U okviru Tematskog dana rešenja COP27 pokrenute četiri inicijative

18.11.2022

Ministerial Meeting on Urbanization + SURGe 4 — Foto: Farah Shimy (COP27)

Tematski dani u okviru Konferencije COP27 su završeni, a tokom Tematskog dana rešenja predsedništvo COP27 pokrenulo je četiri inicijative.

Prva inicijativa pod nazivom Održiva urbana otpornost za sledeću generaciju (SURGe) fokusira se na razvoj održivih gradova, odnosno na stambene objekte, gradsku vodu, urbanu mobilnost, otpad i energiju.

Inicijativa Niskougljenični transport za urbanu održivost (LOTUS) ima za cilj da ubrza tranziciju prema transportnim sistemima sa niskim emisijama. Transport čini 37 odsto emisija CO2 iz sektora krajnje upotrebe, zbog čega ova inicijativa predstavlja prioritet za Predsedništvo COP27.

Pročitajte još:

Sledeća, inicijativa Prijatelji ekoloških nacionalnih investicionih planova u Africi i zemljama u razvoju, odnosi se na podršku u njihovim planovima za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena. Identifikovaće se nedostaci i predložiti skup osnovnih smernica, kriterijuma i saveta o politici, kako bi se ubrzala implementacija Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, Nacionalno utvrđenog doprinosa i Pariskog sporazuma.

Poslednja, inicijativa 50 do 2050, ima za cilj da se do 2050. godine tretira i reciklira 50 odsto čvrstog otpada proizvedenog u Africi.

Tokom dana u okviru nekoliko sesija skrenuta je pažnja na urbanizaciju i klimatske promene, a osigurano je i da gradovi širom sveta budu deo klimatskih rešenja za ubrzane akcije na više nivoa.

Takođe, održan je i ministarski sastanak za metan, gotovo godinu dana nakon početka pokretanja Globalnog obećanja o metanu na prošlogodišnjem COP26. Tom prilikom istaknuti su ključni napori koji su potrebni za postizanje smanjena emisije metana, a postavljen ambiciozan cilj glasi da se postigne smanjenje globalnih emisija metana od najmanje 30 odsto do 2030. godine, u odnosu na nivo iz 2020. godine.

Katarina Vuinac

COP27: pokretanje inicijative za rešenja zasnovana na prirodi

18.11.2022

more - okean - korali — Foto-ilustracija: Unsplash (Hiroko Yoshii)

Foto-ilustracija: Pixabay (jameswheeler)

Problem negativnog uticaja klimatskih promena na biodiverzitet zadobio je pažnju na Konferenciji COP27. U okviru Tematskog dana biodiverziteta predstavljeno je pokretanje inicijative ENACT za rešenja zasnovana na prirodi, navodi se na zvaničnom sajtu COP27.eg.

Klimatske promene i biodiverzitet razmatrani su kroz tri stuba – sadašnjost, nada i vizija. Stub sadašnjosti odnosio se na uspostavljanje veze između biodiverziteta i klimatskih promena, stub nade na uspešna rešenja u korist prirode, klime i ljudi, a stub vizije na diskusiju o tome na koji način postaviti hitnu akciju za rešavanje problema klime i prirode.

Putem inicijativa kao što je ENACT, egipatsko predsedništvo COP27 će se zalagati za integraciju dobro koordinisanih rešenja zasnovanih na prirodi na globalnom nivou.

Pročitajte još:

Inicijativa ENACT ima za cilj da poveća zaštitu najmanje jedne milijarde ugroženih ljudi od klimatskih uticaja, uključujući najmanje 500 miliona žena i devojčica. Cilj obuhvata i obezbeđenje do 2,4 milijarde hektara zdravih i održivih poljoprivrednih ekosistema, kroz zaštitu 45 miliona hektara, održivog upravljanja sa 2 milijarde hektara i obnavljanja 350 miliona hektara. Na kraju cilj je i značajno povećati globalne napore za ublažavanje uticaja kroz zaštitu, očuvanje i obnavljanje kopnenih, slatkovodnih i morskih ekosistema koji su bogati ugljenikom.

Koralni grebeni Crvenog mora zadobili su posebnu pažnju, kao dom najraznovrsnijeg biodiverziteta. Veza između klimatskih promena i koralnih grebena ogleda se u tome da je mogućnost da ovaj ekosistem opstane ograničavanje porasta prosečne globalne temperature na znatno ispod 2^oC u odnosu na predindustrijski nivo. Korali Crvenog mora spadaju među poslednje žive grebene, zbog čega je veoma važno da budu očuvani.

Katarina Vuinac

RERI: Kompanija “Ziđin” kažnjena zbog rada bez neophodnih saglasnosti i dozvola

18.11.2022

topionica-bakra — Foto-ilustracija: Printscreen/Youtube

Privredni sud u Zaječaru doneo je osuđujuću presudu i kaznio kompaniju “Ziđin Bor Koper”, jer je izgradnju i radove na proširenju topionice bakra u Boru započela bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Zbog tog prestupa kompanija je kažnjena sa svega 200.000 dinara, a odgovorno lice sa 30.000 dinara.

U istom postupku, kompanija je proglašena odgovornom i zbog toga što je sprovodila aktivnosti bez integrisane dozvole, najvažnije dozvole u oblasti zaštite životne sredine, za šta je kažnjena sa skromnih 250.000, dok je odgovorno lice kažnjeno sa 30.000 dinara.

Kompanija „Ziđin“ i njeni predstavnici su pred sudom u potpunosti priznali izvršenje dela na koja je RERI ukazao tužilaštvu prijavama iz septembra i novembra 2021. godine, dok je predstavnik kompanije „Ziđin“ naveo da su postrojenja puštena u rad bez neophodnih dozvola jer je tako zahtevano. Dodatno, predstavnici kompanije „Ziđin“ izjavili su na sudu da su pri puštanju u rad svih postrojenja bili svesni kršenja zakona. Pored tužilaštva, i Ministarstvo zaštite životne sredine je takođe, u više navrata, od strane RERI-ja bilo obavešteno o navedenim nezakonitostima. Uprkos saznanjima da ne poštuju ključne zakone koji obezbeđuju zaštitu životne sredine, resorna ministarka je u zvaničnim posetama Boru pohvalila izgradnju postrojenja, kompanije koja je u tom trenutku poslovala i bez integrisane dozvole.

“Kazna od svega 450.000 dinara ne može biti zadovoljavajuća, međutim prema našim saznanjima, ovo je prvi put da je neka kompanija u sudskom postupku kažnjena zbog izgradnje i sprovođenja aktivnosti bez procene uticaja na životnu sredinu. Ovakve postupke ne bi trebalo da pokreću organizacije civilnog društva, već nadležni organi, pre svega inspekcija unutar Ministarstva zaštite životne sredine, koja je i ovog puta propustila da postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima”, ističe advokat RERI-ja Ljubica Vukčević.

Pročitajte još:

RERI podseća da je, za svako delo ponaosob, zaprećena kazna u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara, a da je kompanija kažnjena sa svega 200.000, odnosno 250.000 dinara.

Ovako niskim novčanim kaznama dovodi se u pitanje njihova svrsishodnost, jer je očigledno da propisani novčani iznosi ne odvraćaju kompanije od ponavljanja dela, naprotiv, motivišu ih da nastave sa nezakonitom i štetnom praksom, istovremeno podstičući druge kompanije da se ponašaju na isti način.

Naročito zabrinjava i kontinuitet u nezakonitom postupanju inspekcijskih organa Ministarstva zaštite životne sredine, koje uprkos saznanjima o nezakonitim praksama uporno odbija da pokreće postupke koji bi rezultirali kažnjavanjem ove kompanije.

Podsećamo da je značaj postupka procene uticaja na životnu sredinu u tome što on predstavlja preventivni mehanizam zaštite životne sredine, u kojem se identifikuju uticaji konkretnih projekata na životnu sredinu, zdravlje i dobrobit ljudi, kao i načini da se ti uticaji spreče, smanje ili neutrališu. Sa druge strane, integrisanim dozvolama se obezbeđuje sveobuhvatna zaštita vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, kao i da veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju i životnoj sredini.

Izvor: RERI

Srbija odlučna u nastojanju da postane energetski bezbedna

18.11.2022

solar-panel-solarni+paneli+energija — Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Regionalna poslovna konferencija „Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu“ koja je održana juče u Palati Srbija okupila je veliki broj učesnika iz Norveške i iz čitavog Zapadnog Balkana.

Na konferenciji, pored predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, učestvovali su i predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama, predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Dimitar Кovačevski, predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija.

Osim visokih političkih predstavnika – premijera i brojnih ministara iz zemalja Zapadnog Balkana, na konferenciji je učestvovao i veliki broj predstavnika regulatornih agencija, javnih preduzeća, energetskih kompanija i predstavnika međunarodnih finansijskih institucija.

Norvešku Vladu je predstavljao gospodin Andreas B. Eriksen, zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera za pitanja energetike.

“Verujem da je ova Konferencija o mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije koliko važna toliko i pravovremena. Pozivanjem vodećih političkih i poslovnih predstavnika iz zemalja Zapadnog Balkana u Beograd, imamo mogućnost da razmenimo iskustva i diskutujemo o uzajamnim potrebama, a sve sa ciljem zelenijeg i efikasnijeg energetskog sektora. Savlađivanje našeg zajedničkog izazova – a to su klimatske promene, moguće je samo uz pomoć zajedničkih akcija – a vreme za delanje je došlo“, rekao je Jern Eugen Jelstad, ambasador Norveške u Srbiji.

Jedan od učesnika konferencija bila je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike koja je razgovarala sa Belindom Baluku, zamenicom premijera i ministarkom infrastrukture i energetike Republike Albanije, Fatmirom Bitićem, zamenikom premijera Republike Severne Makedonije zaduženim za ekonomiju, Admirom Šehmanovićem, državni sekretarom Ministarstva za kapitalne investicije Crne Gore i Petrom Đokićem, ministrom energetike i rudarstva Republike Srpske.

“U uslovima energetske krize, kad sve zemlje nastoje da se što više oslanjaju na sopstvene energetske resurse, i Republika Srbija teži da kroz veće korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije brže postane energetski samodovoljna i nezavisna”, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Pročitajte još:

LIDERI ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA: SARADNJA KLJUČNA ZA REŠAVANJE PROBLEMA U SEKTORU ENERGETIKE

Ministarka je naglasila da je Republika Srbija odlučna u nastojanju da preduzme sve neophodne korake kako bi se sprečile klimatske promene i očuvala životna sredina. Osvrnula se i na sve projekte na kojima zajedno radimo sa zemljama regiona i podsetila je na dugogodišnje saradnje i dobre prijateljske odnose.

„Srbija ima 270 sunčanih dana, procene kažu da imamo 600 km2 krovova. Ukoliko bismo na samo 10 odsto te površine postavili solarne panele moglo bi se instalisati 6 GW“, rekla je Đedović.

Kada je reč o vetroparkovima, dodala je, da je u perspektivi moguća gradnja kapaciteta u rejonima istočne Srbije, Braničevskom okrugu i Banatu.

„Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog i energetskog sporazuma i Deklaracije o Zelenoj Agendi za Zapadni Balkan, na putu je zelene energetske tranzicije, vodeći se time preduzimaćemo sve potrebne mere kako bi tranzicija ka čistoj energiji bila finansijski i socijalno održiva i pravedna“, objasnila je ministarka.

Kako je dalje navela, u tom smislu korišćenje pretpristupnih fondova i drugih izvora finansiranja koje obezbeđuje Evropska unija predstavlja važan instrument u bržem razvoju energetskog sektora i diverzifikaciji izvora finansiranja investicija u energetici.

Na marginama konferencije ministarka Đedović razgovarala je sa predstavnicima norveških energetskih kompanija „Emergy“ i „Statcraft“. Kompanija „Emergy“ posluje u Republici Srbiji već 12 godina i radi na projektima vetroparkova u Banatu. Sa, druge strane, norveška državna kompanija „Statcraft“ je najveća evropska kompanija za obnovljive izvore energije.

Energetski portal

Kako nas kornjače mogu izlečiti od egoizma

17.11.2022

morske_kornjače — Foto-ilustracija: Unsplash (Tai's Captures)

Ulazite na sajt vašeg pouzdanog portala, a prvi šokantan naslov glasi ,,Globalno zagrevanje ne posustaje, temperature će i narednog leta divljati više nego ikada’’.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristian Palmer)

Počinjete da razmišljate o topljenju ledenih glečera i porastu nivoa mora koje bi moglo da dovede do potapanja vašeg omiljenog letovališta uz obalu ili pak o basnoslovnim računima za struju zbog prekomernog uključivanja klima uređaja? Kud god da vas misli povedu, znajte da nisu daleko od istine. Štaviše, svakog dana sve su joj bliže.

Ukoliko pokušamo da potisnemo egoističnost, koja je tako duboko utkana u ljudsku vrstu, lako možemo uvideti da klimatske promene najviše nepravde nanose onima koji nemaju sposobnost da se sami zaštite, a ta bića nismo mi.

Saznanje da globalno zagrevanje ima uticaj ne samo na rođene jedinke, već i na neizlegnute mladunce kornjače, moje misli preokrenulo je u drugom smeru.

Istražujući uticaj klimatskih promena na biodiverzitet za potrebe rada na master studijama, naišla sam na podatak da porast globalne temperature utiče na određivanje pola mladunca morskih kornjača. Kako morska kornjača svoja jaja polaže na obali u pesku, u onim jajima koja su zakopana dublje formira se muška jedinka, dok jaja polegnuta uz površinu, zbog veće izloženosti zagrevanju temperature peska, stvaraju ženke.

Ukoliko bih izostavila ostale informacije, ovaj podatak bio bi samo još jedno zanimljivo saznanje, ali nije se zadugo kao takvo zadržalo. Sledeća rečenica usledila je kao šamar realnosti, zato što sa sobom donosi podatak da ovakvim trendom globalnog zagrevanja morske kornjače mogu da izumru. Porast globalne temperature direktno zagreva temperaturu peska u kojem su položena jaja, porastom temperature peska u jajima morskih kornjača formiraće se samo jedan pol, formiranjem samo jednog pola onemogućiće se njihovo dalje razmožavanje.

Naredna studija potvrdila je isto. Kornjače nemaju polne hromozome, već se njihov pol određuje na osnovu životne sredine i temperature u ključim trenucima razvoja embriona.

Iako poslednja studija koju sam pročitala nije sa sigurnošću izvela sve zaključke, pretpostavke i pokazatelji sve sigurnije dovode u vezu globalno zagrevanje i određivanje pola mladunaca morskih kornjača.

Negativne posledice globalnog zagrevanja ne zadržavaju se samo na morskom svetu. Biodiverzitet je rezultat 4,5 miliona godina evolucije, tokom koje su se živa bića susrela i sa ledenim dobom. Čovek je na dobrom putu da odnese pobedu u dvoboju, u kojem je sa jedne strane ledeno doba, a sa druge strane globalno zagrevanje velikim delom izazvano čovekovim delovanjem. Pobednik je onaj koji trajnije uspe da onemogući život na planeti. Možda čovek ne bi uspeo da odnese pobedu igrajući isključivo na kartu globalnog zagrevanja, ali su mu, kao kec u rukavu, i karte zagađenja, prekomernog lova, eksploatacije živih bića i druge.

Globalno zagrevanje doprinosi gubitku staništa mnogih vrsta, a Ujedinjene nacije su za sisare iznele sledeće podatke: ukoliko globalna temperatura poraste za 1,5^oC, svoje stanište izgubiće oko četiri odsto sisara. Porastom globalne temperature za 2^oC, stanište gubi osam odsto sisara, dok bi porastom za 3^oC stanište izgubilo čak 41 odsto sisara.

Za neke od nas ova informacija je više, a za neke manje važna. Bilo kako bilo, upuštajući se u ovakva saznanja širimo svoju svet o kompleksnosti problema globalnog zagrevanja, dopuštajući svom umu da ode korak dalje i nesebično prihvati da nismo sami na planeti.

Katarina Vuinac

Projekat O-dva-ja-mo u kome učestvuje 17 gradova i opština predstavljen u Šidu

17.11.2022

garbage-cans-kante-otpad-reciklaža — Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

Promocija projekta „Primarna separacija otpada u četiri regiona – IPA 2017“, koji se u 17 gradova i opština širom Srbije sprovodi uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, uz pomoć Evropske unije i Švedske, održana je u Šidu.

Cilj projekta O-DVA-JA-MO jeste recikliranje dela otpada koji se stvara u domaćinstvima, njegova separacija na samom mestu nastanka, kao i poboljšanje uslova upravljanja komunalnim otpadom u skladu sa standardima EU i srpskog zakonodavstva razvojem i uvođenjem infrastrukture za primarnu separaciju otpada, navedeno je na opštinskom sajtu.

Opština Šid je kroz projekat O-DVA-JA-MO dobila 3601 plavu kantu u kojoj će domaćinstva odvajati papir, karton, plastiku i metal, 42 plava kontejnera za istu namenu, 52 kontejnera žute boje za staklo, kao i kamion za odvoženje separiranog otpada.

Pročitajte još:

Promociji su prisustvovali predsednik Opštine Šid, Zoran Semenović, direktor JKP Standard Šid, Milenka Subić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine, Dušan Čarkić i prvi sekretar Ambasade Švedske, Ida Rojtersvard.

Svi prisutni složili su se da otpad koji pravilno separiramo postaje novi resurs koji lako može naći svoju novu primenu, te da samo zajedničkim snagama možemo doprineti očuvanju sredine u kojoj živimo i koju ostavljamo budućim naraštajima, dodaje se.

Izvor: eKapija

Lideri zemalja Zapadnog Balkana: Saradnja ključna za rešavanje problema u sektoru energetike

17.11.2022

power-poles-energetika — Foto-ilustracija: Pixabay

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Napredak u sektoru energetike, energetska tranzicija i prelazak na obnovljive izvore energije važna su pitanja za sve vlade u regionu, zaključak je regionalne konferencije “Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu”.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije istakao je da su u oblasti energetike potrebne brojne reforme, ali i promene navika i ogromna ulaganja, i to između 16 i 30 milijardi evra narednih godina.

“U Srbiji postoje duboki suštinski problemi i to ne samo kada je reč o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već kada je reč o nama, našem staromodnom pristupu, starim tehonlogijama u termoelektranama”, rekao je Vučić.

Kako je dodao ničeg novog nema ni kada je reč o hidropotencijalima, kao i da država nije u poziciji da poveća procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj ponudi i potrošnji.

„To znači da ćemo morati da sprovedemo mnogo reformi, da promenimo navike i da radimo na prilično drugačiji način. Nema lakih, ni jednostavnih odluka, ali moraćemo što pre da radimo, inače ćemo da se suočimo sa katastrofom. Kada vidite brojeve, novac koji ćemo morati da uložimo u naš energetski sektor, i ako uzmemo tri norveška predloga za narednih 10, 15 ili 20 godina, biće potrebno između 16 i 17 milijardi do čak 32-33 milijarde evra“, naglasio je Vučić.

Napomenuo je da će Srbija i danas potrošiti više od 2,5 miliona evra, za uvoz strujom sa evropske mreže.

Zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Kraljevine Norveške za energetiku Andreas Eriksen ocenio je da je regionalna saradnja ključna po pitanju rešavanja problema u oblasti energetike. Kako je istakao treba odmah delovati kako bi se obezbedila dobra budućnost za sve nas, kao i da zelena energija može da podstakne zelenu tranziciju u celom regionu.

Edi Rama, premijer Albanije osvrnuo se na otvaranje regionalnog tržišta energenata, njime bi zemlje Zapadnog Balkana imale lakši pristup energiji i investicijama u sektoru energetike.

Pročitajte još:

“Tržišta zemalja Zapadnog Balkana su mala, ako se zemlje pojedinačno budu bavile pitanjem energetike i nabavakom energenata, oni mogu biti samo skuplji. Ako bismo nastupalli na regionalni način u energetici, možemo imati jednostvaniji pristup finansijama i snažniji kontakt sa privatnim sektorom“, kaže Rama.

Zoran Tegeltija, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine, poručuje da oni proizvede više električne energije nego što je to potrebno za potrošnju unutar same BiH.

“Najveća ograničenja i problemi su postrojenja koja su davno izgrađena i osim jedne nove termoelektrane, koja je izgrađena pre nekoliko godina, sva postojeća postrojenja koja su izgrađena i traže mnogo ulaganja i modernizacije”, kaže on i dodaje da oko 60 odsto električne energije proizvode iz termoelektrana.

„Svesni smo da je za rešenja ovih problema i većine problema naših zemlja potrebna regionalna sasradnja. Mi smo u regionu, zajedno sa Srbijom, pokrenuli prvu ozbiljnu investiciju koja predstavlja zajedničku izgradnju hidroelektrane Buk Bijela“, naglasio je Tegeltija.

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije, poručuje da je ovo prilika da se iskoriste mogućnosti zelene energije u zemljama Zapadnog Balkana.

„U prethodnom periodu smo videli stvaranje jedne regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa. Takav odnos je jedini način da se prevaziđe kriza i stvori stabilniji energetski sistem koji će privući više investitora“, rekao je on.

Kako je dodao, njihov glavni cilj je proizvodnja hrane i energije, i najavio je da je namera Severne Makedonije da napravi kapacitet do jednog gigavata zelene energije.

Dritan Abazović, premijer Crne Gore, istakao je da je ne samo Zapadni Balkan, već i cela Evropa, pogođena energetskom krizom.

„Ono što možemo da kažemo da je neki zajednički zaključak je da su zemlje Zapadnog Balkana izuzetno otvorene za iskustva skandinavskih zemalja, naročito Norveške, kada je u pitanju izgradnja novih energetskih objekata“, rekao je Abazović.

Posebno je istakao to da Crna Gora želi da se brendira kao zelena destinacija, kao i da tokom konferencije najviše pričalo o obnovljivim izvorima energije.

“Opšta očekivanja svih je neophodnost da umanimo energetsku zavisnost, da idemo ka izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora”, dodao je Abazović.

Konferencija je organizovana zajedničkim radom norveških ambasada u Sarajevu i Beogradu uz saradnju sa “Norveškom poslovnom alijansom” (NBA), “Norveška – BiH poslovnom asocijacijom” (NBBA) i uz pomoć Norveških energetskih partnera (NORWEP)

Energetski portal

Izgradnja Bio 4 kampusa počinje sledeće godine

17.11.2022

Biopolis, kampus koji obezbeđuje prostor za aktivnosti biomedicinskog istraživanja i razvoja i promoviše saradnju između privatnog i javnog sektora, obišle su u Singapuru premijerka Ana Brnabić i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovaca Jelena Begović.

Premijerka je tim povodom izjavila da je bilo vrlo inspirativno videti ovakav kampus, koji je jedan od prvih biotehnoloških kampusa u svetu, najavivši da će sledeće godine početi izgradnja našeg Bio 4 kampusa, koji će mnogo značiti za srpsku nauku i ekonomiju, a da će se već sada krenuti sa izdavanjem lokacijskih uslova.

Ona je ocenila da je izgradnja Bio 4 kampusa veoma dobar znak za to da Srbija ide dalje i da može da nastavi da gradi uspeh koji je postignut u digitalizaciji u proteklih pet godina.

Pročitajte još:

,,Očekujem da će nam to u narednim godinama doneti brži ekonomski razvoj, odnosno dalji rast plata, penzija i sve jaču Srbiju’’, zaključila je premijerka.

Ministarka Begović podsetila je na to da je Singapur pre 20 godina odlučio da jedan od prioriteta razvoja države bude upravo biotehnologija, kao i jasna usmerenost u razvoj i profilisanje kadrova, što je ekonomiju ove zemlje značajno ojačalo.

Ona je posebno naglasila da je izgradnja BIO4 kampusa u Beogradu strateška odluka Republike Srbije, jedna od najboljih ideja i najveće ulaganje u nauku koje smo imali u proteklih nekoliko decenija.

,,Planirano je da izgradnja BIO4 kampusa počne u avgustu ili septembru 2023. godine i trajaće dve godine, što će biti pokretač za dalji razvoj društva’’, rekla je ministarka.

Delegacija Republike Srbije dobila je korisne savete tokom obilaska kompleksa Biopolisa i upoznala se sa načinom njegovog rada, kao i prednostila i izazovima koji postoje u procesu razvoja biotehnologije i koncepta bioekonomije.

Energetski portal

HELLENIC PETROLEUM postaje HELLENiQ ENERGY

17.11.2022

Menadžment EKO Serbia i Grupe HELLENiQ Energy, 16. 11.2022. — Foto: Promo

Hellenic Petroleum, jedna od najvećih energetskih kompanija u Jugoistočnoj Evropi, s ponosom je predstavila javnosti svoj novi naziv, Helleniq Energy, u sklopu nove poslovne strategije kompanije, orijentisane ka održivosti. Iste večeri je s njom povezana kompanija, EKO Serbia, proslavilo 20 godina uspešnog poslovanja u zemlji.

Veličanstveni događaj posvećen rebrendiranju održan je pred brojnim predstavnicima Vlade Srbije, diplomatskim korom, poslovnim partnerima, zaposlenima u kompaniji EKO Serbia i medijima. Na događaju su predstavljene započete strateške promene, usklađene sa vizuelnim identitetom i nazivom kompanije, Helleniq Energy.

Rebrendiranjem kompanije Helleniq Energy obeležen je kraj opsežnog procesa poslovne transformacije, što predstavlja prvu fazu ambicioznog strateškog plana Grupe pod nazivom „Vizija 2025”. Kompanija će se usredsređivati na održivi razvoj i ulagati pozamašna sredstva u korišćenje obnovljivih izvora i zelene energije, kao i u digitalizaciju i modernizaciju rafinerija. Cilj kompanije Helleniq Energy jeste da smanji svoj ekološki otisak i savlada izazove koje nose klimatske promene.Tom prilikom, Grupa je takođe predstavila i novi logo, čiji pažljivo dizajnirani detalji odslikavaju deo identiteta kompanije Helleniq Energy i njene glavne vrednosti – prelazak na čistu energiju i kontinuirani napredak. Logo je i dalje čvrsto povezan sa istorijom kompanije, s tim da su dobro poznate pruge pokrenute, te sada čine talas energije, dok zvezda vodilja predstavlja iskru inteligencije i vodeći element. Izgled novog brenda kompanije Helleniq Energy karakterističan je i po jarkim i intenzivnim bojama, gde dominantna morskoplava boja brenda odražava grčke korene Grupe.

Izvršni direktor kompanije Helleniq Energy Andreas Siamisis obratio se javnosti sledećim rečima:

„Naša kompanija je oduvek težila ka inovativnom duhu podstaknutim razvojem, koji vodi ka svetskom uspehu. Večeras sam imao čast da predstavim ovaj istorijski trenutak za kompaniju Hellenic Petroleum – otkrivanje novog korporativnog identiteta i ponosno predstavljanje poslovne vizije i korporativne strategije, koje će doneti ključne poslovne promene na svetskom i regionalnom nivou. Zato menjamo osnovu naše strategije „Vizija 2025“. Iskoristićemo sve svoje resurse kako bismo stvorili bolju ekološku i društvenu sredinu Helleniq Energy će smanjivati ekološki otisak kako bi se izborila sa klimatskim promenama. Do 2030. godine, smanjićemo emisije ugljenika za 50 odsto. Da bismo prešli na preko potrebnu čistu energiju, koristimo inovativnost, nove tehnologije i napredna znanja i veštine. To je tek početak.”

Generalni direktor kompanije EKO Serbia Aris Karusos poželeo je dobrodošlicu zvanicama i medijima:

„Ovo je novo doba za kompaniju Helleniq Energy, ali i za našu zemlju, koje odlikuju ekološke inicijative, moderna energetska rešenja i smanjenje ekološkog otiska. Nove poslovne vizije naše kompanije u saradnji sa lokalnim institucijama postaće sinonim obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine u Srbiji i regionu. Večeras slavimo i 20-ogodišnjicu poslovanja kompanije EKO Serbia. Ponosni smo na dug put koji nam je pomogao da izgradimo veze poverenja sa našim potrošačima i kupcima, investirajuči više od 100 miliona evra u Srbiju. Sa više od 700 zaposlenih i mrežom od 56 benzinskih stanica, pružajući sjajan kvalitet proizvoda i usluga, EKO Serbia će nastaviti ovim putem, stavljajući potrošače, lokalnu zajednicu i životnu sredinu u središte svog poslovanja i narednih 20 godina.“

O kompaniji EKO Srbija

Kompanija EKO Srbija a.d. je član poslovne grupe Helleniq Energy, energetskog lidera u Grčkoj i regionu jugoistočne Evrope, koji ulaže ne samo u rafinerije već i u električnu energiju, obnovljive izvore energije, prirodni gas i naftu i istraživanje gasa. Od svog osnivanja 2002. godine, kompanija je u Srbiju uložila više od 100 miliona evra, poslujući kroz mrežu od 56 benzinskih stanica pod brendom EKO, što je nesumnjivo sinonim za pouzdanost, kvalitet i vrhunsku uslugu.

Osnovni ciljevi grupacije predstavljaju dostizanje liderske pozicije inovativnog međunarodnog lidera u oblasti energetskog poslovanja, kao i da bude prvi izbor kupaca ponudom vrhunskih proizvoda i usluga, bezbednih uslova rada, poštovanja životne sredine i svojih kupaca, uz obezbeđivanje društvenog doprinosa zajednici.

O kompaniji Helleniq Energy

Helleniq Energy, ranije poznata pod nazivom Hellenic Petroleum, vodeća je integrisana energetska grupacija u Jugoistočnoj Evropi, osnovana 1998. godine. Posluje u celom energetskom lancu vrednosti u šest zemalja.

Helleniq Energy rado prihvata inovacije i preuzima inicijativu u transformaciji na svim tržištima. Cilj kompanije je da postane vertikalni dobavljač energetskih rešenja sa niskim nivoom emisija ugljenika i unapredi svoje procese kako bi smanjila ugljenični otisak za 50 odsto do 2030. godine, pri čemu je krajnji cilj nulta stopa emisija do 2050. godine.

Helleniq Energy se aktivno bavi proizvodnjom, snabdevanjem i trgovanjem svim vrstama energije, sa sve većim fokusom na čistu energiju i obnovljive izvore energije. Kompanija je aktivna duž celog vrednosnog lanca nafte i gasa, pa se bavi preradom, snabdevanjem i trgovanjem naftom i petrohemijskim proizvodima, istraživanjem i proizvodnjom ugljovodonika i plasiranjem goriva, dok na polju obnovljive energije beleži brz rast. Zahvaljujući zajedničkim poduhvatima i učešćima, Helleniq Energy je prilično prisutna na polju proizvodnje energije i snabdevanja i trgovanja prirodnim gasom i električnom energijom.

U poslovanju kompanije Helleniq Energy na prvom mestu su ljudi, pa stoga ona promoviše dugoročnu dostupnost održive energije svima. Kao značajni investitor, poslodavac i aktivan član društva, kompanija ima važan socioekonomski uticaj na zemlje u kojima posluje i nastoji da bude društveno odgovorna.

Izvor: V+O Communication

Proizvodnja električne energije iz OIE za sopstvene potrebe u privredi

17.11.2022

solar-energy-solarna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Na inicijativu Parlamenta privrednika Privredne komore Beograda i u saradnji sa Udruženjem za energetiku i rudarstvo PKS, Privredna komora Beograda organizuje skup “Proizvodnja električne energije iz OIE za sopstvene potrebe u privredi – Kako do rešenja”. Ujedno će biti održane i prezentacije praktičnih rešenja projektanata i izvođača solarnih elektrana.

Cilj stručnog skupa je da se na jednom mestu omogući i uspostavi direktna komunikacija između privrednih subjekata zainteresovanih za proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana za sopstvene potrebe, sa jedne strane, i projektanata i izvođača solarnih elektrana, sa druge strane.

Koncept stručnog skupa se sastoji iz dela u kom će biti prezentacija rešenja realizovanih projekata solarnih elektrana u Srbiji sa fokusom na tehnička rešenja, izazove sa kojima su se suočavali projektanti i izvođači i kako su ih prevazilazili i načinom finansiranja projekata, dok je za drugi deo predviđeno je da se kroz formu PIT STOP za kompanije koje su imale prezentaciju u prvom delu organizuje direktna komunikacija sa zainteresovanim privrednicima za proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana za sopstvene potrebe.

Pročitajte još:

Kao primer dobre prakse, na ovom skupu biće predstavljena firma MT-KOMEX koja je lider u našoj zemlji kada je reč o projektima izgradnje solarnih elektrana, a svoje poslovanje su proširili na razvoj mreže punjača za električne automobile. Uvođenjem novih segmenata poslovanja na domaćem tržištu, inženjeri i instalateri kompanije imali su priliku da pohađaju specijalno pripremljenu obuku i da dobiju odgovarajuće sertifikate. Njihov stručni tim pružiće punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne faze do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole.

Energetski portal

Grejna sezona doprinosi zagađenju vazduha, najavljena kiša smanjiće zagađenje

17.11.2022

Početak grejne sezone doprinosi zagađenju vazduha u celoj Srbiji, s obzirom na to da individualna ložišta i toplane snage manje od 50 MW, na godišnjem nivou doprinose ukupnoj emisiji PM10 suspendovanih čestica u udelu od 65 odsto, a PM2.5 suspendovanih čestica u udelu od 80 odsto, saopštila je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

Vremenske prilike tokom prethodnog perioda doprinele su dodatno ovim vrednostima, zato što stagnacija vazduha u najnižem sloju atmosfere, koja je uslovljena odsustvom vetra ali i pojavom izražene prizemne inverzije, onemogućava prirodno razblaženje emitovanih zagađujućih materija.

Pročitajte još:

Ipak, u saopštenju je navedeno da se očekuje da će najavljena kiša u narednim danima dovesti do pada koncentracije zagađujućih materija.

Najavljena vremenska prognoza, noćas je donela kišu u Beograd te je jutros u gotovo svim delovima glavnog grada zabeležen dobar do umeren kvalitet vazduha.

Tokom prethodnih dana, u gradovima u kojima je beleženo prekoračenje graničnih vrednosti, ni na jednom mernom mestu nije zabeležena koncentracija sumpordioksida, azotdioksida, ugljenmonoksida i ciljne vrednosti prizemnog ozona.

Agencija apeluje na građane da savesno postupaju pri izboru energenata koji se koriste u individualnim ložištima, zato što će se na taj način doprineti smanjenju emisija zagađujućih materija.

Energetski portal

Srbija koristi gas iz skladišta zbog velike potrošnje struje, naftovod “Družba“ ponovo radi

17.11.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Zbog velike potrošnje struje Srbija je počela da troši gas iz rezervi. Predsednik Vučić kaže da smo se za zimu dobro pripremili i da su dogovorene dodatne količine gasa sa Bugarskom. Posle jednodnevnog prekida obnovljene su isporuke ruske nafte gasovodom „Družba“ u Slovačku i Mađarsku.

Na trilateralnom samitu govorilo i o energetskoj krizi. Naftovod „Družba“ je jedan od najdužih na svetu. Polazi iz Rusije i račva se na severni i južni krak ka centralnoj i zapadnoj Evropi. Na sreću, juče raketama nije oštećen naftovod, već samo elektrana na granici Belorusije i Ukrajine koja ga napaja strujom, što je brzo popravljeno.

„Za sada teku male količine nafte prema Mađarskoj, ali očekujem da će protok kroz „Družbu“ uskoro dostići pun kapacitet. Bezbednost snabdevanja naftom nije bila ugrožena jer Mađarska ima višemesečne zalihe“, rekao je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske.

Srbija radi na projektu za gradnju alternativnog naftovoda upravo povezivanjem na „Družbu“ preko Mađarske. Razmatraju se dve trase: prva, duga 128 kilometara, od Novog Sada do Segedina, druga od 400 kilometara, od Novog Sada do Budimpešte. Naša zemlja u Mađarskoj već skladišti gas.

„Mi možemo da računamo jedni na druge. Kada u Evropi nastaju neprijateljstva među zemljama, mora da se kaže da postoje i ovako dobra rešenja. Dok Srbija ima gasa, imaće i Mađarska. I Srbija može biti sigurna da, dok Mađarska ima gasa, imaće ga i Srbija“, kaže Viktor Orban, mađarski premijer.

Pročitajte još:

Cena gasa poslednjih desetak dana porasla je četiri-pet puta i ponovo premašuje 1.500 evra, kaže predsednik Srbije i potvrđuje da se ovih dana već povlači gas iz skladišta zbog sve veće potrošnje struje.

„Nas gas spašava zahvaljući, panonskim elektranama TE-TO Novi Sad i Pačevo da možemo da prezimimo. Inače na osnovu uglja, obnovljivih izvora uključujući i hidro mi ne bismo mogli da preživimo. Ja sam više pesimista nego realista ali želim da kažem ljudima da smo se dobro pripremili da smo mnogo novca uložili da smo računali na sve to“, istakao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Kaže, naša zemlja preko Mađarske i Rumunije računa i na uvoz zelene struje iz Azerbejdžana.

Izvor: RTS

I investicija i ušteda za fizička lica uz novi kredit za unapređenje energetske efikasnosti Banca Intesa

17.11.2022

novac — Foto-ilustracija: Pixabay (nattanan23)

Banca Intesa, članica Intesa Sanpaolo grupe, proširila je svoju ponudu proizvoda i usluga namenskim kreditima za kupovinu i ugradnju tehnologija za unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata. Sredstva u iznosu od pet miliona evra obezbedila je iz programa za zeleno finansiranje za Zapadni Balkan (GEFF II) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Kroz podršku ulaganjima u ugradnju zelenih tehnologija iz ove kreditne linije, Banka će omogućiti klijentima, fizičkim licima, da, uz dugoročne i trajne uštede u svom domu, ostvare i do 20 odsto povraćaja investicije.

„Vodeći se principima ESG poslovanja kao strateškim opredeljenjem, našu dugogodišnju, uspešnu saradnju s Evropskom bankom za obnovu i razvoj sa zadovoljstvom nastavljamo kroz realizaciju programa za zeleno finansiranje domaćinstava. Posebno mi je drago da uz mogućnost finansiranja investicije za unapređenje energetske efikasnosti putem novog kreditnog proizvoda klijentima obezbeđujemo i značajne finansijske benefite i zajedno doprinesimo zaštiti životne sredine. Zahvaljujući ovakvom proizvodu verujem da ćemo pružiti dodatni podsticaj i podršku sveukupnim nastojanjima smanjenja i optimizacije potrošnje energenata u novonastalim, aktuelnim okolnostima“, rekao je Željko Petrović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje za stanovništvom i malim biznisom Banca Intesa.

Kao novi proizvod pod okriljem koncepta Kruga održivih ideja, na kom Banka zasniva projekte odgovornog i održivog poslovanja, kredit za unapređenje energetske efikanosti namenjen je ulaganjima u postavljanje izolacije, ugradnju novih prozora, vrata, toplotnih pumpi, solarnih grejača vode, kotlova na biomasu ili gas, zamenu rasvete, kao i primenu drugih energetski efikasnih rešenja za domaćinstva.

Sredstva kojima se finansiraju ulaganja u okviru EBRD kreditne linije za zeleno finansiranje (GEFF) obezbedile su Evropska unija, Savezno Ministarstvo Republike Austrije i Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Izvor: Banca Intesa

1...266267268...1.567 Page 267 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM