najbolji način da kao stanovnik Srbije smanjite svoj karbonski otisak?

Foto-ilustracija: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Kada na Guglu ukucate pitanje „Kako smanjiti karbonski otisak?”, iskočiće vam dosta tekstova iz različitih izvora. Neke od stavki koje se ističu su manji broj letova, pogotovo na daleke destinacije, manji unos govedine i smanjenje vožnje automobila.

Ali vi ove godine verovatno niste leteli na Karibe, niste sigurni kada ste poslednji put jeli goveđe meso i za volanom ne prelazite 2000 kilometara mesečno. Da li to znači da je vaš karbonski otisak onda neznatan?

Pa i ne baš.

Problem je što se širom sveta u vezi sa ovom temom prenose članci iz Washington Post-a ili New York Times-a koji se odnose na stanovnike Sjedinjenih Američkih Država gde vladaju potpuno druga pravila potrošnje – prosečan Amerikanac mnogo leti, govedinu konzumira preko sedam puta više od vas i tokom samo jednog meseca u svom četvorotočkašu pređe udaljenost između Beograda i Novog Sada preko dvadeset puta, prenosi Klima101.

Dakle, pri čitanju ovakvih članaka dobro je da zadržite dozu rezerve: vaš karbonski otisak neće biti smanjen za 1,6 tona godišnje ukoliko ne preletite Atlantski okean – ako to niste ni planirali da uradite.

Prema našim saznanjima, još ne postoji istraživanje sa decidnim podacima o uštedama gasova sa efektom staklene bašte koje biste postigli promenom određenih potrošačkih navika u našoj zemlji. Međutim, uvid u to odakle potiču nacionalne emisije ugljen-dioksida mogao bi da nas usmeri na sektore gde bi promena možda bila najefektnija.

Ugalj još uvek dominira karbonskim otiskom srpskog potrošača

Dok proizvodnja struje i grejanje kod nas dostižu udeo od 70 odsto u nacionalnim emisijama ugljen-dioksida, u SAD-u je to osetno manje – oko 40 odsto. Sa druge strane, kod njih transport ostvaruje skoro jednako učešće u štetnim emisijama kao i energetski sektor – oko 37 odsto.

Dakle, za Amerikance je otprilike jednako plodonosno da svoje lične klimatske akcije usmere na potrošnju električne i toplotne energije i saobraćaj. Za nas je pak primarni sektor koji pravi najveću razliku za klimu – energetika.

Foto-ilustracija: Pixabay

Termoelektrane na ugalj u Srbiji proizvedu 67 odsto struje u toku godine, u SAD-u preko tri puta manje. To fosilno gorivo smatra se najprljavijim – uglju se pripisuje odgovornost za 0,3 °C pri porastu srednje globalne temperature za 1 °C. Ljudi u našoj zemlji takođe se greju na ovaj energent. Stoga racionalizacija potrošnje energije koja zagađuje okruženje može pozitivno da se odrazi na vaš karbonski otisak.

Efikasno korišćenje energenata ove zime bitnije je nego ikada s obzirom na aktuelnu energetsku krizu i rastuće cene. Prateći uputstva za racionalnu upotrebu energije, zarad manjeg opterećenja energetskog sistema i vašeg kućnog budžeta, istovremeno ćete doprineti da se smanji pritisak na našu planetu.

Zašto nije isto da li ste iz Srbije ili SAD-a?

Kao što smo utvrdili, karbonski otisci stanovnika dve zemlje imaju različite dominantne izvore.

Transport u SAD-u parira energetskom sektoru zato što ljudi mnogo voze: u toku godine u svom privatnom vozilu pojedinac pređe otprilike 23 hiljade kilometara, što znači da u periodu od mesec dana vozi skoro 2 hiljade kilometara. To je više od razdaljine između Beograda i Pariza.

Srpski automobili sa druge strane godišnje prelaze između 10 i 15 hiljada kilometara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Boitor)

Većinski udeo u američkom voznom parku čine velika vozila koja troše jako puno goriva, pa zato prosečne godišnje emisije jednog automobila u SAD-u iznose 4,6 tona ugljen-dioksida što je otprilike jednako prosečnom karbonskom otisku pojedinca na nivou sveta.

Naposletku, kada nisu za volanom svog privatnog vozila i putuju malo dalje, Amerikanci biraju još veće zlo – avione koji emituju sedam puta više štetnih gasova od brze pruge. Avioni sa američkih teritorija, koji putuju izvan zemlje ili u sklopu nacionalnih granica, oslobađaju i do skoro jedne četvrtine (24 odsto) ugljen-dioksida povezanog sa putničkim saobraćajem. S obzirom na površinu SAD-a, popularni su domaći letovi. Iz tog razloga savetuje im se smanjenje karbonskog otiska kroz zamenu avionskih krila – točkovima vozova. Kod nas fraza „Letite manje” nema jednaku upotrebnu vrednost iz očitih razloga.

Slično je i sa parolom „Jedite manje govedine”. Koliko puta ste videli vest koja govori o tome da je najbolji način da doprinesete borbi protiv klimatskih promena manja konzumacija ove vrste mesa?

Nažalost, stvari nisu toliko jednostavne.

Naime, ako ste iole slični proseku na nivou Srbije – tokom godine pojedete oko pet kilograma govedine, dakle, manje od pola kilograma mesečno.

Prosečan stanovnik SAD-a jede i oko 37 kilograma na godišnjem nivou. On je taj koji će radikalno smanjiti lični karbonski otisak promenom prehrambenih navika, vaši kapaciteti na tom polju su verovatno nešto manji.

Da bi živina i svinjetina stigle sa farme na vašu trpezu, oslobodi se i do 10 puta manje gasova sa efektom staklene bašte nego što je to slučaj sa govedinom. A kod nas se upravo ove dve vrste mesa, manje štetne po atmosferu, jedu u većoj meri – ali opet čak ni one u količinama koje mogu parirati američkim apetitima.

To ne znači da prelazak na ishranu sa manje mesa ne ostaje kao jedan od najboljih alata da smanjite sopstveni uticaj na klimatske promene, ali imajte u vidu da ne polazite iz iste pozicije kao većina zapadnih potrošača koji jedu znatno više mesa.

Perspektiva na potrošače sa zapada pruža iskrivljenu sliku o karbonskom otisku za ceo svet

Photo illustration: Unsplash (Sebastian Grochowicz)

No, nisu samo naše oči uprte u potrošača sa zapada pri traženju metoda za smanjenje karbonskog otiska. U Amerikance i druge stanovnike razvijenih zemalja gleda i ostatak sveta – Afrika u kojoj 96 odsto država nema nacionalnu avio-kompaniju, Bangladeš gde ljudi u toku godine pojedu samo 4 kilograma mesa, od toga manje od kilograma goveđeg, Solomonska Ostrva u kojima na svakih 1000 stanovnika dolaze tek 3 motorna vozila.

Veliki problem je što većina nacija ne može da se poredi u veličini karbonskog otiska po glavi stanovnika koji u SAD-u ide i preko 14 tona godišnje, a u Nemačkoj npr. iznosi oko 8 tona.

Globalno gledano emisije gasova sa efektom staklene bašte per capita dosta su skromnije, oko 4,5 tona, dok su u Srbiji blizu 5 tona.

Jasno je: SAD i druge ekonomski jače nacije, koje su kroz istoriju najviše doprinele trendu globalnog zagrevanja, i dalje su među najvećim svetskim emiterima. Ipak, to nas ostale ne treba da demotiviše da se i sami aktiviramo na polju zauzdavanja klimatskih promena.

Svako ima svoje parče odgovornosti i treba da teži njegovom ublažavanju kako budućim naraštajima u nasledstvo ne bismo ostavili apsolutno degradiranu prirodu i regione koji su se zagrejali do tog nivoa da su nenaseljivi.

Međutim, kada guglate „Kako smanjiti karbonski otisak?”, rezultate ne uzimajte zdravo za gotovo. Oni mogu da vas edukuju i osveste o načinima na koje pojedinac učestvuje u produbljivanju klimatske krize, ali nisu uvek u potpunosti primenjivi na lokalnu situaciju u Srbiji.

Ovim ne želimo da kažemo da praćenjem široko dostupnih saveta nećete neutralisati svoj uticaj na životnu sredinu i klimatske promene, ali zamena starih sijalica LED rasvetom, poboljšanje energetske efikasnosti i kompostiranje verovatno više znače za stanovnike Srbije u poređenju sa ljudima koji žive u SAD.

Kao što smo pomenuli na početku, nije nam poznato da postoje konkretna istraživanja koja u fokusu imaju srpskog potrošača, zato nam preostaje da samostalno mapiramo polja svog životnog stila u kojima će dekarbonizacija imati najdalekosežniji doseg.

Do neke lokalizovane studije koja bi nam u tome pomogla.

Izvor: Klima101

Izgradnja vetroparkova u BiH skup projekat, proces težak i složen

Photo-illustration: Pixabay (makunin)
Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Dok se očekuje da energija dobijena snagom vetra bude okosnica obnovljivih izvora električne energije u Evropskoj uniji, u Bosni i Hercegovini do sada su izgrađene tri vetroelektrane – dve na području Tomislavgrada i jedna na području Podveležja kod Mostara.

U Republici Srpskoj do sada nije izgrađen nijedan vetropark, ali kako su Feni potvrdili iz Elektroprivrede Republike Srpske, u toku su pripremni radovi za izgradnju vetroparka Hrgud u opštini Berkovići.

Elektroprivreda HZ HB trenutno u svom portfelju raspolaže vetroelektranom Mesihovina, koja je puštena u pogon u martu 2018. godine.

“Ukupna instalirana snaga 22 vetroagregata VE Mesihovina je 50,6 MW, s planiranom godišnjom proizvodnjom od 165,17 GWh električne energije“, pojasnili su iz EP HZ HB.

Dodali su kako Elektroprivreda HZ HB trenutno razvija više projekata u domenu obnovljivih izvora energije i to u različitim fazama, od početne do visoke pripremljenosti za izgradnju.

Proces – težak i složen

Proces ishođenja svih potrebnih dozvola u Bosni i Hercegovini je izuzetno težak i složen, podvukli su iz Elektroprivrede HZ HB.

“Stoga je jako teško, zapravo nemoguće, pobrojati sve dozvole, uslove i dokumenta koje je potrebno ishoditi i ispuniti kako biste jedan ovako veliki projekat mogli dovesti do završetka i vetroelektranu konačno pustiti u pogon. Upravo u studiji slučaja VE Mesihovina, u sklopu USAID EIA projekta je prikazano koliko je ovaj projekt komplikovan i zahtevan u administrativnom smislu, odnosno koliko je neverovatno veliki broj koraka potrebno napraviti da bi se došlo do cilja“, ustvrdili su.

Kao rezultat ove saradnje nastao je i Vodič za investiranje u sektor energije USAID-a pod nazivom „Vodič za investitore“, što je ustvari priručnik od gotovo 200 stranica s pobrojanim koracima koji očekuju investitore u OIE u Bosni i Hercegovini.

Izvor: Bljesak.info

Užice – Početak jesenje sadnje u urbanoj zoni grada

Foto: Grad Užice
Foto- ilustracija: Pixabay

Sadnjom jednog stabla na Gradskoj plaži obeležen je početak jesenje sadnje stabala u urbanoj zoni Užica i u gradskoj opštini Sevojno, saopšteno je na sajtu grada.

U skladu sa ovogodišnjom temom  “Zaštita životne sredine – Lokalne zajednice preduzimaju mere” i grad Užice obeležava Evropsku nedelju lokalne demokratije.

Radi se o pojedinačnim mestima gde stabla nedostaju ili se mogu zasaditi, rekla je gradska većnica za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nada Jovičić.

Prema njenim rečima, ove jeseni je planirana sadnja nekoliko desetina stabala, a te aktivnosti biće nastavljene i narednih godina, sve dok bude raspoloživog prostora koji bi se mogao iskoristiti za ovu namenu.

“Cilj ove akcije je podizanje svesti naših sugrađana o začaju zelenih površina i drveća u urbanoj zoni, kao i stimulisanje sugrađana da i sami u svojim dvorištima zasade bar po jedno drvo, naravno onih koji za to imaju raspoloživ prostor, bilo da su to porodične kuće ili stambene zajednice. Značajno je da svi znamo da nam je jedno stablo jedan zeleni respirator. Njihov broj je izuzetno bitan u kotlinskom gradu kao što je naš, gde sam položaj grada i sve izraženiji uticaj klimatskih promena, pored sve gušćeg saobraćaja i velikog broja ložišta, vidno utiču na kvalitet vazduha”, rekla je Jovičić.

Energetski portal

Praviće šemu monitoringa biodiverziteta na Ulcinjskoj solani

Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma
Foto: Centar za zaštitu i proučavanje ptica.

Zahvaljujući podršci nemačkog federalnog Ministarstva za životnu sredinu i zaštitu prirode, Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) će kroz naredne dve godine razvijati šemu monitoringa biodiverziteta za Ulcinjsku solanu, kako bi bila operativna za buduće upravljačko telo, koje je Vlada Crne Gore najavila da će zajedno sa Opštinom Ulcinj osnovati krajem ove godine.

Kako navode u saopštenju, uspostavljanje monitoring šeme koja trenutno postoji samo za ornitofaunu, a koju kontinuirano sprovodi Centar, isključivo kroz svoje aktivnosti i svojim resursima, neophodan je kao ulazni podatak i mehanizam svakog zaštićenog područja, putem kojeg se meri kvalitet upravljanja i sprovođenja mera zaštite.

„Kako se solana nalazi u nepovoljnom ekološkom statusu uzrokovanom narušenom i zapuštenom infrastrukturom, od vitalnog je značaja pratiti sve parametre koji se tiču ekosistemskih vrednosti ovog područja što je i jedan od uslova praćenja u kontekstu pregovora sa Evropskom unijom. Podsećamo da je Ulcinjska solana završno merilo Poglavlja 27, ali ne samo u kontekstu zaštite ovog područja, već i osiguranja njenog povoljnog ekosistemskog statusa u odnosu na evropske direktive“, naglašavaju u saopštenju.

Polazeći od pomenutog, kao i naučnih pretpostavki, CZIP je pokrenuo BioMon (Biodiversity Monitoring) projekat koji ima za cilj uspostavljanje šeme monitoringa biodiverziteta na Ulcinjskoj solani kroz jačanje kapaciteta buduće upravljačke strukture, ali i mladih istraživača na polju različitih grupa, uključujući sisare, biljke, beskičmenjake, vodozemce, gmizavce, ribe, koji pored ptica takođe predstavljaju važnu ekološku kariku ovog parka prirode, te problematične pojave poput invazivnih vrsta.

„Kroz projekat će biti omogućeno učešće 20 mladih istraživača studenata fakulteta bioloških nauka, ali i talentovanih srednjoškolaca izabranih u saradnji sa profesorima, koji će proći intenzivnu terensku obuku vođenu od strane uvaženih stručnjaka iz svojih oblasti. Kroz tri petodnevne obuke koje će pokriti različite sezone mladim istraživačima pridružiće se i 10 zaposlenih iz relevantnih institucija (zaposleni Agencije za zaštitu životne sredine, Nacionalnih parkova) koje se bave monitoringom kroz svoje redovne aktivnosti. Pored toga upravljačko telo dobiće i potrebnu opremu za monitoring: 20 kamera-zamki radi praćenja populacije sisara i efekata predacije, 20 dvogleda i jedan teleskop (durbin)“, naglašavaju u CZIP.

BioMon projekat podržan je u iznosu od 109,988 evra kroz IKI šemu malih grantova koji implementira (GIZ) kroz Međunarodnu inicijativu za klimu (IKI), a finansiran je od strane nemačkog federalnog Ministarstva za životnu sredinu i zaštitu prirode na osnovu odluke Bundestaga.

Izvor: RTCG

100.000 električnih automobila u Austriji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (jaygeorge)

Udeo električnih automobila u ukupnom broju automobila u Austriji sada je dva odsto, a 14,8 odsto novoregistrovanih automobila u prvih devet meseci je sa električnim pogonom.

U 2012. električni automobili u Austriji premašili su brojku od 1.000, 2017. brojku od 10.000, a sada prvi put ima više od 100.000.

Do 30. septembra bilo je tačno 100.829 automobila isključivo na električni pogon, a iako je njihov udeo u ukupnom broju vozila još uvek niskih 2 odsto, električni automobili činili su već 22 odsto novih registracija u septembru.

Od januara do septembra e-automobili su imali ukupni tržišni udeo od 14,8 odsto novih registracija.

Poređenja radi, Norveška je ovaj udeo imala 2016, a pet godina kasnije udeo električnih automobila već je bio preko 60 odsto.

Izvor: ZE mobility

Koliko košta grejanje domaćinstva u Srbiji?

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephane Juban)
Foto-ilustracija: Unsplash (Rune Enstad)

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20 stepeni Celzijusa u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovat-sati, odnosno 150 kWh po kvadratu je procenjena prosečna potrošnja za grejanje u Srbiji. Pri analizi troškova energije za grejanje uzima se u obzir efikasnost uređaja koji se koriste, navodi se na sajtu Agencije za energetiku (AERS).

Najniže troškove energije za grejanje, za navedene uslove, u grejnoj sezoni 2022/2023. godina (prema cenama iz prve polovine oktobra 2022.) imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa, za šta će im biti potrebno 45.000 dinara. Grejanje korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 7.650 dinara po m3) i ukoliko domaćinstva imaju novije peći čija je efikasnost veća, npr. 65 odsto će koštati 63.000 dinara, dok će značajno veće troškove, preko 104 hiljade dinara, imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom 10.700 dinara po m3) i imaju peći niže efikasnosti.

Nešto niži troškovi od 96.200 dinara će biti za domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo. Troškovi grejanja na ugalj će iznositi od 71.900 do 77.700 dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 64.400 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose oko 88.580 dinara.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 155.800 dinara za električnu energiju, 167.000 dinara za propan butan gas, odnosno 188.500 dinara za lož ulje.

U odnosu na prethodnu godinu najviše su porasle cene uglja Banovići i to za 58 odsto. Cene ogrevnog drveta su porasle za oko 50 odsto, dok je cena peleta porasla za 34 odsto. Cena propan butan gasa je viša za 25 odsto, dok je cena cene lož ulja veća za 45 odsto. Najmanje su povećane cene prirodnog gasa – za oko osam odsto, dok je grejanje na struju, zavisno od načina grejanja skuplje za 10 do 15 odsto.

Energetski portal