Kao jedan od vidova borbe protiv nagomilavanja plastičnog otpada u okeanima stručnjaci vide i rad na poboljšanju snabdevanja vodom u slabije ekonomski razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.
Velike količine otpada nastaju kupovinom plastičnih flaša u regijama u kojima je kvalitet vode nepouzdan ili gde je jasno napomenuto da voda nije za piće.
Poznato je da se godišnje proizvede i nekoliko stotina plastičnih flaša za vodu. Iako u mnogim zemljama postoje kao alternativa, te ne predstavljaju osnovni izbor za konzumaciju vode za piće, u mnogim drugim su jedini izvor proverene pijaće vode. Ipak, i u nekim od zemljama gde je voda zadovoljavajućeg kvaliteta, ljudi se često okreću kupovini plastičnih ambalaža, kao što je slučaj u Italiji.
U Velikoj Britaniji je došlo do ponovnog otvaranja i postavljanja česmi na javnim površinama. U Nemačkoj vlada savetuje građane da bezbrižno piju vodu sa česme jer je odličnog kvaliteta.
Mnogi stručnjaci smatraju da je neophodno poraditi na izgradnji stabilne infrastrukture za snabdevanje kvalitetnom vodom za piće, što je prioritet. Prema procenama, čak dve milijarde ljudi nema pristup vodi za piće. Na taj način će se delimično smanjiti zavisnost od flaširane vode.
Pored rešavanja problema pijaće vode, mora se poraditi i na odlaganju otpada, kao i kanalizaciji.
Pročitajte još:
Kako je potrebno izgraditi vodovodne i kanalizacione mreže u više desetina zemalja širom sveta, za ovaj projekat biće potrbne godine. Savetuje se, međutim, da u međuvremenu te države usmere fokus na pravilno sakupljanje i recikliranje otpada od plastičnih flaša, kao i informisanje stanovništva o štetnom uticaju plastike na životnu sredinu i pravilnom odvajanju otpada.
Nakon dodatnih istraživanja oko problema uticaja nedostatka zdrave pijaće vode na količinu otpada, zaključeno je da bi bilo potrebno poraditi na sledećim pitanjima: izgradnji sistema za prečišćavanje otpadnih voda, dostupnoj vodi i hrani zadovoljavajućeg kvaliteta, sigurnom upotrebom i odlaganjem hemikalija, efikasnim korišćenjem prirodnih resursa, i sprečavanju degradacije zemljišta.
Italijanska vlada utvrdila je i maksimalnu cenu od 2.400 evra po ugrađenom kilovatu za fotonaponske sisteme i 1.000 evra za kilovatsat (kWh) za sisteme skladištenja. To ipak znači da će vlasnici porodičnih kuća koji planiraju visokokvalitetne projekte možda morati da plaćaju dodatne troškove – posebno za sisteme skladištenje energije. Svi fotonaponski sistemi ili kombinacije sa sistemima za skladištenje energije instalirani s potporom od 110 odsto mogu dopustiti isporuku viška električne energije u mrežu, ali ne u skladu s italijanskim pravilom poznatim kao „Scambio sul posto“. Usluga „razmene na licu mesta“ je poseban oblik samopotrošnje koji omogućuje nadoknadu električne energije proizvedene i dovedene u mrežu u određenom trenutku s onom koja se uzima i troši u vremenu različitom od onoga u kojem se odvija njena proizvodnja. To znači da će se sada viškovi električne energije besplatno prenositi italijanskoj agenciji za energetiku “Gestore dei Servizi Energetici” (GSE), ali i to da sistemi s visokom stopom samopotrošnje ili instaliranje sistema za skladištenje mogu biti profitabilnije opcije. Dosadašnji 50-odstotni eko-bonus za ugradnju fotonaponskih sistema u sklopu projekata održive gradnje – zajedno s pravilom „Scambio sul posto“, poslednjih godina u 
