Home Blog Page 266

Želim da verujem da su bar u tehnici bitni rezultati, a ne pol

Foto: OIE Srbija (Za rad u sektoru OIE Katarina se opredelila i pre upisa na ETF)
Foto: OIE Srbija

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Katarina Obradović je jedna od najmlađih OIE liderki u Srbiji. Ima svega 24 godine, diplomirala je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu na temu: „Analiza međusobnog uticaja vetroelektrana u Južnom Banatu usled efekta zavetrine“ i trenutno pohađa master studije na smeru: Obnovljivi izvori energije. Profesionalno je angažovana u kompaniji RP Global na poslovima vezanim za project management. Javnost je za Katarinu čula u aprilu kada se  pojavila kao jedan od izlagača postera na godišnjoj WindEurope konferenciji u španskom gradu Bilbao. Pre toga osvajala je nagrade i priznanja, kao i stipendije. Katarini predviđaju blistavu budućnost i uspešnu karijeru, dok ona jednostavno kaže da svoju profesionalnost budućnost vidi u vetru i suncu.

Zašto ste odlučili da studirate Elektrotehnički fakultet, dominantno muški fakultet sudeći po brojčanom odnosu brucoša i brucoškinja?

– Elektrotehnički fakultet sam izabrala razmatrajući prvenstveno svoja interesovanja i umeća. Imala sam podršku i inspiraciju u okviru porodice, gde je sestra takođe bila na ETF-u. Nije se dovodilo u pitanje da li imamo sposobnost da završimo fakultet koji važi za jedan od težih, pogotovo ne zato što smo devojke. Znalo se da je samo pitanje istrajnosti, truda i dobrog zdravlja. Verujem da nije tako svakoj mladoj devojci, ali me raduje činjenica da statistika pokazuje da sve više devojaka odlučuje da se oproba u inženjerstvu. Po priči starijih, i na energetici je broj koleginica veći nego ranije. Moram da priznam da su i kolege studenti i zaposleni zaista pažljivi prema koleginicama, tako da se „muški“ fakultet zapravo pokazao „kavaljerski“ prema lepšem polu.

Da li ste se na fakultetu osećali ravnopravno sa kolegama?

Katarina Obradović: Da. Nisam osećala da je iko imao manje kolegijalan odnos prema meni zbog toga što sam žensko, iako verujem da su se lični stavovi od osobe do osobe razlikovali. Ne volim da ni svoje uspehe ni neuspehe povezujem sa tim što sam žensko i drago mi je što, bar do sad, nisam imala konkretnog povoda za to. Želim da verujem da su bar u tehnici bitni rezultati, koje možeš da pustiš da pričaju umesto tebe. U prilog tome ide i činjenica da sam bila podržana od strane više zaposlenih sa fakulteta da dodatno unapredim svoj akademski i laboratorijski rad. Znam da još nekoliko kolega i koleginica ima slična iskustva, što je ohrabrujuća vest.

Što se ispita tiče, ono što je na kraju krajeva bitno je da li je zadatak urađen kako treba ili ne i prema tome bude i ocenjen. Drugim rečima, ostavljeno je malo prostora za subjektivnost. Svakako nije idealno, subjektivnosti će uvek biti, kao i svuda, ali da li je ona nužno povezana sa polom, ne mogu da tvrdim.

Kako ste se opredelili za rad u sektoru OIE?

Foto: OIE Srbija (Za rad u sektoru OIE Katarina se opredelila i pre upisa na ETF)

Katarina Obradović: Za rad u sektoru OIE sam se opredelila dosta pre upisa na fakultet. Još pred kraj osnovne škole sam odlučila da ću se na neki način usmeriti na održiv razvoj i očuvanje životne sredine, ali tad nisam još znala kako. Na kraju su me afiniteti ka tehničkim naukama i matematici usmerili na elektrotehniku, a potom i na energetiku. Nisam uvek bila najsigurnija u svoje odluke i put kojim ću ići, ali mi je uvek bio jasan cilj i na kraju mislim da me je svaka odluka dovela gde treba. Tu bih naravno istakla i važnost ljudi koji su me podržavali i bili mi, a i dalje jesu, uzori i dobri primeri.

Šta su vaša najlepša iskustva u poslu koji obavljate? Da li biste i kako motivisali mlade devojke da studiraju ETF i posao potraže u sektoru OIE?

Katarina Obradović: Nemam neko veliko profesionalno iskustvo, ali i za ovo kratko vreme sam osetila koliko je sjajno raditi u timu divnih ljudi koji dele iste ciljeve, kad znaš da si doprineo razvoju projekta u koji veruješ i da će se nekad otvoriti elektrana kojoj si čak i ti dao ime. Neprocenjivo je videti i već završene projekte i učiti od kolega koji su radili na njima.

Motivisala bih mlade devojke da studiraju ono što ih interesuje i u čemu mogu da se pronađu, šta god da je u pitanju. Mislim da je važno da se napravi takva atmosfera da svako zna da ima opciju da se bavi čim god želi, sa ravnopravnim uslovima i mogućnostima. U takvom svetu, da li će odnos muških i ženskih radnih mesta biti isti, nije ni važno. Mislim da je teško biti siguran u izbor fakulteta nakon srednje škole, te bih maturantkinje motivisala da istraže i detaljnije se raspitaju na fakultetu, kod ljudi iz sektora, firmi, udruženja poput OIE Srbija šta se to sve radi na energetici i u sektoru OIE, a motivisala bih i sve njih da se predstave srednjoškolcima. Sigurna sam da bi se tako broj budućih energetičara i energetičarki povećao.

Ja sam elektroenergetikom i više nego zadovoljna i ne bih menjala odluku da se usmerim na nju. Oblast je sama po sebi ogromna i sa mnogo mogućnosti i podusmerenja, a i na tržištu rada nedostaju ljudi. Možda je najdirektnije povezana sa projektima OIE i daje dobro široko predznanje i inženjerski osećaj za njihov razvoj. Takođe, sam sektor OIE je dosta širok, tako da pored elektroenergetike, ima mesta i u okviru ekologije, građevine, prostornog planiranja, elektronike, prava, sajber bezbednosti i mnogih drugih oblasti.

Na WindEurope događaju u Bilbau bili ste poster izlagač? Kakva iskustva nosite sa tog velikog evropskog događaja?

WindEurope Annual Event 2022 in Bilbao
5-7 April 2022.
More information:
https://windeurope.org/annual2022

Katarina Obradović: Tako je. U saradnji sa zaposlenima sa Katedre za elektroenergetske sisteme na ETF-u, asistentima Kristinom Džodić, Đorđem Lazovićem i profesorom Željkom Đurišićem, napravili smo dva postera za ovu konferenciju. Jedan je napravljen u saradnji sa kompanijom Brose d.o.o. koja je podržala naš odlazak u Španiju. Bavi se vrlo aktuelnom temom hibridnih elektrana na obnovljive izvore energije. Drugi poster je nastao kao rezultat mog završnog rada na osnovnim studijama i čak je trenutno izložen u prizemlju zgrade tehničkih fakulteta. Prikazuje analizu uticaja efekta zavetrine među planiranim vetroelektranama u Južnom Banatu. Oba postera su bila zapažena i imali smo priliku da predstavimo i prodiskutujemo rezultate naših istraživanja sa predstavnicima industrije i prestižnih evropskih univerziteta i instituta koji se bave ovom oblasti.

WindEurope Annual Event je verovatno najveći događaj iz oblasti vetroenergetike kom prisustvuju brojne institucije, univerziteti i gotovo sve veće, a i manje firme, koje su u bilo kojoj meri povezane sa ovom oblašću – od proizvođača samih vetroagregata, do onih koji razvijaju sisteme za odbijanje ptica od vetroturbina. Sve u svemu, neverovatno iskustvo i sjajna prilika za sticanje poznanstava i predstavljanje svog rada. Ipak, do sad nisam videla toliko odela i kravata na istom mestu, tako da mislim da i Evropi nedostaje polne raznolikosti u energetici, možda čak i u većoj meri.

Angažovani ste u kompaniji RP Global? Koje poslove radite?

Foto: OIE Srbija

Katarina Obradović: Da, u kompaniji RP Global sam angažovana od prošle godine paralelno sa master studijama. Drago mi je što sam naišla na takve ljude u okviru kompanije koji imaju razumevanja, podržavaju moj razvoj i stvaraju zdravu radnu atmosferu na čemu bih im se ovom prilikom i zahvalila. Tu bih se posebno zahvalila Maji Maćić koja nesebično deli svoja iskustva i znanja od samog početka i pruža punu podršku mom napredovanju.

Radim na razvoju projekata obnovljivih izvore energije većih snaga, konkretno solarnih i vetroelektrana. Učestvujem u svim fazama razvoja i vođenja projekata, od kreiranja rasporeda vetroturbina u okviru elektrane, do komuniciranja sa različitim interesnim stranama neophodnim za uspešan projekat. Imam podršku i starijih i iskusnijih kolega iz zemlje i inostranstva, što je lepa prilika za sticanje znanja i neophodnih veština.

Planovi za budućnost?

Katarina Obradović: … su mi u svakom scenariju vetroviti i osunčani.

U oktobru Srbija uštedela 11 odsto struje, Bjeličić otkriva ko je ostvario najveće popuste

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan Hoover)

Direktor snabdevanja električnom energijom u ogranku „EPS Snabdevanje“ Aleksandar Bjeličić rekao je za RTS da je od 3,37 miliona domaćinstava, njih 45 odsto smanjilo potrošnju struje u oktobru. Napominje da su i građani i privreda ozbiljno shvatili energetsku krizu, pa je ukupna potrošnja u oktobru 2022, 11 odsto manja nego u oktobru 2021. godine.

Gas će u Srbiji od 1. januara poskupeti 11 odsto, a električna energija do 10 odsto. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović potvrdila je RTS-u da će od januara u istom procentu biti povećane i cene energenata za privredu.

Domaćinstvima koja štede struju svakog meseca od oktobra do marta mogu smanjiti račun 15 do 30 posto. Uštede se obračunavaju u odnosu na isti mesec prošle godine, a prve su već evidentirane u oktobarskom računu, koji je stigao.

Prema njegovim rečima, stavku 6 za popust ostvarilo je 1,5 miliona domaćinstava.

„Najveći broj domaćinstava je ostvario popust od 30 odsto (oko 700.000 domaćinstava), popust od 15 odsto ostvarilo je 554.000 domaćinstava, odnosno 16 odsto od ukupnog broja, osam odsto ostvarilo je popust od 20 odsto (njih 264.000)“, kaže Bjeličić.

Naveo je primer da prosečno domaćinstvo troši oko 350 kilovat-časova, sa popustom od 15 odsto račun je mogao da bude umanjen oko 450 dinara, sa popustom od 30 odsto račun je umanjen i više od 800 dinara.

Dodao je da su popust najviše ostvarili oni koji se greju na struju, verovatno i zato što su temperature ove godine bile više nego prošle.

Vlada je dala preporuke za štednju na svim nivoima – štede i lokalne samouprave, institucije, ustanove, preduzeća.

Napominje da su i građani i privreda ozbiljno shvatili energetsku krizu, pa je ukupna potrošnja u oktobru 2022. smanjena za 11 odsto u poređenju sa oktobrom 2021. godine, što se tiče domaćinstava, taj procenat iznosi 13 odsto (odnosno 145 miliona kilovat-časova).

Kaže da su najveće uštede ostvarene u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Zrenjaninu.

Najugroženiji imaju pravo na mesečni popust od 120 do 250 kilovat-sati. Bliži se kraj godine, u januaru treba da podnesu novi zahtev za te olakšice.

Bjeličić je rekao da je u prošlom mesecu umanjenje za energetski ugroženog kupca ostvarilo 61.441 domaćinstvo i pozvao sve građane koji spadaju u ovu kategoriju da se jave lokalnim samoupravama i da od 1. decembra podnesu zahteve za sticanje statusa energetski ugroženog kupca za 2023. godinu.

Govoreći o naplati, kaže da su kupci odgovorni i da je naplata 98 procenata, a 62 odsto domaćinstava plaća račun do 28. u mesecu i ostvaruju popust od pet odsto mesečno.

Izvor: RTS

COP27 završen: Osniva se fond za pomoć siromašnim zemljama najviše pogođenim klimatskim katastrofama

Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)
Foto-ilustracija: Unsplash (Greg Rosenke)

Nakon dvonedeljnih diskusija i pregovora, Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) je završena.

Pored uobičajenih razgovora o globalnom zagrevanju i drugim klimatskim promenama, ove godine najveću pažnju pridobilo je pitanje ,,gubitaka i štete’’.

Prisećanja radi, pitanje ,,gubitka i štete’’ odnosi se na to da siromašne i zemlje u razvoju, koje su najviše pogođene klimatskim katastrofama, traže finansijsku pomoć za štetu nastalu kao posledica klimatskih promena, od visoko razvijenih zemalja koje u najvećoj meri i doprinose klimatskim promenama.

Zbog kompleksnosti teme i neslaganja u vezi sa njom, prvobitno planirani završetak Konferencije produžen je za još jedan dan, koji je doneo pozitivan ishod donošenjem odluke da se prihvata osnivanje zahtevanog fonda za pomoć siromašnim zemljama koje su najviše pogođene klimatskim katastrofama.

Iako je Konferencija iznudila važne odluke i inicijative, ostaje zaključak da su neka važna obećanja ostala neispunjena, a pitanja nedovršena. Zaključenjem Konferencije vlade su pozvane da u okviru svojih nacionalnih klimatskih planova, do kraja 2023. godine ojačaju i preispitaju ciljeve za 2030. godinu, uz ubrzane napore za postepeno ukidanje fosilnih goriva, što predstavlja ključ za ograničenje globalnog zagrevanja.

Katarina Vuinac

Počinje “Green Fest”

Foto: Centar za unapređenje životne sredine
Foto: Promo

Trinaesti Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“ počinje danas i trajaće do 25. novembra, u onlajn izdanju. Svi sadržaji su besplatni, i dostupni na internet portalu Festivala (www.greenfest.rs).

Svi koji su zainteresovani za životnu sredinu, ekologiju, klimatske promene, održivi razvoj, i srodne teme, moći će da pogledaju ukupno šest dugometražnih, 45 filmova srednjeg i kratkog metra, kao i dve panel diskusije. 

Panel diskusije donose razgovore sa našim najvećim stručnjacima na različite teme i biće prenošene uživo na facebook stranici festivala.

Prvi razgovor počinje u sredu, 23. novembra u 19 časova, kada se održava prva panel diskusija – „ENERGETSKA KRIZA I TRANZICIJA: KUDA, ZAPRAVO, IDEMO?”. Energetska kriza, nastala početkom ove godine, je donela značajne potrese na tržištima energije širom sveta. Osim skoka cena, inflatornih talasa, i straha od ove, ali i sledeće zime, tranzicija ka obnovljivim izvorima energije deluje kao da usporava. Situacija u kojoj se nalazimo značajno utiče na standard građana, privreda se suočava sa visokim cenama energije, a čini se da nas tek očekuju izazovi u tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.

Kroz ovaj razgovor nas vode Gligo Vuković iz Delegacije EU u Srbiji, Aleksandar Macura iz RES fondacije, Danijela Isailović iz udruženja OIE Srbija, Slobodan Perović konsultant na razvoju OIE projekata, i Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Krivolov u Srbiji nije u fokusu javnosti i medija, i zaista retko možemo da čujemo više o ovoj temi. Na nišanu krivolovaca su brojne vrste životinja, od onih koje se mogu legalno loviti uz propisane dozvole, preko onih koje su u lovostaju, pa sve do zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta. Razmere krivolova su velike, i imaju značajan uticaj na biološku raznovrsnost i zaštitu divljih vrsta u prirodi. Koje mere se sprovode za sprečavanje i suzbijanje krivolova, koje institucije su nadležne i odgovorne, kako izgleda sudsko procesuiranje u ovim slučajevima saznaćemo na panelu – „KO JE NA NIŠANU? Izazovi krivolova u Srbiji”, u četvrtak 24. novembra u 19 časova. Na panelu učestvuju Antona Avinjon iz Delegacije EU u Srbiji, Branislava Vučković iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika tužilaca Srbije, Davor Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Radoslav Karličić iz Lovačke komore Srbije i Goran Sekulić iz WWF Adria.

U okviru filmskog programa, izdvaja se šest dugometražnih filmova. 

„Fabrika pandemije“ je novi film čuvene francuske rediteljke Mari-Monik Roben koji nam otkriva kako su seča šuma, ekspanzija monokultura i industrijskog stočarstva, ali i klimatska neravnoteža pogodovali širenju novih patogena. Po prvi put dvadeset naučnika sa pet kontinenata pružiće pregled ovog pitanja, postavljajući smernice za dalje delovanje na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. 

„Rat sa plastikom“ nam otkriva kako uprkos naporima da se smanji upotreba plastike, i rastuća kriza zagađenja okeana, industrija plastike ubrzano povećava novu proizvodnju i promoviše poznato rešenje: reciklažu, iako postoji sumnja da bi široko rasprostranjeno recikliranje plastike ikada bilo ekonomski održivo. 

Film „Sava“ u naraciji Mire Furlan, je svedok ljudske istorije, kanal između Istoka i Zapada, zajednička nit između nacija koje su sada podeljene. 

„More soli“ nas vodi kroz priču o najvećoj rezervi litijuma na svetu u Boliviji. Uoči energetske promene, cela planeta će deliti njihovu budućnost i sudbinu. 

Sa globalnim protestima u porastu, Draga buduća deco“ je film o novoj generaciji u srcu ove seizmičke političke promene. 

“Jednom kada saznaš” nas vodi na put koji će uzburkati emocije u našim srcima i misaone procese u glavama. Suočeni sa realnošću klimatskih promena i smanjenja resursa, deluje da je kolaps naše industrijalizovane civilizacije neizbežan. Reditelj Emanuel Kapejin u potrazi za odgovorima, upoznaje klimatske naučnike, aktiviste koji zastupaju direktnu demokratiju, pokrete građanske neposlušnosti, sve one koji se bore da pronađu izlaz iz ove situacije. 

Filmovi kratkog i srednjeg metra svojim kvalitetom sve više pariraju visokobudžetnim filmovima. Skoro svi filmovi ovog programa su iz 2021. i 2022. godine i raspoređeni su u tri kategorije – kratki metar, srednji metar i animirani film.

Program festivala možete videti ovde.

Ovogodišnje izdanje Green Festa su podržali Delegacija Evropske unije, Francuski institut i ambasada Francuske, Hajnrih Bel fondacija, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Ministarstvo kulture RS, kao i mnogobrojni partneri i prijatelji festivala.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Zbog izlivanja reka vanredno u Tutinu, Novom Pazaru i Prijepolju 

Foto ilustracija: Unsplash ( Easton Mok)
Foto-ilustracija: Pixabay

Posle obilne kiše izlile su se reke na području Raške, Novog Pazara, Tutina, Prijepolja, na Kosovu i Metohiji i na severu Crne Gore. Osnovne i srednje škole na teritoriji grada Novog Pazara danas neće raditi. Reka Lim izlila se na tri lokacije u Prijepolju.

Na slivu Zapadne Morave proglašena vanredna odbrana od poplava

Usled obilnih padavina koje su pogodile i grad Čačak, došlo je do podizanja nivoa reka na teritoriji grada, a na slivu Zapadne Morave proglašena je vanredna odbrana od poplava.

Prema rečima načelnika Štaba za vanredne situacije grada Čačka, Bratislava Zečevića, do izlivanja reka nije došlo i situacija je stabilna.

Selo Katrga, koje je krajem avgusta delimično bilo poplavljeno izlivanjem lokalnim potoka, sada nema problema, jer se reagovalo na vreme i moguća izlivanja su sprečena.

U Novom Pazaru od jutros stabilno, reke u koritima

Situacija u Novom Pazaru od jutros je stabilna, vodostaj Raške, Jošanice i Trnavice je visok, ali su reke u koritima.

Koordinator Kriznog štaba Ismail Dupljak rekao je za RTS da su se reke povukle u svoja korita, ali da se situacija prati iz časa u čas.

„Mi smo u pripravnosti, u stalnoj smo komunikaciji sa Sektorom ѕa vanredne situacije i nadamo se da dalje neće biti problema“, rekao je Dupljak.

Prema njegovim rečimam, JKP „Vodovod i kanalizacija“ radi sa smanjenim kapacitetom, tako da viši delovi grada danas neće imati vodu.

Raste vodostaj Lima kod Prijepolja i Ibra kod Raške

Na Limu kod Prijepolja vodostaji će u narednih 12 sati biti u većem porastu sa dostizanjem granice vanredne odbrane od poplava, a na Ibru kod Raške sa dostizanjem i prevazilaženjem granice redovne odbrane od poplava u naredna 24 sata, upozorio je RHMZ.

Na Dunavu vodostaji se nalaze oko i nešto ispod niskih plovidbenih nivoa, navodi se na sajtu RHMZ-a.

U Tutinu se utopilo dvogodišnje dete koje je upalo u reku. U tom gradu proglašena je vanredna situacija, a u Novom Pazaru i Prijepolju je uvedena vanredna odbrana od poplava. U pomoć je stigla i Vojska Srbije.

U Raški je Trnava odnela mostove, puteve i poplavila kuće.

Osnovne i srednje škole na teritoriji grada Novog Pazara danas neće raditi, dok predškolske ustanove neće biti zatvorene. Razlog je, kažu nadležni, što se tokom noći očekuju velike količine vode sa okolnih planina.

Zbog obilnih padavina, reka Lim izlila se na tri lokacije u Prijepolju – u Brodarevu, Ivanju i Zalugu.

U Brodarevu su poplavljeni sportski tereni i vodena stihija preti da ugrozi Vatrogasni dom, u Ivanju se voda izlila na lokalni put koji prolazi uz obalu, dok je u Zalugu poplavljeno poljoprivredno zemljište.

Izvor: RTS

Javni uvid u plan detaljne regulacije za izgradnju pešačko-biciklističke veze između ulica Omladinskih brigada i Ade Ciganlije

Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)
Foto-ilustracija: Pixabay (leonqueen1)

Urbanistički zavod Beograda objavio je da od danas počinje javni uvid u plan detaljne regulacije za izgradnju pešačko-biciklističke veze između ulica Omladinskih brigada i Ade Ciganlije, gradske opštine Novi Beograd i Čukarica, sa Izveštajem o Strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu.

Javni uvid biće dostupan do 21. decembra 2022. godine, svakog radnog dana od 9 do 18 časova u zgradi Gradske uprave grada Beograda, u Ulici 27. marta br. 43-45 (sala 2 u suterenu).

Informacije o predloženim rešenjima davaće predstavnik obrađivača plana od 12 do 18 časova, utorkom i četvrtkom u zgradi Gradske uprave grada Beograda, u Ulici 27. marta br. 43-45 (sala 2 u suterenu).

Tokom ranog javnog uvida, zainteresovana lica mogu svoje primedbe na planirana rešenja, u pisanom obliku, da dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Ulici kraljice Marije br. 1, zaključno sa 21. decembrom 2022. godine.

Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda održaće se 27. januara 2023. godine u 13 časova.

U toku javnog uvida, Nacrt za javni uvid plana biće izložen i na sajtu Grada Beograda u rubrici „Gradski oglasi”.

Energetski portal

Kako najbolje uštedeti struju?

Foto-ilustracija: Pixabay (ColiN00B)
Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Život tokom aktuelne energetske krize, kada cene vrtoglavo skaču, iziskuje od stanovnika da se racionalnije ophode prema svojoj potrošnji energije – s tim na umu možemo naći brojne savete u medijima o tome kako da štedimo, a preporuke dolaze i od nacionalnih vlasti i međunarodnih organizacija, piše Klima101.

„Sušite veš na vazduhu, a ne u sušilicama! Izvadite punjače iz utičnica kada ih ne koristite! Isključite računar kada nije u upotrebi!”

Bez obzira na to što sve ove aktivnosti kumulativno rezultuju manjom potrošnjom energije, a samim tim i troškovima domaćinstva, neke od instrukcija prave veću razliku od drugih.

Koje su to i kada je najefikasnije štedeti? I nadasve, zbog čega je sada važnije nego ikada pre da budemo odgovorniji prema tome koliko energije trošimo?

Bojler (ne) treba da bude uključen sve vreme

Električni bojler je jedan od najvećih potrošača struje u prosečnom domaćinstvu, prema procenama Centra za energetsku efikasnost, oko 15 odsto vaše potrošnje za električnu energiju otpada na ovaj uređaj. Dilema da li on treba stalno da bude uključen ili samo po potrebi predmet večitih debata. Ovo ste se sigurno i sami zapitali.

Vodoinstalateri kažu da nema potrebe za time – četvoročlane porodice mogu da zagrevaju vodu tokom noći kada je struja jeftinija s obzirom na to da moderni bojleri održavaju temperaturu relativno stabilnom zahvaljujući izolaciji. Po potrebi mogu ga paliti i tokom dana.

Kamenac koji se taloži na grejaču povećava potrošnju, te bi trebalo da redovno servisirate bojler. Kada je reč o podešavanju, bojler treba da namestite na temperaturu do 60 °C.

Inače, za zagrevanje vode može se koristiti i sunce. Kako navodi platforma Mreža dobre energije, praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje. Tipični solarni sistem za pripremu sanitarne vode za 3-4 osobe u porodičnoj kući zauzima otprilike četiri kvadratna metra kolektorske površine sa rezervoarom od 300-500 litara.

Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava između 90 i 100 odsto potrebe za toplom vodom, u prelaznom periodu od 50 do 70 odsto. Ali njihova efikasnost tokom zimskih meseci znatno opada zbog manjka sunčevih zraka te se kreće u rasponu između 10 i 25 odsto potreba za toplom vodom, što i dalje nije zanemarljivo, ni za vaš džep, ni za energetski sistem.

Ipak, postavljanje solarnih kolektora zahteva određenu investiciju na koju možda trenutno niste spremni. Na duge staze ovo se isplati, a vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

Uštede u kuhinji

Kako navodi Centar za energetsku efikasnost, električni šporet snage između 1000 i 3000 W potroši 1 kilovat-čas struje za između 20 i 60 minuta rada. Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to bi iznosilo okvirno 60 kilovat-časova – što je oko 15 odsto potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu prošle zime (401 kilovat-čas). Postoje mnogi načini da se to smanji: od korišćenja ekspres lonca do poklapanja šerpe pri kuvanju.

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Pri kuvanju nemojte da koristite posude čije je dno manje od površine ringle. U slučaju da pripremate tečno jelo, smanjite temperaturu čim voda proključa.

Da se upravo u kuhinji krije veliki potencijal za uštede električne energije, potvrdio je Nenad Jovanović, konsultant za energetiku, koji je izazvao sam sebe da od septembra nadalje svoju mesečnu potrošnju od, prosečno, 300 kilovat-časova smanji za 30. Prema sopstvenim tvrdnjama, uštedeo je 75 kilovat-časova.

„Dakle, imao sam 20 odsto manju potrošnju nego prošle godine u istom mesecu. Kupao sam se toplom vodom, u pitanju je četvoročlana porodica, jeo sam najnormalnije, samo sam smanjio potrošnju rerne. Rerna je u Srbiji problem generalno. ‘Stavite malo da se zapeče’, ‘Neka stoji još pola sata’… A rerna mnogo troši”, izjavio je Jovanović.

Pomoću kalkulatora Elektroprivrede Srbije izračunali smo da je on na taj način uštedeo preko 600 dinara. Vaše uštede mogu biti veće ili manje u zavisnosti od dosadašnje upotrebe rerne. A kako ih možete ostvariti?

Kako pri svakom otvaranju snižavate temperaturu za 15 °C, trudite se da otvarate rernu samo kada je neophodno. Isključivanje desetak minuta pre kraja pečenja čime se štedi petina energije. Takođe, u rerni možete o istom trošku novca i energije pripremiti više jela.

Dodatno, nemojte da protraćite toplotnu energiju koja ostaje zarobljena u pećnici nakon upotrebe. Otvorite vrata rerne dok se ne ohladi što će dogrejati vaš dom.

Energetsku iscrpnost svoje kuhinje možete da smanjite i uz pomoć frižidera i zamzivača – postavite njihove termostate na 4, odnosno -18 °C, kako bi se postigla optimalna potrošnja energije. Vrata frižidera ne otvarajte svaki čas i držite ih što kraće otvorenim. Pri stavljanju flaša i činija u frižider, obrišite vodene kapi sa njih i ne skladištite jela koja su još zagrejana.

Ako se vaš frižider ili zamrzivač nalazi blizu izvora toplote, razmislite o njegovom premeštanju s obzirom na to da mu je, pored peći ili radijatora, pa čak i šporeta, potrebno više vremena da postigne adekvatnu radnu temperaturu. Ukoliko je to nemoguće, savetuje se postavljanje pregrade od drvene table, stiropora ili sličnog izolacionog materijala.

Čak i ketler može da vam pomogne da vaša kuhinja bude održivija – zagrejte pun ketler vode, a ne samo onoliko koliko vam treba. Ostatak koji biste iskoristili kasnije čuvajte u termosu kako bi se temperatura održala. Oni koji poseduju sudo mašine, trebalo bi da ih koriste kada su napunjene.

Rasveta je bitna

Rezultati analize konsultantske kompanije „Dilojt” kažu da gašenjem samo jedne sijalice od 40 vati, domaćinstvo mesečno može da uštedi više od 21 kilovat-sat struje. Tako bi naša zemlja, sa tri miliona i šesto hiljada brojila, od oktobra do marta, mogla smanji potrošnju za više od 129 miliona kilovat-sati.

Foto-ilustracija: Pixabay (Fotorech)

Ali ključan uvid kada je u pitanju rasveta nije samo u količini potrošnje, već i u tome kada se ona javlja.

„Vrlo je jednostavno. Najveće efekte postižemo kada štedimo pri vršnim opterećenjima. Vršna opterećenja sistema su kada počnemo paliti svetla”, predočio je profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara na nedavno održanoj tribini na temu energetske situacije ove zime. „To će se sada pomerati ka 17 časova, a sada je to oko 18-19 časova. Tada su vršna opterećenja i tada je zaista svaki megavat dragocen.”

Drugim rečima, cena struje na tržištu je najveća onda kada stanovništvo pali svetla – samim tim, tada je i uvoz najskuplji.

„Zašto je pik bitan? Zato što troškovi termoelektrana rastu eksponencijalno”, objašnjava Nenad Jovanović, „što je veća proizvodnja u termoelektrani, to je potrebno više energenata da bi se dobila električna energije pa je samim tim skuplji kilovat-časova, odnosno megavat-čas.”

Jovanović je dodao da je upravo ovo razlog zašto je noću struja jeftinija, na taj način potrošači se stimulišu da troše za vreme niže proizvodnje kada naši termo kapaciteti nisu opterećeni.

U vremenu pika cena, tj. u vreme kada se ljudi tipično vraćaju sa posla i pale svetla u domu, bilo bi idealno da ne palite veš mašinu i sudo mašinu, kao ni šporet i druge velike potrošače, bez preke potrebe. „Sve što možete da pomerite, pomerite.”

Iako verovatno ne možete da izbegnete uključivanje svetala, ono što možete da uradite jeste da ograničite njihovu potrošnju.

Pritisak na elektromrežu pri vršnim opterećenjima, a samim tim i na svoj novčanik, možete smanjiti zamenom običnih sijalica sa žaruljom LED rasvetom koja troši znatno manje energije. Primera radi, LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vati.

Iako LED svetla koštaju nešto više – i te kako su isplativa kako zbog već navedenog, tako i zbog toga što traju 50 puta duže.

Oni koji su voljni da izdvoje veću svotu novca kako bi štedeli mogu da ulože u termoizolaciju svog objekta, zamenu vrata i prozora ili unapređenje sistema grejanja i hlađenja, kao i u solarne kolektore za zagrevanje vode, ali i u solarne panele za proizvodnju električne energije, ili u kupovinu energetski efikasnije bele tehnike i kućnih uređaja.

Motivi za štednju – kućni budžet i solidarnost

Uprkos tome što je električna energija u Srbiji jeftina, postoje trenuci kada se pokaže znatno skupljom od onoga što piše vašem računu. Razlog toga je što mi, kroz poreze, dotiramo razliku između veleprodajne i maloprodajne cene, a to se posebno pokazalo u situaciji kada smo, zbog problema sa termoenergetskim kapacitetima, od zime prošle godine uvozili ogromne količine struje koje su zadovoljavale i preko trećine potreba.

„Svi poreski obveznici pokrivaju viškove koji se plaćaju za uvoz”, kazao je Nenad Jovanović. „Ako pogledamo samo prošlu zimsku sezonu, koliko smo električne energije uvezli i platili, to je ekvivalent tome da vi na svoj račun za električnu energiju stavite još 40 evra za svaki mesec.”

Prema rebalansu budžeta, koji je usvojen početkom novembra, Elektroprivreda Srbije i Srbijagas koštali su građane oko 2 milijarde evra.

Dakle, pored onih jasnih smanjenja izdataka u kućnom budžetu, manjim korišćenjem električne energije ostvarujemo i one manje vidljive uštede tako što štedeći sprečavamo eventualni uvoz. Iznad svega rasterećujemo energetiku u momentima kada se vode polemike da li ćemo uopšte imati dovoljno struje.

Eksperti sa već pomenute tribine složni su u oceni da su šanse za restrikcije veoma male: da bi Srbija ostala „u mraku”, potrebno je da se dese krajnje drastične okolnosti, koje karakterišu tri sedmice ekstremno hladnog vremena, veoma nepovoljni hidrološki uslovi i „ispadanja” iz sistema.

Ipak, kao što možete da zaključite – štednja je u aktuelnoj energetskoj situaciji pre svega pitanje finansija, kako vaših ličnih tako i državnih, i solidarnosti, a manje toga da li će struje biti.

Štedljivost će doneti i dodatne rezove izdataka – naime, kao što verovatno već znate, Elektroprivreda Srbije tokom trajanja grejne sezone odobrava popust i do 30 odsto na račune građanima koji uspeju da smanje potrošnju struje u odnosu na isti mesec prošle godine.

Izvor: Klima101

Đedović: Poskupljuju struja i gas

Foto-ilustracija: Pixabay

Od 2023. godine električna energija će poskupeti za manje od 10 odsto, što će biti poskupljenje manje od 300 dinara za prosečno domaćinstvo mesečno. 

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Dubravka Đedović (@dubravka.djedovic)

„Država će nastaviti da subvencioniše cenu struje te će tako cena naše električne energije biti među najnižim u Evropi“, navela je na svom Instagram profilu Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

Kako dalje navodi gas će od 2023. poskupeti za 11 odsto. U prethodne dve nedelje cena gasa je porasla tri puta na globalnom tržištu. Gas u Srbiji je u ovom trenutku među najjeftinijima za industriju, a treći najpovoljniji u Evropi za domaćinstva.

Ministarka je podsetila da odgovornim ponašanjem, štednjom i smanjenjem potrošnje može se ostvariti popust za račune do 30 odsto.

“U uslovima svetske energetske krize moramo da donosimo mere koje će obezbediti sigurno i kontinuirano snabdevanje”, zaključila je ministarka Đedović.

Energetski portal

Počela božićna rasveta u Beču

Foto: EurocommPR (Weihnachtsbeleuchtung, Graben / Christmas lights, Graben)
Foto: EurocommPR

Počela božićna rasveta u Beču koja će obuhvatati 30 ulica i trgovačkih zona i koja će morati da uzme u obzir visoke cene struje i nestašicu energenata.

U 2021. godini rasveta je radila 660 sati, a ove godine će to biti smanjeno na 364 sata čime će biti obezbeđena ušteda od 45 odsto.

Da bi se postigla ušteda vreme osvetljenja će biti skraćeno na period od 18. novembra do 8. januara. Umesto do ponoći rasveta će biti uključena od 15 do 22 časa svakoga dana.

Beč je pre deset godina postepeno počeo da prelazi na LED božićnu rasvetu, pa je danas većina rasvete opremljena LED lampicama. Njihova ukupna potrošnja iznosi 49.000 kilovatsati što odgovara godišnjoj potrošnji 14 domaćinstava sa četiri člana.

„Praznična rasveta je važan deo božićne atmosfere u našem gradu. To daje značajan doprinos velikom uspehu Beča kao božićnog grada. Ove godine su nam potrebne pozitivne vibracije koje se pojavljuju čim se upale gradska svetla. Potrošnja struje će biti smanjena kroz upotrebu LED lampica i skraćeno vreme osvetljenja“, izjavila je Margarete Gumpreht iz Privredne komore Beča.

Odlukom Gradskog veća u Beogradu će ove godine novogodišnja dekorativna rasveta biti postavljena od 15. decembra do 15. januara, uz ograničenje na uži turistički centar grada, kako bi se uštedela električna energija.

Izvor: EurocommPR

Regionalna mreža ekoloških organizacija u organizaciji WWF Adria posetila Brisel

Foto-ilustracija: Pixabay (strikers)
Foto-ilustracija: Pixabay (fotos1992)

Svih šest država Zapadnog Balkana pokazalo je ograničen napredak u usklađivanju sa ekološkim politikama EU, zaključak je izveštaja o napretku u pristupanju EU, objavljenog prošlog meseca u okviru novog paketa proširenja za Zapadni Balkan i Tursku.

U izveštaju se navodi i da postojeće politike i nivoi ulaganja nisu bili dovoljni za rešavanje nagomilanih ekoloških problema, koji direktno utiču na kvalitet života građana.

S objavljivanjem izveštaja koincidirala je poseta Briselu Regionalne mreže za zaštitu životne sredine 27. Prošle godine, WWF Adria je, u okviru projekta Zaštičena područja za prirodu i ljude, inicirala i podržala uspostavljanje Mreže, koja uključuje šest platformi civilnog društva iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Kosova*. Mreža ima u fokusu pristupanje EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Koalicija 27 iz Srbije aktivan je član ove regionalne mreže, a njeni predstavnici su takođe učestovali u poseti Briselu.

Predstavnici Mreže sastali su se sa predstavnicima Evropske komisije, a posebni sastanci održani su sa poslanicima Evropskog parlamenta Violom fon Kramon i Vladimirom Bilčikom. Dogovorena je saradnja i razmena informacija.

Komentarišući Izveštaj, Mreža podseća da su 2020. godine države Zapadnog Balkana potpisale Sofijsku deklaraciju i pokrenule Zelenu agendu kao glavni mehanizam za podsticanje poboljšanja životne sredine u regionu. Dve godine nakon potpisivanja nema opipljivih efekata Zelene agende.

Foto-ilustracija: Unsplash (La coccinelle)

“Možemo se delimično složiti da je potrebno vreme da se takav mehanizam pokrene, ali smo ipak obeshrabreni činjenicom da su i dalje nejasne nadležnosti, da nedostaje transparentnosti i da nisu uključeni svi bitni akteri iz različitih sektora, uključujući i civilni. Efikasno sprovođenje Zelene agende i rešavanje složenih ekoloških problema zahteva mnogo više saradnje između država i sektora, kao i između vlada na regionalnom nivou“, kaže Goran Sekulić iz WWF Adria.

Ukazujući da se energetska tranzicija, dekarbonizacija i napuštanje uglja odvijaju veoma sporo i da nedostaje preko potrebna saradnja među sektorima, Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije podseća na problem zagađenja vazduha, koji je zabrinuo građane, ali ne i vlade, koje nigde nisu preduzele potrebne mere zaštite.

„Iako je zaštita biodiverziteta i ekosistema izdvojena kao jedan od stubova Zelene agende, i dalje nemamo projekte koji su usmereni na konkretnu zaštitu i obnavljanje prirodnih ekosistema. Koristi koje pružaju prirodni ekosistemi nisu ni prepoznate, ni integrisane u razvojne politike. Naprotiv, svaki dan stižu vesti o ugroženosti mnogih vrednih prirodnih staništa, posebno reka. Uticaj raznih strateških investicija u njih danas je takav da ga je potrebno ozbiljno preispitati”, kaže Petrović.

Nakon posete Briselu, Mreža poziva vlade Zapadnog Balkana da pojačaju saradnju u oblasti životne sredine, jer su mnogi ekološki problemi regionalni problemi. Mreža je spremna da sarađuje u procesu pristupanja EU i na nacionalnom i na regionalnom nivou, i da pomogne u razvoju mehanizama koji će omogućiti delotvorno uključivanje organizacija civilnog društva u planiranje i sprovođenje Zelene agende.

Koalicija 27 kao mreža nevladinih organizacija je osnovana je sa ciljem praćenja i doprinošenja procesu usklađivanja i primene politika i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti životne sredine i klimatskih promena (Poglavlje 27 u pregovorima o pristupanju EU). Članice Koalicije 27 su: Alternativa za bezbednije hemikalije-ALHEM, Beogradska otvorena škola, Mreža za klimatsku akciju CAN, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inžinjeri zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije i WWF Adria.

Izvor: WWF Adria

Kako privatni sektor u Srbiji može da doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom stakelene bašte

Foto: Proglas
Foto: Proglas

U svom najnovijem Nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC) Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), Republika Srbija se obavezala da će do 2030. godine smanjiti svoje nacionalne emisije gasova staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. Ovo smanjenje će se odvijati u svim askpektima privrede, a privatni sektor će imati ključnu ulogu u ispunjavanju ovog ambicioznog cilja.

Koja je uloga privatnog sektora?

Angažovanje privatnog sektora može da pored podsticaja valde mobiliše finansijska sredstva i tehničke sposobnosti, uspostavi saradnju sa civilnim društvom i zajednicom i da razvije inovativne klimatske usluge i tehnologije prilagođavanja. Uvođenje Mehanizma za prekogranično oporezivanje na emisije ugljenika (CBAM) od strane Evropske unije, može da bude značajan pokretač za ulaganja privatnog sektora u Srbiji. CBAM će postepeno uvoditi mere na određene proizvode sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene baste (GHG) među kojima su gvožđe, čelik, cement, đubrivo, aluminijum i proizvodnja električne energije. Sistem izveštavanja o emisijama GHG biće uspostavljen početkom 2023. a uvoznici će početi da plaćaju za prekoračenja u odnosu na prosečne vrednosti emisija za iste proizvode proizvedene u EU od 2026.

Koje su prioritetne oblasti za delovanje privatnog sektora?

Emisije gasova sa efektom staklene bašte mogu se smanjiti kroz energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, nisko-ugljenični transport, šumarstvo, vodoprivredu i poljoprivredu i upravljanjem otpadom.

Zašto je energetska efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije prioritetna oblast?

Foto-Ilustracija: Pixabay (Coernl)

Kako se navodi u NDC-u Srbije, potrošnja električne energije u zemlji je visoka zbog korišćenja električne energije za grejanje i niskog nivoa energetske efikasnosti. Usklađivanjem sa klimatskim i energetskim okvirom EU 2030 postavljen je cilj da se najmanje 32 odsto proizvodi iz obnovljivih izvora energije, i da se za najmanje 32,5 odsto poboljša energetska efikasnost. Akcije su poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama, transportu, industriji, uslugama, rudarstvu, poljoprivredi, proizvodnji iz alternativnih i održivih obnovljivih izvora energije, dekarbonizacija industrijskih procesa i rudarstva i kogeneraciji u sistemima daljinskog grejanja. Potencijalna uloga privatnog sektora uključuje privatna ulaganja u čistiju tehnologiju, proizvodnju, uvoz, distribuciju, maloprodaju i montažu energetski efikasne rasvete, uređaja i industrijske opreme, kao i čistih rešenja za grejanje, učešće u javno-privatnog partnerstva (PPP) za izgradnju postrojenja za proizvodnju solarne energije ili vetroelektrana.

Zašto se niskougljenični transport može smatrati prioritetnom oblasti?

Emisije u sektoru saobraćaja bile su 31,4 odsto veće u 2015. nego što su bile 1990. godine, a smanjenja u ovom sektoru nude značajne mogućnosti uštede sa vozilima koja štede gorivo, upotrebom čistih goriva, alternativnih goriva i električnih vozila. Potencijalna uloga privatnog sektora je da preduzeća uvoze, distribuiraju i prodaju ova vozila i goriva, ali i da investiraju u stanice za punjenje i uvedu korisničke naknade ili model pretplate.

Zašto su šumarstvo, vodoprivreda i poljoprivreda prioritetna oblast?

Srpski NDC ponavlja da su šumarstvo, vodni resursi i poljoprivreda ranjivi na klimatske promene i da će akcije prilagođavanja u ovim sektorima biti ključne. Delovanje je u poboljšanju navodnjavanja, regeneraciji degradiranih šuma, ulaganjima u modifikovane sorte useva, poboljšanju zemljišta za sekvestraciju ugljenika. Privatni sektor može učestvovati u sistemima javno-privatnog partnerstva (PPP) za prodaju usluga navodnjavanja, sadnje drveća, kupovinu i zakup mašina, uvoz, razmnožavanje i prodaju poboljšanih sorti semena i drugo.

Zašto je i upravljanje otpadom prioritetna oblast?

Sektor otpada kao oblast u kojoj se emisije gasova staklene bašte mogu smanjiti identifikovao je Srpski NDC. U 2015. godini, emisije otpada su predstavljale 4,2 odsto ukupnih nacionalnih emisija. Upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji se uglavnom zasniva na deponovanju, bez sistema za sakupljanje i tretmanu deponijskog gasa. Može se unaprediti upravljanje otpadom u cilju povećanja reciklaže, izgradnje postrojenja za mehaničko-biološki tretman komunalnog otpada. Privatni sektor može da pruži usluge sakupljanja i upravljanja otpadom, i učestvuje u sistemima javno-privatnog partnerstva (PPP) za deponovanje i sakupljanje deponijskog gasa za korišćenje energije.

Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Koja je uloga finansijskih institucija?

Komercijalne banke i druge finansijske institucije imaju ključnu ulogu u stavljanju kapitala na raspolaganje za investicije privatnog sektora. Angažovanje finansijskih institucija uključuje investicije privatnog sektora kao izvor sufinansiranja u predlozima projekata ka organizacijama kao što je Zeleni klimatski fond (GCF). Banke sa većinskim srpskim vlasništvom mogu da pokažu više interesovanja za klimatske investicije u zemlji, kao i druge banke.

Međunarodna podrška

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO), uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda, pomaže Srbiji da izgradi kapacitete za strateško angažovanje privatnog sektora u aktivnostima za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Projektne ideje „Jačanje otpornosti srpskih šuma i potencijala zemlje za skladištenje ugljenika kako bi se podržao i pospešio proces dekarbonizacije kroz ulaganja u prilagođavanje i ublažavanje posledica“ i „Poljoprivredni sektor u Srbiji koji je pozitivan i otporan na klimu“ u izradi prioritetnih oblasti, kako bi se iskoristila inovativnost i resursi privatnog sektora Srbije. Ove projektne ideje su dizajnirane da privuku finansiranje međunarodnih izvora, kao što su Zeleni klimatski fond ( https://www.greenclimate.fund/) i drugi finansijeri. U osnovi GCF finansira projekte koji doprinose paradigmi prelaza na nisko-ugljenični razvoj i razvoj otporan na klimatske promene, odnosno koji dovodi do uspostavljanja puta sistemskog i suštinskog smanjenja emisija GHG i povećanja otpornosti na promene klime.

Na 27. Konferenciji UNFCCC-a (COP 27) koja se održala u Egiptu, Srbija učestvuje sa ciljem nadogradnje prethodnih uspeha i identifikovanja međunarodne finansijske podrške za klimatske akcije zemlje.

Izvor: Proglas

Održan 6. Međunarodni festival pametnih gradova 

Foto: EP
Foto: EP

Nemačka fondacija „Fridrih Nauman“ u saradnji sa partnerima iz Srbije i regiona organizovala je 6. Međunarodni festival pametnih gradova „Smart City Festival 2022 – Smart Reshape (#SCF22)“.

Učesnici festivala imali su priliku da čuju sve o budućnosti regionalnog ekonomskog razvoja, pametnim rešenjima kompanija koje poboljšavaju živote pacijenata u Srbiji i preoblikovanju održivosti i uticaju na životnu sredinu i prosperitet.

Nikola Grubor iz kompanije MT-KOMEX, jedan od učesnika Smart City Festivala govorio je o solarnim elektranama i kako postati kupac-proizvođač (prozjumer).

On je istakao je da kompanija MT-KOMEX lider u našoj zemlji kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. Izgradili su prvu solarnu elektranu u privatnom vlasništvu u Srbiji koja se nalazi u Kladovu. Osvrnuo se na to da je elektrana izgrađena 2012. godine i u tada je to bio najveći poduhvat u našoj zemlji u ovoj oblasti. 

Grubor je podsetio na to da je usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u aprilu 2021. godine došlo do velikih promena, te je sada mnogo lakše izgraditi solarnu elektranu.

“Samim donošenjem zakona otvorena je mogućnost za sve investitore koji žele da ulažu u ovu oblast, a ujedno mogu da utiču na smanjenje zagađenja. Već sada je proces izgradnje solarne elektrane olakšan i trenutno vlada veliko interesovanje za njihovu izgradnju. Tome je doprinela i celokupna situacija u kojoj se trenutno nalazimo i ovo je momenat kada pojedinac može da doprinese promenama, ali i da učini da postane energetski nezavistan”, kaže Nikola.

On je pojasnio da je proces za izgradnju solarne elektrane na krovovima kuća pojednostavljen. Nakon što se izgradi elektrana, sledi obraćanje Distribuciji, a zatim i prilagođavanje mernog mesta. 

“Bilo koji višak energije može da se plasira u mrežu i to može da se obračunava na dvosmernom brojilu”, dodaje on.

Šesti „Smart City Festival“ održan je 17. novembra u hotelu Crowne Plaza u Beogradu. Ovaj događaj podržalo je i nemačko federalno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Energetski portal

Samit lidera G20: Indonezija dobija finansijsku pomoć za pravednu energetsku tranziciju

Foto-ilustracija: Pixabay (Kanenori)
Foto-ilustracija: Pixabay (DaFranzos)

Prethodnih dana, pored Konferencije COP27, održan je i Samit lidera G20 na Baliju, u Indoneziji, u okviru kojeg je tema klimatskih promena takođe bila na dnevnom redu.

Zemlje G20 ponovo su potvrdile ciljeve Pariskog sporazuma da se porast globalne temperature ograniči na 1,5oC.

Važna odluka donesena na Samitu jeste najava novog Partnerstva za pravednu energetsku tranziciju Indonezije (JETP) kojoj će se u narednih pet godina isporučiti paket od 20 milijardi dolara, kao pomoć za prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije i proširenje pristupa energiji.

Partnerstvo su posredovali prvenstveno SAD i Japan, a podršku pružaju i Danska, UK, Kanada i druge zemlje.

Polovina finansija biće obezbeđena iz javnog finansiranja iz drugih zemalja, a druga polovina iz privatnih finansija.

Zahvaljujući finansijskoj pomoći, Indonezija se obavezala da će do 2050. godine dostići neto nulte emisije u svom energetskom sektoru, dok je prvobitni cilj bio do 2060.

Samit G20 takođe je pozitivno pozdravio temu ,,gubitaka i štete’’, odnosno pružanja finansijske pomoći zemljama u kojima su klimatske promene ostavile najveće posledice, o čemu se govorilo i na COP27.

Indonezija je četvrta zemlju po broju stanovnika i jedna od najvećih emitera emisija sa efektom staklene bašte.

G20 predstavlja neformali forum industrijski razvijenih zemalja koje čine oko 80 odsto svetskog BDP-a i 75 odsto globalne trgovine. Forum ima za cilj da radi na rešavanju važnih pitanja u vezi sa globalnom ekonomijom, finansijskom stabilnošću, ali i klimatskim promenama i održivim razvojem.

Katarina Vuinac

Energetska tranzicija u grejanju: Koje su najveće prepreke?

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (stevepb)

Energetska tranzicija je na papiru “čista” stvar: cilj je zemlju koja se oslanja na fosilna goriva i niskoefikasne tehnologije pretvoriti u zemlju obnovljivih izvora koja energiju koristi na efikasan način; rezultat je ne samo čistija energija i smanjenje emisije gasova staklene bašte, već i energetske i finansijske uštede, piše za Klimu101 Boban Pavlović, istraživač na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

Realnost je, naravno, nešto komplikovanija.

U Srbiji, u finalnoj potrošnji energije prvo mesto zauzimaju domaćinstva (sektor sa najvećom potrošnjom). Od potrošene energije u domaćinstvima, ubedljivo najveći deo, oko 66 odsto, odlazi na grejanje, a među izvorima energije za individualno grejanje najzastupljenije je ogrevno drvo, koje koristi oko 58 odsto domaćinstava. Udeo prirodnog gasa je oko 12 odsto, a toplotnih pumpi tek oko 1 odsto. Polovina domaćinstava kao uređaje koristi šporete i peći na čvrsta goriva.

Posledice ovakve strukture su raznolike. Naime, procenjena realna efikasnost grejanja uz pomoć ogrevnog drveta je tek oko 30-35 odsto, dok kod grejanja uz pomoć efikasnijih tehnologija, kao što su toplotne pumpe, za uložen 1 kWh može se dobiti i 3-5 kWh toplotne energije. Dalje, po zvaničnim izveštajima, sagorevanje drvne biomase u šporetima, pećima i kotlovima odgovorno je za veliki udeo emisija suspendovanih čestica PM10 i PM2,5 tj. zagađenje vazduha; najzad, postavlja se i pitanje do kada je neefikasno sagorevanje ogrevnog drveta za grejanje zapravo održivo – i kada će se pojaviti problem ugroženosti šumskih resursa.

Zbog svega toga, individualno grejanje je ključno mesto energetske tranzicije u Srbiji. Ali problem nije samo tehnološki: pored materijalnih prepreka koje treba ukloniti kako bi moglo da se uvede efikasnije i ekološki prihvatljivije grejanje, tranzicija zahteva i promene u stavovima i ponašanju potrošača. Da li je ovakav poduhvat uopšte moguć?

Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, 2020. godine sprovedeno je anketno istraživanje domaćinstava u Srbiji – njih ukupno 1100, a na temu energetske tranzicije.

Foto: Klima101 (Koja je glavna prepreka da zamenite trenutni sistem grejanja?)

Jedan očekivani rezultat je – problem novca. Kao što se može videti na priloženom grafikonu, većina domaćinstava identifikuje nedostatak novca da se uloži u zamenu trenutnog sistema za grejanje kao glavnu prepreku. Među njima, oko dve trećine se trenutno oslanja na grejanje pomoću šporeta i peći na čvrsta goriva. S obzirom na to da su ovo i najjeftiniji uređaji na tržištu, ovakav vid grejanja – i prepreke – jasna je posledica niskog životnog standarda. Prepreka nedostatka novca podjednako pogađa i problem finansiranja termoizolacije stambenog objekta, zamenu stolarije itd.

Međutim, kao druga najuticajnija prepreka pokazala se nezainteresovanost za tranziciju (25 odsto). Sama po sebi, ovako navedena barijera ne otkriva mnogo, osim da je subjektivna, ali su se tokom istraživanja izdvojili određeni ponavljajući odgovori.

Naime, neka domaćinstva su nezainteresovana za tranziciju jer su članovi jednostavno stari, i uopšteno nespremni na promene, druga domaćinstva poseduju sopstvene šume, neka su u statusu podstanara, a neka nemaju lokacijske uslove za instalacije drugog tipa uređaja. Razloga ima i “mekših”: postoji deo stanovništva koji se oslanja na zrele i dobro poznate tehnologije, koje su ranije generacije koristile na isti način, za zadovoljenje istih potreba, i nisu zainteresovani da se aktivno uključe u energetsku tranziciju.

Ovaj status quo pomažu i nepoverenje u nove tehnologije i sumnja u njihovu pouzdanost, što su važni gradivni elementi treće glavne prepreke za energetsku tranziciju – nedostatka informacija. Najzad, na četvrtom mestu nalazi se nedostatak podrške vladajućih struktura, koji se tumači ograničenim kapacitetima, resursima i političkom nepopularnošću neophodnih tranzicionih mera.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je 2021. godine javni poziv za odobravanje subvencija za zamenu stolarije, izolaciju stambenih objekata, instaliranja kotlova i peći na čistija goriva, kao i za ugradnju solarnih kolektora i solarnih panela. Ideja je da država obezbedi 50 odsto novca za investicije, a građani ostatak.

Međutim, rezultati o stavovima prema subvencijama ukazuju da bi samo oko trećine domaćinstava pristalo na subvenciju od 50 odsto. Za određeni broj domaćinstava, subvencija od 50 odsto je nedovoljna da bi se upustili u investicije za popravljanje termoizolacije, ili zamenu postorećih uređaja za grejanje: najveći problem da se domaćinstva upuste u transformaciju su inicijalni, kapitalni troškovi kupovine i ugradnje modernih sistema grejanja.

Drugim rečima, kada je u pitanju individualno grejanje, tehnologije, cene i državni podsticaji idu ruku pod ruku sa materijalnim uslovima konkretnih domaćinstava, kao i sa (donekle) subjektivnim stavovima njihovih članova. Mere se moraju prilagoditi, a osim subvencija, nameće se potreba i za obrazovanjem i informisanjem o svim pozitivnim aspektima tranzicije ka održivom grejanju – grejanju koje podrazumeva smanjenje emisija zagađujućih materija, smanjenje emisije gasova staklene bašte, efikasnije korišćenje energije, ekonomske uštede i očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.

U svakom slučaju, brzih rešenja za ovaj problem nema. Da bi se efekti neke politike u energetici osetili, potrebno su da prođu godine, u nekim slučajevima i decenije. Kako je grejanje u Srbiji fragmentirano na veliki broj individualnih sistema grejanja, kako ga dominantno odlikuje zaostalo i neefikasna upotreba ogrevnog drveta, i kako se u dugom periodu ovim pitanjem niko nije aktivno bavio, sve ukazuje da je u pitanju akumuliran i duboko ukorenjen problem.

Poređenja radi, neke od najuspešnijih tranzicija u bližoj prošlosti, kao što je tranzicija na prirodni gas u Velikoj Britaniji, na toplotne pumpe u Finskoj ili na daljinsko grejanje i toplotne pumpe u Danskoj, trajale su od 18 do 35 godina – i to u povoljnijim materijalnim okolnostima, ali i uz aktivnu nacionalnu i lokalnu politiku u tim zemljama.

U Srbiji, prvi korak bi morao da bude prioritizacija politika koje zahtevaju duže rokove za sprovođenje. Bez toga, priče o energetskoj tranziciji prosto neće piti vodu.

Izvor: Klima101

Predstavnici OIE Srbija na sastanku sa novom ambasadorkom Belgije

Foto: OIE Srbija

Predstavnici Udruženja OIE Srbija i kompanije Elicio sastali su se sa novom ambasadorkom Belgije, njenom ekselencijom gospođom Kati Bugenhout.

Tokom radnog ručka koji održan u Ambasadi Belgije u Beogradu, razgovarali su o trenutno najznačajnijim temama.

U fokusu razgovora bila je trenutna situacija i stanje u sektoru obnovljive energije i mogućnostima za saradnju i unapređenje investicionog ambijenta.

Sastanku su pored predstavnika Udruženja prisustvovali i članovi Ambasade, kao i predstavnici Belgijsko-srpske poslovne asocijacije.

Izvor: OIE Srbija

Uz ProCredit do najveće solarne elektrane na zemlji u Srbiji

Foto: ProCredit banka
Foto: ProCredit banka

Predstavnici ProCredit banke i kompanije MT-KOMEX potpisali su danas ugovor o finansiranju bifacijalne elektrane „DeLasol“, koja će biti najveća solarna elektrana na zemlji u Republici Srbiji.

Na području opštine Lapovo počeli su pripremni radovi na izgradnji elektrane koja će se prostirati na površini od 12 hektara i biće priključena na trafostanicu. Osim po veličini i broju solarnih panela kojih je čak 17.980, ova solarna elektrana biće najveća i po snazi. Na godišnjem nivou proizvodiće 15.000 megavat-sati električne energije.

Bifacijalni paneli imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli biće postavljeni na specijalno napravljenu konstrukciju koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja.

U skladu sa svim propisima izrađen je elaborat o proceni uticaja i zaključeno je da „DeLasol“ neće imati negativan uticaj na životnu sredinu.

ProCredit banka je prepoznata kao banka prvog izbora kada je u pitanju finansiranje zelenih investicija. U ovom trenutku, više od 135 miliona evra portfolija banka, nalazi se upravo u „zelenim“ kreditima.

Da najbolji idu uz najbolje pokazuje i ova saradnja sa kompanijom MT-KOMEX koja je lider kada je reč o izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji. Do sada su izgradili i isporučili opremu za veliki broj solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage 60 MW. 

Energetski portal