Svetski dan pčela – Uloga mladih u zaštiti oprašivača

20.05.2024

pčele — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Karits)

Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

U svetu je poznato oko 20.000 vrsta pčela i sve one neumorno oprašuju cvetne biljke – kako divlje, tako i one koje služe za ljudsku ishranu.

Pčele se nalaze na listi najvažnijih oprašivača, a ukoliko bi njihov opstanak bio doveden u pitanje, to ne samo što bi ugrozilo biljni i životinjski biodiverzitet, već i egzistenciju ljudi.

Prema podacima Ujedinjenin Nacija (UN), preko 75 odsto svetskih useva zavisi od oprašivača, dok blizu 90 odsto divljih cvetnih biljaka širom sveta ne bi moglo opstati bez oprašivanja.

Sigurnost hrane i očuvanje biodiverziteta u direktnoj su vezi sa opstankom pčela i zbog toga se svakog 20. maja obeležava Svetski dan pčela u cilju podizanja svesti o značaju ovih insekata.

Pročitajte još:

Ljudske aktivnosti poput širenja urbanih sredina i intenzivne poljoprivrede uz preterano korišćenje pesticida uništavaju prirodna staništa pčela i dovode do njihovog trovanja. Klimatske promene i zagađenje životne sredine dodatno ugrožavaju pčele, a prema proceni UN-a, sadašnje stope izumiranja vrsta su 100 do 1000 puta veće od uobičajenih zbog uticaja ljudi.

Danas se blizu 35 odsto oprašivača širom sveta suočava sa pretnjom od izumiranja i zbog toga UN poziva na hitne akcije u cilju njihove zaštite.

Tema ovogodišnjeg svetskog dana pčela je “Pčele se povezuju sa mladima” koja akcenat stavlja na ulogu mladih u borbi sa izazovima sa kojima se pčele i drugi oprašivači suočavaju.

Ova tema naglašava važnost uključivanja mladih u pčelarstvo i napore za očuvanje oprašivača, prepoznajući ih kao buduće čuvare naše životne sredine.

Ovogodišnja kampanja ima za cilj da podigne svest među mladima i drugim zainteresovanim stranama o suštinskoj ulozi pčela i drugih oprašivača u poljoprivredi, ekološkoj ravnoteži i očuvanju biodiverziteta. Angažovanjem mladih ljudi u pčelarske aktivnosti možemo inspirisati novu generaciju ekoloških lidera i osnažiti ih da pozitivno utiču na svet, piše UN.

Energetski portal

Francuska objavila rezultate prve komercijalne aukcije za plutajuće vetroelektrane na moru

20.05.2024

vetar , vetroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Brigitta Schneiter)

Francuska je objavila rezultate aukcije za 250 MW plutajuće vetroelektrane na moru u južnoj Bretanji. Kako se navodi, ovo je prva komercijalna aukcija za ovakvu vrstu elektrane na svetu.

U Evropi su se do sada gradili mali pilot i demonstracioni projekti, međutim ovom aukcijom napravljen je veliki korak prema komercijalizaciji i značajnijoj implementaciji. Štaviše, aukcija je prekretnica prema velikim projektima, a Francuska je na ovaj način sebe postavila među vodeće zemlje u oblasti plutajućih vetroelektrana na moru, navodi se na sajtu WindEurope.

Značaj plutajućih vetroelektrana na moru ogleda se u omogućavanju olakšane izgradnje. U ovom kontekstu treba istraći i tehničko i finansijsko pojednostavljenje. Naime, tradicionalnim vetroturbinama koje zahtevaju fiksno dno, potrebno je postavljanje temelja na dnu mora, što je moguće samo na relativno plitkim lokacijama. Na dubinama većim od 60 metara, ovo postaje komplikovano i skupo.

Zbog toga, plutajuće elektrane otvaraju nove mogućnosti iskorišćenja vetra na lokacijama, na kojima to nije bilo moguće do sada. Vetar je na lokacijama većih dubina jači, što dovodi do povećanja efikasnosti proizvodnje električne energije.

Pročitajte još:

Očekuje se da će plutajuće vetroelektrane dovesti do razvoja energije vetra na velikim delovima Atlantskog okeana, Sredozemnog mora, Norveškog mora i na drugim mestima koje imaju velike dubine.

Kao što ne prethodno napisano, Evropa je do sada instalirala samo male demonstracione i pilot projekte, koji zajedno imaju malo više od 200 MW.

U decembru se očekuje da će Francuska objaviti pobednike za još dva tendera za lokacije u Mediteranu za projekte od 250 MW. Pored ove zemlje, Španija, Portugal, Norveška, Grčka i Italija takođe rade na otvaranju prvih aukcija za plutajuće vetroelektrane.

Govoreći ukupno na nivou Evrope, ukoliko svi relevantni tenderi budu završeni do 2025. godine, može se očekivati da će do 2030. godine Evropa imaju najviše 3 GW kapaciteta iz ovog izvora.

Energetski portal

Užice: Požar ugašen na površini većoj od 70 odsto, u toku aktivnosti na gašenju žarišta

20.05.2024

Nakon nekoliko dana više od 70 odsto požara na delu deponije „Duboko“ je ugašen. Termovizijski dronovi i kamere doprineli su da se locira samo žarište i sada se radi i na njegovom gašenju. Ukoliko sve bude išlo po planu, požar na deponiji biće u potpunosti ugašen za pet, šest dana, navodi se na sajtu grada.

Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica ističe da je situacija dana u dan sve bolja.

„Mnogo je manje dima i na samom telu deponije, a zahvaljujući angažovanju mehanizacije i ljudstva, uspeli smo da ugasimo više od 70 odsto požara na samom telu deponije. Kada kažem 70 odsto, to znači, da je isto toliko otpada na telu deponije pravilno tretirano, ugašeno vodom, zasuto zemljom i postavljeno na stabilno tlo. To je kao što smo govorili i prethodnih dana jedini pravi način da se ovaj požar u potpunosti ugasi. Termovizijski dronovi i kamere pomogli su nam da lociramo samo žarište požara, do koga su došli angažovani na gašenju i uspeli da priđu sa svih strana, tako da se trenutno se radi na gašenju samog žarišta. U velikoj meri nam je pomogla platforma koju smo dopremili zahvaljujući Repubičkom štabu za vanredne situacije, koja je u značajnoj meri ubrzala proces gašenja“, naglasila je gradonačelnica.

Pročitajte još:

Ona dodaje i da je prema proceni stručnjaka još pet, šest dana potrebno da se požar u potpunosti eliminiše.

„Ukoliko ne dođe do nepredviđenih situacija, a nadamo se da neće, požar će biti ugašen u narednih pet do šest dana. Zahvalila bih se još jednom svim ljudima koji su danima ovde angažovani i vatrogascima i mašinistima i vozačima kamiona. Oni su naši heroji, koji su dali sve od sebe da se požar na telu deponije ugasi što pre i za to im još jednom veliko hvala“, zaključila je gradonačelnica.

Podsetimo, u planu je dugoročno rešenje za deponiju „Duboko“, biće izgrađena prava sanitarna ekološka deponija, Ministarstvo zaštite životne sredine već je raspisalo tender i u toku ove godine realizovaće se taj projekat.

Energetski portal

Ugovore za energetsku sanaciju domaćinstava dobilo 13 gradskih opština u Beogradu

20.05.2024

izolacija — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Foto-ilustracija: Unsplash (Milivoj Kuhar)

U ovogodišnjem programu energetske sanacije u domaćinstvima, ugovore je dobilo 13 gradskih opština u Beogradu, među kojima su i Savski venac, Surčin, Zvezdara, Stari grad, Vračar, Lazarevac, Obrenovac i druge.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, ove opštine prepoznale su značaj ulaganja u energetsku efikasnost i podržale su Beograđane da troše manje energije kroz zamenu stolarije, fasade, izolacije, neefikasnih kotlova, kao i da postave solarne kolektore i panele, a samim tim i smanje svoje račune.

,,Građani za izvođenje ovih radova mogu da dobiju od 50 do 65 odsto vrednosti investicije dok već od juna očekujemo raspisivanje prvih javnih poziva za građane”, rekla je ministarka.

Kako je podsetila, na prošlogodišnjem javnom pozivu subvencije u Beogradu dobilo je oko 1.300 domaćinstava, a ove godine očekuje se značajno veći broj učesnika.

„Ove godine očekujemo dvostruko više učesnika s obzirom da po prvi put u programu učestvuje i Novi Beograd, najmnogoljudnija lokalna samouprava u Srbiji. Za subvencije je Ministarstvo, zajedno sa gradskim opštinama u Beogradu, obezbedilo više od 253 miliona dinara, što je dva puta više nego prethodne godine”, rekla je ona.

Pročitajte još:

Radovi na energetskoj sanaciji domaćinstava veoma brzo se izvode, tri do pet meseci od njihovog početka, rekla je ministarka i dodala da se u zavisnosti od mera mogu ostvariti uštede energije između 30 i 50 odsto.

„Time se takođe ulepšavaju domovi i povećava vrednost nekretnine. Procedura prijavljivanja je pojednostavljena i efikasna zbog čega pozivam sve građane da se prijave”, rekla je ministarka.

Dodala je da će primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka i drugih socijalnih davanja, odnosno energetski ugroženi kupci, prvi put u 44 lokalne samouprave moći da dobiju subvencije do 90 odsto vrednosti ulaganja u energetsku sanaciju domaćinstava, kao i da će u Zemunu građani moći da dobiju ove subvencije.

Đedović Handanović je podsetila da resorno ministarstvo sarađuje sa Gradom Beogradom na nekoliko projekata u oblasti energetske efikasnosti.

„Danas je objavljena preliminarna rang lista u okviru projekta energetske sanacije stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja. Odabrana je 271 stambena zgrada u Beogradu, ukupne površine oko 700.000 kvadratnih metara, koje su kandidati da dobiju subvenciju do 50 odsto vrednosti energetske sanacije, nakon završetka energetskih pregleda i izrade studija. Zahvalna sam upravnicima zgrada na velikom interesovanju a mi ćemo nastaviti da razvijamo ovaj program”, rekla je ona.

Dodala je da se za nekoliko nedelja završavaju radovi na energetskoj sanaciji Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu, koji je prva od 26 zgrada centralne vlasti u Beogradu koje će biti sanirane do 2027. godine, što će uticati na lepši izgled grada i uštedu energije u ovim zgradama.

U ovogodišnjem programu energetske sanacije u domaćinstvima učestvuju sledeće gradske opštine u Beogradu: Lazarevac, Savski venac, Stari grad, Mladenovac, Obrenovac, Rakovica, Surčin, Zvezdara, Barajevo, Novi Beograd, Zemun, Grocka i Vračar.

Energetski portal

Može li teška industrija da se osloni na solarnu energiju?

19.05.2024

industrija-čelik — Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Dekarbonizacija teške industrije je jedan od najvećih izazova kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, jer ovaj sektor troši ogromne količine energije, a za to je još uvek najisplativija upotreba fosilnih goriva.

Industrijski sektor odgovoran je za četvrtinu emisija gasova staklene bašte, i zbog toga je potrebno razviti nove materijale i procese koji će biti ekološki prihvatljivi, a ujedno i ekonomski konkurentni uglju, kažu stručnjaci iz Centra za strateške i internacionalne studije.

Upravo su švajcarski istraživači otkrili novi ekološki izvor toplotne energije tako što su, koristeći solarnu energiju, uspeli da generišu preko 1.000 °C koja je neophodna za topljenje čelika, proizvodnju cementa i druge namene.

Emiliano Kasati, vođa istraživanja sa Federalnog tehnološkog instituta u Cirihu, kaže da njihov koncept koristi sintetički kvarc za hvatanje sunčeve energije.

Pročitajte još:

Itraživači su napravili solarne prijemnike koji koncentrišu i stvaraju toplotu pomoću hiljada ogledala za praćenje sunca. Uređaj za termičko hvatanje sastoji se od sintetičke kvarcne šipke za koju je pričvršćen neprozirni silicijumski disk kao apsorber energije. Kada su uređaj izložili energetskom fluksu koji je ekvivalentan svetlosti koja dolazi od 136 sunaca, ploča apsorbera dostigla je 1.050°C, dok je drugi kraj kvarcne šipke ostao na 600°C.

„Prethodna istraživanja su uspela da pokažu efekat termičkog hvatanja samo do 170°C. Naše istraživanje je pokazalo da solarno termalno hvatanje radi ne samo na niskim temperaturama, već i znatno iznad 1.000°C. Ovo je ključno jer pokazuje njegov potencijal za industrijske primene u stvarnom svetu“, rekao je Kasati.

On dodaje da moramo da dekarbonizujemo energiju uopšte ukoliko želimo da se uhvatimo u koštac sa klimatskim promena.

„Ljudi imaju tendenciju da razmišljaju samo o električnoj energiji kao o energiji, ali u stvari, otprilike polovina energije se koristi u obliku toplote“, dodao je Kasati.

Studija o njegovom konceptu objavljena je u časopisu Device, sa ciljem da demonstrira potencijal čiste energije u industrijama koje intenzivno koriste fosilna goriva.

Milena Maglovski

CEEFOR projektuje još jednu elektranu

19.05.2024

U vremenu kada zemlje širom sveta tragaju za održivim rešenjima, posežu za obnovljivim izvorima energije i teže energetskoj nezavisnosti, svaki nov projekat na tom putu simbol je napretka. Na obodima istočne Srbije, u Braničevskom okrugu, planirana je izgradnja solarne elektrane na zemlji koja bi trebalo značajno da doprinese proizvodnji čiste, obnovljive energije kada je u pitanju naša zemlja.

Celokupna projektno-tehnička dokumentacija ove solarne elektrane poverena je Centru za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR), tačnije njihovim inženjerima koji imaju veliko iskustvo kada je reč razvoju projekata iz obnovljivih izvora energije. Stručni tim kompanije nudi celokupne projektantske i konsultantske usluge u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije – od sprovođenja energetskih audita (preliminarnih, kratkih i detaljnih energetskih pregleda), izrade studija opravdanosti za energetske tehnologije, projektovanje za ishodovanje dozvola, izvođačke projekte za izgradnju i korišćenje obnovljivih izvora energije i drugih potrebnih usluga u ovoj oblasti.

Prema izrađenom projektu, za ovu solarnu elektranu na zemlji biće potrebno 5.400 fotonaponskih panela sa pojedinačnom snagom između 570 i 720 Wp koji će biti povezani sa 30 invertora snage 100 kW. Inženjeri kompanije CEEFOR odlučili su se za invertore proizvođača Fronius GmbH, model TAURO ECO 100-3-P, koji garantuju efikasnu konverziju solarne energije u električnu, budući da nude jedne od najkvalitetnijih proizvoda na tržištu. Konačni izbor konstrukcije i načina fundiranja zavisiće od rezultata geomehaničkih analiza i statičkih proračuna.

Solarni paneli biće raspoređeni u 18 redova, u pravcu od zapada ka istoku, sa vertikalnom orijentacijom i pod uglom od 20 stepeni. Elektrana će se nalaziti unutar granica parcele od 4,04 hektara, demonstrirajući kako efikasno koristiti prostor, s obzirom na to da dužina ovih redova zavisi od oblika parcele. Visina stubova konstrukcije u najnižoj tački iznosiće 50 centimetara.

U FOKUSU:

Na lokaciji solarne elektrane prosečna godišnja iradijacija, tačnije količina dolazne sunčeve svetlosti, iznosi 1.300 kWh/m2, zbog čega se očekuje da će godišnja proizvodnja elektrane iznositi 4.533.541 kWh, uz specifičnu proizvodnju od 1.271,46 kWh/kWp.

Kada je reč o pozitivnim efektima ova solarna elektrana na godišnjem nivou će uštedeti više od 3,6 miliona kilograma ugljen-dioksida. Kako bismo približili ovu brojku, možemo povući paralelu sa primerom uštede prosečnih zrelih stabala koja mogu apsorbovati oko 20 kilograma ugljen-dioksida godišnje, naravno u zavisnosti od vrste, starosti, zdravlja i drugih karakteristika. Ukoliko uzmemo prosečnu vrednost od 20 kilograma godišnje za jedno tipično zrelo stablo, ušteda ugljen-dioksida pomenute elektrane je ekvivalentna godišnjoj apsorpciji otprilike 180.000 stabala.

Postrojenje će ne samo doprineti smanjenju emisije štetnih gasova, već će i generisati značajne količine čiste energije za potrebe lokalne zajednice kada elektrana bude priključena na distributivni sistem.

Sa ukupnom instalisanom snagom od 3.564 MWp DC, 3MW AC, elektrana u ovom delu Srbije sigurno će predstavljati značajan korak ka održivom razvoju i energetskoj nezavisnosti i ispunjenju zacrtanih ciljeva kada je reč o upotrebi obnovljivih izvora energije.

Kompanija CEEFOR će i ovog puta ponovo imati priliku da pokaže svoju profesionalnost i stručnost, proisteklu iz dugogodišnjeg iskustva u oblastima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora.

Rad kompanije temelji se na detaljnom planiranju i preciznoj implementaciji od strane inženjera, što ih čini jednom od vodećih u svojoj oblasti, kao i u stvaranju zelenije i čistije energije u našem regionu.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Novi Sad: u toku radovi na dva mosta kojima će se rasteretiti saobraćaj

19.05.2024

whatsapp_image_2024-05-16_at_16.41.45 — Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

U Novom Sadu u toku su radovi na izgradnji dva nova mosta. Peti novosadski most koji se gradi u okviru Fruškogorskog koridora, između Petrovaradina, odnosno naselja Sadovi i Kaća rešiće problem ulaska teretnih vozila u grad i time rasteriti saobraćaj.

Prema rečima Gorana Vesića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Novom Sadu sada se grade dva mosta i počinje treći.

Kako je naglasio, do oktobra 2026. godine biće završen Fruškogorski koridor, u okviru kojeg se i gradi most preko Dunava, Kać – Petrovaradin, što znači da će za malo više od dve godine i taj most biti potpuno u funkciji.

Takođe, naveo je i da će most u nastavku Bulevara Evrope, koji će imati vezu sa Fruškogorskim koridorom, biti pušten u saobraćaj do kraja 2026. godine.

Nakon što mostovi budu završeni, saobraćaj na Mostu slobode biće smanjen za 40 odsto, a preko mosta na Petrovaradinskoj dugi za 50 odsto, rekao je ministar i dodao da će Novosađani godišnje štedeti oko 750.000 evra samo za gorivo zbog kraćih veza između delova grada preko novih mostova. Takođe, ovime će se smanjiti i zagađenje vazduha.

Pročitajte još:

Podsetio je i da se ispod Fruške gore gradi najduži tunel u Srbiji, dug 3,5 kilometara, koji će trajanje vožnje sa 20 minuta, koliko sada automobilima treba da prođu kroz zaštićenu prirodnu zonu, smanjiti na pet minuta. Kako je dodao, ovo je najekološkiji projekat koji trenutno postoji u Srbiji.

Ministar je rekao da je most Kać – Petrovaradin posebno važan i zbog toga što će biti ne samo veza Fruškogorskog koridora sa auto-putem Beograd – Novi Sad, već i veza do nove brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, čija je izgradnja počela.

Najavio je i nastavak realizacije projekata saobraćajne infrastrukture i izvan Novog Sada. Naime, pored ovog grada gde će se graditi i još jedan pešačko biciklistički most, sledi i obnova regionalih puteva.

Kako je danas rečeno, sa prilaznim vijaduktom, četvrti novosadski most biće dug oko 2,5 kilometra, dok će glavna konstrukcija iznad reke biti duga 880 metara.

Ovaj most će imati dve kolovozne, sa po dve saobraćajne trake, biće širok skoro 30 metara, a imaće i obostrane pešačke i biciklističke staze.

Konstrukciju nad vodom držaće tri jednostruka pilona od po 30 metara visine, sa 11 kosih zatega u parovima.

Rečeno je i da je peti novosadski most ili kako ga zovu Fruškogorski most, deo planiranog Fruškogorskog koridora i imaće ukupnu dužinu od 1.765 metara, uključujući prilazne konstrukcije, sa širinom od 25 do 28 metara.

Glavni deo ovog mosta preko Dunava prostiraće se na dužini od 505,75 metara.

Energetski portal

Žetva pšenice već početkom juna a silosi puni starog roda – kako sačuvati kvalitet hlebnog zrna

19.05.2024

poljoprivreda , pšenica — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Vremenski uslovi ubrzali su razvoj pšenice, pa se žetva hlebnog zrna može očekivati mnogo ranije nego što je to uobičajeno za naše područje, kažu stručnjaci. Iako je u ovom trenutku teško proceniti koliki će biti prinosi, svi se slažu da ne bi trebalo da budu ni rekordno niski, niti visoki. Zbog velikih zaliha i ove godine postavlja se pitanje kako će se očuvati kvalitet i uskladištenog zrna i novog roda, budući da će u mnogim silosima doći do mešanja stare i nove pšenice.

Visoke temperature tokom zime i proleća i nedostatak padavina skratili su trajanje vegetacije pšenice, što je uticalo na formiranje sklopa biljaka i broj zrna u klasu, kažu stručnjaci.

,,To je 80 odsto nosilac prinosa, dok sama masa zrna, odnosno, nalivanje ima manji uticaj na prinose. Dobri vremenski uslovi u ovom periodu mogu povećati masu zrna, ali to ne može da nadoknadi negativne stvari koje su uticale na formiranje sklopa“, kaže dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

,,Deficit padavina od setve do sada je, u zavistnosti od regiona, preko 100 litara. Poslednje kiše koje nisu bile prevelike, jednim delom mogu da kompenzuju nedostatak vlage, ali ne i da pokriju deficit koji postoji“, objašnjava naš sagovornik.

Majske kiše su, kažu stručnjaci, došle su u poslednji čas za sve poljoprivredne kulture. Ipak, nije ih bilo u svim regionima u istim količinama.

,,U Banatu, takoreći, nije ni bilo padavina, dok je u Sremu izmereno oko 60 litara po metru kvadratnom. Dosta padavina je bilo u Negotinskoj krajni, Pomoravlju, Podrinju i na Severu Vojvodine. Tamo gde je bilo više od 30 litara kiše pšenica ima dosta dobre uslove za razvoj“, kaže Zorica Radičević, agrometeorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

,,I u narednom periodu očekuje nas promenjivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, ali nestabilno sa čestom pojavom kiše i lokalnih pljuskova sa grmljavinom i pojačanim jugoistočnim vetrom u košavskom području. Prognozirani uslovi pogodovaće razvoju ozimih žita. Ako bude redovnih padavina stvoriće se dobre zalihe vlage u zemljištu za nalivanje zrna“, dodaje naša sagovornica.

Zbog povećane vlažnosti i vazduha i zemljišta, upozorava, treba obratiti pažnju na pojavu bolesti, pre svega fuzarioze.

Pročitajte još:

Bolesti umanjile kvalitet pšenice

Vremenske prilike prethodnih meseci uticale su na pojavu istih bolesti koje smo imali na pšenici i ječmu prošle godine, a pogodovale su i razmnožavanju štetočina kojih je bilo daleko više nego ranije.

,,Sigurno je da se ne možemo nadati izuzetnom kvalitetu pšenice imajući u vidu uticaj bolesti koje su prisutne i koje su bile prisutne i prošle godine. Jasno je da bi kvalitet koji smo imali 2022. bio čudo, tako da se u ovom trenutku nadamo bar prošlogodišnjem kvalitetu, pod uslovm da nas padavine ne iznenade pred žetvu kada usevi budu sazreli“, kaže Sunčica Savović, direktror Udruženja „Žita Srbije“.

Koliki će biti prinosi pšenice teško je u ovom trenutku prognozirati. Ipak, stručnjaci nisu pesimisti.

,,Prinos ozimih useva ne varira kao što je to kod prolećnih useva. Kod pšenice je to 10, 15 posto u odnosu na prosečnu godinu. Ne verujem da ćemo imati izuzetno niske prinose, niti ćemo imati rekordnu godinu“, navodi Mirosavljević.

Budući da je ove godine mnogo više njiva zasejano pšenicom iz sopstvene proizvodnje i da su mnogi ratari štedeli na mineralnom đubrivu, sigurno je da će biti velikih varijacija u prinosima od parcele do parcele.

,,U okviru istih regiona i atara imaćemo prinose koji će biti i dve tone, ali će biti i sedam tona po hektaru. Ako bismo sada morali da svedemo prosečni prinos, onda ovog trenutka izgleda kao da ćemo imati minimalne prinose od 4,7 tona po hektaru do pet tona po hektaru“, objašnjva Savovićeva.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Dve godine od pokretanja REPowerEU – nastavak uspešnog razvoja energije vetra uz podršku EU

18.05.2024

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

U maju 2022. godine, Evropska komisija pokrenula je REPowerEU, plan kao odgovor na tadašnji poremećaj globalnog energetskog tržišta koji je izazvan dešavanjima u Ukrajini. Ovog meseca obeležena je druga godina od kako je pokrenut, a njegov uspeh posebno se ogleda u unapređenju razvoja energije vetra.

Plan je doveo do ubrzanja izdavanja dozvola za vetroelektrane i potpomogao da se poveća udeo vetra u evropskom miksu električne energije, koji u ovom trenutku iznosi 19 odsto. Godišnja proizvodnja energije iz vetra porasla je sa 375 TWh na 466 TWh. Kada je reč o potrebi za gasom, ona je zahvaljujući ovom povećanju, smanjena za 95 milijardi kubnih metara, a ujedno je izbegnuto da se emituje 119 miliona tona ugljen-dioksida.

Prema podacima koje je izneo WindEurope, evropska industrija vetra u ovom trenutku doprinosi 52 milijarde evra BDP-u Evropske unije i obezbeđuje radna mesta za više od 300.000 ljudi.

Plan Evropske unije jeste da udeo energije vetra u miksu električne energije bude 35 odsto do 2030. godine i više od polovine do 2050. godine.

Dve godine kasnije, Evropska unija pokrenula je nove inicijative kako bi osigurala da se zadrži uspešan trend prema daljem ubrzanju izgradnje obnovljivih izvora energije (OIE), koji je postavio REPowerEU.

Pročitajte još:

Nova inicijativa, koja treba da podrži dalje ubrzanje primene energije vetra, uključuje nekoliko ključnih stavki. Prvo, smernice i preporuke o dizajnu aukcije OIE, zatim smernice i preporuke za izdavanje dozvola za OIE, tu je i uputstvo za određivanje područja ubrzanja OIE, kao i digitalna platforma za planiranje aukcija.

Kada je reč o dizajnu aukcije, Komisija je objasnila šta svaki od kriterijuma treba da podrazumeva. Primera radi, kriterijumi koji nisu cenovni treba da budu specifični za tehnologiju, dok kriterijumi za prekvalifikaciju treba da uključe sajber bezbednost i odgovorno poslovno ponašanje.

Kako bi se pojednostavila pravila i procedure za izdavanje dozvola, Komisija je navela na koji način države članice treba da primenjuju novu Direktivu o obnovljivoj energiji (eng. Renewable Energy Directive). Takođe, do novembra 2025. godine članice moraju da uspostave jedinstvene šalter sale i da potpuno digitalizuju procedure za izdavanje dozvola.

Govoreći o dodatnom dokumentu koji je Komisija usvojila – dokument sa uputstvima o određivanju područja ubrzanja OIE, treba reći da su prema revidiranoj Direktivi to lokacije za koje se ne očekuje da će implementacija ovakvih projekata imati značajne negativne uticaje na životnu sredinu. Na ovakvim lokacijama procedura se ubrzava kako bi se osigurala brza primena specifičnih tehnologija.

Prisećanja radi, revidirana Direktiva o obnovljivoj energiji, iza za cilj da Evropska unija postigne 45 odsto udela obnovljive energije do 2030. godine, sa pravno obavezujućim minimalnim ciljem od najmanje 42,5 odsto. Obnovljiva energija predstavlja ključ plana Evropske unije za ostvarenje klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Katarina Vuinac

Inovativna rešenja za ravnomernu zelenu tranziciju

18.05.2024

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ima jedinstveni Program finansiranja, koji je osmislio tim za vitalni razvoj ove organizacije. Program finansiranja vezan je za Javne pozive u formi izazova za inovacije, u okviru njihove Platforme za zeleno finansiranje u Srbiji. Realizuju ga sa ciljem da podrže one koji imaju inovativna rešenja za klimatske promene, zaštitu životne sredine, zelenu tranziciju privrede i društva, a potrebna im je tehnička i finansijska podrška da ih sprovedu. Od 2017. do januara 2024. godine podržali su 103 zelene inicijative sa šest miliona dolara sufinansiranja i privukli 55 miliona dolara za njihovo sprovođenje. Sufinansiranje su obezbedili donatori, uz čiju podršku sprovode projekte u oblasti zelene transformacije – Evropska unija, vlade Švedske, Švajcarske i Japana, kao i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).

Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj UNDP Srbija, u razgovoru za naš časopis kaže da inicijative realizovane zahvaljujući ovom Programu doprinose ublažavanju klimatskih promena, dekarbonizaciji privrede i povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ubrzanju prelaska na cirkularnu ekonomiju i smanjenju otpada, unapređenju kvaliteta vazduha i biodiverziteta, uspostavljanju održivih prehrambenih sistema, kao i povećanju energetske efikasnosti i obezbeđivanju pravednosti procesa energetske tranzicije u Srbiji.

– Inicijative se sprovode širom zemlje i doprinose da se zelena tranzicija odvija ravnomerno. Mnoge imaju veliki potencijal da se dalje proširuju i primene na drugim mestima – kaže Petrović.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući podršci stručnjaka UNDP-a, otvaranju prilika za umrežavanje i promociji u javnosti, nekoliko sufinansiranih projekata je prevazišlo prvobitno planirane okvire. Jedan projekat je uspeo da prikupi devet miliona evra u kreditima banaka za širenje novog pristupa proizvodnji električne energije iz biomase.

U FOKUSU:

Postupak prijavljivanja

Javni pozivi za inovacije otvoreni su za kompanije iz privatnog i javnog i sektora, istraživačke institucije, organizacije civilnog društva i lokalne samouprave, poljoprivredna gazdinstva i zadruge.

– Nakon ocenjivanja pristiglih prijava, autori izabranih rešenja prolaze obuku i dobijaju mentorsku podršku da ideje pretvore u opipljive poslovne planove i izvodljiva zelena ulaganja. Oni koji najuspešnije završe ovaj proces dobijaju sufinansiranje za primenu svojih inovativnih ideja – objašnjava Petrović.

Od podržanih investicija očekuje se da doprinesu zelenoj transformaciji privrede i unapređenju kvaliteta životne sredine i života građana Srbije. Ujedno moraju imati uticaj na pravednu tranziciju, smanjenje energetskog siromaštva i otvaranje zelenih radnih mesta.

Specifičnosti programa

Naš sagovornik kaže da je analiza ovog pristupa zelenom finansiranju, koju je uradio nezavisni konsultant, pokazala da Program ima više specifičnosti koje mu daju komparativnu prednost u odnosu na druge slične programe podrške zelenom finansiranju u Srbiji. On omogućava da se pokrenu inovativni projekti u ranoj fazi razvoja, što im daje šansu da privuku i druge investitore. Među retkim je programima koji se istovremeno fokusiraju na zelene inicijative i na inovacije i jedan je od malobrojnih koji konkretno ciljaju na zelene projekte. Jedini je otvoren za širok dijapazon učesnika, uključujući startape, mala i srednja preduzeća (MSP), kao i velike korporacije, iz privatnog i javnog sektora.

– Program učesnicima obezbeđuje praktičan rad sa mentorima i konkretne smernice, pružajući im znanja i veštine potrebne da izvedu održive i finansijski isplative poduhvate. Mentori pomažu projektnim timovima i da protumače zakone i dobiju neophodne dozvole, kako bi sproveli svoje projekte u skladu sa pravnim okvirom – kaže Petrović.

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Rode su se vratile – vreme je da vidimo da li su sve tu

18.05.2024

ptice , roda — Foto-ilustracija: Unsplash (Ben Berwers)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprovodi osmi Međunarodni popis belih roda koji se obavlja svake desete godine. Popis se sprovodi u dva kruga, prvi je počeo i traje do 31. maja, drugi će početi 17. juna. Građanima je upućen poziv da učestvuju u prebrojavanju roda i da na taj način doprinesu širenju znanja o belim rodama, njihovim gnezdima i mladuncima.

Gost Jutarnjeg programa, Uroša Stojiljkovića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navodi da je popis važan kakao bismo znali koje prostore naseljavaju rode, njihovu brojnost, stanje gnezda i broj mladunaca.

„Kad poredimo podatke iz prethodnih godina ili podatke na međunarodnom nivou, možemo da izvučemo dosta zanimljivih zaključaka. Na primer, negde šezdesetih-sedamdesetih godina bele rode su počele da smeštaju svoja gnezda na bandere, na stubove dalekovoda, i na škole. U suštini na sve objekte koje su ljudi napravili. To ranije nije bio toliko slučaj, dakle možemo da izvučemo neki zaključak da su ove ptice prilagodljive“, objašnjava Stojiljković.

Pored toga, ukoliko se zna da su gnezda danas pretežno na dalekovodima, mogu se preduzeti adekvatne mere zaštite, s obzirom na to da veliki broj belih roda strada od strujnog udara. Pošto su njihova gnezda dosta teška i masivna, kada ima dosta vlage često dolazi do strujnog udara ili požara.

Populacija roda u Srbiji je generalno stabilna, pokazuju podaci. Brojnost se procenjuje na oko 1.200-1.400 parova. U nekim evropskim zemljama populacija belih roda je znatno opala, dodaje Stojiljković. Na primer u Danskoj krajem 19. veka bilo je oko četiri hiljade parova, a posle 100 godina ostalo je samo 20 parova belih roda na teritoriji cele Danske. Zato su preduzete određene mere zaštite i populacija se oporavila, ne samo u Danskoj, već i u pojedinim okolnim zemljama.

Pročitajte još:

Zašto se ne vraćaju rode

Uzrok za opadanje populacije roda je pre svega ljudski faktor, ističe gost Jutarnjeg programa.

„Rode su nekako vezale svoj život za ljude. Nestanak pogodnih staništa, one se hrane na nekakvim otvorenim, vlažnim staništima, preoravanje livada, isušivanje močvara, preterana zagađenost vodenih tokova, prekomerna upotreba pesticida u poljoprivredi jer rode se hrane insektima. Nestanak odgovarajuće hrane, pa se one sve više hrane na deponijama, gde pronalaze hranu u kojoj ima i lekova, termički obrađene hrane i tako dalje“, ističe Stojiljković.

Gotovo 80 odsto populacije roda u Srbiji se nalazi na teritoriji Vojvodine, uglavnom Banat, Bačka, Potisije, Potamiše itd. Ima ih i južnije, na Savi, Dunavu, Južnoj Moravi, Timou, mada ih ima i na Pešteru, ima ih i zapadno, ima ih i na nekim većim visinama, na primer, na Pešteru i Vlasini.

Foto-ilustracija: Unsplash (Georg Bommeli)

Rode imaju svoj GPS

Rode su s pomoću svog unutrašnjeg instinkta vraćaju uvek na isto gnezdo. Nekad ga promene iz nekog razloga, eventualnog pada starog gnezda ili promene uslova u okolini, ali opet naprave negde u blizini, objašnjava Dragiša Petrović, član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iz Čačka.

„Ali u principu se vraćaju uvek na jedno gnezdo. To je onaj njihov urođeni instinkt i taj GPS koji ih odvede do Afrike, 12.000 kilometara, i vrati ih ponovo na isto mesto gde su bili prošle godine. Mislim, to su neka čuda prirode koje nauka objašnjava i pokušava još uvek da shvati“, ističe Petrović.

Kako da se uključite u popis roda

Bele rode su ptice koje su lako uočljive. Nije potreban dvogled kako bi se prepoznale ili prebrojali mladunci, zato Društvo za proučavanje ptica Srbije poziva građane da se uključe u akciju popisa.

„U tu svrhu smo mi izradili jednu aplikaciju za mobilni telefon da bismo sakupili kvalitetne, tačne podatke sa tačnim koordinatama. Ta mobilna aplikacija se može preuzeti preko našeg sajta pticesrbije.rs. Za one koji ne koriste tehnologiju, postoji i jedan formular koji se takođe popunjava i na osnovu toga mi saznajemo gde se tačno nalazi gnezdo, u kakvom je stanju, koliko ima mladunaca, da li su tu samo roditelji itd“, navodi Uroš Stojiljković.

Ukoliko neko ima bilo kakvu nedoumicu, uvek može da kontaktira Društvo za proučavanje ptica u Novom Sadu, bilo mejlom ili da telefonira koordinatorima popisa.

Organizator ovog Međunarodnog popisa je Organizacija Bird Life u Nemačkoj i svi podaci na kraju i drugog kruga popisa, koji počinje 17. juna i trajeće do jula biće dostavljene u ovu bazu.

Izvor: RTS

Zemlje EU na različite načine stimulišu kupovinu ekoloških vozila

17.05.2024

punjač , električni automobil — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Samo na prvi pogled izgleda da je subvencionisanje kupovine električnih vozila od strane države veliko opterećenje za budžet. Jer benefiti koji se ostvaruju, (pre svega uticaj na životnu sredinu koji direktno utiče i na zdravlje nacije), pokazuju, kada se izraze valutno, da su uštede koje se ostvare recimo u delu budžeta namenjenog zdravstvu, ogromne i višestruko premašuju trošak za bilo direktno subvencionisanje ili oslobađanje od nekih poreza, taksi, nekih drugih nameta, kupca električnog vozila.

Zato i ne čudi da su vlade skoro svih zemalja Evrope, a među njima je i Srbija, već nekoliko godina, odlučile da je prelazak na električnu mobilnost agenda od koje neće odstupiti, podržavajući je subvencionisanom kupovinom ili nekim drugim benefitima. Države EU su se i raznim zakonima obavezale da će u datom momentu (2035.), zabraniti prodaju vozila sa SUS motorima, pa je to i način da olakšaju svojim građanima tu tranziciju.

Srbija od ove godine subvencioniše sa iznosom do 5.000 evra (u zavisnosti od kategorije vozila) kupovinu električnih vozila uz najave nadležnih da će se uvesti i drugi vidovi stimulacije.

Asocijacija evropskih proizvođača vozila (ACEA) je napravila analizu svih benefita, državnih podsticaja, za svaku od 27 država članica EU koju je dostavila i Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.

ACEA je ove vrste subvencija podelila u dve grupe Poreske benefite i Podsticaje.

Austrija

Austrija je na primer potpuno oslobodila poreza (PDV) kupce hibridnih i električnih vozila (uključujući i 20 odsto poreza na zagađenje vazduha) do cene vozila od 40.000 evra. Za vozila koja koštaju do 80.000 oporezuje se samo iznos od 40.000 evra. Na vozila skuplja od 80.000 evra plaća se pun iznos poreza.

Vlasnici ovih vozila su oslobđeni godišnjih poreza i za vozila ali i za takse na zagađenje. Delom ili celokupnim iznosom poreza i taksi su osloboođena i vozila pravnih lica u zavisnosti od namene.

Austrija daje podsticaj od 5.000 evra (2.000 evra bonus uvoznika i 3.000 evra federalni bonus) za kupovinu novih vozila (samo za fizička lica) koja mogu samo na struju da pređu minimalno 50 km pod uslovom da nisu skuplja od 60.000 evra .

Austrija subvencioniše i nabavku kućnih punjača od inteligentnih kablova za punjenje do wallboxa i to u rasponu od 600 do 1.800 evra.

Hrvatska

U Hrvatskoj je vlasnik isključivo električnog vozila oslobođen jedino plaćanja specijalne takse na zagađenje. Ostale poreze plaća. Pri kupovini električnog vozila dobiće subvenciju od 9.000, a za plug-in hibrid 5.000 evra. Vozilo ne sme da bude skuplje od 50.000 evra i ne može da se proda najmanje dve godine.

Pročitajte još:

Češka

I Česi imaju sopstveno viđenje i rešenje ove problematike. Električna i plug-in vozila koja emituju do 50 gr.CO2 po km se besplatno registruju i imaju poseban broj na tablicama. Vlasnici električnih vozila ne plaćaju putarinu, a plug-in vozila, do 50 gr. CO2 po km, 25 odsto. Smanjen je i period amortizacije punjača (stanice i wallbox) sa 10 na pet godina. Češka je namenila za podsticaje za nabavku električnih i plug-in hibridnih vozila (i punjača) u državnim i lokalnim organima 1,9 milijardi čeških kruna. Podrška Ministarstva transporta za električne punjače (stanice) i infrastrukturu za hidrogen iznosiće u 2024.godini 6,0 milijardi čeških kruna (100 kruna – 4,02 evra).

Francuska

U Francuskoj se pri nabavci vozila na alternativne pogone (uz električne i hibridne, TNG,CNG, hidrogen…) umanjuje PDV od 50-100 odsto u zavisnosti od regiona. Električna i hibridna vozila sa dometom većim od 50 km samo na struju su izuzeta i od malusa prilikom osiguranja.

Francuska ima poprilično komplikovan način subvencionisanja kupovine električnih i plug-in hibridnih vozila jer uzimaju u obzir brojne parametre od težine vozila (najveća masa 2,4 tone) cene (ne veće od 47.000 evra) do minimuma uticaja na životnu sredinu i visine primanja kupca. Tako će oni sa niskim primanjima uz ispunjene ostalih uslova, dobiti 7.000, a oni drugi 4.000 evra subvencija. Posebno se stimuliše zamena, reciklaža starih vozila uz kupovinu novih ili polovnih električnih i plug-in hibridnih vozila. Kupci sa niskim primanjima dobiće 5.000, a ovi bolje stojeći 1.500 evra.

Grčka

Grčka ima olakšice pri registraciji i do 75 odsto za električna i hibridna vozila koja emituju do 50 grama CO2 po kilometru, odnosno 50 odsto za hibridna vozila sa većom emisijom CO2 od 50 g/km.

Vlasnici vozila u Grčkoj plaćaju manji porez na promet na svoje ljubimce u zavisnosti od toga koliko emituju CO2, zatim kolika im je zapremina motora (manja ili veća od 1.550 ccm) i da li su vozilo kupili pre ili posle 31. oktobra 2010. Ako vozila emituju manje od 90 grama CO2 po km (NEDC) ili 122 g/km (WLTP) onda ne plaćaju ovu taksu.

Vlasnici električnih vozila su oslobođeni i plaćanja dela poreza na lični dohodak (sistem pretpostavke ličnog dohotka).

Grci mogu da računaju na subvenciju za kupovinu električnog vozila i to tako što dobijaju povrat od 30 odsto od vrednosti vozila, maksimalno 8.000 evra i još dodatnih 1.000 evra za reciklažu vozila, starijeg od 10 godina ili ako je kupac mlađi od 29 godina. Taksisti imaju povrat od 40 odsto, maksimalnih 17.500 za električno vozilo i dodatnih 5.000 evra za reciklažu starog taksija (neobavezno).

Rumunija

Rumuni ne plaćaju godišnji porez na električna vozila. Uz zamenu najmanje osam godina starog za novo vozilo i dobijanje 3.300 evra za njega, mogu da računaju i na još 2.500 evra subvencije za kupivinu plug-in hibrida odnosno 5.000 evra za elektromobil.

Slovenija

Slovenija uz porez pri nabavci električnog vozila od svega 0,5 odsto daje i subvenciju od 4.500 evra za kupovinu istih.

Informacije o ostalim državama pogledajte ovde.

Izvor: Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova

Izazovi i šanse za srpsku privredu u primeni ESG kriterijuma

17.05.2024

ESG , održivo poslovanje , održivi razvoj — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Skup pod nazivom „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), održan je u okviru projekta ,,Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkuretnost“. Na otvaranju događaja Ana Ilić iz NALED-a rekla je da je donošenje ESG regulative i kako da se odgovori na njene zahteve danas jedna od najvažnijih tema privrede, kao i da je cilj skupa da analiziramo kako se na to gleda u Srbiji i do koje mere su regulative o ESG u Evropskoj uniji dobra šansa i prilika, a koja su ograničenja. Na skupu su bili predstavnici velikih kompanija, malih i srednjih preduzeća, naučne zajednice, banaka, institucija i civilnih organizacija koji su pokušali da daju odgovore kako da se srpska privreda što bolje pripremi za primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja u skladu sa EU standardima.

U okviru diskusije o konkurentnosti lanaca snabdevanja i velikih kompanija u ESG Rade Mrdak iz Ministarstva rudarstva i energetike je rekao da ministarstvo kroz sva dokumenta koja donosi reflektuje važnost ESG ciljeva. Naglasio je ulogu EPS-a koji je najveći emiter ugljen-dioksida u Srbiji i da žele da povećaju zeleni kapacitet EPS-a sa preko dva gigavata u narednom periodu.

,,U okviru dekarbonizacije želimo da smanjimo CO2 za 50 odsto i da imamo 45 odsto udela obnovljivih izvora energije u struji do 2030. godine. Nadamo se da će to značiti za privredu, jer će karbonski otisak biti značajno manji. Želimo i da uključimo u energetsku tranziciju krajnje kupce, a do sada je instalisana snaga svih prozjumera u Srbiji dostigla je 50 megavata„, rekao je Mrdak.

Prema njegovim rečima, tema CBAM-a je velika i teška, a EU je donela CBAM regulativu zbog velikih igrača na tržištu koji emituju CO2, ali ne uvažavaju specifične okolnosti u našem regionu.

O tome kako velike kompanije primenjuju ESG i gde su izazovi govorila je Tijana Koprivica iz Delta Holdinga. Ona je rekla da su uradili petnaesti CSR izveštaj i da imaju sve spremne podatke i za ESG izveštaje, kao i da kompanija stalno postavlja zadatke o smanjenju negativnih emisija. Delta je postavila solarne panele na svim lokacijama. Delta Holding u poljoprivredi radi digitalizaciju poljoprivredne proizvodnje, smanjuje korišćenje traktora, uvodi dronove u zaštiti bilja i redovno izveštavaju o emisijama štetnih gasova. U Delti žele da detektuju i podstaknu mala i srednja preduzeća, posebno ona sa kojima sarađuju da rade izveštaje o CBAM-u.

Pročitajte još:

Kompanija Nestle se obavezala da bude karbonski neutralna na globalnom nivou do 2050. godine. Ivanka Stojnić iz ove kompanije je rekla da 70 odsto negativnih emisija gasova Nestlea dolazi iz poljoprivrede. Rade na implementaciji regenerativne poljoprivrede sa dobavljačima, jer je u tome budućnost.

,,Uticaj klimatskih promena se veoma oseti na kafi i drugim sirovinama koje mnogo koristimo. Zato smo krenuli u regenerativnu poljoprivredu i pokrenuli projekte sa dobavljačima. Finansiramo 6.000 hektara u regenerativnoj poljoprivredi i preko 10.000 proizvođača je uključeno. Za protekle četiri godine su ostvareni veliki pomaci“, rekla je Stojnić.

Aleksandra Najdanov iz Banke Inteza govorila je o primeni ESG principa u bankarskom i finansijskom sektoru. Ona je rekla da poštuju sve standarde ESG kako bi od banke matice dobili popuste koji su stimulansi za finansiranje klijenata. Period tranzicije je kratak za klijente da investiraju primenu ESG principa u sve svoje procese, a za sve to njima treba finansijska podrška od banke. Uz dobre izvore finansiranja povećaće se njihova konkurentnost.

Za industrije pogođene CBAM direktivom, odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju CO2, među kojima je i metalurgija i metalska industrija, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenje korišćenja električne energije.

,,U našoj „prljavoj“ industriji koristimo elektro ručnu peć i tako smanjujemo korišćenje struje. Na jednu tonu gotovog proizvoda proizvedemo 800 kilograma CO2. Instalirali smo solarne panele na fabrici i nastavljamo da rešavamo sve izazove u vezi sertifikacije“, rekao je Aleksandar Kukić iz Metalfera.

Kako primena ESG kriterijuma izgleda iz ugla edukacije kadrova i obrazovanja govorila je Katarina Đulić, sa FEFA. Ona je rekla da će na biznis modele uticati ESG principi, klimatske promene i veštačka inteligencija i da će to za kompanije zahtevati ozbiljnu promenu biznis modela. Na vrhu kompanije se mora iskomunicirati kako da se primene ova tri modela i kako sam vrh kompanije tome može da se prilagodi.

,,Potrebna je inovacija u načinu edukacije, koga i kako tačno treba edukovati u pravcu primene ESG principa“, rekla je Đulić.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS) je u zaključku diskusije naglasio da u Srbiji nismo dogovorili algoritam zelene tranzicije i da imamo intelektualni potencijal, ali zarobljen.

,,Potrebna je nova organizacija kompanija, kao i otvaranje katedri na fakultetima za karbonski otisak, ali i brz odgovor države na procese koji se dešavaju“, rekao je Mitrović i dodao da je PKS spremna za realizaciju ESG i da u te procese treba više da se uključe i mala i srednja preduzeća. U Komori realizuju edukacije, prave tim konsultanata za ESG, imaju help desk i konstantno su na usluzi privrednicima.

Na skupu se govorilo i o glavnim problemima i prilikama za mala i srednja preduzeća u kontekstu ESG kriterijuma i predstavljeno je istraživanje o ESG kriterijumima u finansiranju MSP iz bankarske perspektive.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Indija treća u svetu po proizvodnji solarne energije

17.05.2024

solarni paneli , solar , panel — Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Indija se popela na treće mesto na svetskoj rang listi proizvodnje solarne energije, odmah iza Kine na prvom i SAD-a na drugom mestu.

Rast proizvodnje solarne energije u Indiji 2023. godine činio je čak 5,9 odsto globalnog rasta solarnih kapaciteta, stoji u najnovijem globalnom pregledu električne energije za 80 zemalja koju je objavio analitički centar Ember.

Kada je reč o novim energetskim kapacitetima u Indiji u ovoj godini, Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) objavio je izveštaj za prvi kvartal 2024. godine.

Prema izveštaju POWERup, Indija je dopunila svoj energetski miks sa rekordnih 13.669 megavata u periodu od januara do marta ove godine, a obnovljivi izvori energije činili su čak 71,5 odsto svih novih kapaciteta.

Među obnovljivim izvorima energije dominirale su solarne elektrane sa 62,1 odsto novih energetskih kapaciteta, odnosno 8495 MW.

Pročitajte još:

Energija vetra činila je 8,4 odsto dodatih kapaciteta u prvom kvartalu 2024. godine, a zemlja je proširila i svoje nuklearne kapacitete za 700 MW.

Ulaganja u obnovljive izvore energije opala su za 58,9 odsto u odnosu na prvi kvartal 2023. godine, ali Indijska Vlada najavljuje da će sektor OIE privući investicije u vrednosti od oko 16,5 milijardi dolara.

Indija namerava da svake godine doda novih 40,7 GW obnovljive i nuklearne energije kako bi do 2030. godine ostvarila 500 GW nefosilnih kapaciteta.

Zemlja se još uvek u velikoj meri oslanja na fosilna goriva rangirajući se kao treći najveći svetski emiter gasova staklene bašte poreklom iz energetskog sektora.

Iako su i kapaciteti uglja zabeležili porast i u prvom kvartalu 2024. godine, ukupan udeo uglja u energetskom miksu Indije po prvi put je pao ispod 50 odsto. Vlada Indije namerava da održi ovaj trend kako i u 2030. godini proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva ne bi prelazila 50 odsto.

Milena Maglovski

1...212223...1.510 Page 22 of 1.510

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM