Deklaracija 2020 – Održiva Evropa za sve!

11.03.2020

Hrvatska_obala — Foto-ilustracija: Unsplash (Conor Rees)

Kako piše Ekovjesnik, Deklaracijom o ciljevima presedanja na području zaštite okoline i održivog razvoja, Zeleni forum još jednom želi da uspostavi komunikaciju oko prioriteta presedavanja u koju bi odgovorne institucije trebale da uključe što širi krug domaćih učesnika. Deklaraciju su pripremile organizacije za zaštitu okoline iz Hrvatske, članice nacionalne mreže Zeleni forum, u saradnji s platformom organizacija civilnog društva za praćenje hrvatskog presedavanja EU „Forum 2020“, a na temelju stavova evropske mreže organizacija za zaštitu životne sredine – European Environmental Bureau (EEB).

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonatan Pie)

Cilj je predstavljanje očekivanja Zelenog foruma vezano za tekuće hrvatsko presedanje Većem Evropske unije na području održivog razvoja i zaštite okoline. Deklaracija se temelji na ranije razvijenim deklaracijama „Deset zelenih testova“, koje su pripremili EEB i “Seas at Risk”, kao i na dokumentu Foruma 2020 „Prioriteti civilnog društva za presedanje Republike Hrvatske Većem Evrope“.

Hrvatsko presedanje dolazi u kritičnom trenutku za rešavanje egzistencijalne klimatske krize i krize biološke raznolikosti. Ono je prvo celovito presedanje EU nakon pokretanja komunikacije o evropskom „Zelenom dogovoru“, a nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju „proglašavajući klimatsku i ekološku izvanrednu situaciju (krizu) u Evropi i na globalnom nivou“.

Nesporno je dokazano da se suočavamo s klimatskom krizom, gubitkom biološke raznolikosti, društveno neprihvatljivim rizicima za zdravlje od hemikalija i zagađenja vazduha i neospornim nivoom zagađenja plastikom u morima i okeanima. Pored egzistencijalnih kriza u okruženju, suočeni smo s visokom nivoom nejednakosti, kako unutar EU, tako i globalno, kao i sa smanjenjem nivoa poverenja u vlade, načine upravljanja i donošenja politika.

Pročitajte još:

Građani i građanke, a posebno mladi, zahtevaju da EU učini više u rešavanju klimatskih i izazova zaštite životne sredine. Nedavna anketa Eurobarometra pokazuje da 93 odsto građana EU-a klimatske promene doživljava kao ozbiljan problem, 79 odsto smatra da je to vrlo ozbiljan problem, a 84 odsto veruje da treba preći na čistu energiju i veću javnu finansijsku potporu, iako to znači smanjenje subvencija na fosilna goriva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Iako su klimatska politika u Evropi, kao i očuvanje životne sredine pomažu poboljšanju stanja u okolini tokom poslednjih decenija, Evropa nije postigla dovoljan napredak, a izgledi za okolinu za narednu deceniju nisu pozitivni, prema izveštaju o stanju životne sredine Evropske agencije za okolinu (EEA). U izveštaju se pozivaju evropske zemlje, vođe i politički rukovodioci da iskoriste priliku kako bi u sledećoj dekadi radikalno povećali i ubrzali akcije da se Evropa vrati na pravi put ka ispunjenju srednjeročnih i dugoročnih ciljeva zaštite životne, a kako bi se izbegle nepovratne promene i šteta.

Zeleni forum traži i od hrvatskog predsedništva EU da pokrene pozitivnu agendu za suočavanje s navedenim izazovima u području zaštite okoline i klime s kojima se Evropa suočava u brzo promenjivoj geopolitičkoj stvarnosti, i to u dijalogu s hrvatskim učesnicima koji se bave ovim temama. Sažetak Deklaracije nalazi se na linku.

Izvor: Ekovjesnik

Psi lutalice u Subotici – produkt neodgovornog vlasništva

10.03.2020

Subotica_psi_lutalice — Foto: Subotica.com

Prema podacima JKP „Čistoća i zelenilo“ Subotica u prošloj godini prijavljeno je 219 slučajeva ujeda pasa lutalica. Od ovog broja, Gradsko pravobranilaštvo je primilo 192 zahteva za naknadu štete, od kojih je 122 epilog dobilo na sudu, a 70 je rešeno vansudskim poravnanjem.

Volonteri „Subotičkih njuškica“ koji zbrinjavaju napuštene pse, kažu da ih je u Subotici sve više, a da su to većinom „nečiji“ psi koji su se zbog neodgovornog vlasništva našli na ulici. Kako tvrde, klasične lutalice ne postoje u Subotici. Status uličnog psa dobiju zbog selidbe ili neodgovornog vlasnika. Reč je o nečipovanim i nesterilisanim psima, koji su ili bolesni ili su u pitanju skotne kujice izbačene na ulicu, koje onda rađaju nove „lutalice“. Tokom prošle godine uspeli su da sklone više od 200 pasa na sigurno.

“Veliki broj u odnosu koliko ih je inače bilo na ulici. To su pretežno bili povređeni psi ili skotne kuje koje smo preuzeli, negovali, sterilisali a zatim i udomili”, kaže Beti Horvat iz udruženja “Subotičke njuškice”

“Baš juče smo pokupili jednu zenku rase “bokser”, ona je iako vrlo mlada bila praktično kost i koža, bila je u vrlo lošem stanju, a trenutno je u stacionaru kod veterinara. Nismo našli čip, ali sigurni smo da je u pitanju vlasnički pas.”

Subotica ima registrovano Prihvatilište, kao i plan kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa, čija je primena počela u septembru prošle godine. Oni se u okviru CNR programa obeležavaju narandžastim markicama, objašnjavaju u lokalnoj samoupravi.

“Životinje se unose u azil, obeležavaju se, tretiraju se protiv parazita, sterilišu i zatim puštaju na ulicu, uz povremeni nadzor. Ova mera je privremena, nije trajno rešenje, ali omogućava smanjenje širenja populacije napuštenih pasa”, kaže Goran Išpanović, šef Službe za komunalne poslove.

Pročitajte još:

Kako u odgovornom vlasništvu leži rešenje problema napušenih pasa, Grad je uputio inicijativu nadležnom Ministarstvu, u kojoj traže izmene zakona kojima bi se populacija pasa i mačaka uvele u program mera, kao što je to slučaj sa kopitarima i papkarima, a takođe je predložena i popularizacija mera sterilizacije.

“To bi značilo da veterinarske stanice koje imaju program mera redovno na godišnjem nivou vrše proveru domaćinstava da li su životinje vakcinisane, odnosno obeležene”, dodaje Išpanović.

Dok se čeka odgovor Ministarstva na koji način će problem pasa lutalica biti rešen, u našem Gradu su radnici „Čistoće i zelenila“ sa komunalnom inspekcijom i policijom obišli 726 domaćinstava, kako bi utvrdili opseg registrovanih i vakcinisanih pasa. Podaci do kojih su došli govore da je pre obilaska u svega 26 odsto kuća zatečeno odgovorno vlasništvo, dok je nakon kontrole taj broj porastao na 40 odsto.

Izvor: Subotica.com

U svemiru se uzgaja zelena salata za astronaute

10.03.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Adam Miller)

Prema studiji objavljenoj u časopisu “Frontiers in Plant Science”, zelena salata koja se uzgaja u svemiru ne samo da je ukusna, već je i jednako hranjiva i sigurna za jelo kao i ova koju konzumiramo na Zemlji. “Mogućnost uzgoja sigurne i sveže hrane kao nadopune pakovanoj hrani za astronaute u svemiru važan je NASA-in cilj”, piše časopis. Nedugo nakon prvog eksperimenta, godine 2014, salatu su astronauti ubrali i poslali u svemirski centar Kenedi na analizu.

Nakon temeljnog pregleda salate uzgojene na Međunarodnoj svemirskoj postaji (ISS), istraživači su zaključili da je razlika između nje i one uzgojene na Zemlji minimalna. Reč je o zanemarivoj razlici u količini nekih metala i minerala, među kojima su gvožđe, kalijum i cink. Astronauti su na ISS-u salatu uzgajali između 2014. i 2016. NASA-ini naučnici su poredbenu kontrolu na Zemlji obavili ponovivši iste uslove uzgoja. Rezultati su bili ohrabrujući: dve glavice zelene salate bile su gotovo u potpunosti iste, uključujući i mikrobne zajednice koje se nalaze u biljkama.

Pokazalo se da “svemirska salata” sadrži nešto viši nivo bakterija, no među njima nije nijedna opasna po ljudsko zdravlje, poput ešerihije koli ili salmonele.

Uzgoj hrane u održivom sistemu, koja je bezbedna za konzumaciju postaće presudna kada NASA krene u dalje misije.

Pročitajte još:

Pokazalo se da je uzgoj salate daleko jednostavniji od uzgoja ostalih vrsta povrća. “Slične ćemo uslove uzgoja morati da osiguramo i za paradajz, krompir i papriku, a nadamo se da ćemo početi sa uzgojem u tekućoj godini i tokom iduće”, rekla je glavna autorka i naučnica svemirskog centra Kenedi Kristina Kodadad, prenosi “ScienceAlert”.

“S obzirom na to da tim vrstama povrća treba mnogo više vremena za uzgoj, preciznije 80 dana u odnosu na 28, koliko je potrebno za salatu, biće nam potrebno više resursa i izdašnija ulaganja”, istakla je. Astronauti zasad uglavnom konzumiraju jela koja rehidriraju na ISS-u. Na meniju je koktel od sušenog voća, orašasti plodovi, piletine, govedine i škampa, ali nijedna salata ne može tako dobro da se obradi da bi preživela put do nulte gravitacije. U prerađenim paketima s obrocima nedostaje hranjivih materija i nekih vitamina, naročito kalijuma i vitamina C, B1 i K.

Sveži proizvodi činili su se kao najbolje rešenje za taj problem koji će NASA morati da reši s obzirom na planirane dugoročne misije svemirskih letova na Mesec i Mars. Astronauti će u budućnosti morati da funkcionišu “nezavisno od Zemlje”, a ovo je jedan od koraka napred u ostvarenju toga cilja.

Izvor: Bljesak.info

EBRD od 2006. godine investirao 3 milijarde evra u energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

10.03.2020

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smatra Zapadni Balkan ključnim regionom i partnerom za sprovođenje tzv. zelenih projekata. Jugoistočna Evropa obiluje prirodnim potencijalom za iskorišćenje čiste energije – planinama i ravnicama pogodnim za gradnju vetroparkova, rekama koje bi mogle da obezbeđuju hidroenergiju, sunčevim zracima čiji se kapaciteti ne crpe u dovoljnoj meri, navodi EBRD.

Ipak, zemlje u ovom području se za zadovoljenje energetskih potreba stanovništva i industrije i dalje u ogromnom procentu oslanjaju na zastarele elektrane na ugalj koje ozbiljno doprinose problemu zagađenja vazduha. Emisije ugljenika u pojedinim od njih poput Srbije i Bosne i Hercegovine su više nego šest puta više nego u Evropskoj uniji. Još jedan od izazova sa kojim se suočava Zapadni Balkan na putu ka održivijoj budućnosti u sektoru energetike je i potrošnja energije koja je i do 2,5 puta veća u odnosu na zemlje u sklopu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Stručnjaci rešenje vide u energetskoj efikasnosti.

Pročitajte još:

Od 2006. godine, EBRD je u našem regionu investirao više od 3 milijarde evra. Banka je istovremeno bila vrlo aktivna i na polju saradnje sa nacionalnim vladama u reformisanju zakonodavnog okvira u cilju stvaranja podsticajne poslovne okoline za uspeh individualnih projekata i njihov širi uticaj.

U Srbiji je podržao izgradnju dve najveće vetroelektrane – Čibuk, snage 158 MW, i Kovačica, snage 104 MW, dok je u komšijskoj Crnoj Gori EBRD predstavljao prvu finansijsku instituciju koja je kreirala projektni zajam za podizanje prve vetroelektrane u toj zemlji – Krnovo.

Banka je potpomogla i ambicije Severne Makedonije da do 2020. godine 23 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Energetska tranzicija i “ozelenjavanje” tamošnjeg energetskog miksa se odvija na mestu nekadašnjeg rudnika uglja lignit gde će se graditi solarna elektrana snage 10 MW. EBRD je državnoj elektroprivrednoj kompaniji dao zajam u iznosu od 5,9 miliona evra.

Beograd, Novi Sad, Podgorica, Skoplje, Kumanovo, Sarajevo, Banja Luka, Zenica, Priština i Tirana su se pridružili uspešnom programu EBRD-a “Zeleni gradovi” u vrednosti od 1 milijarde evra. Ukupno 39 učesnika ovog programa prepoznalo je gradove kao ključne aktere u borbi protiv klimatskih promena s obzirom na to da su odgovorni za oko 80 odsto gasova sa efektom staklene bašte, a među njima su i prethodno nabrojani regionalni urbani centri.

Putem Programa finansiranja zelene ekonomije GEFF, EBRD je kroz implementiranje mera energetske efikasnosti poboljšao životne uslove za više od 3.500 porodica na Zapadnom Balkanu. Zahvaljujući njenim sredstvima, stanovnici 168 soba u studentskom domu u Severnoj Makedoniji takođe vode lagodnije živote.

Iza skraćenice ReDEWeb se krije program kojim EBRD podstiče uvođenje čiste energije u ovdašnje sisteme daljinskog grejanja. Pod okriljem banke se, u saradnji sa austrijskom vladom, odvija i program koji nudi tehničku pomoć i male investicione grantove za instalaciju solarnih elektrana.

Jelena Kozbašić

Zašto morske životinje jedu zalutali plastični otpad?

10.03.2020

plastična_viljuška_okean — Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Brojne životinje čiji su životi vezani za vodu se udave ili zapletu u otpad od plastike koji nemilosrdno završava u njihovom okruženju. Plastika predstavlja veliku opasnost za morske kornjače, kao i za druge morske predatore, ali tek nedavno su naučnici otkrili zbog čega je to slučaj.

Naime, ove životinje često zamene miris plastike za miris hrane. Na sličan način plastiku percipiraju i morske ptice i kitovi.

Plastika koja se neko vreme nalazi u okeanu, gubi svoj osnovni miris i počinje da razvija onaj koji privlači životinje. Na ovu promenu utiču alge, morske biljke i mikroorganizmi koji je kolonizuju i na taj način adaptiraju sredini u kojoj se nalazi.

Pročitajte još:

Pored toga, većina morskih predatora bude izdaleka zavarana izgledom plastične flaše ili nekog drugog komada koji pluta u vodi i uputi se prema tome očekujući hranu. Ovaj mehanizam predstavlja određeni evolucijski tok prilagođavanja pri potrazi za hranom.

Veliku opasnost predstavljaju slamčice, plastične kese i sličan otpad, na kojima rastu bakterije ili mikroorganizmi, zbog čega ih vodene životinje osećaju kao jestive, što može dovesti ili do neke vrste zamke ili, ukoliko ih konzumiraju, do smrti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tai’s Captures)

Do ovog nautešnog zaključka istraživači su došli nakon eksperimenta sa 15 mladih kornjača odgajanih u zatočeništvu.

Pratili su njihove reakcije kada su bacili cevi u vazduh iznad rezervoara za vodu i zaključili da na taj miris reaguju isto kao i na miris hrane, odnosno ribu ili škampe. Pritom, kornjače su, kako bi osetile miris kondicionirane plastike, držale nos izvan vode pri udahu tri puta duže nego uobičajeno.

Prema poslednjim istraživanjima problema plastike koja izaziva uginuće morskog sveta, postoje podaci da će, ako se nastavi sadašnji trend, čak 99 odsto morskih ptica “jesti” plastičan otpad.

Jelena Cvetić

Prijavite se na program profesionalne mobilnosti “Pioniri u praksi” do 24. aprila!

10.03.2020

work_meerting_radni_sastanak — Foto-ilustracija: Unsplash (You X Ventures)

Program “Pioniri u praksi” je najveći EU program profesionalne mobilnosti sa ciljem unapređenja znanja u oblasti klimatskih promena i održivog razvoja. Obuhvata onlajn obuku o sistemu inovacija, dve radionice u Beogradu, grupni projektni zadatak u vezi sa realnim lokalnim klimatskim izazovom, radnu praksu u trajanju od 4 do 6 nedelja u nekoj od 20 evropskih zemalja (Bugarska, Češka, Estonija, Finska, Grčka, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija i Španija), lično mentorstvo za unapređenje inovativnih veština i finansijsku podršku projekta za troškove boravka na radnoj praksi.

U programu mogu učestvovati:

Pioniri – profesionalci koji rade u nekoj od relevantnih oblasti, žele da unaprede svoja znanja i veštine i koji će biti upućeni na radnu praksu u inostranstvo. Preduslov učešća: univerzitetska diploma, napredno znanje engleskog jezika (minimum B2) i najmanje 2 godine radnog iskustva u relevantnim oblastima, prebivalište u nekoj od zemalja koje učestvuju i spremnost da pohađaju sve segmenate programa.
Domaćini – kompanije/institucije/organizacije koje žele da ugoste profesionalca iz inostranstva i angažuju ga na konkretnom projektu bez troškova. Domaćini treba da obezbeđe radne uslove i pruže podršku pioniru u definisanju i realizaciji radnog zadatka.
Vlasnici lokalnih izazova – kompanije/institucije/organizacije koje definišu lokalni klimatski izazov i pružaju podršku pionirima pri osmišljavanju i razradi rešenja, u okviru grupnog projektnog rada.

Više informacija o programu može se pronaći na https://pioneers.climate-kic.org. Prijava učešća vrši se najkasnije do četvrtka, 23. aprila 2020. godine na adresi https://pioneers.climate-kic.org/apply-now.

Pre popunjavanja prijave potrebno je prethodno se registrovati u EIT Climate-KIC zajednici, otvaranjem tzv. „Climate-KIC pasoša“ odnosno centralnog naloga koji vam omogućava da pristupite i ostalim Climate-KIC edukativnim platformama.

U slučaju potrebe za dodatnim informacijama možete kontaktirati EIT Climate-KIC Serbia Hub u Privrednoj komori Srbije – T: 011 4149 422, M: 066 875 1158, E: climate-kic@pks.rs.

Climate-KIC je najveće EU javno-privatno partnerstvo, angažovano na ublažavanju klimatskih promena i smanjenju emisije ugljenika. Zahvaljujući podršci Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT), Climate-KIC aktivno deluje kroz mrežu od oko 400 partnera u 24 zemlje Evrope, među kojima dominiraju kompanije, visokoobrazovne i naučno-istraživačke institucije, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva. Više informacija na www.climate-kic.org.

Izvor: Privredna komora Srbije

Data centar u Kragujevcu pušten u rad

10.03.2020

data_centar_kragujevac1 — Foto: Grad Kragujevac

U prisustvu Čen Bo, ambasadorke Narodne Republike Kine u Srbiji, direktora vladine Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihaila Jovanovića, predstavnika kompanije Huawei i brojnih zvanica, u Kragujevcu je pušten u rad gradski Data centar.

To je prema rečima gradonačelnika Radomira Nikolića kruna razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija u Kragujevcu koji ima trajno opredeljenje da se bavi digitalizacijom i razvojem elektronske uprave kao ključnim prioritetima Republike Srbije. Projektom je definisana i realizovana izgradnja primarnog i sajta za oporavak od greške, komunikacioni sistem i oprema za povezivanje svih organa grada, videokonferencijski sistem, IP telefonija, najsavremeniji sistemi zaštite podataka, rezerve, virtuelizacija i ostali servisi. Kapaciteti gradskog Data centra prevazilaze potrebe organa grada, pa će biti dostupni Univerzitetu, kao i ostalim zainteresovanim korisnicima.

Realizacijom ovog projekta, a reč je o donaciji NR Kine u vrednosti dva miliona dolara, Kragujevac će se dodatno pozicionirati kao jedan od ITC centara Srbije, a izgradnjom Državnog data centra, Kragujevac će ovu poziciju proširiti i na regionalnom nivou.

Pročitajte još:

Građani će moći lakše da koriste usluge transparentne, otvorene lokalne samouprave, Kragujevac je jedan od pet gradova u Srbiji čiji se podaci nalaze na e-mapi, rekao je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Radi se na povezivanju Javno komunalnog preduzeća “Šumadija Kragujevac” sa sistemima elektronske uprave, matičnim knjigama, MUP-om, Nacionalnom službom za zapošljavanje, što je još jedan vid dobre saradnje grada i Republike. Govoreći o budućim planovima, direktor vladine Kancelarije najavio je projekat Pametnih gradova i saradnju Kancelarije sa Univerzitetom.

Novi oblik infrastrukture u novom dobu, gradski Data centar postao je centralni nerv za Pametan grad, ali i važan deo poslovnog ambijenta. Veoma mi je drago što je Vlada Republike Kine mogla da pomogne i da kompanija kao što je Huawei može dati svoj doprinos koristeći vrhunske tehnologije i bogato iskustvo. Zajednička izgradnja ovog Data centra predstavlja početak saradnje Kragujevca sa kineskim partnerima u oblasti digitalizacije i novih visokih tehnologija, rekla je ambasadorka Narodne Republike Kine i izrazila uverenje da će se u budućnosti otvarati nove šanse za investiciona ulaganja privrednika koji već sada pokazuju interesovanja.

Izvor: Grad Kragujevac

Katamarani na električni pogon sa solarnim panelima prevoziće posetioce NP “Krka”

10.03.2020

Krka_elektrobrodovi — Foto: Nacionalni park "Krka"

Katamarani na električni pogon, vredni 5.807.000 kuna (oko 755.000 evra), izgrađeni u brodogradilištu Dalmont u Kraljevici, prevoziće ukupno 100 putnika i 4 člana posade, a osiguran je i smeštaj za 4 osobe u invalidskim kolicima.

Visovac i Miljevci dva su nova katamarana na električni pogon u Nacionalnom parku „Krka“. Oni će prve putnike dočekati već početkom aprila. Projekat nabavke elektrobrodova, koji je juče, 9. marta, predstavljen na Roškom slapu, deo je šireg projekta Nepoznata Krka: skrivena blaga gornjeg i srednjeg toka reke Krke, usmerenog i na održivi razvoj i očuvanje ekosistema reke Krke.

„Brodovi na električni pogon najprihvatljivije su ekološko rešenje, naročito kada su u pitanju zaštićena područja. Sve naše aktivnosti u Javnoj ustanovi ‘Nacionalni park Krka’ usmerene su upravo na implementaciju kvalitetnih rešenja koja dugoročno utiču na očuvanje i zaštitu bioraznolikosti reke Krke i drago nam je što smo uspešno realizovali i ovaj vredan projekat, s potpisom hrvatskih brodograditelja“, istakla je upravnica Javne ustanove „Nacionalni park Krka“ Nela Slavica i dodala: „Elektrobrodovi su izgrađeni prema najnovijim i najvišim ekološkim i tehnološkim standardima, čime je još jednom potvrđeno viševekovno umeće hrvatske brodogradnje.“

Na ostvarenu saradnju posebno je ponosan i Ivan Ivić, direktor i vlasnik kraljevičkog brodogradilišta. „Elektrobrodovi Visovac i Miljevci ne samo da su prvi takve vrste koji će zaploviti rekom Krkom i Visovačkim jezerom, već su i prvi katamarani na električni pogon proizvedeni u našem brodogradilištu. Proizvodnja ekološki prihvatljivih brodova obogatila je viševekovno iskustvo brodogradilišta te smo posebno ponosni na činjenicu da će hrvatski elektrobrodovi ploviti upravo hrvatskim nacionalnim parkom i pomoći u očuvanju njegovih nadaleko poznatih bogatstava i lepota“, naglasio je Ivić.

Pročitajte još:

Katamarani na električni pogon, dugi 14 metara, prve će izletnike početi da prevoze već u aprilu, kada se i otvaraju svi sadržaji u Parku. Svaki od brodova ukupnog je kapaciteta 50 putnika i 2 člana posade, a na palubi je osiguran prostor za smeštaj dveju osoba u invalidskim kolicima. Brodovi su izgrađeni od aluminijuma visokog kvaliteta i čvrstine, što je imperativ kada su u pitanju kvalitet vode reke Krke i ekološki faktori koji moraju biti zadovoljeni da bi se živi svet razvijao neometan čovekovom prisutnošću.

„Drago nam je što su odsad upravo naši elektrobrodovi deo saobraćajne infrastrukture Nacionalnog parka ‘Krka’. Verujem da će posetiocima Parka pružiti poseban doživljaj prilikom obilaska lepota kojima smo ovde okruženi. Važno je naglasiti da se naši brodovi ističu po visokorazvijenim akumulatorskim baterijama i elektromotorima, koji osiguravaju dovoljnu energiju za 8 sati plovidbe“, kazao je Robert Miletić, vođa tehničke službe brodogradilišta Dalmont, koji je vodio gradnju dveju brodova za Nacionalni park „Krka“.

Novi brodovi na krovnoj konstrukciji imaju solarnu elektranu, koja će u letnim mjesecima osigurati dodatnu autonomiju od 10 sati. S prosečno 2.647 sunčanih sati godišnje u Šibeniku i 2.377 u Kninu, područje Nacionalnog parka „Krka“ jedno je od najsunčanijih područja u Hrvatskoj, pa je insolacija, kao ekološki prihvatljiv i značajan izvor obnovljive energije, idealno rešenje u službi dugoročnog održivog razvoja.

Nabavka elektrobrodova deo je šireg projekta pod nazivom Nepoznata Krka: skrivena blaga gornjeg i srednjeg toka reke Krke, sufinansiranog u sklopu Operativnog programa Konkurentnost i kohezija 2014 – 2020, čiji je završetak planiran za 27. maj 2020. Iz Evropskog fonda za regionalni razvoj za to su odobrena bespovratna sredstva u iznosu od 78.620.719 kuna (10,2 miliona evra), dok je ukupna vrednost projekta 80.057.649 kuna (10,4 miliona evra). Vrednost projekta je prepoznala i Turistička zajednica Šibensko-kninske županije, koja se priključila kao projektni partner.

Projekat obuhvata niz infrastrukturnih intervencija unutar Nacionalnog parka „Krka“, osmišljavanje i uvođenje novih prezentacijskih i interpretacijskih sadržaja, uređenje pešačkih staza, elektrifikaciju brodskog saobraćaja i unapređenje sistema upravljanja sadržajima i posećivanja. Opšti cilj projekta je, izgradnjom infrastrukture i kapaciteta ključnih činilaca i razvojem novih edukativnih turističkih proizvoda i usluga, aktivirati neiskorišćeni turistički i ekonomski potencijal područja severnog dela Nacionalnog parka „Krka“ i postići kvalitetniji prostorni i vremenski raspored poseta, što doprinosi ukupnom društvenom, ekonomskom i ekološkom boljitku.

Izvor: Nacionalni park “Krka”

Klimatske promene prete peščanim plažama – polovina može nestati do 2100?

10.03.2020

plaža_pesak_ljudi — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Gold)

Klimatske promene i porast nivoa mora trenutno su toliko ozbiljni da ukoliko se nastave sve peščane plaže na svetu će nestati do 2100. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexandre Perotto)

Čak i ako čovečanstvo drastično smanji zagađenje iz fosilnih goriva, više od trećine peščanih plaža na svetu će nestati, što će veoma dramatično uticati na život ljudi u priobaljima i ekonomije brojnih zemalja, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Nature Climate Change.

„Peščane plaže su često poslednja linija odbrane od obalskih oluja i poplava i bez njih će uticaj ekstremnih vremenskih prilika biti još gori“, rekao je predvodnik studije Mikalis Vusdukas, stručnjak sa Istraživačkog centra Evropske komisije.

Bogatije zemlje već planiraju velike odbrambene sisteme, ali većina drugih zemalja ne mogu da preduzmu takve inženjerske poduhvate, što zbog logističkih, što zbog finansijskih razloga.

Australija bi mogla da bude najteže pogođena sa više od 15.000 kilometara peščanih plaža koje će potencijalno nestati u narednih 80 godina. Slede je Kanada, Čile i Sjedinjene Američke Države.

Peščane plaže čine trećinu globalne obale, veoma često u gusto naseljenim područjima.

Pročitajte još:

Gradnja, porast nivoa mora, učestalije oluje, uragani i tajfuni i smanjeni priliv sedimenta zbog pregrađivanja reka – glavni su razlozi erodiranja peščanih obala.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan Robertson)

Model RCP8,5 kako je naslovljen najgori slučaj, podrazumeva da će se emisija ugljen-dioksida nastaviti nesmanjenim tempom, kao i da će atmosferski nivo gasova sa efektom staklene bašte rasti zbog topljenja permafrosta iz kojeg se oslobađaju zarobljene zalihe ugljen-monoksida.

Po ovom scenariju, svet će izgubiti 50 odsto peščanih plaža do 2100. godine – oko 132.000 kilometara. Čak i do sredine veka, bilo bi izgubljeno 40.000 kilometara.

Prema modelu RCP4,5 čovečanstvo bi uspelo da zauzda povećanje prosečne temperature na oko tri stepena Celzijusa, što je opet iznad granice od dva stepena postavljene Pariskim klimatskim sporazumom.

Iako mnogo blaži, model RCP4,5 i dalje predviđa gubitak 95.000 kilometara obale do 2100. godine, a najveći deo u narednih 30 godina.

Izvor: RTS

Virtuelni asistent olakšaće opštinske poslove u Somboru, Šapcu, Bijeljini i Laktašima

10.03.2020

telefon_čovek — Foto-ilustracija: Unsplash (NordWood Themes)

U sredu 4. marta u prostorijama Gradske uprave u Somboru održan je prvi radni sastanak u okviru Projekta „ Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem ChatBot aplikacije“. Sastanku su prisustvovali predstavnici NALED-a, kompanije SAGA i Gradske uprave grada Sombora.

Ovom prilikom predstavnicima odeljenja Gradske uprave prezentovano je šta je ChatBot aplikacija i kako ona funkcioniše.

Osnovni cilj projekta je da se na lak i brz način pomoću ove aplikacije dođe do odgovora na što više pitanja koja se tiču ostvarivanja određenih prava iz delokruga rada lokalne samouprave, ali i šire.

Ove informacije će biti u potpunosti automatizovane i dostupne 24/7. Pored uštede vremena građanima u potrazi za određenim informacijama, aplikacija će uštedeti vreme i lokalnoj administraciji i omogućiti da se obradi znatno veći broj administrativnih postupaka.

Pročitajte još:

Sombor omogućava brže rešavanje komunalnih problema pomoću aplikacije

Pored Sombora, u projektu kao pilot lokalne samouprave učestvuju Šabac, Bijeljina i Laktaši, a sprovode ga Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Privredna komora Republike Srpske, Nemačka internacionalna saradnja u Srbiji (GIZ) i kompanija SAGA.

Izvor: Grad Sombor

Novi kontejneri za primarnu selekciju otpada u Podgorici

10.03.2020

Podgorica_odvajanje_otpada — Foto: Glavni grad Podgorica

Kao podrška konceptu primarne selekcije – ‘suva’ i ‘mokra’ frakcija komunalnog otpada, tokom prethodne nedelje zamenjeni su postojeći metalni kontejneri u centru Podgorice.

Na 70 lokacija postavljena su 163 namenska kontejnera – 68 plavih plastičnih sa nožnom pedalom namenjenih za odlaganje suve frakcije otpada i 95 metalnih sa plastičnim poklopcem i nožnom pedalom za odlagnje mokre frakcije komunalnog otpada.

Aktivnosti zamene metalnih kontejnera nastavljene su u delu grada preko Morače, a do sada je na 15 lokacija postavljeno 49 kontejnera – 22 za odlaganje suve frakcije i 27 za odlaganje mokre frakcije komunalnog otpada, što će se dalje sprovoditi i narednih dana.

Ove aktivnosti realizuju se sa ciljem dalje implementacije Odluke o načinu odvojenog sakupljanja otpada i sakupljanja komunalnog otpada radi obrade na teritoriji Podgorice.

Nažalost, ovaj napor da se da doprinese lepšem izgledu grada, naišao je na neodgovorno ponašanje pojedinaca koji otpad odlažu nenamenski, iako su na posudama istaknute nalepnice sa objašnjenjem o vrsti otpada za koju su namenjene. Takođe, iako posude imaju nožnu pedalu za otvaranje poklopca, na jednom broju lokacija pojedinci su otpad odložili pored posuda.

Grad upućuje još jedan apel građanima, da zajednički doprinesu da ovakav način odlaganja otpada u potpunosti zaživi, u nadi da će uticati i na promenu loših navika pojedinaca.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Opština Arilje zabranila gradnju MHE

09.03.2020

Arilje_Rzav_most — Foto: Wikipedia/Zoran Cvetković

Opština Arilje donela je odluku da se više neće izdavati građevinske dozvole za izgradnju malih hidroelektrana i time je zaštitila najčistiju reku Srbije – Veliki Rzav.

Odbornici skupštine su prošle nedelje jednoglasno izglasali odluku o izradi izmene i dopune prostornog plana oštine, pri čemu ne postoji mogućnost izdavanja građevinskih dozvola za izgradnju objekata MHE.

I reke Mali Rzav, Moravica, Panjica, Katušnica i Bilješka reka su interesantne investitorima, zbog čega im je pretilo devastiranje obala, promena rečnih tokova, kao i ugroženost za biljni i životinjski svet tog područja.

Trenutno se na teritoriji Arilja nalaze dve male hidroelektrane u fazi izgradnje na Moravici i Panjici.

U članu 7 usvojenog Prostornog plana navodi se da “Do usvajanja Izmena i dopuna plana zabranjuje se izrada planskih i urbanističkih tehničkih dokumenata za razradu novih lokacija za izgradnju mini hidroelektrana, kao i izdavanje lokacijskih uslova, odnosno građevinskih dozvola, za mini hidroelektrane za sve lokacije koje nisu započele proceduru donošenja planskih dokumenata pred SO Arilje”

Ekološko udruženje „Rzav“ iz Arilja u saradnji sa Svetskom organizacijom za prirodu WWF Adria pokrenulo je inicijativu o zabrani izgradnje MHE.

Pročitajte još:

Pored Arilja, tokom posledjih nekoliko nedelja zvaničnu odluka o zabrani izgradnje MHE doneta je i u Pirotu, Boru, Užicu, Svrljigu, kao i u Paraćinu.

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine u Srbiji ima oko 100 mini hidroelektrana, a u katastru MHE, koji je napravljen 80-tih godina, planirano je 850 lokacija.

Jelena Cvetić

5G tehnologija ipak nije štetna za zdravlje ljudi?

09.03.2020

Stručnjaci kažu da se radiofrekvencijski opseg 5G mreže već godinama koristi upotrebljava za druge službe. Profesorka Irini Reljin sa Elektrotehničkog fakulteta kaže da je reč je o nejonizirajućem zračenju koje nije štetno po zdravlje ljudi.

Profesorka Irini Reljin kaže da je nju i njene kolege iznenadila odluke Slovenije da zaustavi uvođenje 5G mreže, s obzirom na to da su nadležni u Sloveniji veoma sistematični i svoje odluke donose posle mnogo razmišljanja.

“Oni su u decembru počeli o tome da razmišljaju. U januaru su na nivou EU donesene preporuke, odnosno pravila koja se odnose na zaštitu 5G mreže i to su preporuke koje se odnose na javne nabavke. Tako da se čini da nije jedini razlog taj strah, premda Slovenija, kao i sve zemlje Evropske unije, ima dosta blaže kriterijume po pitanju nejonizujećeg zračenja u odnosu na Srbiju“, istakla je gošća Jutarnjeg programa RTS-a.

Prema njenim rečima, mnogi proizvođači opreme u svetu traže da se ublaže kriterijumi za uvođenje 5G mreža, i to pri vrlo visokim frekvencijama, što nije verovatno da će se u skorije vreme desiti.

Pročitajte još:

Moguće je da je Slovenija zbog toga zaustavila uvođenje, ali, kako kaže, najverovatnije ta zabrana neće trajati dugo.

„Propisane granice u Srbiji su sasvim dovoljne. Svaka nova tehnologija podrazumeva da vi imate bolje kodovanjem zaštićene signale, koje u prisustvu smetnji možete lakše da detektujete. Rezultat toga je da vi radite sa manjim snagama nego prethodna generacija. Zbog toga 5G tehnologija ne bi trebalo da bude ništa opasnija, već čak i bezbednija u poređenju sa 4G“, objašnjava Irini Reljin.

Profesorka ETF-a ističe da 5G mreža nudi značajno veći protok za korisnike, mnogo veće brzine, što znači manja kašnjenja.

„Ono što se od novih tehnologija zahteva je manje kašnjenja kako bi ono bilo na nivou percepcije čoveka, a to znači da možete da uvodite sisteme za automatizaciju bez učestvovanja čoveka“, kaže Irini Reljin.

Izvor: RTS

Uplatite “uslovni obrok” za socijalno ugrožene – od nedavno i u srpskim restoranima!

09.03.2020

breakfast_doručak — Foto-ilustracija: Pixabay

Pre otprilike dve godine, Mirjana i njene dve kćerke pokrenule su akciju prikupljanja i poklanjanja hrane za socijalno ugrožene u Novom Sadu.

Njihov poduhvat je prevazišao sva početna očekivanja, te se trenutno sprovodi u više od 20 gradova u Srbiji uz svesrdnu podršku više od 30 saradnika. Najznačajniji podatak u ovoj priči svakako jeste to što učesnici ove humanitarne inicijative svakodnevno obezbeđuju osnovne životne potrepštine za nekoliko stotina porodica uz samostalnu organizaciju na potpuno volonterskoj osnovi.

Tri žene su dugo radile same, ali s obzirom na to da se neprekidno povećavao broj osoba koje su im se obraćale za pomoć, u novembru 2019. godine su otvorile Fejsbuk grupu i pozvale ljude da se priključe njihovim naporima da obraduju sugrađane u teškoj materijalnoj situaciji.

Prvobitnu zamisao da članovi pokrivaju samo Novi Sad “razbili” su stanovnici drugih naselja sa željom da se pridruže doniranju kroz “Obrok za porodicu”, pa su ubrzo osnovane i podgrupe za različite opštine i gradove. Na taj način volonteri su zbrinuli porodice od Subotice i Odžaka, preko Temerina, Beograda, Ruskog Krstura i Kule do Loznice i Prijepolja.

Pročitajte još:

Donacije u okviru “Obroka za porodicu” su pre svega namenjene samohranim majkama, starijima koji su ostali bez posla, penzionerima i bolesnicima.

Prema rezultatima istraživanja Instituta za prehrambene tehnologije, u Srbiji se godišnje baci čak 250 hiljada tona hrane, od čega jedna trećina dolazi iz domaćinstava. Putem “Obroka za porodicu” mogli bismo da hranu, umesto ka deponiji, usmerimo ka praznim stomacima materijalno ranjivih pripadnika društva. Naravno, pored toga je neophodno i da skladištimo artikle na odgovarajući način, kao i da savesno planiramo kupovinu.

Mirjana naglašava: “Novac ne primamo, niti dajemo. Prihvatamo isključivo donacije u namirnicama, garderobi i slično.”

Šta je to “uslovni obrok” i kako ga uplatiti ili poručiti?

Nova aktivnost u sklopu “Obroka za porodicu” podrazumeva uplaćivanje tzv. uslovnog obroka.

U nekoliko restorana u Novom Sadu, ali i drugim mestima, u prilici ste da, pored svog jela, platite i još jedno za nekog budućeg gladnog namernika. On će moći da dobije vaš poklon prostim pozivanjem na uslovni obrok. Uplaćuje se po principu koliko-ko-može, objašnjava Mirjana i dodaje da “Obrok za porodicu” u tom slučaju deluje kao posrednik. Restorani javljaju koordinatorima koliko je hrane uplaćeno kod njih, a koordinatori upućuju porodice u svom sistemu gde mogu da preuzmu svoje jelo.

Novosadski ugostiteljski objekti u kojima je, u saradnji s vlasnicima, moguće uplatiti i poručiti uslovni obrok su:

“Trattoria Vapene” (Fruškogorska 4),
“Pecivo neizrecivo” (Veselina Masleše 38a),
“Iglo M Tijana” (Rumenačka 43),
“Branine domaće kiflice”,
“Bananas – Veggie & Raw Cuisine” (Laze Telečkog 7),
Palačinkarnica “Nirvana” (Koste Racina 27),
“Krilce i pivce” (Puškinova 16).

Ostale opštine i gradovi u svojim lokalnim grupama “Obrok za porodicu” obaveštavaju zainteresovanu javnost o tome koji su restorani deo mreže svojevrsnih darodavaca. Ugostiteljski objekti su obeleženi i odgovarajućom nalepnicom koja mušterije upućuje na mogućnost uplaćivanja i poručivanja uslovnog obroka.

Praksa vodi poreklo iz italijanskog gradića Napulja, od tzv. uslovne kafe (caffè sospeso, ital). Ona se potom proširila Italijom, a kasnije i svetom stigavši i do Hong Konga. Nedavno smo je usvojili i mi. U međuvremenu od uslovne kafe se razvio i uslovni obrok.

Najvažnije stavke italijanske tradicije predstavljaju deljenje i podsticanje zajedništva – svako daje u skladu sa svojim budžetom, a uzima onaj kome je potrebno.

Jelena Kozbašić

Zabeležen najveći pad emisije ugljenika u poslednjih 30 godina

09.03.2020

ugalj_gorivo — Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Iz elektroenergetskog sistema na globalnom nivou beleži se pad emisija ugljenika za 2 odsto tokom prošle godine, što je najveći zabeležen pad u poslednjih 30 godina. Uzrok tome je, svakako, okretanje leđa elektranama na ugalj u mnogim zemljama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Protekle godine je snaga iz elektrana na ugalj pala za 3 odsto. Proizvodnja uglja takođe je smanjena, i to gotovo za četvrtinu, kad je reč o članicama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama.

S druge strane, postrojenja na ugalj u Kini činila su polovinu svetske proizvodnje uglja tokom 2019. godine.

Ipak, stručnjaci ističu da za efikasnu borbu protiv klimatskih promena ovo nije dovoljno.

Napominju da prelazak sa uglja na gas suštinski samo predstavlja zamenu jednog fosilnog goriva za drugo. Konkretno rešenje bilo bi zaokret ka obnovljivim izvorima energije, naročito vetru i suncu.

Pročitajte još:

Prema poslednjem izveštaju, solarna energija i energija vetra beleže rast od 15 odsto u odnosu na 2018. godinu, odnosno u Evropskoj uniji su činile skoro petinu ukupno proizvedene električne energije tokom 2019. U SAD-u je 2019. zabeleženo je nešto manje “oslanjanje” na ove vidove energije, sa udelom od oko 11 odsto od ukupne proizvodnje.

Kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma neophodno je da se svake godine u svetu ostvari stopa rasta od 15 odsto za proizvodnju energije pomoću vetra i sunca, za šta će biti potreban veliki napor.

Jelena Cvetić

U Srbiji nije rešen problem opasnih materija koje teretni brodovi ispuštaju u reke

09.03.2020

Dunav_reka — Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Cosma)

Kako navodi Miodrag Pančić iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije “u Republici Srbiji na rekama, u lukama i na pretovarnim mestima godišnje se utovari na desetine miliona tona robe”.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel van den Berg)

Kako bi se roba utovarila na brod, potisnicu ili šlep, neophodno je pripremiti objekat za utovar. To znači da utovarni prostor tog objekta za utovar robe mora biti čist i suv. “Tu dolazimo do jednog ozbiljnog problema vezanog za ekologiju i očuvanje životne sredine. Sam objekat nakon prevoza neke robe mora biti očišćen ili opran da bi utovario sledeću vrstu robe. Kao što se zna, prevoze se razne vrste tereta u rasutom stanju a koje, ako dospeju u vodu, veoma su štetne po životnu okolinu i zdravlje ljudi jer sadrže materije koje su izuzetno opasne. Neke od njih su: nitrati, koji su izuzetno opasni po zdravlje ljudi, pogotovu dece, a ima ih u veštačkim đubrivima; teški metali, kojih ima u koksu i petrol koksu i u piritnoj izgoretini. Tereti koji sadrže u sebi štetne materije, a najčešće se prevoze brodovima su: veštačko đubrivo, ugalj, petrol koks, koks, piritna izgoretina, fosfat i drugo”, saopštava Udruženje lađara Srbije.

“Nakon izvršenog prevoza navedenih vrsta robe, objekat mora biti očišćen i opran da bi bio pripremljen za utovar neke druge robe. Na stotine i stotine objekata godišnje se očisti i opere na rekama na takav način da sav ostatak od te robe završi u rekama. To je praksa koja se primenjuje odvajkada u našoj zemlji i ta oblast ne znam da li je ikad i bila spomenuta, a kamoli regulisana. Osoblje koje radi na teretnim brodovima sa nelagodom obavlja taj posao na način na koji ga obavlja jer oblast nije regulisana i ne postoje mehanizmi odnosno načini da se to drugačije odradi”, objašnjava Miodrag Pančić.

Pored toga, napominju da je Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o plovidbi zabranjeno ispuštanje u vodenu sredinu materija koje svojom sastavom mogu da ostave posledice po životnu sredinu, a sve nabrojane vrste tereta itekako ostavljaju dalekosežne posledice.

Pročitajte još:

Ono što je paradoksalno je da se ti tereti ne tretiraju kao opasni tereti, iako sadrže materije koje su i u malim koncentracijama izuzetno štetne po okolinu i zdravlje ljudi.

“Udisanje fine prašine koja nastaje tokom čišćenja objekata, a koju udiše osoba angažovana na tim poslovima, na duži vremenski period ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje. Kao primer, navešću iskustvo jednog našeg kolege kojem su na sistematskom pregledu, u analizi krvi našli enormno povećanu koncentraciju pesticida“, kaže Miodrag Pančić.

Udruženja profesionalnih lađara Srbije moli stručnu javnost, kao i samo Udruženje i nadležno ministarstvo, da otvore ovu temu i da nađu rešenje koje bi donelo boljitak u ovoj, za sada prilično neregulisanoj oblasti, koja je sastavni deo života i rada ljudi na brodovima.

“Moram reći za kraj da bi bilo žalosno da i ovo ostane samo ‘mrtvo slovo na papiru’. Jednu planetu Zemlju imamo i ako ne povedemo računa o ovome već sada, zapitajmo se da li zbog profita i nemara treba da trujemo našu decu i kakav im to Dunav i zemlju sutra ostavljamo”, zaključuje Miodrag Pančić.

Izvor: Udruženja profesionalnih lađara Srbije

1...766767768...1,681 Page 767 of 1,681

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Šta je to “uslovni obrok” i kako ga uplatiti ili poručiti?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM