Evropa razvija 5G mrežu uprkos upozorenjima o štetnom uticaju – objašnjenje leži u ekonomiji?

Bežična tehnologija 5G predstavlja petu generaciju telekomunikacionih sistema. Obećava veće brzine prenosa veće količine podataka, visoku pouzdanost, jak mrežni kapacitet, dostupnost, korisničko iskustvo ujednačenog kvaliteta za ogroman broj ljudi, kao i unapređene performanse i efikasnost u odnosu na svoje prethodnice. Na prvi pogled, zvuči odlično. Ipak, u praksi 5G nije toliko poželjan i njegovom cilju – virtuelnom umrežavanju svih – mogao bi da se ispreči loš glas. No, da li je on opravdan?

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Dok tvorci i pristalice 5G mreže insistiraju da će ona uticati na sve industrijske sektore, omogućavajući sigurniji transport, zdravstvo na daljinu, preciznu poljoprivredu i digitalizovanu logistiku i najavljuju da će ona biti „oči i uši“ veštačke inteligencije, mnogi agituju protiv njenog uvođenja, argumentujući svoje negodovanje efektom elektromagnetnog zračenja na zdravlje ljudi, životinja i životne sredine.

Razlog za negativnu reputaciju naslednice 4G mreže leži i u tome što će, u svrhe njenog razvoja, biti povećano prisustvo odašiljača signala, kao i bežičnih uređaja u našim domovima, što znači da će porasti i stepen naše izloženosti štetnom radiofrekvencijskom zračenju. Istraživanje iz 2016. godine je utvrdilo povezanost između korišćenja mobilnih telefona i pojave raka. Zračenje mobilnih telefona, baš kao i 5G mreže, je nejonizujuće, slično onome koje proizvode mikrotalasne rerne i radari.

Preliminarne procene autora naučne studije iz 2018. godine su pokazale da milimetarski talasi izazivaju skok temperature kože, menjaju ekspresiju gena, podstiču ćelijsku proliferaciju i sintezu proteina povezanih sa oksidativnih stresom i upalnim i metaboličkim procesima, a takođe postoji mogućnost za stvaranje oštećenja oka i izmene neuromuskularne dinamike.

Kineska kompanija Huavej, koja je jedna od glavnih proizvođača opreme za 5G tehnologiju, je saopštila da je, usled pandemije koronavirusa, podizanje neophodne infrastrukture na evropskom kontinentu odloženo dok se zdravstvena kriza ne stavi pod kontrolu. Iako je širenje 5G mreže u Kini nastavljeno odmah nakon smanjenja slučajeva oboljevanja od koronavirusa, situacija u drugim zemljama zavisi od nekoliko faktora, pre svega od toga da li akteri telekomunikacionih sistema raspolažu potrebnim budžetom i resursima kako bi povratili izgubljeno vreme, konstatovao je viši izvršni direktor Huaveja Erik Sju. Očekuje se da će se udarac na privredu, izazvan virusom, odraziti i na potrošače širom sveta koji neće imati želju da novac troše na skupe uređaje koji podržavaju 5G.

Pojedini finansijski stručnjaci ocenjuju da je razvoj 5G mreže u Evropi podstaknut snažnim oslanjanjem ekonomskog rasta kontinenta na Kinu. Peking je vladama jasno stavio do znanja da će posledica odluke bilo koje zemlje da zabrani Huavejovo poslovanje u sektoru telekomunikacija pete generacije biti – ekonomska prisila, objašnjavaju oni i tvrdnje potkrepljuju pretnjama upućenim Nemačkoj i Francuskoj u vezi sa trgovinom. S druge strane, Vašington na evropske partnere vrši pritisak u suprotnom smeru i vodi kampanju protiv tehnologije iz Kine, uz istovremenu promociju sopstvenih firmi.

Iako je Huavej negirao postojanje veze između kompanije i kineskih vlasti, upravo su one odgovorne za uspeh Huaveja na „domaćem terenu“ zato što su blokirale njegove konkurente, smatraju pojedini ekonomisti.

Zaključno sa aprilom 2020. godine, 5G mreža je dostupna u sledećim zemljama:

  • Australija,
  • Austrija,
  • Bahrein,
  • Kanada,
  • Kina,
  • Češka,
  • Finska,
  • Nemačka,
  • Irska,
  • Italija,
  • Japan,
  • Kuvajt,
  • Maldivi,
  • Monako,
  • Holandija,
  • Novi Zeland,
  • Norveška,
  • Oman,
  • Filipini,
  • Puerto Riko,
  • Katar,
  • Rumunija,
  • Saudijska Arabija,
  • Južnoafrička Republika,
  • Južna Koreja,
  • Španija,
  • Švajcarska,
  • Tajland,
  • Trinidad i Tobago,
  • Ujedinjeni Arapski Emirati,
  • Ujedinjeno Kraljevstvo,
  • Sjedinjene Američke Države,
  • Devičanska Ostrva (SAD).

Razmišljanja o ovoj tehnologiji su i u Srbiji oprečna. Kompanija Telenor pustila je u junu 2019. godine u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu u rad prvu 5G baznu stanicu u našoj zemlji koja je na raspolaganju domaćim i stranim preduzećima, startapovima i studentima tehničkih fakulteta. Njen proizvođač je već pomenuti Huavej.

Formiranju 5G mreže, kao i svih ranijih generacija mobilnih sistema, treba da prethodi aukcijska prodaja radiofrekvencijskog spektra namenjenog za korišćenje mobilnih sistema elektronskih komunikacija. U ovom trenutku, imajući u vidu slobodan spektar, rad različitih službi u okruženju, kao i zainteresovanost mobilnih operatora, doneta je odluka da aukcija bude održana u trećem kvartalu ove godine.

Pobornici 5G mreže ističu da se njen radiofrekvencijski opseg već godinama koristi upotrebljava za druge službe.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti