Počinje “Green Fest”

Trinaesti Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“ počinje danas i trajaće do 25. novembra, u onlajn izdanju. Svi sadržaji su besplatni, i dostupni na internet portalu Festivala (www.greenfest.rs).

Svi koji su zainteresovani za životnu sredinu, ekologiju, klimatske promene, održivi razvoj, i srodne teme, moći će da pogledaju ukupno šest dugometražnih, 45 filmova srednjeg i kratkog metra, kao i dve panel diskusije. 

Panel diskusije donose razgovore sa našim najvećim stručnjacima na različite teme i biće prenošene uživo na facebook stranici festivala.

Prvi razgovor počinje u sredu, 23. novembra u 19 časova, kada se održava prva panel diskusija – „ENERGETSKA KRIZA I TRANZICIJA: KUDA, ZAPRAVO, IDEMO?”. Energetska kriza, nastala početkom ove godine, je donela značajne potrese na tržištima energije širom sveta. Osim skoka cena, inflatornih talasa, i straha od ove, ali i sledeće zime, tranzicija ka obnovljivim izvorima energije deluje kao da usporava. Situacija u kojoj se nalazimo značajno utiče na standard građana, privreda se suočava sa visokim cenama energije, a čini se da nas tek očekuju izazovi u tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.

Kroz ovaj razgovor nas vode Gligo Vuković iz Delegacije EU u Srbiji, Aleksandar Macura iz RES fondacije, Danijela Isailović iz udruženja OIE Srbija, Slobodan Perović konsultant na razvoju OIE projekata, i Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Krivolov u Srbiji nije u fokusu javnosti i medija, i zaista retko možemo da čujemo više o ovoj temi. Na nišanu krivolovaca su brojne vrste životinja, od onih koje se mogu legalno loviti uz propisane dozvole, preko onih koje su u lovostaju, pa sve do zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta. Razmere krivolova su velike, i imaju značajan uticaj na biološku raznovrsnost i zaštitu divljih vrsta u prirodi. Koje mere se sprovode za sprečavanje i suzbijanje krivolova, koje institucije su nadležne i odgovorne, kako izgleda sudsko procesuiranje u ovim slučajevima saznaćemo na panelu – „KO JE NA NIŠANU? Izazovi krivolova u Srbiji”, u četvrtak 24. novembra u 19 časova. Na panelu učestvuju Antona Avinjon iz Delegacije EU u Srbiji, Branislava Vučković iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika tužilaca Srbije, Davor Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Radoslav Karličić iz Lovačke komore Srbije i Goran Sekulić iz WWF Adria.

U okviru filmskog programa, izdvaja se šest dugometražnih filmova. 

„Fabrika pandemije“ je novi film čuvene francuske rediteljke Mari-Monik Roben koji nam otkriva kako su seča šuma, ekspanzija monokultura i industrijskog stočarstva, ali i klimatska neravnoteža pogodovali širenju novih patogena. Po prvi put dvadeset naučnika sa pet kontinenata pružiće pregled ovog pitanja, postavljajući smernice za dalje delovanje na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. 

„Rat sa plastikom“ nam otkriva kako uprkos naporima da se smanji upotreba plastike, i rastuća kriza zagađenja okeana, industrija plastike ubrzano povećava novu proizvodnju i promoviše poznato rešenje: reciklažu, iako postoji sumnja da bi široko rasprostranjeno recikliranje plastike ikada bilo ekonomski održivo. 

https://www.youtube.com/watch?v=WgqaV738CbA

Film „Sava“ u naraciji Mire Furlan, je svedok ljudske istorije, kanal između Istoka i Zapada, zajednička nit između nacija koje su sada podeljene. 

https://www.youtube.com/watch?v=TTBjPc9d7sw

„More soli“ nas vodi kroz priču o najvećoj rezervi litijuma na svetu u Boliviji. Uoči energetske promene, cela planeta će deliti njihovu budućnost i sudbinu. 

Sa globalnim protestima u porastu, „Draga buduća deco“ je film o novoj generaciji u srcu ove seizmičke političke promene. 

“Jednom kada saznaš” nas vodi na put koji će uzburkati emocije u našim srcima i misaone procese u glavama. Suočeni sa realnošću klimatskih promena i smanjenja resursa, deluje da je kolaps naše industrijalizovane civilizacije neizbežan. Reditelj Emanuel Kapejin u potrazi za odgovorima, upoznaje klimatske naučnike, aktiviste koji zastupaju direktnu demokratiju, pokrete građanske neposlušnosti, sve one koji se bore da pronađu izlaz iz ove situacije. 

Filmovi kratkog i srednjeg metra svojim kvalitetom sve više pariraju visokobudžetnim filmovima. Skoro svi filmovi ovog programa su iz 2021. i 2022. godine i raspoređeni su u tri kategorije – kratki metar, srednji metar i animirani film.

Program festivala možete videti ovde.

Ovogodišnje izdanje Green Festa su podržali Delegacija Evropske unije, Francuski institut i ambasada Francuske, Hajnrih Bel fondacija, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Ministarstvo kulture RS, kao i mnogobrojni partneri i prijatelji festivala.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine