Macura: Cilj Ministarstva povećanje proizvodnje toplotne energije iz OIE i smanjenje potrošnje finalne energije

14.10.2022

_MG_6421 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Tema daljinskog grejanja je postavljena visoko na agendi resornog ministarstva, rekao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Milan Macura na Međunarodnoj konferenciji „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja’’ u Novom Sadu, i dodao da su Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni ciljevi povećanja proizvodnje toplotne energije iz OIE i smanjenja potrošnje finalne i primarne energije.

„Doneli smo novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i potpuno smo usaglasili regulatorni okvir sa direktivama EU čime smo stvorili uslove za nove investicije. Da bismo ostvarili zacrtane ciljeve potrebno je da obezbedimo 28 milijardi evra kroz sredstva iz pretpristupnih fondova, kredite, zajmove i donacije. Finansiraćemo nove projekte u sistemu daljinskog grejanja, domaćinstvima, javnim ustanova i privredi i već smo počeli sa ulaganjima’’, rekao je Macura.

Pročitajte još:

Pomoćnik ministarke podsetio je da je Ministarstvo 2021. pokrenulo saradnju sa EBRD u oblasti sistema daljinskog grejanja i da će ona nastaviti da se razvija i u narednim godinama kako bi se povećala proizvodnja toplotne energije iz obnovljivih izvora.

„Pre dvadesetak dana u Kragujevcu je potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, sa direktorom EBRD i ambasadorom Švajcarske, potpisala memorandume o razumevanju sa deset toplana o uvođenju solarnih panela, toplotnih pumpi, geotermala, biogasa i biomase u sisteme daljinskog grejanja u 11 lokalnih samouprava. Vrednost projekta iznosi 40 miliona evra čime će se smanjiti emisije CO2 za oko 25.000 tona godišnje i isporučiti 142 GWh toplotne energije iz OIE’’, rekao je on.

Prema njegovim rečima, takođe rade i na projektima izgradnje novih toplana na biomasu pa su prošle godine završili izgradnju toplana u Malom Zvorniku i Priboju, završavaju se radovi u Novom Pazaru i pripremaju procedure za novu toplanu u Majdanpeku. U saradnji sa KfW bankom izgradiće se još četiri nove toplane na biomasu kao i solar-termal postrojenja u Beogradu i Boru.

Pomoćnik ministarke napomenuo je da je Ministarstvo uz podršku Nemačke razvojne banke KfW sprovelo projekte rehabilitacije i modernizacije sistema daljinskog grejanja.

„U okviru prve faze rehabilitovani su i modernizovani sistemi daljinskog grejanja u 22 toplane u vrednosti od 130 miliona evra. Danas realizujemo petu fazu projekta sa sedam toplana u vrednosti od 32 miliona evra’’, rekao je on i dodao da će se nastaviti dalja ulaganja koja doprinose unapređenju energetske efikasnosti kotlova, smanjenju gubitaka vode i energije, emisije štetnih gasova i troškova proizvodnje i distribucije toplotne energije.

Energetski portal

Reka Đetinja pobelela od zagađenja otpadnim vodama

14.10.2022

otpadna_voda_reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom Đetinje od centra grada do dvorane Veliki park reka je bila prljavo-bela zbog velike količnine kanalizacionih i drugih otpadnih voda koje su u nju juče ispuštene, piše Danas.

„Đetinja izgleda kao čorba od pečuraka“, komentarisali su građani na društvenim mrežama stanje užičke reke koja je, i ranije, zbog zagađenja često menjala boje.

Užice, Đetinja. Ako je to bila, ovo reka više nije. pic.twitter.com/juDEZ50Nzo
— Eko Straža (@EkoStraza) October 11, 2022

Nada Jovičić, gradska većnica zadužena za zaštitu životne sredine, rekla je za Danas da su u reku, „najverovatnije, ispuštene kanalizacione i druge otpadne vode“ i da je to prijavila republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine.

Pročitajte još:

„Odmah sam pozvala inspekciju i očekujem da ćemo za nekoliko dana dobiti zvaničan izveštaj o tome šta je bio uzrok zamućenja reke. Mislim da je u pitanju bila kanalizaciona voda koja je ispuštena u reku“, rekla je za Danas Nada Jovičić i dodala da „nije bilo pomora ribe i ostalog živog sveta u reci“.

Ona je pojasnila da je probem u tome što, u ovo doba godine, kada izostanu obilne kiše, nema dovoljnog priliva vode u korito Đetinje da bi reka mogla da odnese sve otpadne vode koje se u nju ispuštaju.

Izvor: Danas

Polovni automobili skuplji za više od 20 odsto, zašto vlasnici odlažu prodaju

13.10.2022

Kupovina automobila, i nekad i sad, zahteva ozbiljnu pripremu – u smislu informisanosti, ali i znatnu količinu novca. Uz aktuelna svetska zbivanja, to su verovatno i najvažniji razlozi zbog kojih se ljudi češće odlučuju za kupovinu polovnih vozila. To potvrđuju i podaci do kojih je došao sajt Polovni automobili, a koje je predstavila Romana Takov, gostujući na Prvom programu Radio Beograda.

Godišnje, kupi se oko 150.000 polovnih vozila, i to više na dizel-pogon. Najviše, kako je rekla, dizelaši i folksvagen, uprkos rastu cena.

,,Pandemija je ostavila veliki trag na industriju automobila, pre svega zbog mikročipova, za koje postoje teškoće i u nabavci i u proizvodnji, što je dovelo do manje proizvodnje novih, a samim tim i do odlaganja prodaje starih automobila. Takođe, na tržište automobila i proizvodnju novih utiče i aktuelna situacija između Rusije i Ukrajine, obe ove zemlje su značajne za auto-industriju zbog sirovina i proizvodnje komponenti. Rusija je jedan od glavnih izvoznika i proizvođača katalizatora, što dodatno otežava ionako velike probleme u ovoj oblasti’’, rekla je Takov.

Pročitajte još:

Istraživanje koje su sproveli u periodu januar–avgust 2022. pokazalo je da je, zbog svega navedenog, porasla i cena polovnih vozila.

Tako su automobili, stari do 20 godina, ove godine skuplji za 21 odsto nego prošle godine u istom periodu, a čak 29 odsto skuplji nego 2020. Posledica takvog stanja je da sada neko ko je kupio automobil pre tri-četiri godine može da ga proda po praktično istoj ceni.

,,Naši automobili su prosečno stari 17 godina, i na to najviše utiče cena’’, istakla je Takov.

Napominje da je više od 80 odsto svih polovnih automobila kupljenih iz uvoza ove godine, staro prosečno 10 godina.

,,A što se cena tiče, prema istraživanju koje smo radili prošle godine, i gde je učestvovalo preko 8.000 ispitanika, najviše se kupuju vozila čija vrednost se kreće od tri do pet hiljada evra, potom ona od dve do tri hiljade, i tek onda vozila čija se cena kreće između pet i sedam hiljada evra’’, kaže Romana Takov.

Značajan je i podatak da, kad se kupuju novi automobili, preko 60 odsto kupaca se odlučuje za benzince, a kada se kupuju polovni, u čak 65 odsto slučajeva kupci se odlučuju za dizelaše.

Hibridni i električni automobili još nisu značajnije zastupljeni na našem tržištu. Kako kaže Romana Takov, pre svega zbog cene i situacije da je jako malo ovakvih vozila na tržištu polovnih vozila, ali i zbog nedovoljno izgrađene infrastrukture.

Izvor: RTS

Vodič za izgradnju solarnih elektrana na porodičnim kućama

13.10.2022

solar_power_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Energetski potencijal solarne energije u Srbiji je za 30 odsto veći, u poređenju sa centralnom Evropom, gde već postoje brojne solarne elektrane na krovovima privatnih kuća. U Srbiji, od početka primene novouvedenog instituta „kupac-proizvođač“ električne energije, već preko 300 domaćinstava se odlučilo da samostalno započne proizvodnju struje za sopstvene potrebe.

Uvođenjem ovog zakonodavnog rešenja je nastalo dosta pitanja i nedoumica građana o načinu izgradnje i rada solarnih elektrana, procedura priključenja, i subvencija i kredita za finansiranje uvođenja obnovljivih izvora energije u energetski miks domaćinstva. Kako bi pomogli građanima da bolje razumeju mogućnosti izgradnje solarne elektrane na krovu svoje porodične kuće, Centar za unapređenje životne sredine je objavio novi vodič koji sadrži detaljne informacije o celokupnoj proceduri „od ideje do zelenih kilovata“. Drugo, dopunjeno izdanje vodiča možete preuzeti sa sledećeg linka: https://cuzs.org.rs/klima-docs/kako-postati-kupac-proizvodjac-vodic-za-domacinstva.pdf

Proizvodnja električne energije putem solarnih panela je izazvala veliko interesovanje javnosti od kada je u domaće zakonodavstvo uveden institut „kupac-proizvođač“, izmenama i dopunama Zakona o energetici iz aprila 2021. godine.

„Institut kupac-proizvođač predviđa proizvodnju struje za sopstvene potrebe, a svi nastali viškovi se prebacuju u elektroenergetski sistem koji ima funkciju „virtuelne baterije“. Kada je potrošnja struje u domaćinstvu veća od proizvodnje solarne elektrane, tada se „povlače“ viškovi sopstvene proizvodnje, i tako opet koristimo struju koju smo sami proizveli. Na ovaj način smanjujemo naše troškove električne energije, koji će očigledno biti sve veći, ali smanjujemo i potrebe za spaljivanjem fosilnih goriva u izvesnoj meri, čime poboljšavamo kvalitet vazduha. Ovo su već dovoljni motivi da nastavimo da pomažemo i podstičemo prihvatanje solarne energije i instituta „kupac-proizvođač“, ali važno je reći da na ovaj način utičemo i na povećanje stabilnosti elektroenergetskog sistema Republike Srbije.“ – izjavila je Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Pročitajte još:

Međutim, uvođenje potpuno novog instituta u zakonodavstvo ponekada moraju da prate i korekcije zakona koji nisu iz predmetne oblasti, kako bi nova zakonska rešenja mogla adekvatno i u potpunosti da budu primenjena.

„Najveća prepreka masovnijem usvajanju instituta „kupac-proizvođač“ od strane zainteresovanih građana je trenutni način obračuna PDV-a, akcize i ostalih pripadajućih troškova, koji se obračunavaju na celokupnu potrošnju domaćinstva, umesto samo na „neto razliku“ između preuzete i predate električne energije, kako je definisano Uredbom koja reguliše pitanje ovog obračuna. Ovakva situacija je nastala kao posledica neprepoznavanja instituta „kupca-proizvođača“ od strane drugih zakona, poput Zakona o PDV-u i Zakona o akcizama. Dobra okolnost je što su započeti razgovori „kupaca-proizvođača“ sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Ministarstvom finansija i EPS-om, i očekujemo da će do usvajanja budžeta za 2023. godinu doći do promene ovih zakona, kako bi Uredba o kriterijumima i načinu obračuna mogla da bude primenjena pravedno i u potpunosti.“ – dodao je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Pored drugog izdanja publikacije „Kako postati kupac-proizvođač?“, još više informacija o solarnoj energiji možete saznati preuzimanjem publikacije „111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji“, gde možete pronaći detaljne mape solarnih potencijala i lokacija pogodnih za izgradnju solarnih elektrana u Srbiji.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Za šest meseci na mrežu priključeno ukupno 5 MW solarnih elektrana kupaca-proizvođača, podneti zahtevi za više od 100 MW

13.10.2022

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

U prethodnih šest meseci ukupan kapacitet solarnih elektrana koje su postavili kupci-proizvođači prešao je pet megavata. Do ovakvog rezultata došlo je zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri za postavljanje solarnih panela i prepoznavanju koristi koje građanima ali i privredi donosi institut kupca-proizvođača, koji je uveden Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Pre donošenja Zakona o korišćenju OIE 2021. godine, ukupna instalisana snaga solarnih elektrana iznosila je 11 MW, a tokom poslednjih šest meseci povećana je za dodatnih 5,17 MW, koliko iznosi ukupna snaga solarnih elektrana kupaca-proizvođača koji su stekli taj status tokom dosadašnje primene ovog zakona.

U postupku obrade zahteva kod “Elektrodistribucije Srbije” je oko 700 zahteva domaćinstava, stambenih zajednica i privrednih subjekata, za koje bi ukupna snaga iznosila 102,1 MW, a 5 MW elektrana su već na mreži.

Pročitajte još:

Nakon što investicije fizičkih i pravnih lica koja su u prostupku dobijanja statusa kupca-proizvođača budu realizovana može se očekivati da dođe do značajnog povećanja kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora za kratak vremeni period, što doprinosi povećanju ukupnih kapaciteta za proizvodnju električne energije i većoj energetskoj bezbednosti.

Investicije u oblasti solarne energije kupaca-proizvođača karakterišu kratko vreme za realizaciju investicije, zajedničko ulaganje državnog i privatnog kapitala, ili samo privatnog uglavnom kod komercijalnih kupaca, korišćenje celokupne proizvodnje za potrebe domaćeg tržišta, uz značajnu nezavisnost i niže troškove samih proizvođača.

Energetski portal

Cena energije uvezene u Srbiju uvećana više od 30 odsto međugodišnje

13.10.2022

board-g2b3349683_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)

Cena uvezene struje u Srbiju poskupela je 34,2 odsto u septembru ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Cena uvezenih proizvoda za rudarstvo veća je 36,3 odsto, dok je eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa poskupela 37,6 odsto, a proizvodnja koksa i derivata nafte 26 odsto.

Takođe, cena proizvodnje papira i proizvoda od papira iz uvoza u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine porasla je 33,4 odsto, a električne opreme 17,1 odsto.

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda porasla je 27,4 odsto, proizvodnja električne opreme 17,1 odsto, a osnovnih metala 14,4 odsto, saopštio je RZS.

Izvor: Biznis.rs

Dodeljene nagrade konkursa “Ekoopština”

12.10.2022

Dobitnici nagrada EKOOPŠTINA — Foto: Goran Zlatković

Projekat „Ekoopština” je francusko-srpska platforma za saradnju na izazovima održivog grada, kroz identifikaciju dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou u Srbiji kao i u Francuskoj, koje su predstavljene tokom tematskih seminara organizovanih za lokalne zajednice u Srbiji od 17. maja do 14. juna 2022. godine.

Konkurs je bio namenjen svim srpskim opštinama i gradovima u četiri kategorije (održivo upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodom, energetska efikasnost zgrada, pametni gradovi) i nagradio je ukupno osam srpskih opština i gradova koji su dobili studijska putovanja u Francusku, kao i svim nastavnicima i učenicima u Srbiji koji rade na zaštiti životne sredine.

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneri: Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, NALED i SKGO, zajednički su dodelili nagrade pobednicima konkursa “Ekoopština”.

Ceremonija dodele nagrada je poslednja etapa konkursa koji je mobilisao institucionalne sfere, privatni sektor, kao i naučnike i univerzitete.

U ime svih partnera i učesnika konkursa „Ekoopština”, svečanost je otvorio francuski ambasador Pjer Košar podsetivši na važnu misiju „Ekoopštine”. On je pohvalio veliku motivisanost svih učesnika i bogatstvo interakcija koje je projekat inicirao između partnera, opština i srpskih škola. Naglasio je da „Ekoopština” ima za cilj da postane stub francusko-srpske saradnje u pogledu održivih gradova. Interesovanje učesnika i partnera, kako francuskih tako i srpskih, za ovo prvo izdanje projekta, bilo je veliko; na konkurs je stiglo 60 prijava iz 35 opština i gradova za četiri navedene kategorije. Srpske škole su predstavile 35 projekata za kategoriju „Zelena škola“, među kojima je bilo i 15 projekata iz škola u kojima se uči francuski jezik.

Ambasador se zahvalio svim akterima, a posebno srpskoj naučnoj zajednici čiji su pripadnici bili članovi žirija konkursa „Ekoopština”. On je istakao da je upravo njihova stručnost ono što daje puni kredibilitet projektu. Članovi stručnih žirija su izvršili detaljnu i argumentovanu analizu svih podnetih projekata.

Pročitajte još:

Ambasador je posebno pozdravio prisutne predstavnike škola, decu i njihove direktore, čestitajući im što su izabrali da budu građani sutrašnjice, preporučivši im da svoju opredeljenost za održivi razvoj prenesu i na svoje drugove iz razreda. Podsetio je na punu podršku partnera od samog nastanka projekta u Srbiji.

Izrazio je svoje zadovoljstvo povodom najave nastavka projekta „Ekoopština” sledeće godine, sa još više partnera. Posebno se osvrnuo na oznaku „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koju je konkurs dobio zahvaljujući saradnji sa novim partnerima iz UNDP-a i Delegacije Evropske unije, kao i na uspostavljanju razmene između gradova-pobednika. Naime, saradnja sa DEU i UNDP će dovesti do konkretne dalje saradnje i do nagradnih studijskih putovanja između pojedinih francuskih gradova i nagrađenih opština i gradova u Srbiji. Ambasador je dao podršku i evropskom programu „Climate Diplomacy Week“ koji će uskoro pokrenuti njegove kolege – diplomate EU i srpske institucije.

Na kraju, Pjer Košar je izrazio nadu da će doći do regionalizacije konkursa „Ekoopština”. Ambicija timova uključenih u projekat je da do 2023. godine razviju kategoriju „Zelene škole“ širom Zapadnog Balkana, sa ciljem da se zaštita životne sredine definiše kao tema koja povezuje sve mlade ljude u regionu.

“Projekat „Ekoopština” pokazao je da mladi prepoznaju prioritete i da se posvećuju budućnosti od malih nogu, što potvrđuju i škole koje su dobitnici nagrada. Saint-Gobain ima za cilj očuvanje životne sredine što kroz mnogobrojne projekte pokazujemo, a među njima se nalazi i ovaj, jer želimo da smanjimo količinu štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Mladi su nam ukazali na pravac kome teže, a mi ćemo ih slediti uz naš slogan “Making the world a better home”. Verujem da će ovogodišnji dobitnici biti uzor mnogim gradovima i opštinama za sledeću godinu” izjavila je Mirjana Lučić, zamenica finansijskog direktora za klaster Istočne Evrope u kompaniji Saint-Gobain.”

Rezultati konkursa

Kategorija „Zelena škola“

OŠ „Milan Rakić” – Mionica, izdvojeno odeljenje Gornja Toplica, projekat „Manje otpada, više uspeha”

OŠ „Svetozar Marković” – Vranje, projekat „Teretana naša elektrana”

Kategorija „Održivo upravljanje otpadom“

Opština – pobednik: Čajetina

Grad – pobednik: Užice

Kategorija „Energetska efikasnost“

Opština – pobednik: Bačka Palanka

Grad – pobednik: Kragujevac

Kategorija „Pametni gradovi“

Grad #1 – pobednik: Niš

Grad #2 – pobednik: Novi Sad

Kategorija „Održivo upravljanje vodom“

Opština – pobednik: Bačka Palanka

Grad – pobednik: Leskovac

Izvor: Proglas

Vujović u Priboju: Nakon pola veka rešavamo problem deponije u Druglićima

12.10.2022

IMG-20221011-WA0180 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Radove na projektu zatvaranja i sanacije nesanitarne deponije „Duboki potok’’ u Priboju, na kojoj se pola veka nepravilno odlagao otpad, obišla je ministarka Irena Vujović zajedno sa predsednikom te opštine Lazarom Rvovićem i narodnim poslanikom Krstom Janjuševićem.

Prilikom obilaska ministarka je rekla da je reč o jednom od najvažnijih projekata u Priboju, kojim će biti rešen problem deponije koja je 50 godina negativno uticala na životnu sredinu i smetala meštanima.

Ministarka je istakla i da je ovo važan dan za ministarstvo koje vodi, ali i za nju lično, zato što je mesecima unazad, od kako je sanirana deponija ,,Stanjevine’’ u Prijepolju, njen cilj da se zatvori i pribojska deponija. Tom prilikom ministarka se zahvalila predsedniku opštine i poslaniku Janjuševiću, ali i građanima koji su razumeli potrebe Prijepolja koje je sav svoj otpad privremeno usmerilo ka Priboju.

Pročitajte još:

,,Nismo ih izneverili i u najkraćem roku smo ispunili obećanje. Izgradili smo i transfer stanicu u Novoj Varoši, što je bio preduslov za zatvaranje pribojske deponije. Obezbedili smo i dodatna sredstva za dalekovod, pristupni put i deo vodovodne mreže, izabrali izvođača i u narednim danima kreću radovi. Očekujem da će u proleće biti kompletno osposobljena transfer stanica, gde će se raditi pretovar otpada iz Priboja, Prijepolja, Sjenice i Nove Varoši po svim svim standardima’’, rekla je ministarka i dodala da se paralelno radilo na izradi projekta za zatvaranje deponije u Sjenici, koja će biti sanirana naredne godine.

Prema njenim rečima, najvažniji projekti ministarstva kojim će se rešiti problem upravljanja čvrstim otpadom, jesu moderni regionalni i reciklažni centri. Država će, kako je navela, uložiti u modernizaciju deponije „Duboko’’ u Užicu, a gradiće se i regionalni centar u Novoj Varoši.

,,Pre dve godine smo postavili visoke ciljeve kada je reč o Zlatiborskom okrugu, jer su se gorući ekološki problemi upravo ovde javili. Nije bilo lako, i mnogi pre nas su odustajali, jer su to višedecenijski problemi, ali mi uspevamo. Lančanice koje smo postavili na reci Lim dobro su se pokazale, sprečavaju da otpad završi u jezeru, i nadam se da ružne slike Potpećkog jezera s početka prošle godine nikada više nećemo imati’’, rekla je ministarka.

Kako navodi, ono što im u narednom periodu predstoji, paralelno sa realizacijom kapitalnih projekata, jeste edukacija građana.

,,Kada uvedemo EU standarde, neophodno je i da otpad razdvajamo kod kuće, kako bi mogao da ima novu upotrebnu vrednost. Ponoviću da je pribojska deponija jedan od završnih koraka koji će pomoći da se u celom Zlatiborskom okrugu popravi ekološka slika i da se upravlja otpadom na pravilan i odgovoran način’’, poručila je ministarka.

Energetski portal

Konferencija Zeleni biznis – Rešenja za energetsku krizu

12.10.2022

Zeleni biznis i primena održivosti standarda i regulativni okvir u Srbiji teme su o kojima se razgovaralo na konferenciji Zeleni biznis – odgovor na rastuću energetsku krizu koju je organizovala Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David u uvodnom obraćanju kaže da iz ove zemlje ima najviše pojedinačnih donatora po pitanju ekologije i održivosti, te i da podstiču zelene investicije u Srbiji.

Kako je istakla u procesu zelene tranzicije neophodno je da se uključe kako država, tako i građani i kompanije.

Na prvom panelu o zelenom biznisu i primeni standarda odživosti razgovarali su Žarko Petrović, UNDP Srbija, Nataša Kalauz, WWF Adria, Tamara Bulok, Tetra Pack, Danko Kalkan, Ernst&Young, Dragan Penezić, BAT, dok je moderator bio Dušan Vasiljević, WBCG.

Žarko Petrović ističe da lako govoriti o potrebama za zelenom tranzicijom, ali da će one doći kroz dela, a ne planove. Kako kaže cilj je da se sufinansiraju zeleni projekti kompanija koje rade na povećanju profita štiteći životnu sredinu. Ističe da će ubuduće finansirati ono što ne sme da šteti nikome, i da mora da doprinositi barem dvema stavkama u Ciljevima održivog razvoja.

Nataša Kalauz misli da neke stvari sada nije moguće promeniti i da se trebamo posvetiti merama prilagođavanja. Kako je rekla mi već sada znamo da nećemo zaustaviti globalno zagrevanje i da nećemo ispuniti potpisane ciljeve iz raznoraznih konvencija.

“Svi znamo da zelena tranzicija košta, i to mnogo, ali se ovde ne radi o tome da li privatni sektor to želi, već šta će morati da učini. Pitanje je ko će apsorbovati tu cenu, nije realno da to sam učini privatni sektor, zato je neophodno imati programe sufinansiranja, pomoći, čiji glavni nosilac mora da bude privreda, sektor koji stvara dodatnu vrednost, i tu treba da bude najveći fokus“, objašnjava ona.

Pročitajte još:

Dragan Penezić kaže da su sve kompanije iz duvanske industrije počele da koriste tehnologije koje imaju manji uticaj na životnu sredinu. Kako je istakao prva strategija kompanije u kojoj radi je nulta stopa emisija ugljen-dioksida u svim proizvodnim operacijama i lancu snabdevanja do 2030. godine, a do 2050. godine nulta stopa u celom lancu vrednosti.

Tamara Bulok, kaže da je kriza izazvana koronavirusom pokazala da postoji potreba za dugotrajnim proizvodima. Kako je dodala ambalaža Tetra Pack trenutno se sastoji od 75 odsto od drvnih vlakana, dakle obnovljivih materijala.

“Uveli smo plastiku iz obnovljivih izvora, od šećerne trske, a radimo na inovacijama koje će dovesti do potpunog izbacivanja plastike iz naših proizvoda. Uradili smo i pilot projekat koji je pokazao da ljudi veoma rado dobijaju novac za depozit ambalaže, to postoji u Beogradu, još nekim gradovima, ali za to je potrebno da zakonodavac izađe u susret”, dodala je Bulok.

Danko Kalkan ističe da su prvi koraci najizazovniji, a srednji menadžment često ima bolji uvid u neophodnost promena od donosilaca odluka u kompanijama.

Učesnici drugog panela – Regulativni okvir za zeleni biznis u Srbiji bili su Mihailo Vesović, Privredna komora Srbije, Zoran Daljević, Atlantic Grupa, Marinko Ukropina, SGS, Nina Elezović, Coca-Cola NBC, dr Radman Šelmić, PKS.

Nina Elezović, kaže da je održivi razvoj već integrisan u poslovanje Coca-Cole HBC, kao i da svaki investitor želi predvidivost, fer konkurenciju, transparentnost. Kako je dodala očekuju uvođenje depozitnog sistema 2025. godine.

Radman Šelmić kaže da je PKS početkom godine sproveo istraživanje koje je pokazalo da dve trećine ispitanika, kompanija, nisu znali da opišu precizno šta je cirkularna ekonomija. On dodaje da eksponencijalno raste potreba tržišta za kadrom koji će biti obrazovan u pravcu održivih rešenja.

Zoran Daljević je saglasan sa tim da nam je neophodna predvidljivost poslovanja, ali i da rešenja mogu biti i ekoloke takse..

Marinko Ukropina, kaže da SGS svoje pozitivne prakse za zelenu sertifikaciju prenosi na svoje klijente. On zapaža da rezultati sa terena pokazuju da, barem za sada, primena standarda i dobijanje ovakvog sertifikata nije obavezno, a da se zakonski propisi često ne primenjuju, jer kompanije ne mogu da ispune zakonske uslove. Kao i da je veliki broj izdatih sertifikata u međuvremenu poništen.

Konferencija Zeleni biznis – odgovor na rastuću energetsku krizuje održana je u hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Milica Radičević

700 domaćinstava u Užicu iskoristilo subvencije za zamenu kotlova

12.10.2022

kotao_gas — Foto: Vlada Republike Srbije

U Užicu je 700 domaćinstava iskoristilo subvencije za zamenu individualnih ložišta, saopšteno je na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarka Irena Vujović obišla je sa gradonačelnicom Jelenom Raković Radivojević novu gasnu kotlarnicu u Sportskoj hali Veliki park i posetila jednu od porodica koja je uz subvenciju zamenila kotao u svom domaćinstvu.

“Zadovoljstvo mi je što danas obilazimo projekte koji su izuzetno značajni za smanjenje aerozagađenja. Užice je jedan od gradova koji beleži prekomerno zagađenje i zato je važan set mera koji sprovodimo kako bismo popravili kvalitet vazduha. Lokalna samouprava je pokazala odgovornost prema građanima, imali su spremne projekte koje su kandidovali na konkursima ministarstva i zbog toga danas možemo da imamo ove rezultate. U sportskoj hali Veliki park zamenjena je kotlarnica na mazut, novom gasnom kotlarnicom. Ovo je značajan projekat, ali je takođe važan i veliki odziv građana za subvencionisanu zamenu ložišta u domaćinstvima. Građani Užica su pokazali da su ekološki odgovorni i da žele da se greju na ekološki prihvatljivije energente, dajući time lični doprinos poboljšanju kvaliteta vazduha”, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je podsetila da je uz podršku ministarstva u prethodnoj godini zasađeno više od pet hiljada sadnica u Užicu i dodala da će se u tom pravcu nastaviti i u budućnosti.

Govoreći o ostalim ekološkim projektima u tom gradu, Vujović je najavila ulaganje u „Duboko“ koji će biti jedan od najmodernijih regionalnih reciklažnih centara u Srbiji, u skladu sa evropskim standardima.

“Sredstva za Regionalni centar za upravljanje otpadom obezbeđena su iz kreditne linije Evropske banke za obnovu i razvoj i to je jedan od najznačajnijih projekata ne samo za Zlatiborski, već i za lokalne samouprave Moravičkog okruga koje ka njemu gravitiraju. Važno je da radimo i na edukaciji građana za primarnu selekciju otpada i čestitam gradonačelnici na edukativnom centru koji je izuzetno važan za sve što nam sledi”, rekla je Vujović, dodajući da je Užice deo projekta odvajanja otpada u domaćinstvima, koji se sprovodi u 17 gradova i opština u Srbiji, u cilju povećanja stope reciklaže.

Energetski portal

Početak grejne sezone u Srbiji neće kasniti

12.10.2022

radiator_heating_radijator_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

Početak grejne sezone neće kasniti potvrdila je ministarka Zorana Mihajlović i dodala da su obezbeđene dovoljne količine energenata, naglasivši da je država spremna da reaguje ukoliko bude došlo do problema u snabdevanju u Evropi.

Ministarka je istakla da beogradske elektrane i sve druge toplane u Srbiji imaju dovoljno gasa i mazuta, kao i da postoje rezerve mazuta u slučaju da bude potrebna supstitucija drugih energenata.

Jedan od eventualnih problema može biti to da ne dobijamo dovoljne količine gasa dnevno iz Balkanskog toka objasnika je ministarka i rekla da se nakon toga kreće u sprovođenje kriznih planova i supstituciju drugim energentima.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, drugi mogući problem jeste taj da električne energije u Evropi ne bude dovoljno, s obzirom na to da ćemo tokom zime sigurno morati da uvozimo 15-25 odsto svojih potreba za električnom energijom.

Tu, kako je predočila, postoje stvari na koje ne možemo da utičemo, kao što je uništavanje elektroenergetskog sistema Ukrajine, koje vodi celu Evropu u dodatnu nesigurnost ne samo kad je pitanje cena električne energije, nego i u moguće nestašice.

Potpredsednica Vlade je dodala da će manjoj potrošnji električne energije tokom zime doprineti i sprovođenje mera ušteda u zimskom periodu.

U tom kontekstu, ona je navela da su najrevnosnije bile lokalne samouprave, koje su napravile planove da do marta uštede oko 15 odsto potrošnje energije u odnosu na period od pre godinu dana, uglavnom kroz uštede na javnom osvetljenju i potrošnji u javnim zgradama.

,,Slične su procene i kod državne uprave, dok su javna preduzeća predvidela uštede od oko sedam odsto, a EPS oko 3,5 odsto, s tim što sa njima planiramo još da razgovaramo jer verujemo da mogu da uštede i više’’, ocenila je ministarka.

Ona je, govoreći o snabdevanju gasom, rekla da je skladište u Banatskom Dvoru napunjeno u srpskom delu i prilično napunjeno u delu kojim upravlja ruski „Gasprom“.

Takođe, kako je dodala, u Mađarskoj je do sada uskladišteno približno 380 miliona kubnih metara gasa, a očekuje se da uskoro bude i punih 500 miliona kubnih metara.

,,Balkanskim tokom smo do 1. oktobra dobijali tri do četiri miliona kubnih metara gasa dnevno, sada dobijamo oko šest miliona kubnih metara, a u dogovoru sa ruskom stranom ići ćemo i na osam miliona kubnih metara, u zavisnosti od potreba TE-TO’’, precizirala je potpredsednica Vlade.

Ona je ukazala na to da su ukupne rezerve ostalih energenata trenutno na nivou od oko dva meseca, da je mazut obezbeđen do kraja grejne sezone, kao i da je plan da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata dodatno povećaju tako da mogu da pokriju i 90 dana.

Ministarka je predočila da nije ugroženo snabdevanje sirovom naftom Jadranskim nafotovodom, s tim da će se u skladu sa sankcijama EU prema Ruskoj Federaciji uskoro preći samo na uvoz nafte koja nije poreklom iz Rusije.

Energetski portal

Beograd jutros najzagađeniji glavni grad na svetu

12.10.2022

Nešto pre osam sati, Beograd je bio prvi u svetu po zagađenosti vazduha, sa indeksom zagađenja 169, objavljeno je na sajtu IQAir Earth. Isti indeks zabeležen je i u indijskoj prestonici Delhi.

Budući da se podaci ažuriraju u realnom vremenu, prestonice Srbije i Indije se od jutros smenjuju na prvom mestu ove liste.

Podaci IQAir Earth pokazuju da su ovog jutra među gradovima sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji – Užice, Čačak, Obrenovac, Gornji Milanovac, Požarevac.

Pročitajte još:

I na sajtu Beo eko, prema podacima do 7 časova, stoji upozorenje da je kvalitet vazduha na teritoriji Beograda zagađen.

Veći deo grada je u crvenoj zoni po prisustvu PM2,5 čestica.

Prisustvo PM10 čestica je u većem delu grada u narandžastoj zoni, što je označeno kao prihvatljiv nivo.

Prema podacima IQAir Earth o zagađenosti vazduha u glavnim gradovima, iza Beograda i Delhija, treći na svetu po zagađenosti vazduha je Dubai sa indeksom 167.

Slede Karači i Lahore u Pakistanu, Peking u Kini, Rijad u Saudijskoj Arabiji…

Inače, Beograd je i sinoć bio najzagađenija prestonica na svetu.

Izvor: RTS

Tehnologija za bolji život

12.10.2022

Nedavno je završen IFA 2022, najveći evropski sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata, koji se tradicionalno održava u Berlinu. Nakon dve godine virtuelnog prezentovanja, najveći svetski brendovi su se ponovo okupili i uživo prikazali svoje nove proizvode. Među njima se najviše istakla kompanija LG Electronics (LG) koja je pod sloganom Život, ponovo zamišljen (Life, Reimagined), osim brojnih inovacija, prikazala i jednu sveobuhvatnu viziju boljeg života sa novim pristupom tehnologiji i korisničkom iskustvu.

Kako izgleda taj pristup, najbolje pokazuju novi LG kućni aparati koji, osim tehnoloških unapređenja, imaju i praktičan dizajn koji olakšava prostorno planiranje. Ta simbioza može da se vidi na primeru LG Aero Furniture – prečišćivača vazduha „stonog tipa“ koji briše granice između nameštaja i uređaja za regulaciju kvaliteta vazduha. Tu je i LG WashTower Compact™, kompletno rešenje za pranje i sušenje veša koje ne samo da ima naprednu tehnologiju veštačke inteligencije, nego je i fizički smanjen za 100, odnosno 170 milimetara, tako da se lakše uklapa čak i u kompleksnije enterijere, a sa kapacitetima od 13 kg za pranje i 10 kg za sušenje veša, postaće omiljeni aparat mnogih domaćinstava. Tu si zaštitne LG tehnologije poput Direct Drive™ koja, uz pomoć veštačke inteligencije, automatski podešava najbolji režim pranja, što smanjuje oštećenja tkanine, a funkcija Smart Pairing™ sinhronizuje oba uređaja, štedeći tako i vreme i energiju.

Energetska efikasnost je postala neophodnost savremenog društva, zbog čega kompanija LG konstantno pronalazi načine kako da sa smanji energetsku potrošnju, uz besprekoran rad uređaja. Novi model frižidera, revolucionarni MoodUP™, ne samo da je energetski efikasan, nego i popravlja raspoloženje ukućana menjajući boje na vratima sa LED panelima., sa dodatnom opcijom da pušta i muziku preko ugrađenog zvučnika. Ako tome dodamo i, sada već poznate, LinearCooling i DoorCooling+ tehnologije, jasno je da ovaj frižider redefiniše značenje cool uređaja.

Predstavljeni su i drugi uređaji koji rashlađuju i osvežavaju, samo ne hranu, nego obuću. LG Styler ShoeCase i ShoeCare su kompletna rešenja za negu obuće, koja tehnologijom vodene pare dezinfikuju i održavaju obuću čistom. Tu je i Zeo-Dry filter koji upija vlagu i pomaže pri uklanjanju neprijatnih mirisa, čineći obuću prijatnijom za nošenje i čuvanje.

Ipak, ni jedno domaćinstvo ne bi bilo kompletno bez adekvatne kućne zabave. Kompanija LG već duže vreme drži lidersku poziciju u tehnologiji prikaza. Revolucionarnu OLED tehnologiju danas koriste i druge kompanije, čak i za ekrane mobilnih telefona. Kompanija LG je ove godine otišla korak dalje, prestavljajući prvi savitljivi OLED ekran od 42 inča na svetu – LG OLED Flex (model LX3). Ovaj futuristički televizor može da bude potpuno ravan ili da se savije do 900R, sa čak 20 nivoa zakrivljenosti, a da u svakom položaju prikazuje 100 odsto verodostojne boje, jer nema pozadinskog osvetljenja. Ako tome dodamo beskrajan kontrast, vreme odziva od 0,1 milisekunde, jasno je da će ovaj televizor poželeti svi pravi filmofili i gejmeri širom sveta.

Savitljivost nije samo odlika televizora. Osim LG UltraGear monitora, koji su preko noći postali poznati kao jedni od najboljih igračkih monitora, na kojima su posetioci IFA 2022 mogli da igraju najnovije igračke naslove, tu su i LG Ergo, jedinstveni ergonomski monitori koji mogu da se rotiraju po svim osama, i tako pomeraju granice produktivnosti, posebno u industrijama poput programiranja, arhitekture i dizajna.

Tokom trajanja IFA sajma, objavljeno je da će LG postati deo odbora Alijanse za povezivanje kućnih aparata, što znači da će LG ThinQ, aplikacija koja se koristi za daljinsku kontrolu i upravljanje LG uređajima, sada moći da se koristi i za uređaje drugih proizvođača. Ta vrsta kooperacije će umnogome olakšati funkcionisanje domaćinstava širom planete i omogućiti da i korisnici, koji trenutno nemaju LG uređaje, maksimalno uživaju u praktičnoj primeni LG tehnologija.

Izvor: Executive Group

Šta će se događati sa žitaricama u ovoj sezoni?

11.10.2022

field-hrana-žitarice — Photo-illustration: Pixabay

Najnovija predviđanja Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a (FAO) smanjila su drugi mesec za redom očekivanu količinu žitarica od 2.768 miliona tona za 5,9 miliona tona pa je sada 1,7 odsto ispod prošlogodišnje proizvodnje.

Smanjena je proizvodnja krupnozrnih žitarica sa 1.468 miliona tona za 14,3 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, a u odnosu na prethodnu godinu manja je za 2,8 odsto. Suša je smanjila prinos i setvene površine u SAD. Snižene su prognoze za proizvodnju kukuruza u Evropskoj uniji i Moldaviji. U Brazilu je ona umereno manja, ali na osnovu nedavno objavljenih službenih podataka, nacionalna proizvodnja ostaje rekordno visoka, pokazuje FAO izveštaj.

Prognoza globalne proizvodnje ječma povećana je za 2,5 miliona tona i iznosi 147,9 miliona tona, što je 1,7 odsto više na godišnjem nivou. Kada je reč o pirinču, on je smanjen za četiri odsto, ali je rod i dalje iznad proseka.

Proizvodnja pšenice

Prognoza globalne proizvodnje pšenice za 2022. povećana je od septembra za 10,2 miliona tona. Očekuje se da će dostići novi rekord od 787,2 miliona tona, što je jedan odsto više u odnosu na prošlu sezonu.

U Evropskoj uniji prinos žetve je bio bolji od očekivanog, prvenstveno hlebne pšenice, dok je Rusija imala rekordnu žetvu, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima. Australija može da očekuje drugu najveću zabeleženu proizvodnju te žitarice u 2022; nakon rekordnog maksimuma prošle godine. Ovo je sve nadoknadilo pad proizvodnje u Argentini.

Pročitajte još:

Pad svetske upotrebe žitarica

U 2022/2023. predviđa se pad svetske upotrebe žitarica. Predviđena količina je 2.784 miliona tona, što je pad od 8,7 miliona tona od septembra i 0,5 odsto ispod nivoa 2021/2022. Ovomesečnu reviziju naniže predvodi smanjenje od 6,4 miliona tona u prognozi korišćenja krupnozrnih. Ona sada iznosi 1.491 miliona tona, što je za 0,6 odsto manje u odnosu na nivo prethodne sezone. To je posledica smanjene upotrebe stočne hrane. Posebno je izražena za kukuruz u stočnoj hrani u Evropskoj uniji i SAD, ali i Kanadi.

Predviđa se da će korišćenje ječma pasti zbog manje upotrebe hrane u Maroku kao rezultat slabije proizvodnje, dok očekivani pad u Kini čini najveći deo prognoziranog pada globalne upotrebe sirka. FAO je snizio svoja predviđanja za svetsku iskorišćenost pirinča za 3,6 miliona tona od septembra, na 518,6 miliona tona.

Ukupna iskorišćenost pšenice, koja prema očekivanjima iznosi 774 miliona tona, nakon revizije ostaje blizu nivoa 2021/2022. i više je za 1,3 miliona tona u odnosu na septembar. Razlog je veća upotreba te žitarice u EU nego što se ranije očekivalo, a zbog manjih zaliha i veće domaće cene kukuruza, koje prebacuju potražnju na pšenicu.

Manje svetske zalihe

I pored revizije naviše od 2,9 miliona tona ovog meseca, predviđa se da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2023. smanjiti za 1,6 odsto ispod početnog nivoa, na 848 miliona tona.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephen Radford)

Ovaj trend se pripisuje smanjenju zaliha krupnozrnih žitarica od 5,4 odsto u odnosu na početni nivo, na 352 miliona tona, što je za 2,9 miliona tona manje od prethodne prognoze. Najviše se odnosi na kukuruz (-5,3 odsto) zbog manjih količina u Evropi i SAD usled slabe žetve, ali i Kini, gde je porasla njegova upotreba u ishrani.

Revizija za 2,1 milion tona naviše od septembra podigla je FAO-ovu prognozu za svetske zalihe pirinča na kraju marketinške godine 2022/2023. na 193,1 miliona tona.

Globalne zalihe pšenice će porasti za 3,2 odsto iznad svojih početnih nivoa i dostići 303 miliona tona. Ove izglede je omogućila rekordna žetva u Ruskoj Federaciji, gde će, zajedno sa Kanadom, Kinom i Ukrajinom, verovatno biti koncentrisan veći deo predviđenog rasta te žitarice.

Manja je i globalna trgovina

FAO-ova prognoza za globalnu trgovinu žitaricama u 2022/2023. smanjena je ovog meseca za 2,3 miliona tona, na 467 miliona tona. To je pad od 2,4 odsto u odnosu na nivo 2021/2022. sezone.

Kada je reč o kukuruzu, ona će blago pasti za 0,5 odsto ispod nivoa 2021/2022., odražavajući nižu potražnju za uvozom. Manja uvozna potražnja iz Kine, zajedno sa slabijim otkupom ječma od strane Turske zbog veće proizvodnje, takođe je glavni pokretač očekivanog pada globalne trgovine za 13,5 odsto kada su u pitanu ječam i sirak u 2022/2023.

Svetska trgovina pšenicom će pasti u 2022/2023. (jul/jun) na 192 miliona tona. Veće isporuke iz Kanade, Evropske unije i Ruske Federacije neće moći nadoknaditi očekivani pad izvoza iz Argentine, Indije i posebno Ukrajine u odnosu na nivo iz prethodne sezone. Međunarodna trgovina pirinčom će se donekle smanjiti u 2023. (januar/decembar) na 53,0 miliona tona, što je pad od 1,4 odsto u odnosu na nivo prognoze za 2022. godinu.

Izvor: Agroklub

NASA na korak do revolucionarnih baterija za električne avione

11.10.2022

batteries_baterije — Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Performanse električnih automobila bolje su iz godine u godinu zbog čega polako uzimaju primat nad konvenzionalnim četvorotočkašima. Ipak, kada je reč o avionima i drugim teškim vozilima sa smanjenim emisijama štetnih gasova, čini se da baterije nisu najbolja opcija.

Razlog leži u tome što bi pokretanje električnog aviona zahtevalo ekstremno masivnu bateriju koja bi dodatno uvećala težinu vozila, a time i utrošak energije.

Međutim, Nasini istraživači dali su još jednu šansu električnim avionima, a rezultati njihovog najnovijeg istraživanja ponovo bude interesovanje za vazduhoplove na baterije.

Naučnici napreduju u razvoju inovativnog paketa baterija koji je lakši, bezbedniji i efikasniji od baterija koje se danas koriste u električnim vozilima, objavila je NASA.

Za razliku od standardnih litijum-jonskih baterija, čvrste baterije ne sadrže tečnosti koje mogu da izazovu pregrevanje, požar ili gubitke energije tokom punjenja.

Pročitajte još:

Performanse baterije su ključni aspekt u razvoju električnih aviona – ove baterije moraju efikasno da skladište ogromnu količinu energije potrebnu za napajanje aviona, a da pritom ostanu lagane. Takođe, da bi napajala električnu letelicu, baterija mora biti u stanju da isprazni energiju izuzetno velikom brzinom.

Tim je shvatio da im arhitektura čvrstog stanja omogućava da promene konstrukciju i pakovanje svoje baterije kako bi uštedeli na težini i povećali energiju koju može da uskladišti.

Umesto smeštaja svake pojedinačne ćelije baterije u sopstveno čelično kućište, sve ćelije u novoj bateriji mogu biti naslagane vertikalno unutar jednog kućišta. Delimično zahvaljujući novom dizajnu, pokazalo se da čvrste baterije mogu da napajaju objekte ogromnog kapaciteta od 500 vat-časova po kilogramu – duplo više od električnog automobila.

Nakon nekoliko godina uspešnog rada Nasinog projekta nazvanog SABERS (Solid-state Architecture Batteries for Enhanced Rechargeability and Safety), istraživanje je izazvalo značajno interesovanje vlade, industrije i akademske zajednice.

„SABERS nastavlja da premašuje svoje ciljeve. Počinjemo da se približavamo ovoj novoj granici istraživanja baterija koja bi mogla učiniti mnogo više od litijum-jonskih baterija. Mogućnosti su prilično neverovatne “, rekao je Roko Viđano, glavni istraživač za SABERS.

Milena Maglovski

1...242243244...1.530 Page 243 of 1.530

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM