Home Blog

Tri javna konkursa za gradove i opštine: kotlarnice, deponije i otpad

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Gradovi i opštine imaće priliku da prijave projekte na tri javna konkursa koje je raspisalo Ministarstvo zaštite životne sredine, a koji se odnose na dodelu sredstava za zamenu i rekonstrukciju kotlarnica, sanaciju nesanitarnih deponija i izgradnju sistema upravljanja otpadom.

Konkurs za kotlarnice namenjen je projektima zamene, rekonstrukcije, sanacije i nabavke kotlarnica, sa ciljem smanjenja emisije zagađujućih supstanci. Za ove namene opredeljeno je 350 miliona dinara, dok je rok za podnošenje zahteva 3. februar 2026. godine.

Za projekte sanacije nesanitarnih deponija opredeljen je najveći iznos sredstava – 1,35 milijardi dinara, a rok za prijavu je 9. februar 2026. godine.

Treći konkurs odnosi se na podršku projektima izgradnje sistema upravljanja otpadom. Za ovu oblast obezbeđeno je 350 miliona dinara, a rok za podnošenje zahteva takođe je 9. februar 2026. godine. Konkurs obuhvata projekte izgradnje, rekonstrukcije i nabavke transfer stanica, postrojenja za tretman otpada, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i mobilnih postrojenja za tretman otpada.

Energetski portal

Dogovorene analize cena i uvoza zbog viškova mleka na domaćem tržištu

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je na radnom sastanku sa predstavnicima proizvođača mleka, prerađivačke industrije i nadležnih institucija razmatrano stanje na domaćem tržištu mleka, u kontekstu problema sa cenama, plasmanom i tržišnim poremećajima koji pogađaju i farmere i mlekare.

Kako je navedeno, poslednjih meseci uočeni su viškovi mleka na tržištu, što utiče na stabilnost otkupnih cena i redovnost preuzimanja sirovine. Ministarstvo je poručilo da će pratiti situaciju i preduzimati mere radi očuvanja stabilnosti sektora i nesmetanog plasmana domaćeg mleka i mlečnih proizvoda, uz poštovanje tržišnih pravila.

Dogovoreno je da Ministarstvo, u saradnji sa nadležnim institucijama, sprovede analizu kretanja cena, količina i uvoza, kao i procenu mogućeg uticaja pojedinačnih aktera na stanje u sektoru. Ukoliko se potvrde ozbiljniji poremećaji na domaćem tržištu, najavljena je inicijativa za uvođenje zaštitnih mera u skladu sa međunarodnim sporazumima i važećim propisima, uključujući i antidampinške mere.

Pročitajte još:

Najavljeno je i da će se u narednom periodu raditi na podsticanju domaće potrošnje kroz kampanje o značaju konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda, kao i kroz javnu komunikaciju o kvalitetu domaćeg mleka.

Poseban fokus stavljen je i na pojačane inspekcijske kontrole u vezi sa primenom Uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast i druga biljna ulja i masti. Poljoprivredna i veterinarska inspekcija pojačano će nadzirati maloprodajne i ugostiteljske objekte, uključujući restorane, picerije i objekte brze hrane, kako bi se proverilo poštovanje propisa o deklarisanju, označavanju i fizičkom razdvajanju takvih proizvoda od tradicionalnih mlečnih proizvoda. Kontrole će obuhvatiti i vidljivost obaveznih oznaka na proizvodima, jelovnicima i cenovnicima, s ciljem sprečavanja dovođenja potrošača u zabludu.

Energetski portal

KEY 2026 predvodi globalnu energetsku tranziciju

Foto: KEY-The Energy Transition Expo

Vodeći događaj u Evropi, Africi i mediteranskom basenu posvećen energetskoj tranziciji biće održan u Italiji od 4. do 6. marta. U Riminiju se održava KEY – The Energy Transition Expo, manifestacija u organizaciji Italian Exhibition Group (IEG), koja okuplja globalnu energetsku zajednicu, podstiče susrete i razmenu ideja među ključnim akterima sektora, kao i dijalog sa institucijama, sa ciljem stvaranja snažnih partnerstava i ubrzavanja ostvarivanja ciljeva dekarbonizacije.

Na sajmu KEY, kompanije i profesionalci mogu da se upoznaju sa najnovijim inovacijama i tehnologijama na tržištu, namenjenim racionalizaciji potrošnje, kontroli troškova energije i smanjenju uticaja njihovih aktivnosti na životnu sredinu.

Obnovljena konfiguracija

Za izdanje 2026, KEY je unapredio svoju koncepciju i raspored, dodatno jačajući  viziju brojnih oblasti uključenih u energetsku tranziciju, po čemu se ovaj sajam izdvaja na evropskoj izložbenoj sceni.

Sa sedam tematskih celina posvećenih solarnoj energiji, energiji vetra, vodoniku, skladištenju energije, energetskoj efikasnosti, e-mobilnosti i održivom gradu, manifestacija će po prvi put zauzeti gotovo sve hale izložbenog centra.

Velika novost je da će čitav jedan paviljon u okviru solarne oblasti biti namenjen EPC izvođačima (Engineering, Procurement & Construction) i finansijskom sektoru, čime se naglašava njihova sve važnija uloga u izgradnji velikih postrojenja za obnovljive izvore energije i skladištenje energije na nivou elektroenergetskog sistema.

Među tematskim fokusima potvrđeni su HYPE – Hydrogen Power Expo, posvećen vodoniku, koji IEG organizuje zajedno sa Hannover Fairs International GmbH (HFI), italijanskom filijalom kompanije Deutsche Messe AG, kao i Su.port – Sustainable Ports for Energy Transition u okviru paviljona posvećenih energiji vetra.

Oblast energetske efikasnosti takođe je dodatno osnažena i redizajnirana, jer se smatra jednim od ključnih stubova koji omogućavaju tranziciju kako u industrijskom, tako i u stambenom sektoru.

Foto: KEY-The Energy Transition Expo

Međunarodni događaj

KEY 2026 dodatno učvršćuje svoj međunarodni karakter nastavkom snažnog fokusa na afrički kontinent, posebno na Severnu Afriku i podsaharsku Afriku, uz istovremeno zadržavanje pažnje na Tursku i Evropu, naročito na ključna tržišta kao što su Nemačka, Španija, Velika Britanija, Poljska, Srbija i uopšte balkanski region. Ova orijentacija ogleda se i u bogatom pratećem programu događaja i konferencija, koje će ove godine biti usmerene na temu finansiranja energetske tranzicije i novih inovativnih alata za upravljanje i kontrolu troškova energije.

Inovacije i zelene veštine

Kao i svake godine, KEY će poseban prostor posvetiti inovacijama, ugostivši inovativne zelene startape i mala i srednja preduzeća, odabrane putem javnog poziva, u okviru Inovacionog distrikta – programa otvorenih inovacija osmišljenog da poveže mlade preduzetnike sa kompanijama i investitorima.

Pored toga, nagrada Lorenzo Cagnoni Innovation Award biće dodeljena za sedam izlagača sajma KEY koji će predstaviti svoje najinovativnije projekte, po jedan u svakoj od produktnih kategorija zastupljenih na manifestaciji. Takođe, u okviru Inovacionog distrikta, inicijativa Green Jobs & Skills imaće za cilj povezivanje ponude i potražnje na tržištu rada u oblasti zelenih zanimanja i veština.

Energetski portal

Đedović Handanović: Dogovorene osnovne odredbe kupoprodajnog ugovora za NIS

Foto: NIS

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS koji će biti upućen američkoj administraciji na odlučivanje. Istakla je da je Srbija uspela da poboljša svoju poziciju i da će u budućnosti moći da poveća vlasništvo u NIS-u za pet odsto.

Mađarska kompanija MOL i ruski Gasprom su dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS koji će biti upućen američkom OFAK-u na odlučivanje, a Srbija je uspela u pregovorima da poboljša svoju poziciju i da će u budućnosti moći da poveća vlasnički udeo za pet odsto, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

— Ono što je takođe bitno jeste da je Srbija uspela u tim pregovorima da poboljša svoju poziciju, u odnosu na 2008. godinu kada smo ostali ispod 30 odsto vlasništva, a to je da naše vlasništvo povećamo u budućnosti u Naftnoj industriji Srbije za pet odsto i dođemo do broja akcija koji će nam omogućiti veća prava odlučivanja u Skupštini akcionara, a pre svega da zaštitimo interese naših građana — rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Kada su u pitanju partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako je rekla, očekuje se da i oni budu deo budućeg kupoprodajnog ugovora i da je krajnji rok za okončanje pregovora o kupoprodajnom ugovoru 24. mart.

Ministarka Đedović Handanović rekla je da je važno to što se MOL obavezao da neće zatvarati rafineriju u Pančevu, već da će održavati nivo proizvodnje koji je bio i ranije, a koji će povećavati u skladu sa potrebama.

— Pre svega da bi održao udeo u tržištu koji je imao prethodne godine, a znamo da je NIS bio najveći učesnik na tržištu u Srbiji — rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je ponosna na sve kolege koje su učestvovale u ovim teškim pregovorima i razgovorima koji su, kako kaže, bili intezivni i kompleksni, kao i da će se javnost o svemu u vezi sa kupoprodajnim ugovorom za NIS transparentno obaveštavati.

Izvor: RTS

Bugarska, Grčka i Rumunija pokreću regionalne projekte obnovljive energije

Foto: government.bg

Bugarska, Grčka i Rumunija potpisale su danas, 19. januara, trojnu Deklaraciju o nameri za razvoj niza inicijativa koje će postati osnova obnovljive energije u regionu.

Na sastanku u Atini tri zemlje su se obavezale na saradnju u pripremi prekograničnih projekata u oblastima offshore vetroenergije, vodonika iz obnovljivih izvora i infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Deklaracija predviđa da tri države podrže i promovišu zajedničku inicijativu za istraživanje i razvoj održive upotrebe potencijala offshore vetroelektrana u Crnom i Egejskom moru. Zajednički će aplicirati za status prekograničnih RES projekata u okviru aktuelnog poziva Connecting Europe Facility (CEF), a razmatra se i saradnja na dodatnim projektima u okviru istog programa.

Jedan od glavnih prioriteta bugarske vlade u ovom području je razvoj početnih studija, zajedno s Rumunijom, na području Crnog mora kako bi se odredili specifični parametri za razvoj offshore energetskih zona.

Uključivanje Grčke u inicijativu i širenje na područje Egejskog mora omogućiće mapiranje potencijala offshore vetra u Jugoistočnoj Evropi i postavljanje osnove za harmonizovani regulatorni okvir, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Deklaracija, koju su potpisali ministri energetike tri zemlje, predviđa i kreiranje regionalnog klastera za vodonik iz obnovljivih izvora uz učešće vlada, operatera prenosnih sistema i industrije. Planira se prekogranični status u okviru trenutnog CEF poziva, kao i mogućnost zajedničkog projekta. Regionalni klaster razvijaće projekte za podsticanje obnovljive energije – uključujući vetar i solar – i njenu integraciju u niskoemisijski sistem i proizvodnju obnovljivog vodonika za energetski, industrijski i transportni sektor, kao i razvoj posvećene infrastrukture za vodonik.

Još jedna važna tačka u deklaraciji odnosi se na razvoj prekogranične infrastrukture za punjenje električnih vozila. Dokument predviđa širenje saradnje u drugim oblastima po međusobnom dogovoru, jačanje dijaloga i saradnje među zemljama.

Cilj je razvoj projekata od regionalnog i zajedničkog interesa koji omogućavaju pravednu tranziciju ka dekarbonizovanoj i klimatski neutralnoj ekonomiji.

Energetski portal

Posle gotovo dva meseca pauze, pokrenuta proizvodnja u rafineriji u Pančevu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji nafte Pančevo ponovo je pokrenuta nakon skoro dva meseca zastoja, saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u objavi na Instagramu.

Kako je resorna ministarka navela, gotovo 2.000 zaposlenih angažovano je na ponovnom uspostavljanju proizvodnog procesa i stabilizaciji isporuka, a evro-dizel bi, prema njenim rečima, trebalo da se nađe na benzinskim stanicama od 27. januara.

Obnova proizvodnje u Pančevu dolazi nakon što je pre nekoliko dana ponovo počeo transport sirove nafte preko JANAF-a, dok se paralelno vode razgovori o budućoj vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije (NIS). Ministarka je nedavno izjavila da su u toku pregovori ruskih vlasnika NIS-a i kompanije MOL, kao i još nekih potencijalnih kupaca, među kojima se spominje i kompanija ADNOK iz UAE.

Ministarka je tom prilikom takođe rekla da se razmatra povećanje srpskog vlasničkog udela u NIS-u za određeni procenat.

Energetski portal

VE Poklečani u BiH snabdevaće strujom više od 72.000 domaćinstava godišnje

Foto-ilustracija: Unsplash (abby anaday)

Savet ministara BiH na nedavnoj je sednici utvrdio predlog sporazuma o grantu između Bosne i Hercegovine i Evropske investicijske banke „Vetroelektrana Poklečani” vredan 42,174.600 evra u okviru WBIF – EU. Investicijska komponenta obuhvata izgradnju vetroelektrane u Zapadnohercegovačkom kantonu, uključujući prateće objekte kao što su trafostanica i priključak na obližnju nacionalnu mrežu.

Grant sredstava su alocirana na Federaciju BiH, a projekat provodi JP Elektroprivreda HZ HB d. d. Mostar. Predlog sporazumu o grantu dostavljen je Predsedništvu BiH u daljnju proceduru, a za potpisnika u ime BiH predložen je ministar finansija i trezora. Savet ministara BiH usvojio je i inicijativu Ministarstva finansija i trezora te odredio predstavnike za vođenje pregovora radi zaključivanja sporazuma o zajmu i projektu između KfW-a, Frankfurt na Majni (KfW), i Bosne i Hercegovine, koju predstavlja Ministarstvo finansija i trezora, FBiH, koju predstavlja Federalno ministarstvo finansija, i Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne d. d. Mostar u iznosu od 75,000.000 evra „Vetroelektrana Poklečani”.

Lokacija vetroelektrane Poklečani (VE Poklečani) nalazi se na širem planinskom području planine Štitar i Debelog brda, sjeveroistočno od Rakitna, koja se nalazi u sjevernom dijelu opštine Posušje, oko 13 km sjeveroistočno od središta oštine. Na pomenutoj lokaciji planira se izgradnja VE Poklečani s 20 vetroturbina, pojedinačne snage od oko 6,6 MW, smještenih u dva niza (rova) na širem području planine Štitar te na području Debelog brda i Mučinovca, područje opštine Posušje.

Vetroturbine će biti smeštene na tipskim temeljima na pripadnim platoima i povezane pristupnim putevima, te internom kabelskom trasom u koju se polaže srednjenaponska mreža s komunikacijskom mrežom koja povezuje vetroturbine s trafostanicom. Planiraju se pristupne i servisne saobraćajnice koje će biti priključene na postojeći magistralni put M-17.5, kao i platforme za kranove. Planira se izgradnja transformatorske stanice TS 220/33/10(20) kV Poklečani s upravljačkom zgradom i priključkom na elektroenergetski sistem (DV 2 × 220 kV Rama – Posušje), kao i interna srednjenaponska kablovska i komunikacijska mreža.

Pročitajte još:

Razvoj vetroelektrane Poklečani biće od opšteg značaja i za lokalnu i za regionalnu zajednicu, kako u smislu proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora uz smanjenu emisiju gasova sa efektom staklene bašte tako i u finansijskom smislu, objavljeno je na stranici Elektroprivrede HZ HB. Očekuje se da će vetroelektrana proizvesti 436 GWh godišnje električne energije, što je ekvivalentno energetskim potrebama više od 72.000 prosečnih domaćinstava, dok se istovremeno ostvaruje i smanjenje emisija CO2 u iznosu većem od 400.000 tona u odnosu na elektrane koje za proizvodnju električne energije koriste čvrsta goriva.

JP Elektroprivreda HZ HB d. d. Mostar će izgradnjom ove vetroelektrane proširiti proizvodne kapacitete za 14,6 odsto i povećati godišnju proizvodnju za približno 20 odsto, a u isto vreme redukovati zavisnost od hidroloških uslova i cena električne energije na tržištu. Takođe, realizacijom projekta će se povećati i ekonomska konkurentnost, što rezultira konkurentnijim cenama električne energije.

Izvor: Večernji list

Potpisan ugovor vredan 95,2 miliona evra za rekonstrukciju HE Varaždin

Foto: HEP

HEP Proizvodnja d.o.o. i KONČAR d.d. potpisali su ugovor o rekonstrukciji proizvodnih jedinica Hidroelektrane Varaždin, ukupne vrednosti 95,2 miliona evra bez PDV-a. Ugovor su potpisali predsednik Uprave HEP Proizvodnje Šime Šimurina i predsednik Uprave KONČARA Gordan Kolak, saopšteno je iz Hrvatske elektroprivrede (HEP).

Ugovor obuhvata izradu tehničke dokumentacije, proizvodnju i isporuku primarne opreme, kao i pripadajućih sistema za dve nove proizvodne jedinice (agregate) HE Varaždin. Rok realizacije ugovorenih radova iznosi 53 meseca od uvođenja u posao, a završetak rekonstrukcije očekuje se 2030. godine.

Osim zamene proizvodnih jedinica, planirana je i zamena ili sanacija svih ostalih postrojenja u mašinskoj hali i na brani, kao i pripadajućih građevinskih objekata i infrastrukture, u skladu s njihovim postojećim stanjem i važećom zakonskom i tehničkom regulativom. Ukupna planirana vrednost kompletne rekonstrukcije HE Varaždin procenjuje se na 157 miliona evra.

Pročitajte još:

Završetkom rekonstrukcije, snaga svakog agregata povećaće se sa 47 na 55 MW, dok će ukupna instalirana snaga hidroelektrane porasti sa sadašnjih 94 na 110 MW. Nove turbine omogućiće povećanje efikasnosti rada sa 86 na 93 posto, dok će se protok vode povećati sa 250 na 275 kubnih metara u sekundi. Time će se prosečna godišnja proizvodnja električne energije povećati za oko šest odsto, u odnosu na dosadašnjih 450 GWh.

Hidroelektrana Varaždin smeštena je u blizini grada Varaždina i po instaliranoj snazi trenutno je šesta najveća među 27 hidroelektrana u vlasništvu HEP-a. Puštena je u rad 1975. godine i prva je od tri hidroelektrane izgrađene na reci Dravi u Hrvatskoj, uz HE Čakovec i HE Dubrava. Od 1998. godine celim sistemom upravlja se iz centra daljinskog nadzora i upravljanja u Varaždinu.

Nakon obeležavanja 50 godina rada, planiranom rekonstrukcijom životni vek HE Varaždin biće produžen za najmanje dodatnih 50 godina. Projekt predstavlja nastavak kontinuiranih aktivnosti HEP-a usmerenih na rekonstrukciju, dogradnju i revitalizaciju hidroenergetskih objekata. Trenutno je u toku rekonstrukcija HE Senj, dok su rekonstrukcije HE Vinodol, HE Rijeka, HE Orlovac i HE Ozalj 2 u različitim fazama pripreme.

Energetski portal

ABB slavi 50 godina frekventnih regulatora – tehnologija, ljudi i vizija koji oblikuju energetsku budućnost

Foto: ABB

Ove godine ABB slavi 50 godina od predstavljanja svog prvog niskonaponskog frekventnog regulatora, pronalaska koji je iz korena promenio način na koji industrija koristi električnu energiju. Iako i dalje gotovo neprimetan široj javnosti, ovaj uređaj stoji u samoj osnovi industrije: u vodoprivredi, prehrambenoj proizvodnji, transportu, data centrima i postrojenjima za obnovljive izvore energije. Pomaže da sistemi rade pouzdanije, efikasnije i sa značajno manjim ekološkim otiskom.

Još sredinom sedamdesetih godina finski inženjer Marti Harmoinen razvio je koncept koji će postati industrijski standard: mogućnost da asinhroni motor radi efikasnije, preciznije i pouzdanije kroz elektronsku kontrolu brzine. Prvi model, SAMI A, instaliran je 1975. u finskoj pilani i nuklearnoj elektrani u Lovisi i označio je početak tehnološke revolucije. Tokom sledećih decenija, ABB je ovu tehnologiju usavršavao: od unapređenja elektronike i pojave IGBT tranzistora do digitalizacije procesa, automatizovanog testiranja i razvoja softverskih funkcionalnosti koje danas čine okosnicu modernih frekventnih regulatora.

Danas, frekventni regulatori su složeni digitalni sistemi, koji povezuju hardver, softver, telemetriju i naprednu analitiku, omogućavaju daljinsku dijagnostiku, optimizaciju rada motora i prediktivno održavanje. Inženjeri koji su radili na njihovom razvoju pre nekoliko decenija prisećaju se vremena kada su se testovi rukom zapisivali, merenja se obavljala analognim instrumentima, a simulacije gotovo da nisu postojale. Današnja generacija inženjera radi u potpuno drugačijem okruženju – moderni procesori, digitalni algoritmi i cloud servisi pretvorili su regulator u jedan od najvećih pokretača efikasnosti industrije.

Jovan Miladinović / Foto: ABB

Jedan deo ove priče oblikovan je i u Srbiji. Jovan Miladinović, rukovodilac prodaje usluga servisa u ABB Beograd, priseća se svojih početaka – Priključio sam se ABB-u 2002. godine i to je bio moj prvi susret sa frekventnim regulatorima, jer na fakultetu nisam imao prilike da se upoznam sa njima, za razliku od današnje generacije studenata koji već na fakultetu imaju vežbe i upoznaju se sa tom vrstom opreme. U mom slučaju je bilo izazovnije, jer trebalo je ponovo učiti, usvojiti nešto novo.

U vreme kada je stigao u ABB bila je aktuelna generacija ACS600, a već sledeće godine predstavljeni su novi ACS800 regulatori, koji su brzo našli svoje mesto u velikim projektima u „Elektroprivredi Srbije”, posebno u Kolubari i Kostolcu.

– Jedan od najznačajnijih projekata u to vreme je projekat BTO sistem u Kostolcu, koji smo radili sa firmom Goša FOM. To je bio izuzetno značajan posao za nas i otvorio nam je put za kasnije osnivanje servisnog tima ovde u Beogradu – kaže on.

U to vreme frekventna regulacija bila je radikalna promena za rudarske mašine: povećana je pouzdanost, smanjeno trošenje opreme i omogućena efikasnija kontrola rada. Miladinović ističe dvojicu ljudi koji su imali presudan uticaj na razvoj tržišta u Srbiji: Miko Hejkela, koji je omogućio edukaciju i posete fabrici u Helsinkiju, i Peku Titinena, koji je podstakao otvaranje lokalnog servisa u Srbiji.

– Zahvaljujući njemu dobili smo podršku za obuku naših ljudi i opremanje servisa, što je bilo izuzetno značajno za naše korisnike – kaže Jovan.

U FOKUSU:

Svoje viđenje razvoja tehnologije donosi i novi talas stručnjaka. Stefan Pavlović, inženjer prodaje aplikacija, pripada generaciji koja se sa ABB regulatorima upoznala već na fakultetu – Moj prvi susret s frekventnim regulatorima bio je kada sam na trećoj godini počeo da slušam predmete iz oblasti Elektromotornih pogona. Već na fakultetu sam imao dodira sa ABB regulatorima kroz laboratorijske vežbe, a time i priliku da slušam predavanja kojima je tema frekventnih regulatora bila dobro pokrivena.

Stefan Pavlovic / Foto: ABB

Njegova poruka jasno odslikava evoluciju – Frekventni regulator odavno više nije samo uređaj koji služi za upravljanje brzinom motora. Tehnologija frekventnih regulatora je dosta napredovala, posebno u domenu softvera. Danas je moguće da regulator automatizuje kompletnu mašinu bez korišćenja PLC-a, ili da servisni centar na drugom kontinentu rešava problem na daljinu.

On podseća i na ekološki aspekt – Procene su da je manje od četvrtine elektromotora upareno sa regulatorima, tako da postoji veliki potencijal za uštedu energije kroz primenu ove tehnologije.

Stefan zaključuje da je zajednička nit svih 50 godina ista: stalna inovacija i ABB kao njen pokretač.

Ekološki uticaj frekventnih regulatora danas je veći nego ikada. Motori troše oko 70 odsto električne energije u industriji, pa svako unapređenje u njihovoj regulaciji donosi ogromne uštede i direktno utiče na smanjenje emisija CO₂. ABB-ove analize više od 2.000 industrijskih motora pokazuju da prelazak na frekventnu regulaciju donosi prosečno 31 odsto uštede u potrošnji električne energije. U jednoj od najpoznatijih naučnih institucija na svetu, CERN-u, analiza 800 motora identifikovala je potencijal za 17,4 odsto smanjenja potrošnje energije. Ovi rezultati potvrđuju da frekventni regulatori nisu samo efikasniji način upravljanja motorima – oni su jedna od najprisutnijih i najpraktičnijih tehnologija dekarbonizacije na svetu.

Danas, kada industrije širom sveta prelaze na održivije modele poslovanja, ABB nastavlja da spaja tradiciju i inovaciju, tehnologiju i ljude, lokalno iskustvo i globalnu ekspertizu. Frekventni regulatori nisu samo oprema – oni su tehnološka tradicija, energetska strategija i ljudska priča koja traje već pola veka. U skladu sa ABB vizijom, jubilej frekventnih regulatora najbolje opisuje slogan Engineered to Outrun, jer upravo spoj pouzdane tehnologije i ljudske stručnosti nastavlja da pomera granice, nadmašuje očekivanja i omogućava industriji da bude efikasnija i održivija nego ikada pre.

ABB d.o.o. Beograd

stefan.pavlovic@rs.abb.com

www.abb.rs

50 years of LV drives | ABB

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Slovenija izdvaja sredstva za infrastrukturu za ponovnu upotrebu proizvoda

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ministarstvo za životnu sredinu, klimu i energetiku Slovenije (MOPE) opredelilo je do 150.000 evra za sufinansiranje investicija u infrastrukturu namenjenu aktivnostima ponovne upotrebe proizvoda i pripreme otpada za ponovnu upotrebu.

Cilj javnog konkursa je promocija ponovne upotrebe proizvoda i pripreme otpada za ponovnu upotrebu, kao i unapređenje saradnje između javnih komunalnih preduzeća, pružalaca usluga obrade otpada i organizacija uključenih u ponovnu upotrebu, čime se doprinosi sprečavanju nastanka otpada.

Pročitajte još:

Sredstva su namenjena za renoviranje, novu izgradnju ili proširenje objekata i prostora, kao i za nabavku i ugradnju opreme i pokretne imovine potrebne za delatnosti ponovne upotrebe proizvoda i pripreme otpada za ponovnu upotrebu.

Prihvatljivi troškovi obuhvataju građevinske i zanatske radove, kupovinu kontejnera i druge pokretne imovine, nabavku i instalaciju opreme za proveru, čišćenje i popravku proizvoda.

Ovim programom MOPE nastavlja da podržava razvoj cirkularne ekonomije i jačanje sistema upravljanja otpadom u Sloveniji.

Energetski portal

Potvrđen visok sadržaj srebra na lokalitetu u BiH

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)

Kanadska kompanija Terra Balcanica Resources Corp. objavila je nove, ohrabrujuće rezultate bušenja na lokalitetu Čumavići kod Srebrenice, u okviru svog glavnog projekta Viogor–Zanik u istočnoj Bosni i Hercegovini. Reč je o trećoj fazi istražnog bušenja, koja potvrđuje prisustvo značajnih količina srebra i drugih metala blizu površine.

Najnovija bušotina presekla je mineralizovanu zonu sa prosečnim sadržajem od 102 grama ekvivalenta srebra po toni rude na dužini od 2,55 metara, unutar šire zone od gotovo pet metara. U jednom užem delu zabeleženi su i znatno viši sadržaji, što ukazuje na potencijal za visokokvalitetna ležišta.

Kompanija navodi da se mineralizacija proteže na dužini od najmanje 95 metara i da je i dalje otvorena za dalja istraživanja prema severozapadu i u dubinu. Prethodna bušenja na istom području već su pokazala izuzetno visoke koncentracije srebra, što dodatno potvrđuje potencijal ovog lokaliteta.

Pročitajte još:

Iz Terre Balcanice ističu da se radi o epiter-malnom sistemu, odnosno tipu mineralnog ležišta koje je često bogato srebrom, zlatom i osnovnim metalima poput olova i cinka, a koji se obično nalazi relativno plitko ispod površine. To, prema rečima menadžmenta, može biti povoljno za budući razvoj projekta.

Tokom treće faze istraživanja potvrđena su tri odvojena polimetalična sistema na području Čumavića, uključujući i glavni sistem na Cumavici Ridge. Uz srebro, u rudama su prisutni antimon, zlato, olovo i cink, što povećava ukupnu vrednost potencijalnog ležišta.

Kompanija je najavila da će uskoro objaviti dodatne rezultate analiza iz ove faze bušenja, uključujući i druge istražne lokacije u okviru projekta Viogor–Zanik. Terra Balcanica naglašava da istraživanja provodi uz primenu međunarodnih standarda kvaliteta i uz odgovoran odnos prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini.

Energetski portal

Krovni solar u EU može da pokrije 40 odsto buduće potrošnje struje

Foto-ilustracija: Unsplash (manny-becerra)

Krovni solarni sistemi u Evropskoj uniji imaju daleko veći potencijal nego što se danas koristi i mogli bi da postanu jedan od ključnih stubova energetske tranzicije, pokazuje nova studija objavljena u naučnom časopisu Nature.

Istraživači su, koristeći Evropski digitalni model zgradnog fonda R2025 – otvorenu bazu podataka na nivou pojedinačnih zgrada – analizirali solarni potencijal za čak 271 milion zgrada širom EU. Rezultati pokazuju da bi maksimalni tehnički kapacitet krovnih fotonaponskih sistema mogao da dostigne 2,3 teravata (TWp), od čega 1.822 GWp na stambenim i 519 GWp na nestambenim zgradama.

Sa današnjom tehnologijom solarnih panela, ovaj kapacitet bi omogućio godišnju proizvodnju od oko 2.750 teravat-sati (TWh) električne energije. To odgovara približno 40 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u scenariju Evropske unije sa 100 odsto obnovljivih izvora do 2050. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)

Veliki potencijal do 2030. godine

Studija pokazuje da bi već do 2030. godine više od polovine zgrada sa krovnom površinom većom od 2.000 m² moglo da obezbedi najveći deo dodatnog kapaciteta potrebnog za ostvarenje cilja EU od 355 GWp krovnih solarnih sistema. Posebno se ističe uloga nestambenih objekata – u mnogim državama članicama upravo bi njihovi krovovi mogli da pokriju 50 odsto ili više nacionalnih ciljeva, dok bi neke zemlje mogle da pređu čak 95 odsto.

Najveći apsolutni potencijal imaju Nemačka i Francuska, sa mogućnošću proizvodnje 394 TWh i 432 TWh godišnje, što bi moglo da pokrije više od 80 odsto njihove trenutne potrošnje električne energije. Pojedine zemlje, poput Grčke, Mađarske i Rumunije, mogle bi krovnim solarnim sistemima da proizvedu čak i više električne energije nego što danas troše.

Pročitajte još:

Samo 10 odsto krovova iskorišćeno

Uprkos ogromnom potencijalu, danas je svega oko 10 odsto evropskih krovova opremljeno solarnim sistemima. Autori studije podsećaju da krovni solar donosi višestruke koristi: smanjenje emisija CO₂, niže račune za energiju, povećanje vrednosti nekretnina, ali i rasterećenje elektroenergetske mreže kroz lokalnu proizvodnju i potrošnju struje.

Rezultati studije podržavaju ciljeve revidirane Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD), kao i inicijative RePowerEU i EU Strategije za solarnu energiju, koje predviđaju masovno uvođenje solarnih sistema na krovove novih i postojećih zgrada. Poseban značaj ima činjenica da će se 85–95 odsto današnjih zgrada i dalje koristiti 2050. godine, što renovacije čini idealnom prilikom za integraciju fotonaponskih sistema.

Autori poručuju da otvorene, detaljne baze podataka na nivou pojedinačnih zgrada, poput DBSM R2025, predstavljaju ključan alat za donosioce odluka, planere i lokalne zajednice. Njihova primena može ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije i omogućiti građanima da postanu aktivni učesnici u energetskoj tranziciji ka klimatski neutralnoj Evropi.

Milena Maglovski

MT-KOMEX 2025: Godina tehnoloških iskoraka i regionalnog širenja

Foto: Đorđe Stojiljković

Brojni realizovani projekti, tehnološki iskoraci, snažan zaokret ka baterijskim sistemima i tracker tehnologijama, kao i širenje na regionalna tržišta, obeležili su 2025. godinu kao prekretnicu u razvoju kompanije MT-KOMEX. O postignutim rezultatima, ključnim inovacijama, planovima za 2026. i budućim trendovima u solarnoj industriji, govori zamenik direktora kompanije Nikola Grubor.

Foto: MT-KOMEX

Iza MT-KOMEX-a je svakako još jedna uspešna godina. Možemo li reći da je 2025. bila najuspešnija do sada?

– Iza nas je ubedljivo najuspešnija godina do sada – godina u kojoj smo realizovali neke od tehnološki najkompleksnijih solarnih projekata, uveli nova rešenja, proširili regionalno prisustvo i potvrdili lidersku poziciju u oblasti EPC usluga, prefabrikovanih trafostanica i naprednih solarnih tehnologija.

Rekao bih da je 2025. godina u kojoj je MT-KOMEX prešao u novu razvojnu fazu – od snažnog domaćeg EPC partnera ka kompaniji koja aktivno gradi i oblikuje energetsku tranziciju regiona.

Koji biste projekat ili realizaciju izdvojili kao najznačajniji doprinos kompanije energetskoj tranziciji Srbije tokom 2025. godine?

– Tokom 2025. godine realizovali smo više projekata koji direktno utiču na smanjenje CO₂ emisija i povećanje energetske nezavisnosti privrede. Izdvojio bih velike komercijalne solarne elektrane u industrijskom sektoru, koje danas predstavljaju jedan od ključnih stubova energetske efikasnosti domaćih proizvođača.

Posebnu vrednost donose i naše prefabrikovane trafostanice – poput Huawei Jupiter 3000 modela – koje omogućavaju brže priključenje i veću pouzdanost OIE postrojenja. Ova rešenja umnogome skraćuju rokove realizacije i rasterećuju investitore u delu infrastrukturne gradnje. EPC pristup koji MT-KOMEX primenjuje od samog početka ostaje jedan od razloga što investitori prepoznaju našu kompaniju kao partnera koji isporučuje kompletno, bezbedno i dugoročno održivo rešenje.

U FOKUSU:

Kada govorimo o inovacijama, MT-KOMEX tradicionalno prednjači u primeni naprednih solarnih tehnologija. Šta je novo kompanija uvela ili primenila u 2025. godini?

– Ulaganje u inovacije je za nas kontinuiran proces. Ove godine najviše pažnje privukli su razvoj i primena naprednih invertera i optimizatora, kao i masovna implementacija baterijskih skladišta energije (BESS), koja smo uveli na svim novim projektima. Integracija SCADA sistema i daljinskih monitoring platformi postala je standard, a unapređenja u segmentu prefabrikovanih trafostanica dodatno su optimizovala proces izgradnje i priključenja solarnih elektrana.

Jedan od najvećih iskoraka u 2025. godini svakako je početak izgradnje velikih solarnih elektrana sa jednoosnim tracker sistemima. Očekujemo da do kraja sledeće godine u Vojvodini bude završeno i pušteno u rad 50 MWp upravo ovakvih postrojenja.

Tracker sistemi donose niz prednosti:
• povećanje proizvodnje za 15–25 odsto u odnosu na fiksne konstrukcije,
• ravnomerniju proizvodnju tokom dana,
• bolju iskoristivost solarne radijacije u ravničarskim područjima,
• manju LCOE vrednost kroz ceo životni ciklus elektrane.

Za naše klijente to znači brži povrat investicije, ali i veću proizvodnju u periodima najviše potražnje, kada je električna energija na tržištu najskuplja.

Koji su ključni planovi, projekti ili investicije koje MT-KOMEX planira za 2026. godinu?

– U 2026. godini MT-KOMEX planira dalji rast kroz izgradnju još većeg broja komercijalnih solarnih elektrana, proširenje ponude BESS rešenja, jačanje EPC i inženjerskih timova, nova ulaganja u prefabrikovana rešenja i energetsku infrastrukturu, kao i dalje širenje prisustva na regionalnim tržištima.

Foto: MT-KOMEX

Naredna godina biće godina intenzivne izgradnje, novih partnerstava i još snažnijeg pozicioniranja kompanije u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope. Solarna industrija u 2026. godini ulazi u period ubrzanog razvoja. Komercijalne elektrane, hibridni sistemi, baterijski kapaciteti i digitalizacija postaju standard. Za MT-KOMEX, to je prilika i odgovornost – da nastavimo da uvodimo najmodernija rešenja, razvijamo tržište i gradimo energetsku budućnost zasnovanu na stabilnosti, efikasnosti i održivosti.

Jedan od važnih pokazatelja razvoja kompanije je činjenica da smo tokom 2025. izvršili nabavku 100 MW premijum opreme, uključujući:
• Huawei prefabrikovane trafostanice,
• Huawei invertere snage 300 kW,
• Aiko solarne panele — trenutno najbolje na tržištu u pogledu efikasnosti i degradacije,
• kompletnu konstrukciju za solarne elektrane.

Sve ovo je isporučeno, instalirano i pušteno u rad ili u toku izgradnje, čime smo postigli najveću iskorišćenost nabavljene opreme u istoriji kompanije.

MT-KOMEX uspešno posluje i u regionu, posebno nakon osnivanja kompanije MT-KOMEX BH 2023. u Banjaluci. Kakvi su dalji planovi kada je reč o širenju i jačanju prisustva na regionalnom tržištu?

– MT-KOMEX BH, osnovan 2023. godine u Banjaluci, tokom 2025. pokazao je da je bio strateški pun pogodak. Naš tim u BiH se širi, preuzimamo velike solarne projekte u Republici Srpskoj i aktivno analiziramo ulazak na tržišta Hrvatske i Crne Gore. Prefabrikovana energetska rešenja koja razvijamo pozicioniraju nas kao partnera od poverenja i na regionalnom nivou.

Kako vidite prognozu za solarnu industriju u Srbiji u narednoj godini i koje ključne promene ili trendove očekujete na tržištu?

– Cena električne energije na berzi, ali i volatilnost koja prati evropska tržišta jasno ukazuju na to da će projekti sa trackerima i BESS sistemima imati presudan značaj u narednim godinama. Srbija očekuje usvajanje regulative koja će omogućiti tržište pomoćnih usluga i ulogu agregatora fleksibilnosti, što znači da će baterijski sistemi postati ključni deo energetskog miksa industrijskih potrošača.

Kako se naše tržište bude sve više povezivalo s evropskim, očekujemo pojavu negativnih cena električne energije – trend koji je već svakodnevica u zemljama EU. Upravo ti trenuci biće idealni za punjenje baterijskih sistema, dok će njihovo pražnjenje biti najisplativije u periodima visoke potražnje.

Naši klijenti ovim dobijaju dvostruku vrednost: stabilnost napajanja i dodatni prihod kroz tržišne mehanizme.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Uvedene kvote BiH na izvoz gvožđa i čelika

Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine traži hitnu reakciju nadležnih institucija povodom informacije da je Vlada Srbije donela Uredbu o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti, kojom se od 1. januara do 30. juna 2026. godine ograničava uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.

Uredba obuhvata grupe proizvoda koji se tiču BiH i to – rebrasti betonski čelik i toplo valjanu žicu u koturu, kao i rebrasti betonski čelik u šipkama.

Mera se uvodi na period od šest meseci i sprovodiće se kroz sistem tarifnih kvota, nakon čijeg popunjavanja će se na uvoz ovih proizvoda primenjivati carina od 50 odsto.

— Radi ravnomernog snabdevanja tržišta, individualne kvote podeljene su na kvartalne maksimume za period od 1. januara do 31. marta, odnosno do 30. juna ove godine, uz mogućnost prenošenja neiskorišćene kvote iz prvog u drugi kvartal — saopšteno je iz Spoljnotrgovinske komore BiH.

U saopštenju se dodaje da će se raspodela kvota vršiti po principu „prvi došao – prvi uslužen”, na osnovu redosleda prihvatanja carinskih deklaracija.

Pročitajte još:

— Uvidom u navedenu uredbu, pogotovo u deo definisanih kvota koje se odnose na navedene proizvode za BiH, izražavamo zabrinutost u ime privrednih društava, odnosno izvoznika ovih proizvoda u Srbiju — navode iz Komore.

Iz Komore dodaju da prilikom utvrđivanja kvota nisu u potpunosti uzeti u obzir sledeći parametri – kumulativni obim stvarnih trgovinskih tokova, regionalni distributivni modeli, te realni tržišni udeo proizvođača i dobavljača iz BiH.

U saopštenju se dodaje da donošenje uredbe kojom se ograničava nesmetan bescarinski plasman roba u okviru CEFTA zemalja na samom kraju jedne poslovne godine, predstavlja limitirajući faktor za dugoročne ugovore koje kompanije iz BiH imaju sa kompanijama na tržištu Srbije.

Posebno ukazuju i na zadržavanje kamiona na graničnim prelazima, koje je već nastupilo u praksi i trenutno predstavlja najkritičniji problem za izvoznike iz BiH.

— Uzimajući u obzir sve navedeno, Spoljnotrgovinska komora BiH traži od nadležnih institucija u BiH da hitno reaguju prema nadležnim institucijama Srbije i CEFTA strukturama zbog ekonomskih reperkusija efekata navedene Uredbe na slobodan, bescarinski protok roba u okviru CEFTA zemalja — navedeno je u saopštenju.

Energetski portal

Titan kroz ugovor sa EPS-om jača platformu alternativnih cementnih materijala

Foto: TITAN Grupa

TITAN Grupa ubrzava širenje svoje platforme alternativnih cementnih materijala (ACM) kroz novi dugoročni ugovor sa Elektroprivredom Srbije (EPS). U okviru desetogodišnjeg ugovora, TITAN Grupi je obezbeđen pristup približno pet miliona tona svežeg letećeg pepela iz termoelektrane TENT B, čime Grupa dodatno jača svoje dugoročne strateške resurse alternativnih cementnih materijala (ACM).

– Ovaj dugoročni ugovor jača naše ACM rezerve i doprinosi realizaciji strategije TITAN Forward 2029. Podržava našu ambiciju profitabilne dekarbonizacije kroz rast ACM poslovanja i naše ciljeve neto nulte emisije i cirkularne ekonomije, donosi značajne ekološke koristi i pozicionira TITAN da isporučuje niskougljenične materijale visokih performansi, kreirajući vrednost za sve zainteresovane strane – izjavio je Žan-Filip Benar, izvršni direktor za energiju i cementne materijale TITAN Grupe.

Miroslav Gligorijević, generalni direktor TITAN Cementare Kosjerić, dodao je da su veoma zadovoljni partnerstvom sa EPS-om, koje dodatno jača poslovanje Cementare.

– Ovaj ugovor omogućava da ponudimo održivo rešenje za upravljanje industrijskim otpadom u Srbiji, uz koristi, kako za životnu sredinu, tako i za lokalne zajednice. Istovremeno, implementiramo značajan investicioni plan  koji će unaprediti našu infrastrukturu, a kupcima omogućiti sve prednosti korišćenja proizvoda sa nižim sadržajem CO2, čime se podržavaju održivije građevinske prakse – rekao je Gligorijević.

Miroslav Gligorijevic / Foto: Titan Grupa

Obezbeđivanjem snabdevanja ACM materijalima, TITAN unapređuje konkurentnost lanca snabdevanja i odgovara na rastuću potražnju za niskougljeničnim građevinskim materijalima i rešenjima. Leteći pepeo i drugi ACM materijali predstavljaju zamenu za klinker sa nižim ugljeničnim otiskom u proizvodnji cementa i betona, omogućavajući kupcima u Jugoistočnoj Evropi i šire da značajno smanje ugrađene CO₂ emisije u građevinskim projektima.

Ovaj značajan korak nadovezuje se na rastući ACM portfolio TITAN Grupe, koji uključuje obezbeđivanje pucolana u Vezirhanu (Turska), i Grčkoj, kroz partnerstvo sa kompanijom Aegean Perlites, zajedničko ulaganje za leteći pepeo Atlas, sa kompanijom Jaycee (Indija), kao i investiciju oporavka deponovanog letećeg pepela u termoelektrani Fiddler’s Ferry (Ujedinjeno Kraljevstvo), realizovanu na osnovu ugovora sa kompanijom PEEL.

U skladu sa strategijom TITAN Forward 2029, TITAN Grupa će u narednom periodu nastaviti da razvija integrisanu globalnu ACM platformu, kroz investicije vredne pola milijarde evra. Ova platforma omogućuje svim kupcima Grupe sve benefite inovativnih, niskougljeničnih proizvoda visokih performansi, kroz širenje kapaciteta za nabavku i trgovinu, investicije i partnerstva na postojećim i novim tržištima, kao i kroz primenu sopstvenih tehnologija.

Energetski portal

Da li je PFAS iz posuđa štetniji po ljude ili životnu sredinu?

Foto-ilustracija: Unsplash/Piermario Eva

PFAS (poli- i perfluorisane alkilne supstance) nalaze se u brojnim svakodnevnim proizvodima, od nelepljivog posuđa do ekrana pametnih telefona i opreme za kampovanje. Da li PFAS premaz predstavljaja  rizik po zdravlje ili je više štetan za životnu sredinu, istražuje se širom sveta zbog čega se zagovara njegovo izbacivanje iz domaćinstava.

Zbog visoke stabilnosti PFAS-a razgrađivanje je veoma sporo, a širi se vazdušnim i vodenim tokovima, što  dovodi do ulaska u lanac ishrane i apsorpciju kod biljaka i životinja, zbog čega se i zove „večna hemikalija”.  Kako bi se smanjilo nakupljanje PFAS-a u životnoj sredini, u toku je proces ograničenja na nivou EU, ali i šire.

Nemački Savezni institut za procenu rizika (BfR), ovom temom bavio se nedavno u podkastu „Risiko kompakt”, gde navode da PFAS ima više od 10.000 hemikalija, kao i da su radili na izradi dosjea koji sadrži naučnu osnovu i regulatorni okvir za njegovu zabranu.

– Rizici po zdravlje od nejepljivih premaza na tiganjima su vrlo mali, jer je premaz inertan, ne reaguje s hranom. Supstanca obično ne ulazi u telo jer ne migrira u hranu koju pržim ili pripremam, a i ako se mali komadići premaza odvoje prilikom struganja tiganja i završe u hrani, ne očekuju se zdravstveni problemi. Jedini problem nastaje kada se lonci ili tiganji pregreju. Na temperaturama iznad 360 °C može se razviti štetna para – objašnjava biolog Klaudia Lorenc.

Pročitajte još:

Suprotno ovog mišljena su naučnici sa Univerziteta u Severnoj Karolini, gde je pokenuta rasprava o zakonu koji bi od 2030. zabranio prodaju kuhinjskog posuđa sa „večnim hemikalijama”. Tokom istraživanja korišteni su krvni uzorci više od 11.000 osoba starijih od 12 godina i podaci o njihovoj prehrani. To je pokazalo da ultraprerađena hrana i pakovana hrana mogu biti povezani s višim nivoima nekih PFAS spojeva u krvi.

Ove hemikalije povezane su s različitim zdravstvenim problemima, uključujući povišeni nivo holesterola, kardiovaskularne i imunološke probleme, reproduktivnu i razvojnu toksičnost, te nisku porođajnu težinu kod novorođenčadi.

U studiji su PFAS, prisutni u organizmu učesnika u obliku dve vrste, PFHxS i MeFOSAA, koje su pronađene u višim koncentracijama kod osoba koje su konzumirale više ultra-prerađene hrane, posebno među adolescentima i osobama s normalnom ili nižom telesnom masom. Osim zdravstvenih posledica, studija sugeriše da bi regulativa trebala sprečiti ulazak PFAS-a u životnu sredinu kako bi se dugoročno smanjila izloženost ovim hemikalijama.

— Ne bi trebalo biti na pojedincu da smanjuje nivo PFAS-a zbog kontaminacije u životnoj sredini. Čak i ako neko želi smanjiti nivo PFAS-a, to je teško jer PFAS ostaje u telu. Takođe, izbegavanje PFAS-a nije jednostavno jer pakovanja hrane obično nisu označena. Zato su potrebne mere na nivou populacije kako bi PFAS uopšte prestao ulaziti u hranu — navodi Džesi Bakli, istraživač.

Jasna Dragojević

123...1,674Page 1 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
Events for 28th January
Events for 29th January
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs