Prvi potpuno automatizovan voz podzemne železnice predstavljen u Beču

03.08.2020

Beč_železnica_metro — Foto: Eurocoom-PR Zagreb @Wiener Linen/Wurnig

U narednom periodu će novi voz bečke podzemne železnice najpre biti podvrgnut detaljnim ispitivanjima kako bi se osigurali uslovi za njegovo puštanje u saobraćaj.

Bečko gradsko preduzeće za javni prevoz „Wiener Linien” početkom jula predstavilo je prvi potpuno automatizovani voz podzemne železnice. Naime, isporučen je prvi od 34 vozova nove generacije koji se proizvode u Simensovim pogonima u bečkom okrugu Simering. Kako ističu iz Simensa, ovaj voz je, zahvaljujući brojnim inovacijama i digitalnim rešenjima, jedan od najmodernijih vozova podzemne železnice na svetu.

U narednom periodu će novi voz najpre biti podvrgnut detaljnim ispitivanjima kako bi se osigurali uslovi za njegovo puštanje u saobraćaj. Dosad je već uspešno prošao na testiranjima u kojima je bio izložen ekstremnim vremenskim uslovima poput izuzetno niskih i visokih temperatura i jakom vetru.

Pročitajte još:

Novi potpuno automatizovani vozovi podzemne železnice u Beču bitno su ulaganje u zaštitu životne sredine. Čak devedeset odsto materijala koji se koristi u njihovoj izradi može se reciklirati, a lagane su konstrukcije, što će omogućiti da se do 90 odsto energije koja se oslobađa prilikom kočenja vrati u sistem snabdevanja energijom. Osim što će biti sigurniji za putnike, neprestano će komunicirati s upravljačkim centrom i samostalno upućivati na kvar pojedinih delova.

Očekuje se da će ovi vozovi za otprilike dve godine početi prevoziti putnike, najpre poluautomatizovano i s vozačem na gotovo svim postojećim bečkim linijama metroa, a od 2025. godine potpuno automatizovano, odnosno bez vozača na novoizgrađenoj liniji U5.

Izvor: Eurocomm-PR Zagreb

Agencija za zaštitu životne sredine objavila nove izveštaje o upravljanju otpadom

03.08.2020

otpad_svraka — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila nove izveštaje o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, plastičnim kesama i proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Ovi izveštaji daju najnoviji presek podataka o tokovima proizvoda i vrstama otpada:

– Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom u Republici Srbiji u 2019. godini.
– Plastične kese u Republici Srbiji u 2019. godini.
– Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u Republici Srbiji u 2019. godini.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Rezultati NIS Grupe za prvo polugodište 2020. godine

03.08.2020

U prvom polugodištu 2020. godine poslovanje NIS-a bilo je pod snažnim uticajem globalnih nepovoljnih makroekonomskih okolnosti. To se, pre svega, odnosi na pad cena nafte i epidemiju KOVID-19 koja je uzrokovala drastično smanjenje potražnje za naftnim derivatima u izveštajnom periodu. U takvim uslovima, prioriteti NIS-a bili su očuvanje zdravlja zaposlenih i potrošača, stabilnost na tržištu naftnih derivata, socijalna stabilnost zaposlenih i nastavak ulaganja u ključne razvojne projekte.

U periodu od januara do juna, prosečna vrednost barela nafte tipa Brent iznosila je 39,7 dolara, što je 40 odsto manje u odnosu na isti period 2019. godine. Istovremeno, potražnja za naftnim derivatima je u pojedinim razdobljima izveštajnog period smanjena između 30 i 40 procenata, što je značajno uticalo na prihode od prodaje NIS Grupe. Uprkos nepovoljnim makroekonomskim trendovima, NIS Grupa je u dalji razvoj uložila 14,5 milijardi dinara. Najviše je investirano u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, projekat „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte Pančevo i modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu.

Kada je reč o operativnim pokazateljima, NIS je rezultate u oblasti istraživanja i proizvodnje, uprkos krizi, očuvao na prošlogodišnjem nivou – proizvedeno je 636 hiljada uslovnih tona nafte i gasa, što je 1 odsto manje od prošlogodišnjeg učinka. U oblasti prerade i prometa NIS je ostvario bolje rezultate u poređenju sa prvom polovinom 2019. godine. U Rafineriji nafte Pančevo prerađeno je 1,630 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda što je 35 odsto više nego u prvom polugodištu prošle godine. Istovremeno su započete predstartne aktivnosti na kompleksu „Duboka prerada“. Ukupan obim prometa iznosio je 1,556 miliona tona, odnosno 2 odsto više nego u uporednom periodu 2019. godine, uz rast izvoza od 42 odsto. U prvom polugodištu tekuće godine, nakon rekonstrukcije, započet je rad 5 benzinskih stanica u Srbiji, među kojima i savremene gradske stanice A formata u Leskovcu. Takođe, sa radom je započela i benzinska stanica „Otopeni“, 19. stanica za snabdevanje gorivom NIS-a u Rumuniji. Pored toga, potrošačima na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama omogućeno je da po prvi put u Srbiji, putem digitalne aplikacije Drive.Go, gorivo plate bez odlaska na platno mesto.

Pročitajte još:

NIS je, i u složenim okolnostima, uspeo da očuva pokazatelj EBITDA na pozitivnom nivou od 2,3 milijarde dinara, kao i pozitivan novčani tok od 6,3 milijarde dinara, ali je zbog negativnih makroekonomskih trendova zabeležen neto gubitak od 10,2 milijarde dinara. U prvom polugodištu tekuće godine obračunate obaveze NIS Grupe po osnovu javnih prihoda iznose 83,9 milijardi dinara, što je 5 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine. Takođe, Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad je na sednici 30. juna 2020. godine donela odluku o isplati dividende iz dobiti za 2019. godinu na osnovu koje će ukupno biti isplaćeno 4,4 milijarde dinara.

Kompanija NIS i njeni zaposleni dali su svoj doprinos borbi protiv širenja novog koronavirusa. U okviru tih napora NIS je obezbedio 270 tona avio-goriva za humanitarne letove domaćeg avio-prevoznika „Er Srbija“, dok je većinski akcionar, ruska kompanija „Gasprom njeft“, donirala gorivo za potrebe javnih službi Republike Srbije. Pored toga, volonteri NIS-a angažovali su se na podršci najugroženijim kategorijama stanovništva i medicinskim radnicima.

„Naše poslovanje u prvom polugodištu 2020. godine odvijalo se u okolnostima nezabeleženim u globalnoj ekonomiji. Zato sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo u prethodnom periodu, zahvaljujući velikim naporima menadžmenta i zaposlenih, očuvali finansijsku stabilnost, sigurnost snabdevanja na domaćem tržištu, kao i zdravlje naših kolega i potrošača. Vanredne okolnosti od nas traže i snažne odgovore. U nastavku godine bićemo posvećeni daljim uštedama, ali nećemo odustati od ulaganja u ključne projekte. U fokusu će nam, takođe, biti povećanje operativne efikasnosti u svim segmentima poslovanja, kao i napori da, oslanjajući se na sopstvene snage, očuvamo socijalnu sigurnost zaposlenih. Takođe, nastavićemo da pružamo podršku zajednici u kojoj poslujemo, svesni da ovaj težak period možemo uspešnije prevazići ako budemo odgovorni i solidarni“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS Novi Sad.

Izvor: NIS

Izabrani projekti za dodelu sredstava civilnom društvu za zaštitu životne sredine u 2020.

03.08.2020

kaktus_biljka_zeleno — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine dana 31. jula 2020. godine objavljuje Odluku o izboru projekata za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini.

U oblasti zaštite životne sredine, po raspisanom Javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini, objavljenom 31. januara 2020. godine, biće sufinansirano 76 projekta.

Odluku o izboru projekata za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini možete preuzeti ovde.

Pročitajte još:

Konačnu Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata možete preuzeti ovde.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

U najvećim engleskim trgovinskim lancima i do 95 odsto manja potrošnja plastičnih kesa

03.08.2020

torba_kupovina — Foto-ilustracija: Unsplash (Gaelle Marcel)

Britanska vlada pohvalila se velikim padom prodaje plastičnih kesa, ali problem velikih količina plastičnog otpada time još uvek nije rešen.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sarah Sigler)

Prodaja jednokratnih plastičnih kesa u proteklih pet godina u najvećim trgovinskim lancima smanjena je čak 95 odsto. Čini se da je prodaju uspešno smanjila njihova naplata uvedena u oktobru 2015. godine, jer se u Engleskoj sada u proseku godišnje prodaju samo četiri plastične kese po osobi, u poređenju s 10 u 2019. i čak 140 u 2014. godini.

Engleski kupci od uvođenja naknade u visini od 5 penija sve manje koriste plastične kese, a njihova prodaja je, prema najnovijim podacima britanske vlade, u najvećim supermarketima samo prošle godine pala čak 59 odsto. Prodaja plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu u glavnim trgovinskim lancima u Engleskoj se tako smanjila za više od 95 odsto, a prema podacima sedam najvećih – Asda, Marks and Spencer, Morrisons, Sainsbury’s, Co-operative Group, Tesco i Waitrose, u proteklih 12 meseci prodato je 226 miliona plastičnih kesa (322 miliona manje u odnosu na 2018/2019.) ili svega četiri po osobi.

Podaci britanskog Ministarstva za zaštitu okoline, hranu i ruralna područja (DEFRA) tako potvrđuju uistinu veliki pad prodaje plastičnih kesa koji je još prošle godine iznosio 10, a čak 140 kesa po osobi u 2014. godini.

„Ohrabruju nas rezultati postignuti u tako kratkom vremenskom periodu i veliki uspeh u smanjenju prodaje ove vrste plastičnih proizvoda koju koristimo u svakodnevnom životu“, izjavio je državni sekretar za zaštitu okoline Džordž Justis. „Svesni smo razornog uticaja koji plastične kese imaju na zagađenje životne sredine i naše prekrasne prirode, kao i na ugrožavanje morskog života. Odlučno ćemo podsticati dalji napredak na ovom području te se nadam da će naš primer pokrenuti slične aktivnosti širom sveta.“

Pročitajte još:

Naplata plastičnih kesa uvedena je u oktobru 2015. godine s ciljem smanjenja nastanka plastičnog otpada, zaštite okoline i uticaja na navike potrošača nakon što je broj prodatih plastičnih kesa u sedam najvećih lanaca trgovina 2014. porastao za 200 miliona. Tada su potrošači godišnje koristili više od 7,6 milijardi plastičnih kesa, što je činilo 61.000 tonu plastike. Naplata je uvedena u svim trgovinama na malo koje zapošljavaju više od 250 ljudi, iako je britanska vlada planirala uvođenje naplate plastičnih kesau svim trgovinama, kao i povećanje minimalnog iznosa naplate na 10 penija. Uprkos postignutom napretku, nedavno objavljena istraživanja otkrivaju da će se plastični otpad koji dospeva u svetske okeane gotovo utrostručiti u naarednih 20 godina, pa će svi dosadašnji napori u zaustavljanju porasta plastičnog zagađenja ostati gotovo jedva primetni.

„Prodaja plastičnih kesa smanjena je za 322 miliona, što je vrlo pozitivno i brojka se čini ogromnom, no istovremeno je porasla prodaja višekratnih kesa i to na čak 1,5 milijardi u 2018. godini, a one sadrže još više plastike“, izjavio je Sem Čitan Velš iz britanske organizacije Grinpis.

„Sada se isto mora učiniti i sa višekratnim kesama, odnosno potrebno im je povećati prodajnu cenu na blagajnama trgovina. Tako je, na primer, uspešno smanjena njihova prodaja u Irskoj, no najbolje bi bilo uvesti njihovu potpunu zabranu.“

Foto-ilustracija: Unsplash (Gabe Pierce)

No, u Grinpisu navode kako su plastične kese samo jedan deo problema plastične krize u ovoj zemlji. Trgovački lanci u Velikoj Britaniji godišnje koriste čak 900.000 tona plastike i zato je hitno potrebno smanjiti korištenje plastične ambalaže. „Iako su najnovije brojke o smanjenju prodaje plastičnih kesa korak u pravom smeru, vlada se ne bi trebala previše radovati sve dok se ovaj naporni posao ne privede svom kraju“, smatra Sem Čitan Velš.

Podaci ipak pokazuju kako su nastojanja za smanjenje korištenja plastike za jednokratnu upotrebu u Velikoj Britaniji zastala od izbijanja krize koronavirusa, ponajviše zbog povećanog korišćenja maski, rukavica, vizira i maramica za jednokratnu upotrebu, a to potvrđuje i pad stope recikliranja tokom zatvaranja. Treba dodati i to da je velška vlada u četvrtak pokrenula dugoočekivano javno savetovanje o potrebi trajne zabrane određenih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

EPCG isplaćivaće Nikšiću 2 miliona evra godišnje zbog plavljenja zemljišta za proizvodnju energije

03.08.2020

Novim odredbama Zakona o finansiranju upravljanja vodama u Crnoj Gori koji je usvojen u četvrtak prošle nedelje propisana je znatno pravednija raspodela naknada opštinama na ime korišćenja akumulacija.

Opština Nikšić će po ovom osnovu ostvariti dodatne godišnje prihode od oko 2 miliona evra. “Izmene Zakona propisuju znatno pravedniju raspodelu naknada opštinama na ime korišćenja akumulacija”, kazao je potpredsednik Vlade Milutin Simović, obrazlažući predlog Zakona.

“Da bi se izvršila pravilna raspodela naknada, kao i valorizacija prostora, ocena je da je neophodno uvesti i obavezu plaćanja naknada po osnovu površine potopljenog korisnog zemljišta koje bi u slučaju da nije potopljeno moglo da se koristi u svrhe razvoja poljoprivrede, gradske i druge infrastrukture. Možemo konstatovati da će primena Zakona o finansiranju upravljanja vodama omogućiti mnogo pravičniju raspodelu sredstava za korišćenje akumulacija, a što će konačnom biti značajan benefit za jedinice lokalne samouprave pa i za državu”, istakao je Simović.

Zakon propisuje da Elektroprivreda Crne Gore na ime naknada, kao korisnik akumulacija, godišnje Opštini Nikšić uplaćuje oko 2 miliona evra.

“Ovaj zakon znači ispravljanje istorijske nepravde prema opštini Nikšić. Opština Nikšić je opština koja je svoje najveće površine podarila Elektroprivredi Crne Gore za akumulacije na bazi kojih Elektroprivreda proizvodi i prodaje energiju. Red je da opština na bazi te plavljene površine dobije redovnu godišnju finansijsku naknadu. Finansijska naknada za budžet opštine na godišnjem nivou biće oko dva miliona evra”, naglasio je potpredsednik Vlade Milutin Simović.

Pročitajte još:

Tokom rasprave u Skupštini Crne Gore potpredsednik Simović je izrazio uverenje da će ovo uvećanje prihoda Opštine omogućiti dodatna ulaganja u lokalnu infrastrukturu, kako bi se nastavio pozitivan trend razvoja Nikšića.

“Dva miliona evra Veselin Grbović i njegovi saradnici znaće itekako dobro da utroše za dobro svih građana Nikšića, za dalji razvoj infrastrukture i otvaranje novih radnih mjesta, za poboljšanje svih onih funkcija koje su od interesa za građane Nikšića, što je posebna vrednost ovoga Zakona. Lokalni budžet dobiće potrebna sredstva koja će ubrzati inače dobar razvojni zamah koji se već uveliko vidi u Nikšiću i građani Nikšića to već dobro prepoznaju i građani Nikšića to dobro cene”, zaključio je Simović.

Izvor: Vlada Crne Gore/PR Služba Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja

Zabeležen rast industrijske proizvodnje u Srbiji od 2,6 odsto

02.08.2020

factory_fabrika — Foto-ilustracija: Pixabay

Republički zavod za statistiku saopštio je da je industrijska proizvodnja u Srbiji u junu 2020. godine veća za 2,6 odsto u odnosu na jun 2019. godine.

Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020. godine, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 9,5 odsto, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 odsto.

Tekući rast prerađivačke industrije za jun 2020. godine, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 11,3 odsto, a desezonirani rast za prerađivačku industriju iznosi 6,2 odsto.

Posmatrano po sektorima, u junu 2020. godine, u poređenju sa istim mesecom 2019. godine, u sektoru prerađivačka industrija ostvaren je rast od 4,1 odsto, u sektoru rudarstvo zabeležen je pad od 0,2 odsto, a u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, konstatovan je pad od 4,5 odsto.

Detaljnije podatke možete pogledati OVDE.

Izvor: Vlada Srbije

U Nišu otvorena laboratorija “Vatreno oko”

02.08.2020

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ambasadorka Narodne Republike Kine u Srbiji Čen Bo otvorile su 30. jula u Nišu novu laboratoriju za testiranje na koronavirus “Vatreno oko”, koja će dnevno moći da obradi oko 1.000 uzoraka.

Vlada Srbije je u laboratoriju, čijem su otvaranju prisustvovali i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i gradonačelnik Niša Darko Bulatović, uložila oko 3,5 miliona evra, a 500.000 evra donirala je kompanija Ziđin.

Brnabić je istakla da će otvaranje ove laboratorije omogućiti još veći obuhvat testiranja, što će pomoći da iz ovog talasa epidemije koronavirusa izađemo mnogo otporniji i jači i da se bolje pripremimo za situaciju na jesen.

Ona je podsetila na to da je ova laboratorija, pored one u Beogradu, jedina takve vrste u regionu i da je izgrađena u rekordnom roku, za tri meseca, zbog čega je, kako je naglasila, zadovoljna i ponosna, izrazivši pritom zahvalnost partnerima iz Kine na pomoći i donaciji opreme.

Premijerka je iznela podatak da su kapaciteti za testiranje od kada se prvi slučaj koronavirusa pojavio u Srbiji povećani 20 puta i da je do sada obrađeno 650.000 uzoraka, navodeći da je tokom jednog dana u julu bilo više testiranih PCR metodom nego u martu.

Tu se ne zaustavljamo i nastavljamo sa unapređenjem kapaciteta, što je ključna stvar u borbi protiv ovakvog virusa, rekla je Brnabić, izrazivši uverenje da ćemo iz ovog pika talasa izaći mnogo otporniji i snažniji nego u maju.

Prema njenim rečima, važno je da svako preuzme ličnu odgovornost što se tiče discipline kako bismo bili mnogo jači i spremniji za jesen.

Imamo stabilnu situaciju zahvaljujući povećanom obimu testiranja, disciplini i angažovanju zdravstvenih radnika, poručila je premijerka.

Pročitajte još:

Čen Bo je čestitala svima na tome što je u tako kratkom roku u Nišu izgrađena jedna potpuno nova laboratorija, poručivši da je to primer kako se Kina i Srbija zajedno bore protiv KOVID-19.

Laboratorija je novi rezultat u saradnji Kine i Srbije u oblasti zdravstva i novih tehnologija, naglasila je ona i podsetila na to da kineske kompanije u Srbiji aktivno učestvuju u borbi protiv virusa, te da se tako bore zajedno sa srpskim prijateljima za ekonomski oporavak.

U Niš je stigla kompletna oprema, a završena je i obuka kadra.

Laboratorija u Nišu je druga takva u Srbiji, pored “Vatrenog oka” u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

Jelena Begović, naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i inženjerstvo i direktorka laboratorije ”Vatreno oko” u Beogradu, objasnila je da je oko 450 kvadrata niške laboratorije potpuno pod tzv. kontrolisanim negativnim pritiskom, što sprečava da bilo koji infektivni agens izađe iz laboratorije.

To je visok nivo zaštite pre svega za okruženje i stanovništvo, rekla je Begović i ukazala na to da je komunikacija između zasebnih laboratorija unutar ”Vatrenog oka” vrlo ograničena i da uzorci iz jedne u drugu ”putuju” kroz boksove, bez međusobnog kontakta zaposlenih.

Ovo je jedinstvena dijagnostička laboratorija u regionu koja ima ovaj nivo zaštite i striktne procedure koje su nam prenele kineske kolege koji su bilu u Vuhanu u jeku epidemije, rekla je ona.

Potpredsednik kineske BGI grupe Terens Sijong rekao je da će ta kompanija, koja je jedan od donatora obe laboratorije, ostati posvećena saradnji sa njima, kako bi se obezbedila kontinuirana tehnološka podrška.

U video-obraćanju povodom otvaranja laboratorije u Nišu, Sijong je izrazio zahvalnost Vladi Srbije i celom timu u našoj zemlji, Institutu za javno zdravlje u Nišu, kao i kompaniji Ziđin, koja je donirala opremu za nišku laboratoriju.

On je dodao da su kineski partneri, ranije ovog meseca, uprkos poteškoćama pri putovanjima, poslali tim inženjera u Niš, kako bi instalirali opremu i održali obuku kolegama iz Srbije.

Izvor: Vlada Srbije

Na koji način solarna energija sprečava pomor riba tokom sušnog perioda?

02.08.2020

Washlands_solar_aerator_edit — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine UK

Agencija za životnu sredinu Ujedinjenog Kraljevstva je osmislila inovativno “zeleno” rešenje kako bi sprečila pomor riba tokom sušnog perioda. Ribnjaci iz okruga Eseks želeli su da neutrališu uticaj visokih temperatura na stanovnike stajaćih voda, te su u saradnji sa agencijom pokrenuli projekat u okviru koga zahvaljujući solarnoj energiji poboljšavaju kvalitet vode.

Aeracioni sistemi za prečišćavanje i obogaćivanje vode kiseonikom koje pokreće energija Sunca postavljeni su za sada na dve lokacije, a finansirani su iz sredstavlja pribavljenih kroz izdavanje ribolovačkih dozvola. Svaki je koštao oko 6.600 evra.

Tokom letnjih meseci postaje toplije, a povećanje temperature posledično izaziva pad koncentracije rastvorenog kiseonika u jezercima, što rezultuje stresom riba. Povrh toga, snižava se nivo vode i cvetaju alge što takođe predstavlja dodatne opasnosti za ribe. Proces aeracije podiže koncentraciju kiseonika u vodi, smanjujući na taj način rizik od uginuća jedinki.

Pročitajte još:

Ben Norington, službenik Agencije za životnu sredinu, je istakao da su ovo prvi aeracioni sistemi te vrste u istočnoj Engleskoj. “Želimo da upotrebljavamo sličnu tehnologiju kao odgovor na problem manjka kiseonika, zato što je mnogo održivija od klasičnih aeratora koje pokreće gas ili benzin. Prečišćavanjem vode ovim putem se unapređuje njen kvalitet što pomaže stvaranju boljih staništa za ribe i podstiče ribolov”, rekao je on, dodavši da se nada da će za osiguranje zdravlja ribarstva i uzgajališta riba koristiti čistu energiju.

Jelena Kozbašić

Skadarska žaba na 28 lokacija duž obale Skadarskog jezera

02.08.2020

U periodu od aprila do juna ove godine, na Skadarskom jezeru sprovedeno je istraživanje stanja populacije skadarske žabe, koja se izdvaja po svom značaju kao endemična, ugrožena ali i indikatorska vrsta. Rezultati istraživanja pokazuju da se skadarska žaba nalazi na 28 lokacija duž obale Skadarskog jezera, od čega je 64 odsto novih nalaza za ovo područje.

Ipak, na njenu ugroženost, posebno u oblasti Skadarskog jezera, ukazuju podaci o višedecenijskom izlovu zelenih žaba na ovom području u komercijalne svrhe, kao i o prisutnosti gljivičnog oboljenja hitridiomikoze u znatnom procentu, a koje se smatra jednim od glavnih uzroka smanjenja populacija vodozemaca u svetu.

Pretnje po ovu vrstu takođe čine i uništavanje, promjena namene, fragmentacija i zagađenje staništa, introdukcija stranih vrsta, klimatske promene, uznemiravanje, neusaglašenost domaće regulative koja se odnosi na zelene žabe, izostanak skadarske žabe iz projektno planske dokumentacije (akcioni plan, planovi upravljanja, itd), kao i negativni stavovi javnosti i predrasude prema žabama i močvarnim staništima.

Skadarska žaba je, kao i ostali predstavnici zelenih žaba, izrazito vodena vrsta, te se smatra da bi stanje njene populacija bio dobar pokazatelj kvaliteta vodenih staništa u kojima se javlja. Upravo zbog toga, Centar za zaštitu i proučavanje prica Crne Gore (CZIP) sproveo je istraživanje kako bi uz pomoć informacija o njenoj populaciji mogli da procjenimo stanje veoma važnih vlažnih staništa na Skadarskom jezeru. Ovogodišnja istraživanja ukazuju da je skadarska žaba najverovatnije rasprostranjena na većem broju lokaliteta sa povoljnim karakteristikama staništa duž obale jezera, ali i na moguće smanjenje brojnosti na pojedinim lokacijama u odnosu na brojnost jedinki zabilježenih tokom istraživanja sprovedenih 2017. godine.

Pročitajte još:

Praćenje stanja populacije skadarske žabe (Pelophylax shqipericus) tokom ove godine je radila dr Katarina Ljubisavljević, stručnjak za vodozemce. Ova aktivnost se realizuje u okviru projekta „SOS Skadar Lake-Keeping the Montenegrin Wilderness Wild” sa ciljem dugoročne zaštite Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Projekat je podržao Partnerski fond za ugrožene ekosisteme (CEPF).

Izvor: CZIP

Koliko će nas do kraja veka koštati sve razornije poplave?

01.08.2020

poplava_ulica — Photo-illustration: Pixabay

Sve su veći izgledi da ukoliko se ne ublaži porast nivoa mora, poplave u budućnosti mogu postati obimne i destuktivne u toj meri da bi mogle praviti štetu u vrednosti od 20 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda već do 2100. godine.

Klimatske promene i globalno zagrevanje utiču na porast nivoa mora i sve češće izazivaju sve ekstremnije poplave. Ekonomski gubici su, usled velike štete koju poplave naprave, veoma ozbiljni. Nedavno objavljena studija u časopisu “Science Reports” o uticaju rastu nivoa mora izazvanog klimatskom krizom na ekonomiju pokazuje da bi do kraja veka svetska ekonomija zbog oštećenja imovina u poplavama mogla biti na gubitku od 14,2 biliona dolara.

Autori ove studije fokusirali su se na najekstremnije zabeležene oluje kako bi mogli dati, možda ne najoptimalniju procenu, ali se tako može napraviti model maskimalne površine izložene riziku od poplave.

Pročitajte još:

Prema predviđanjima, gotovo 300 miliona ljudi bi do 2100. moglo biti izloženo povremenim epizodama poplava, i to na više od miliona kvadratnih kilometara obale. Najugroženija područja su: severoistočna obala Sjedinjenih Američkih Država, severozapad Evrope, dok je obala Azije ugrožena u predelu oko Benglaskog zaliva, zatim obalski deo Kine, Indonezija, a nije pošteđen ni severni deo Australije.

Već su ove godine pomenute oblasti borile sa poplavama: azijske zemlje su bile najviše pogođene – samo u Kini razornu moć poplava osetilo je 38 miliona ljudi, a u Indiji su uništile više hiljada sela i usmrtile više od 100 ljudi.

Problematično je što mnogi naučnici veruju da bi se i smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i dalje beležio porast nivoa mora. Ipak, predlažu i neke druge mere, osim redukovanje štetnih emisija, poput očuvanja mangrova i morskih trava koje pomažu u očuvanju nivoa vode. Kao krajnje sredstvo pominje se i preseljenje stanovnika sa obale, što bi predstavljalo skupo rešenje sa brojnim negativnim posledicama, jer bi bilo potrebno preseliti čitave populacije.

Jelena Cvetić

Hrana iz 3D štampača – bliska budućnost i rešenje za glad u svetu?

01.08.2020

meso_piletina_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Chan)

Iako je još sve u domenu „pikantnih” vesti, primena tehnologija 3D štampe hrane najpre se očekuje u restoranima brze hrane, što već najavljuje „Kentaki fraj čiken“. Zdravo ili ne, tek obećavaju – iskoreniće glad.

Nedavno su svi mediji preneli vest da će se popularni čiken nugetsi, pohovani komadići piletine u restoranima KFC-a, uskoro dobijati iz 3D štampača. Iz kompanije su naveli da se sa ruskom firmom „3D Bioprinting solušns“ radi na razvoju proizvodne linije za 3D štampanje njihovog omiljenog obroka – upotrebom pilećih ćelija i dodatnog materijala.

Kako objašnjava gošća Jutarnjeg programa RTS-a, dr Ivana Gađanski iz novosadskog Instituta „Biosens“, to je u stvari bioštampa, odnosno proces štampanja u kome se koriste žive ćelije. To se već izvesno vreme radi u oblasti regenerativne medicine za pravljenje mini organa na kojima će se testirati lekovi.

Ćelijska poljoprivreda

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleks Dorohovich)

„Štampanje hrane, pak, je u vezi sa drugom naučnom granom, koja se zove ćelijska poljoprivreda, što je, u stvari, uzgajanje mesa u laboratoriji. Mi u Biosensu smo već počeli sa tim u okviru jednog američkog projekta i radimo na tome da meso bude što jeftinije. Još uvek ne postoji takav proizvod jer je još uvek jako skupo da se to napravi, a pored toga, još nisu završene sve provere i donete regulative, naglašava Gađanski.

Ruska kompanija, sa kojom sarađuje i „Biosens“, u saradnji sa KFC-om radi na tome da prvo uzgoje pileće mišićne ćelije u laboratoriji i onda da ih koriste za finalni proizvod.

Bioštampa je kao pravljenje torte

„Inače, bioštampa nije neka ekstremna naučna fantastika. U suštini to je špric u koji se stavljaju ćelije koje želite i drugi špric u koji se stavljaju biljni materijali i onda se to štampa jedno za drugim, u suštini kao torta kada se pravi. Prvo sloj biljnih materijala za koje će se onda ćelije uhvatiti i tako naizmenično do željenog oblika“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

To su iste ćelije kao u običnom mesu i ideja je da to meso bude zdravije jer se u klasičnoj poljoprivredi koristi dosta antibiotika, hormona i raznih drugih aditiva, a u laboratorijskim uslovima to ne bi moralo da se primenjuje.

Pročitajte još:

U Rusiji čak najavljuju da će na jesen moći da se proba taj laboratorijski štampani čiken naget, ali i oni naglašavaju da će sve to morati da prođe kroz zakonsku regulativu i da će tek tokom sledeće godine moći da masovno proizvode.

Laboratorijsko meso bi trebalo da bude zdravije

Laboratorijsko meso, inače, kako navodi dr Ivana Gađanski, nastaje tako što se biopsijom od životinje uzima uzorak, što bi za životinju trebalo da bude bezbolno, što je takođe važna stavka, i životinja ostaje živa. Uzeti uzorak se u laboratoriji stavlja u hranljivu tečnost i umnožavaju se ćelije i kada ih se dobije dovoljno, stavljaju se u špric i dodaju začini, boja i slično.

„Važno je naglasiti da je 3D štampa samo način da se dobije željeni oblik, a suština je u uzgajanju ćelija kako biste imali materijal za rad, a sve kreće od životinje“, napominje doktorka Gađanski.

Trenutno je u velikoj ekspanziji industrija proizvodnje biljnih zamena za meso u čemu prednjači Amerika, mada je i Evropa dosta aktivna na tom polju, kao i Izraelci koji su dosta uznapredovali u svojim istraživanjima.

Proizvodnja ćelija se vrši u bioreaktorima i potrebno je oko dve nedelje da se umnoži dovoljno ćelija da bi se moglo proizvesti nešto kao mleveno meso. Za šniclu pak su potrebni nosači za koje će se uhvatiti ćelije, a ukoliko se radi 3D štampa onda nosač može da se napravi u bilo kom obliku.

„Kod nas trenutno nema takvih laboratorija. Ima dobrih istraživačkih laboratorija koje se bave tom problematikom, ali nigde nije moguć uzgoj ćelija“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu dr Ivana Gađanski iz Instituta „Biosens“.

Izvor: RTS

Energetska zajednica razmotriće nelegalnu eksploataciju uglja u Gacku

01.08.2020

rudnik_rude_radovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Caspari)

Nelegalni radovi u površinskom kopu Centralno polje u Gacku se moraju zaustaviti, sve dok se ne sprovede detaljna procena štete i naknada za dugotrajnu eksploataciju uglja bez ekološke dozvole u ovom kopu, zahtev je Žalbe koju je Centar za životnu sredinu u četvrtak, 30. jula, uputio Sekretarijatu Energetske zajednice.

U žalbi, koju je podržala međunarodna organizacija “Bankwatch”, takođe se zahteva da se izmeni Zakon o zaštiti životne sredine, koji je trenutno u procesu revizije, tako da uključi efikasne, proporcionalne i efektne kazne za ovakvu vrstu prekršaja.

“Ovo je težak i dugotrajan prekršaj ekološkog zakonodavstva i očekujemo od prekršilaca, odnosno Rudnika i termoelektrane (RiTE) Gacko da u najmanju ruku plate adekvatnu kaznu, proporcionalnu nastaloj šteti, te da prestanu sa uništavanjem životne sredine i opštine Gacko”, izjavila je Majda Ibraković, asistentkinja na programu Energija i klimatske promene u Centru za životnu sredinu.

Dodaje kako je inspekcija, nakon prijave ovog slučaja, preduzeću RiTE Gacko naložila minimalne kazne i mere za otklanjanje nedostataka, a da Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije nije reagovalo ni nakon nekoliko alarmantnih dopisa.

U Centru navode da, iako su radovi na eksploataciji u Centralnom polju započeli u 2017. godini, RiTE Gacko je tek u januaru 2018. od pomenutog Ministarstva dobila Rešenje o obavezi sprovođenja procene uticaja na životnu sredinu, što je poseban postupak i preduslov za dobijanje ekološke dozvole.

Pročitajte još:

Međutim, situacija je postala jasna tek nakon što je u maju ove godine javno objavljen Nacrt Studije uticaja na životnu sredinu za Centralno polje u Gacku, koji je bio dostupan za komentare javnosti tokom poslednja dva meseca.

“Situacija u Gacku poništava svaki smisao procene uticaja na životnu sredinu. U ovom trenutku ne postoji način da se odredi početno stanje na osnovu kojeg će se uticaj na životnu sredinu kasnije meriti i procenjivati. Isto tako, onemogućena je smislena javna rasprava, budući da je šteta već nanesena. Današnja žalba je podneta sa nadom da će Sekretarijat Energetske zajednice da podstakne vlasti u RS da obustave radove i sprovedu sve neophodne procedure za zaštitu građana Gacka”, izjavila je Ioana Ciuta, Koordinator za energiju u CEE Bankwatch mreži.

Činjenica da RiTE Gacko toliko dugo nezakonito eksploatiše ugalj, uz propisane najniže kazne, vrlo dobro ilustruje kako se zaštita životne sredine i zdravlja građana tretira od strane nadležnih organa u Bosni i Hercegovini, navodi se u saopštenju Centra za životnu sredinu.

Centar očekuje od Sekretarijata da hitno reaguje na ovaj slučaj i na taj način izvrši dodatni pritisak na institucije koje trebaju da sprovedu procedure u skladu sa Ugovorom o uspostavljanju Energetske zajednice.

Autor: S. Šurlan

Izvor: Capital.ba

Grad Beograd pozvao građane da učestvuju u javnom uvidu za projekat na Košutnjaku

01.08.2020

šuma_seča — Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Grochowicz)

Na pitanje „da li ste za seču šume u Košutnjaku”, odgovor je naravno da smo protiv, i kao Grad Beograd nećemo dozvoliti da se ugrozi ništa što je kvalitetna priroda, rekao je u četvrtak, 30. jula, gradski urbanista Marko Stojčić.

“Mi smo trenutno u početnoj fazi izrade plana, ranom javnom uvidu u plansku dokumentaciju, i taj deo je zamišljen tako da sve relevantne institucije, republičke i gradske, treba da daju svoje mišljenje na predloženi elaborat. Dakle, tu su ministarstva kulture i odbrane, RTS, republički i gradski zavodi za zaštitu prirode, zavodi za zaštitu spomenika, gradski sekretarijati i druge institucije, i tek kada se svi oni izjasne, onda će Urbanistički zavod dati svoj predlog. Trenutak za primedbe građana je javni uvid u trajanju od mesec dana koji se daje na nacrt plana, a njegova izrada sledi tek nakon izrade elaborata u kome će biti integrisane primedbe svih prethodno nabrojanih institucija. Nas tek čeka javni uvid i tada građani treba da, ako nisu zadovoljni, u pisanoj formi podnesu svoje primedbe i na javnoj sednici uživo obrazlože svoje primedbe. Ponavljam, Grad Beograd još nije dao svoju reč, već se radi o inicijativi investitora i to je tek prvih deset odsto posla koji je ispred nas. Zato apelujem na građane da ne nasedaju na jeftine političke trikove i parole, jer seče na Košutnjaku neće biti niti je ima. U pitanju su teritorije u okviru filmskog centra „Avala film” koji ima podršku Vlade Srbije da izgradi najveći balkanski studio. Gradiće se filmski studio, a sve van njega je predmet ozbiljnog razmatranja institucija ovog grada i ove zemlje”, rekao je Stojčić.

Pročitajte još:

On je pozvao sugrađane da učestvuju u javnom uvidu, daju svoje primedbe i podsetio da Beograd ima najtransparentniji proces usvajanja planskih dokumenata.

“Proces je potpuno demokratski, ali vidimo da taj proces mali broj ljudi može i da zloupotrebi i apelujem da to ne čine. Želimo da ceo grad pokrijemo planovima, izgradimo sve infrastrukturne objekte koji nam nedostaju. Svi planovi su na konstantnoj proveri tako da sugrađani nemaju nikakav razlog da sumnjaju”, kazao je Stojčić.

Izvor: Grad Beograd

Kako uštedeti energiju i novac u kući i stanu?

31.07.2020

Domaćinstva u proseku troše skoro 50 odsto svojih godišnjih troškova energije na grejanje i hlađenje. Uvođenjem mera energetske efikasnosti u kuće ili stanove (izolacija, prozori i vrata, peći, toplotne pumpe, solarni kolektori/solarni grejači vode, fotonaponski sistemi, rasveta, ventilacija, klimatizacija, akumulacioni rezervoari tople vode) smanjuje se nepotrebna potrošnja energije. Time domaćinstva ostvaruju direktne finansijske uštede. Osim uštede energije i novca, mere energetske efikasnosti poboljšavaju životni standard, te smanjuju emisije gasova staklene bašte, uključujući i CO2.

Na primer, ugradnjom 10 cm toplotne izolacije u neizolovanu kuću sa grejanjem na gas moguća je godišnja ušteda od oko 440 evra. Ako neizolovana kuća koristi električno grejanje, godišnja ušteda može doseći oko 710 evra, odnosno 750 eura za kombinaciju plave i crvene zone. Za domaćinstvo sa pećima na pelet moguća je ušteda i do 550 evra godišnje.

Domaćinstva na Zapadnom Balkanu troše oko tri puta više energije od evropskih zemalja što opterećuje porodični budžet. Različite inicijative pokušale su da podignu svest o ovom pitanju i da promene navike ljudi.

Poslednjih godina građani Zapadnog Balkana sve više ulažu u energetski efikasne tehnologije, kako bi uštedeli energiju i novac, ali i smanjili zagađenje vazduha. Jedan od programa koji podržava domaćinstva u tim naporima je EBRD WB GEFF program. Prema podacima GEFF programa u protekle 3 godine preko 4.000 porodica Zapadnog Balkana je kroz program GEFF poboljšalo energetsku efikasnost svojih domova ili stanova. Od tog broja, preko 870 porodica je iz Srbije. Građani Srbije najčešće ulažu u energetski efikasne prozore i vrata, toplotnu izolaciju i peći na biomasu. Ukupna investicija u zelene tehnologije putem GEFF programa u Srbiji iznosi gotovo 3 miliona evra.

Kako bi se smanjila prekomerna potrošnja energije u kući ili stanu, treba početi od osnove i prvo smanjiti toplotne gubitke izolacijom zidova i krova, kao i ugradnjom energetski efikasnih prozora i vrata. Nakon toga, potrebno je odabrati efikasan sistem grejanja. U našim uslovima su se toplotne pumpe pokazale kao vrlo dobar izbor, pogotovo u kombinaciji sa podnim grejanjem.

Do sada je EBRD WB GEFF program doprineo smanjenju potrošnje energije za 18.000 MWh godišnje i smanjenju emisija CO2 za 6.300 tona godišnje, što odgovara uklanjaju gotovo 4.000 automobila sa ulice.

Da bi okvirno izračunali moguće uštede nastale ugradnjom energetski efikasnih tehnologija, GEFF program je razvio onlajn Kalkulator energetske efikasnosti, pomoću kojeg domaćinstva mogu lako izračunati moguću uštedu koju postižu instaliranjem različitih tehnologija, u zavisnosti od toga koji izvor energije koriste. Takođe mogu dobiti informacije o tome kako njihove aktivnosti utiču na emisiju gasova staklene bašte.

GEFF program je kreirao i onlajn katalog energetski efikasnih proizvoda – Tehnološki selektor na kojem se mogu naći proizvodi koji su barem 20 odsto iznad standardnih kada je u pitanju energetska efikasnost. Sve proizvode proveravaju i odobravaju nezavisni inženjeri angažovani od strane EBRD. Program je dodatno atraktivan jer uključuje i grant Evropske unije – i do 20 odsto iznosa investicije.

EBRD WB GEFF program na Zapadnom Balkanu obezbeđuje sredstva za ulaganja u domenu zelene ekonomije u stambeni sektor, kao i preduzeća koja domaćinstvima nude energetski efikasne proizvode i proizvode iz obnovljivih izvora energije. Ukupni iznos kreditne linije na Zapadnom Balkanu je 85 miliona evra od čega je 10,2 miliona evra namenjeno za Srbiju. Do sada je u sklopu programa registrovano više od 5.000 energetski efikasnih proizvoda, a sredstva za kupovinu registrovanih proizvoda ide direktno lokalnim dobavljačima što dodatno ojačava ekonomiju Srbije.

GEFF na Zapadnom Balkanu sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP Plus), koji finansira Evropska unija, a realizuje se u suradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice. Program tehničke saradnje u okviru ove kreditne linije podržava Savezno ministarstvo finansija Austrije i Investicioni okvir Zapadnog Balkana.

GEFF finansiranje u Srbiji se odvija putem lokalnih finansijskih partnerskih institucija – UniCredit banka i Erste banka.

Za više informacija posetite Fejsbuk stranicu GEFF u Srbiji koja nudi besplatne savete o proizvođačima i prodavcima te energetski efikasnim proizvodima koji ispunjavaju uslove za finansiranje.

Izvor: EBRD GEFF

1...688689690...1,683 Page 689 of 1,683

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ćelijska poljoprivreda

Bioštampa je kao pravljenje torte

Pročitajte još:

Laboratorijsko meso bi trebalo da bude zdravije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM