Najvažniji korak koji predstoji Srbiji kako bi postala članica Evropske unije predstavlja prenošenje propisa ove političke i ekonomske zajednice u nacionalni pravni sistem, a zatim i njihova adekvatna primena na svim nivoima. Među najzahtevnijim zadacima na tom putu nalazi se usvajanje politika o životnoj sredini koje su sadržane u Poglavlju 27 a čiji je cilj bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života, kao i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.
Osim usklađivanja zakonodavstva i donošenja brojnih propisa, neophodno je da dostignemo sve standarde koji omogućavaju uspešnu zaštitu životne sredine, adekvatnu borbu protiv klimatskih promena, kao i efikasno upravljanje otpadom i kontrolu emisije gasova sa efektom staklene bašte. Iako više nismo na samom početku, pred nama je i dalje dug put tranzicije. Veliki značaj imaju Zelena agenda za Zapadni Balkan i Evropski Zeleni dogovor kako za Srbiju, tako i za sve zemlje u predvorju Evropske unije koje idu ka tome da ispune cilj i da „stari” kontinent do 2050. godine postane klimatski neutralan. O tome kakve promene nas očekuju kada je reč o zaštiti životne sredine, upravljanju otpadom i čuvanju prirodnih resursa, razgovarali smo sa Sandrom Dokić, pomoćnicom ministra za zaštitu životne sredine.
U fokusu:
EP: Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 usvojena je u januaru 2020. godine. Kako teče ispunjavanje zacrtanih ciljeva?
Sandra Dokić: S obzirom na to da se više od jedne trećine pravnih tekovina EU upravo odnosi na životnu sredinu, osim procesa usaglašavanja, dostizanje standarda iziskuje izuzetno velike investicije u narednom periodu koje, prema procenama za neke sektore životne sredine kao što su sektor voda, sektor otpada i vazduha, iznose oko 12 milijardi evra. Zbog svega toga, možemo slobodno reći da je to jedno od poglavlja u postupku pridruživanja EU za koje će nam, radi dostizanja svih standarda, biti potrebno dosta vremena, posvećenosti, aktivnog učešća javnog i privatnog sektora, ali i samih građana. Radi potpune transpozicije direktiva EU u naš pravni sistem neophodno je u ovom trenutku doneti oko 80 različitih propisa (zakona i podzakonskih akata) ali moramo da budemo svesni da se i regulativa EU stalno menja, zahtevi i standardi se unapređuju, tako da je pred nama jedan proces konstantnog praćenja promena i usaglašavanja.
Veoma aktuelna oblast kao što su klimatske promene za nas predstavlja veliki izazov i mnoštvo obaveza sa kojima se prvi put susrećemo. Republika Srbija je u martu prošle godine napravila veliki iskorak u tom pravcu usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, a trenutno je u toku intenzivna izrada podzakonskih akata. Zakon o klimatskim promenama uspostavlja određene obaveze za sektore industrije i energetike u vidu sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV) emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) na nivou industrijskih i energetskih postrojenja, i u sektoru vazdušnog saobraćaja. To konkretno znači da ćemo raspolagati informacijama o nacionalnim emisijama GHG ne samo na nivou sektora, već i na nivou industrijskih i energetskih postrojenja, kao što su EPS, NIS, železare, cementare, toplane (iznad određenog kapaciteta) i drugi.
Postrojenja iznad određenog kapaciteta će imati obavezu da podnose zahtev za dobijanje dozvole za emisije gasova sa efektom staklene bašte i monitoring plan, odnosno da vrše proračun emisija (po utvrđenim metodologijama) kao i da dostavljaju izveštaje o emisijama koje verifikuje nezavisno verifikaciono telo priznato od strane Akreditacionog tela Srbije. Dozvola za emisije GHG, za sva postojeća, ali i nova postrojenja, izdavaće Ministarstvo. Uspostavljanje ovog sistema je preduslov za ulazak u Sistem trgovine emisijama EU. Našu posvećenost ovoj oblasti i ambiciju da doprinesemo smanjenju globalnog zagrevanja planete na realnim osnovama pokazali smo time što je u avgustu mesecu Vlada na predlog našeg Ministarstva usvojila Nacionalni utvrđeni doprinos (NDC) kojim planiramo smanjenje emisija GHG za 33,3 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.
EP: Uz pomoć UNDP-a napravljena je Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji. Šta ovaj dokument donosi?
Sandra Dokić: Ministarstvo zaštite životne sredine je krovna institucija za definisanje strateškog okvira za cirkularnu ekonomiju, zbog čega je 2020. godine, u okviru UNDP projekta „Platforma za cirkularnu ekonomiju za održivi razvoj u Srbiji’’, pripremilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Republici Srbiji. To je prvi dokument ove vrste u regionu i urađen je po ugledu na razvijene zemlje EU. Dokument je dao smernice za razvoj moderne, resursno i energetski efikasne cirkularne ekonomije u našoj zemlji. Tokom 2020. godine pripremljena je Ex-ante analiza efekata za cirkularnu ekonomiju. Zaključak ove analize je bio da je za oblast cirkularne ekonomije, kao multisektorske teme, potreban poseban dokument javne politike radi definisanja strateškog okvira. U skladu sa zaključkom, pripremljen je predlog Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period od 2022. do 2024. godine sa Akcionim planom.
Ovaj dokument javne politike je prošao javnu raspravu i očekujemo njegovo usvajanje nakon formiranja Vlade. Opšti cilj programa je stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije u cilju podrške zelenoj tranziciji. Merama i aktivnostima koje su definisane kroz pet posebnih ciljeva, pružiće se podrška privrednom sektoru u transformaciji na cirkularni model poslovanja, lokalnim samoupravama u stvaranju cirkularnih zajednica, unaprediće se sistem upravljanja otpadom i primena zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih instrumenata, a poseban akcenat će biti na podizanju svesti zainteresovane javnosti i obrazovnih institucija o konceptu cirkularne ekonomije. Sve ovo će doprineti uspostavljanju temelja za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji.
EP: Aktivno ste učestvovali u realizaciji projekta „Cirkularna ekonomija-nordijska iskustva”. Koliko su primenljiva iskustva razvijenih zemalja u našim okolnostima?
Sandra Dokić: Cilj projekta ‘’Cirkularna ekonomija–nordijska iskustva’’, koji su sprovodile Finska, Švedska, Norveška i Danska, bio je da se stručnoj javnosti u Srbiji, kroz organizovanje niza konferencija na kojima su učestvovali eksperti iz nordijskih zemalja, prenesu iskustva i primeri dobre prakse iz oblasti cirkularne ekonomije. To je bila i prilika da se ukaže na koristi cirkularne ekonomije, kao i na izazove sa kojima su se ove zemlje susretale u prethodnom periodu. Cirkularna ekonomija se smatra velikom šansom za zelenu tranziciju, jer se primenom ovog koncepta štede resursi, podstiču inovacije, smanjuje zagađenje, a otvaraju se i nova radna mesta i povećava konkurentnost. Jedna od oblasti kojoj se najviše pažnje posvetilo na ovim konferencijama je bilo upravljanje otpadom. Nema univerzalnog načina za tranziciju na cirkularnu ekonomiju, svaka zemlja ima neku svoju specifičnost i treba da pronađe svoj model koji će biti efikasan i održiv.
Ipak, dobro je bilo čuti od eksperata iz skandinavskih zemalja da je za dostizanje cirkularnosti na njihovom nivou potrebno vreme, značajne investicije, veliko strpljenje i posvećenost. Kao rezultat se dobija zdravija životna sredina, a otpad se može pretvoriti u resurs, ali i u novac. Ono što ohrabruje, uprkos dugačkom tranzicionom procesu, jeste da postoje dobri primeri prakse i u našoj zemlji, kako u privrednom sektoru, tako i u lokalnim zajednicama. Ovi pioniri cirkularne ekonomije prepoznali su ovaj koncept kao način da uštede resurse i energiju, i da istovremeno doprinesu smanjenju svog ugljeničnog otiska, što je sa aspekta klimatskih promena veoma pozitivan efekat.
Intervju vodila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.
