Kongres o održivoj arhitekturi predstavlja nova idejna rešenja

30.09.2021

holiday-house-kuća-kamen — Foto-ilustracija: Pixabay

Održivi, ekološki i energetski efikasan pristup u arhitekturi, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, savremenih tehnologija i sistema gradnje biće glavne teme 4. međunarodnog kongresa „Održiva arhitektura-energetska efikasnost“, koji će se od 8. do 10. oktobra održati u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Osim deset predavanja eminentnih domaćih i svetskih predavača, u okviru Kongresa biće održana izložba novih tehnologija, proizvoda i materijala koji se primenjuju u održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi i dodeljene nagrade mladim arhitektama i studentima, učesnicima Međunarodnog konkursa „Mikro eko kuća 2021“.

„Zelena gradnja i održivo stanovanje veliki su potencijal za razvoj lokalne ekonomije i zelenih radnih mesta. Uštede koje će se ostvariti ovim konceptom gradnje značajne su za BDP države jer se štedi energija, smanjuje generisanje građevinskog otpada, podstiče inovativnost u upotrebi održivih i reciklabilnih materijala i otvara veliki prostor za naučnu zajednicu u proizvodnji novih materijala” naglasio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Pročitajte još:

Ono što će se videti na predstojećem kongresu biće zapravo dizajniranje budućnosti, naveo je Mitrović. Dodaje da je ekološka gradnja važna, jer stanovanje i graditeljstvo generišu više od 30 odsto otpada, troše više od 36 odsto energije, a 30 odsto emisije ugljen-dioksida dolazi iz ove dve oblasti. Ukazuje da je koncept ugljenične neutralnosti postao globalno obavezujući i da Srbija sada formira svoj regulatorni okvir u ovoj oblasti.

Predsednik Organizacionog odbora kongresa arhitekta Vladimir Lovrić je naglasio da će predavači kroz svoja izlaganja, kao i izlaganja na izložbi, domaćoj javnosti približiti svetske savremene tokove u arhitekturi, dizajnu i vizuelnim umetnostima.

“U arhitekturi je sada na delu povratak prirodi, građenju prirodnim materijalima, upotrebi obnovljivih izvora energije i dolaska do održivog pristupa gradnje”, istakao je Lovrić.

Kongres organizuju Uduženje Ekokult i magazin za eko arhitekturu i kulturu Eko kuća u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Arhitektonskim fakultetima u Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministartsva kulture i informisanja.

Izvor: Privredna komora Srbije

Ekološka edukacija učenika važan korak za budućnost

30.09.2021

teacher-đaci-škola — Foto-ilustracija: Pixabay

Sve više se priča o zaštiti životne sredine, međutim, postavlja se pitanje koliko su mladi upućeni u ovaj veoma bitan segment. Kako bi od ranih nogu počeli sa edukacijom, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine i Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, potpisali su Protokol o saradnji na realizaciji zajedničkog pilot-projekta “Uloga učenika u zaštiti životne sredine“.

Prema rečima ministarke Vujović, edukacija učenika je važan korak za budućnost i jedan od glavnih ciljeva, koji se, kako je podvukla, može ostvariti samo zajedničkim naporima.

“Naš zadatak je da podižemo svest o značaju zaštite životne sredine, i to pre svega kod dece, a u tome nam mnogo znači podrška Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovaj projekat biće realizovan u po jednoj osnovnoj školi u 29 lokalnih samouprava. Važno je da po njegovom završetku dođemo do kvalitetnog dokumenta za sistemsko obrazovanje za ovu oblast. Na tome zajedno radimo i očekujem da ćemo izraditi dokument tokom 2022. godine, kako bi, nakon što ga Vlada usvoji, bio sproveden u svim osnovnim školama u Srbiji”, objasnila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Kako je istakla sprovođenje pilot-projekta je samo početak, a cilj je da se zaštita životne sredine integriše u sistem formalnog obrazovanja u zemlji.

Vujović je podsetila na to da je sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u aprilu osnovano i zajedničko telo za saradnju, koje se bavi razvijanjem programa sistemskog i participativnog obrazovanja za oblast zaštite životne sredine.

Učenici osnovnih škola, za sada, se nalaze u fokusu ovog pilot-projekta, međutim, ministarka se nada da će u u narednoj fazi biti uključeni i ostali uzrasti.

Kako je istakla važnu ulogu imaju sve lokalne samouprave koje učestvuju, jer se samo zajedničkim radom projekat može sprovesti na najbolji način i podići svest najmlađih o značaju zaštite životne sredine.

“Projektom su obuhvaćene teme poput zaštite i očuvanja prirode, održivog razvoja i upravljanja otpadom, zatim zaštita voda, zemljišta i vazduha, klimatske promene i zaštita od nejonizujućeg zračenja i buke”, objašnjava Vujović.

Energetski portal

U susret konferenciji “Dani Sunca” – koliki je potencijal solarne energije u Hrvatskoj?

29.09.2021

solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropa je na putu da postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu, a solarna energija može pomoći u postizanju tog cilja. Solar, prema svim predviđanjima, čekaju svetli dani – pad troškova i nove energetske politike glavni su razlozi za optimistične prognoze velikog rasta broja i instalirane snage solarnih elektrana do kraja ove decenije.

Hrvatska je sa razvojem fotonaponskih elektrana krenula pre 10-ak godina i još uvek je ostao veliki neiskorišćeni potencijal koji privlači veliki interes.

“Sunčeva energija, koja je dugo bila zapostavljena na hrvatskom tržištu, konačno kreće prema uzletu. Samo na krovovima ima mesta za 4 GW solara koji bi mogli zadovoljiti 30 odsto sadašnjih potreba za električnom energijom“, ističe prof. dr. sc. Neven Duić, Fakultet mašinstva i brodogradnje.

Ipak, on dodaje da, iako je broj krovnih instalacija od 2019. do 2020. udeseterostručen, taj broj je još uvek mali budući da Hrvatska ima ispod 1.000 instaliranih krovnih sistema godišnje, a potrebno je 100.000.

“Primećuje se i nedostatak kadrova. Da bismo ubrzali povećanje penetracije solara u skladu s hrvatskim obavezama i potencijalima, potrebno je ubrzati premijske aukcije za velike solarne projekte. Solarni kolektori su sektor koji bi trebalo učiti od Grčke jer sa sadašnjim cenama neće biti značajnijeg prodora. Sunčeva energija ima veliki potencijal za razvoj lokalnih kompanija, kao i za dekarbonizaciju i smanjenje zavisnosti od uvoza energenata. No, da bi sektor profunkcionirao, neohodno je još puno ovakvih konferencija”, kaže Duić.

Pročitajte još:

Način korišćenja Sunčeve energije odavno je stekao širu pažnju javnosti, a razvoj tehnologija i njihova komercijalna upotreba u stalnom su porastu. Od savremenih solarnih tehnologija danas se očekuje inovativnost, pouzdanost, ekološka prihvatljivost i kompatibilnost s pametnim mrežama, jer bez takvih rešenja neće biti uspešne energetske tranzicije.

Može li Hrvatska da ostvari sve očekivane projekte; gde su razvojne, proceduralne i administrativne boljke i kojim tempom se može povećati korišćenje solarne energije neka su od pitanja koja će biti u fokusu predstojeće konferencije “Dani Sunca” koja će se održati od 30. septembra do 1. oktobra u gradu Hvaru.

Izvor: OIE Hrvatska

Energetski het trik

29.09.2021

Kako uvesti energetsku efikasnost, ublažiti ugljenični otisak i smanjiti račun za utrošenu električnu energiju? I može li se to postići jednim potezom? Ovakvu trostruku dobit moguće je postići izgradnjom solarne elektrane. Budući da Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju električne energije iz sunčevog zračenja i zahvaljujući nedavno usvojenim zakonima iz oblasti energetike, sve češće se razmatra kako iskoristiti ovaj solarni kapital.

Ideju izgradnje solarne elektrane razmatraju kako velike kompanije, tako i građani, koji sad imaju priliku da postanu prozjumeri, odnosno da iz svoje uobičajene uloge kupca električne energije uđu u novu ulogu proizvođača. Mnoge su prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije, a možda je najkraće i najjasnije objasnio Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja se već deset godina bavi izgradnjom solarnih elektrana u našoj zemlji.

“Kada postavimo elektranu na krov, imamo priliku da trošimo energiju koju sami proizvodimo a smanjujemo količinu energije koju koristimo direktno iz mreže. Na taj način dolazi do uštede jer se isključuju svi troškovi vezani za transport energije. Korisnici postaju nezavisni od snabdevača. Ujedno se smanjuje emisija ugljen-dioksida kao i iznosi na računima za struju, a naposletku, podiže se i svest o zaštiti životne sredine”, istakao je Kostić.

Vodeći se ovim smernicama, čelnici kompanija Stojanov i Stojanov Auto iz Novog Sada odlučili su da postave solarne elektrane na krovove svojih objekata kako bi obezbedili snabdevanje električnom energijom na ekološki, efikasan i jeftiniji način. U aprilu ove godine puštene su u rad tri solarne elektrane ukupne snage 225,3 kW.

U fokusu:

Za realizaciju ovog projekta oslonili su se na kompaniju MT-KOMEX koja posluje više od 25 godina i u svom portfoliju, između ostalog, ima više od 40 izgrađenih solarnih elektrana na teritoriji Srbije.

Gradnja na objektu Renualt-Nissan trajala je četiri dana, a ugrađeno je 168 fotonaponskih panela pojedinačne snage 330 W čiji je proizvođač nemačka kompanija Luxor Solar. Instalisana snaga je 55,44 kW, dok je aktivna snaga 50 kW. Ugrađeni su invertori snage 20 i 10 kW čiji je proizvođač austrijska kompanija Fronius, dok je za potkonstrukciju na sva tri objekta izabrana nemačka kompanija K2 i njihov specijalni tip potkonstrukcije Multi Rail.

Ova elektrana će proizvoditi godišnje oko 64.472 kWh i ostvariće godišnju uštedu od 30.267 kg CO2 . Na objektu JEEP ugrađeno je 156 fotonaponskih panela čija je pojedinačna snaga 330 W, a proizvođač je takođe Luxor Solar. Instalisana snaga je 51,48 kW, dok je aktivna snaga 45 kW. Za ovu elektranu odabarani su Froniusovi invertori snage 20, 15 i 10 kW. Kao što je i planirano, solarna elektrana bila je gotova za četiri dana. Godišnja proizvodnja ove elektrane iznosiće oko 61.366 kWh i ostvariće godišnju uštedu od 28.823 kg CO2.

Na trećem FIAT-ovom objektu, ugrađeno je 320 fotonaponskih panela pojedinačne snage 370 W proizvođača Canadian Solar. Instalisana snaga je 118,40 kW, dok je aktivna snaga 100 kW. I ovde su projektanti odlučili da se drže proverenih invertora austrijskog Froniusa, snage 20 kW. Elektrana na FIAT-ovom objektu proizvodiće godišnje oko 139.106 kWh i ostvariće godišnju uštedu od 111.235 kg CO2. Na ovom objektu, za gradnju je bilo potrebno sedam dana.

Kompanija MT-KOMEX ne bavi se samo izgradnjom solarnih elektrana, već je svoju delatnost proširila i na razvoj elektromobilnosti. Stručnjaci ove kompanije do sada su ugradili više od 200 punjača širom zemlje, a pored toga izgradili su i nekoliko solarnih nadstrešnica kako bi deo energije za punjenje električnih vozila dolazio direktno iz obnovljivih izvora.

Kao lideri u elektromobilnosti u našoj zemlji, nije neobično što su lansirali i prvu regionalnu platformu charge&GO za naplatu korišćenja mesta za punjenje električnih vozila. Zahvaljujući ovoj platformi i mobilnoj aplikaciji, vlasnici električnih vozila mogu brzo i lako da pronađu punjače ne samo u Srbiji, već i u 30 zemalja širom sveta. Važno je da istaknemo da za punjenje na punjačima u našoj partnerskoj mreži nema dodatnog troška rominga.

Na kraju, hajde da se vratimo na sam početak ove priče. Računi za struju su iz godine u godinu veći, a sunčeve energije nam ne nedostaje na ovim prostorima. Da li se i vama čini da je vreme da iskoristite trenutak i da solarna elektrana na vašem krovu počne da radi za vas?

Priredila: Jovana Canić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Upravljanje zelenim otpadom i mogućnosti za zelene investicije

29.09.2021

earth_zemlja_circular_economy_cirkularna_ekonomija — Foto-ilustracija_ Pixabay

Skandinavske zemlje usvojile su sve prinicipe cirkularne ekonomije i uspešno je primenjuju. Srbija je zemlja koja tek postavlja standarde kada je o ovome reč, takoreći smo na početku, zato iskustvo koje dolazi iz ovih zemalja u velikoj meri će pomoći u usvajanju principa održivog razvija i cirkularne ekonomije na putu ka zelenoj budućnosti.

Drugi u seriji događaja koje ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara organizuju na temu cirkularne ekonomije održan je u Kragujevcu.

“Jačanje cirkularne ekonomije-nordijska iskustva“ je projekat kojim nordijske zemlje podržavaju Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije sa namerom da uspostave saradnju sa lokalnim partnerima i istaknu važnost ove oblasti za svaku lokalnu zajednicu.

Kako je istakao Kimo Lahdevirta, ambasador Finske, sadašnja upotreba prirodnih resursa u svetu je neodrživa i zato je neophodna cirkularna ekonomija u rešavanju globalnih ekoloških i ekonomskih izazova.

“Cirkularna ekonomija je model za klimatski održiva društva i donosi velike poslovne mogućnosti. Reciklaža jeste njen važan deo, ali je ne treba svoditi samo na to. Zaštita životne sredine, podizanja svesti o upravljanju otpadom, cirkularna ekonomija se tiče svakog potrošača, kompanije, svih prirodnih resursa a istovremeno je poslovna prilika jer nema otpada”, rekao je ambasador Lahdevirta.

Pročitajte još:

Sandra Dokić, pomoćnica ministra, Ministarstva zaštite životne sredine, istakla je da Vlada sprema strategiju kada je reč o cirkularnoj ekonomiji i da je ona u našoj zemlji u začetku. U toku je izrada strategije koja će se odnosti na period od tri godine i da će do kraja 2021. biti gotovi prve verzije programa.

Prema rečima Ivice Momčilovića, zamenika gradonačelnika Kragujevca, inovacije koje primenjuju nordijske zemlje, inspiracija su mnogim zemljama da pokrenu proces cirkularne ekonomije i podignu kvalitet života u svojim sredinama.

“Osim inovacija, potrebna nam je koorporativna i građanska odgovornost u procesu prelaska na obnovljivu ekonomiju. Cirkularna ekonomija je sistem u kome učestvuju svi, od države, velikih proizvođača do male privrede i građana. Svako u ovom procesu ima svoju ulogu. Tretman otpada nije samo pitanje budžeta, administracije, političke volje, već u ovom procesu mora da participira cela zajednica. Naša je obaveza prema novim generacijama da menjamo navike i razmišljanja. U Kragujevcu je pre nekoliko godina na prostoru od 10.000 kvadrata otvoren najsavremeniji Reciklažni centar na području centralne Srbije. U protekle četiri godine sredstvima Budžetskog fonda za energetsku efikasnost resornog ministarstva u iznosu od 180 miliona dinara energetski su sanirani objekti četiri osnovne škole, a ove godine otvorena je i prva ekološka javna garaža”, istakao je Momčilović.

Grad Lahti je evropska zelena prestonica, u njemu se u potpunosti primenjuje sistem cirkularne ekonomije i on je odličan primer kako na najbolji način upravljati zelenim otpadom i otpadnim vodama.

Svoja iskustva u primeni nordijskih principa cirkularne ekonomije preneli su predstavnici kompanija koje posluju u Srbiji – Fabrika kartona Umka/Kappa Star Group i Vucomm/Vaicala.

Danijela Ošap, direktorka za kvalitet, ekologiju, razvoj i kontinualna unapređenja fabrike kartona Umka/Kappa Star Group, istakla je da ova fabrika u proizvodnji koristi stari papir, celulozu su prestali da koriste, a planiraju i da smanje upotrebu vode u proizvodnom procesu.

Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i Grad Kragujevac.

Milica Radičević

Domaćinstva u novom sjaju uz podršku EU, Austrije, bilateralnih donatora i EBRD-a

29.09.2021

Za manje od četiri godine, više od 9.000 domaćinstava u regionu Zapadnog Balkana je uložilo oko 45 miliona evra u tehnologije za uštedu energije, kao što su toplotne pumpe, novi prozori ili solarni paneli, a sve zahvaljujući regionalnom Programu finansiranja zelene ekonomije (GEFF).

Ova unapređenja su rezultirala smanjenjem emisije CO₂za više od 12.000 tona godišnje, što je jednako uklanjanju 7.700 automobila sa ulica.

GEFF na Zapadnom Balkanu je uspostavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uz podršku donatora, a obezbeđuje specijalizovane kreditne linije za fizička lica, uz podsticaje za investicije koje finansira Evropska unija (EU) za ulaganja u energetsku efikasnost. Program zajedno finansiraju Savezno ministarstvo finansija Republike Austrije (BMF) i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Program je deo Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) za Zapadni Balkan i sprovodi se u partnerstvu sa Sekretarijatom energetske zajednice.

Nakon uspešnog sprovođenja programa na nivou regiona – koji je u skorijem periodu, tačnije u martu 2021. godine, proširen na Crnu Goru – kao i sve većeg interesovanja za finansiranje energetske efikasnosti, GEFF sredstva su uvećana sa 85 na 135 miliona evra, a tokom 2022. godine planira se dalje proširenje programa. Sredstva će biti dostupna preko lokalnih finansijskih institucija i omogućiće još većem broju domaćinstava u regionu da unapredi svoju energetsku efikasnost.

Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije za region Zapadnog Balkana i Istočnu Evropu je izjavila: „Izuzetno smo zadovoljni što je naša podrška omogućila velikom broju domaćinstava na Zapadnom Balkanu da investira u unapređenje energetske efikasnosti svojih domova, što je dovelo do smanjenja emisija štetnih gasova, kao i troškova električne energije. Borba protiv zagađenja vazduha i smanjenje energetskog intenziteta su naši glavni prioriteti za region i nastavićemo sa pružanjem podrške preko GEFF-a kao jednog od naših ključnih instrumenata za stambeni sektor“.

Domaćinstva koja žele da ulažu u energetsku efikasnost mogu da se prijave za namenske kredite u lokalnim partnerskim finansijskim institucijama. Po uspešnom završetku investicija, domaćinstva dobijaju finansijski podsticaj EU u vrednosti do 20 odsto iznosa kredita. Dosadašnji doprinos EU ovom programu iznosi 27 miliona evra, kao podrška domaćinstvima na Zapadnom Balkanu koja su uložila u energetski efikasne tehnologije, čime su ove investicije postale pristupačnije za građane.

Pročitajte još:

„Evropska komisija je spremna da podrži sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan. U sklopu finansiranja iz IPA III programa, planira se dodela 500 miliona evra posebno za ovu svrhu. WBIF će podržati implementaciju Zelene agende ozelenjavanjem prethodnih i budućih investicija u svim sektorima kao i prioritizaciju ulaganja u tehnologije koje mogu ubrzati zelenu tranziciju”, rekao je Richard Masa, šef sektora, Investicioni okvir za Zapadni Balkan, Evropska komisija.

Leander Treppel, direktor odbora EBRD-a za Austriju je saopštio: „Austrija snažno podržava GEFF program na Zapadnom Balkanu kako bi se promovisale investicije domaćinstava u energetsku efikasnost i kako bi se omogućilo fizičkim licima i siromašnijim domaćinstvima da uvide prednosti takvih investicija istovremeno doprinoseći održivim, ekološki prihvatljivim unapređenjima domova i borbi protiv klimatskih promena“.

Program je takođe omogućio saradnju sa preko 4.000 proizvođača i prodavaca visokoefikasnih, zelenih tehnologija u regionu Zapadnog Balkana. Dobavljači su predstavljeni u Tehnološkom Selektoru, onlajn katalogu prethodno odobrene energetski efikasne opreme, dostupne na svih 6 tržišta Zapadnog Balkana. Katalog je dostupan preko GEFF internet stranica (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija) i uključuje proizvode poput toplotne izolacije, visokoefikasnih kotlova, toplotnih pumpi, solarnih kolektora ili solarnih grejača za vodu i fotonaponskih sistema. Tehnološki selektor omogućava lakšu pretragu tehnologija i usluga i uključuje spisak odgovarajućih prodavaca.

Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Onlajn događaj je organizovan sa ciljem da se proslavi uspeh GEFF programa i da se uruče nagrade partnerskim finansijskim institucijama i dobavljačima. Tokom događaja je održana panel diskusija o daljem ozelenjavanju ekonomije u regionu, u skladu sa Zelenom agendom EU i Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan.

„Uspeh GEFF programa na Zapadnom Balkanu je dokaz da se ulaganja u energetsku efikasnost domaćinstava sama isplaćuju kroz uštede koje ostvaruju. Pored toga, postignuti uspeh pokazuje da dobar program, koji mudro kombinuje dijalog o regulativi, tehničku podršku, spremnost EBRD-a za pozajmljivanje partnerskim finansijskim institucijama, kao i grantove iz fondova EU u formi podsticaja, može u značajnoj meri uticati na tržište“, izjavila je Violeta Kogalniceanu, šefica Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost, Sekretarijat energetske zajednice.

Kao priznanje zajedničkim naporima donatora GEFF programa, partnerskih finansijskih institucija, proizvođača i dobavljača zelenih tehnologija, EBRD je donirao 1.000 stabala koja će biti posađena širom regiona tokom jeseni 2021. godine. Ova zelena nagrada pre svega odaje priznanje ostvarenim rezultatima 18 partnerskih finansijskih institucija koje su se uključile tokom prve faze programa i 32 najaktivnija i najposvećenija dobavljača.

Izvor: EBRD

Počinje novi ciklus WWF akademije za prirodu

28.09.2021

River in grassland, Bosnia and Herzegovina. — Foto: Michel Gunther WWF

WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, započela je novi ciklus Akademije za prirodu i ove godine okuplja 15 osnovnih i srednjih škola iz Srbije i Bosne i Hercegovine, i sedam zaštićenih područja iz obe zemlje. Učesnici će kroz rad sa našim iskusnim mentorima i edukatorima učiti više o temama kao što su biodiverzitet, zaštićena područja, ekosistemske usluge, kulturno nasleđe, upravljanje projektima, aktivno građanstvo, komunikacija i promocija, sa ciljem da se na taj način uključe u aktivnu i kreativnu zaštitu prirode.

Svaka škola koja učestvuje u programu timski realizuje različite aktivnosti u saradnji sa WWF-om i upravljačem zaštićenog područja iz njihove neposredne blizine. Po završetku Akademije, učesnici postaju ambasadori svog zaštićenog područja i zajedno sa upravljačem nastavljaju da promovišu njegove prirodne, kulturne i istorijske vrednosti.

Pročitajte još:

„Svesni smo izazova kojima su izloženi prosvetni radnici u nameri da obezbede kvalitetno obrazovanje i tokom pandemije, zbog čega smo program naše Akademije prilagodili tako da škole mogu da ga integrišu u redovnu nastavu i sprovedu aktivnosti onako kako im najviše odgovara u trenutnim uslovima, a koji mogu biti vrlo promenljivi. Smatramo da je važno da se kod učenika i učenica održi veza sa prirodom. U prethodnom ciklusu, nastavnici su istakli da je kod dece došlo do pozitivne promene ponašanja prema prirodi, odnosu prema njihovoj lokalnoj zajednici, ali i da su naučili šta je timski rad i zajedničko donošenje odluka“, ističe koordinatorka WWF programa edukacije Jovana Dragić May.

Program se sprovodi onlajn, ali su aktivnosti osmišljene tako da učenici individualno ili u manjim grupama sa nastavnicima mogu da rade pojedine zadatke u prirodi. Posebno nam je drago što je ove godine u Bosni i Hercegovini broj škola koje učestvuju duplo veći u odnosu na prethodnu, dodaje Dragić May.

Program Akademije namenjen je učenicima osnovnih i srednjih škola, ali WWF nije zanemario ni predškolce. Za predškolske ustanove i zaštićena područja izradili smo priručnik „Livadinka Poljakov“, koji nudi praktične ideje za aktivnosti koje će kod dece najmlađeg uzrasta razvijati odgovoran odnos prema prirodi i svim njenim bićima.

WWF Adria sprovodi Akademiju za prirodu u okviru regionalnog projekta „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, Projekat je fokusiran na unapređenje upravljanja zaštićenim područjima, koja su važna za očuvanje biološke raznovrsnosti zemalja Zapadnog Balkana i socio-ekonomski razvoj lokalnih zajednica. Projekat finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju – Sida.

Izvor: WWF Adria

Uređenje deponije u Vinči najveći ekološki projekat u Srbiji

28.09.2021

Saniranje deponije “Vinča” dokaz je odgovornog pristupa zaštiti životne sredine, ali i cirkularnoj ekonomiji i zelenoj tranziciji, navodi se u saopštenju Vlade.

Predsednica Vlade Ana Brnabić je prilikom obilaska nove sanitarne deponije “Vinča” izjavila da je dosadašnja nesanitarna deponija u ovom delu Beograda bilo jedno od 50 najvećih ekoloških problema na svetu i drugi najveći problem na evropskom kontinentu.

Projekat uređenja sanitarne deponije, kako je istakla, najveći je ekološki projekat u Srbiji, koji se radi preko javnog partnerstva sa francusko-japanskim konzorcijumom.

Ona je podsetila na to da je beogradska deponija dospela na ekološku crnu listu zato što je u poslednjih 45 godina emitovano više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu.

“Građani Beograda dnevno generišu između 1.500 i 1.600 tona komunalnog otpada, koji se 45 godina taložio na neuslovnoj i nesanitarnoj deponiji, zbog čega smo imali mnogo problema, ali i bili uzročnici emisije gasova sa efektom staklene bašte i jedan od najvećih zagađivača u Evropi”, podvukla je Brnabić.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, projekat uređenja sanitarne deponije ima pet malih projekata, od kojih su dva već završena: zatvaranje stare deponije, što je urađeno 2. avgusta i otvaranje deponije za odlaganje i reciklažu građevinskog otpada, što je završeno 18. avgusta.

“Treća komponenta je izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada, što će biti završeno u novembru 2022. godine i od sledeće grejne sezone u Beogradu imaćemo deset odsto ukupne toplotne energije iz otpada, dok će pet odsto električne energije dolaziti iz ovog izvora”, rekla je premijerka.

Ona je dodala da je predviđena i izgradnja elektrane koja će pretvarati deponijski gas u električnu energiju, a da je peti projekat u okviru uređenja sanitarne deponije izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

“U Evropi postoje 492 ovakva postrojenja. Ono je u skladu sa najboljim standardima EU, a mi ćemo po prvi put u Srbiji dobili toplotnu i električnu energiju iz otpada”, rekla je Brnabić.

Energetski portal

Uskoro konferencija „Dani Sunca“ u Hrvatskoj – solarna energija za razvoj lokalnih zajednica

28.09.2021

american-public-power-association-513dBrMJ_5w-unsplash — Foto: Unsplash (American Public Power association)

Hvar – mnogima omiljena turistička destinacija zbog uređenih plaža, autentične arhitekture i sunca kojeg ima u izobilju. Otuda ne čudi što je baš ovo ostrvo, zvanično najbogatije sunčanim danima u Hrvatskoj, odabrano za mesto gde će se održati prva konferencija posvećena sunčevoj energiji u Hrvatskoj – „Dani Sunca“.

Suseda zemlja odlučna je da iskoristi „bogom dani“ potencijal u procesu energetske tranzicije, no prelazak sa fosilnih goriva na sunčevu energiju nije nimalo lak zadatak i zahteva angažovanje svih činioca društva.

Stoga će konferencija okupiti ključne učesnike energetske tranzicije u Hrvatskoj – predstavnike ministarstava, institucija, akademske zajednice, proizvođača opreme, bankarskog sektora, investitora, opština i lokalnih zajednica, kako bi kroz zajedničku raspravu pokušali da pronađu mogućnost efikasnog korišćenja sunčeve energije i snažnijeg razvoja projekata.

Pročitajte još:

Uloga lokalnih zajednica u energetskoj tranziciji

Jedna od ključnih tema biće uloga jedinica lokalne samouprave u prelasku na obnovljivu energiju. Budući da lokalne vlasti sprovode nacionalna pravila na lokalnom nivou, njihovo aktivno učestvovanje u kreiranju tranzicijskih politika i lokalnih strategija je i te kako značajno.

Pre svega, važno je edukovati građane i podstaći ih na ulaganja u OIE projekte, bilo pojedinačna ili zajednička, kao i pojednostaviti korišćenje obnovljivih izvora energije i učiniti ih pristupačnijim.

„Uređenim tržištem i jačim razvojem solarnih potencijala koristi neće osetiti samo investitori, već i lokalne zajednice, kao jedni od ključnih faktora. I to višestruke koristi, među kojima su i nova zelena radna mesta. A svako novo radno mesto je važno i vredno. Stoga i ključne teme na konferenciji idu u tom smeru: novi zakonski okvir za zelenu tranziciju, inovativne solarne tehnologije, primena solara u ekonomiji, industriji i preduzetništvu, ekonomsko-finansijska održivost projekta te uloga građana i JLS-a u tranziciji. Želimo da podstaknemo nadležne institucije, ali i širu javnost, u smeru rešavanja prepoznatih problema i boljeg razumevanja OIE sektora. Verujemo da će rasprave i zaključci konferencije poslužiti kao dobra podloga i za put prema tom cilju te da će to biti tek prvi u nizu događaja koji će postati poligon za upoznavanje ključnih aktera iz područja niskougljične ekonomije i živu raspravu o implementaciji projekata obnovljivih izvora energije“, ističe Maja Pokrovac, direktorka OIE Hrvatske.

Maja Jurišić, predsednica Pokreta Otoka, kaže da jedinice lokalne samouprave mogu i treba aktivno da učestvuju u investicijama OIE projekata kako bi upravljali resursima na svojim područjima, a čitava zajednica imala konkretne koristi.

“Upravo aktivno uključivanje građana smatramo ključnim za sprovođenje tranzicije na čistu energiju, što će značajno doprineti lokalnom razvoju, oporavku i diverzifikaciji ekonomije, podizanju konkurentnosti i postizanju ciljeva Evropskog zelenog plana“, napominje Jurišić.

Kako ojačati ulogu lokalnih zajednica u realizaciji projekata na njihovom području; kakva je dosadašnja saradnja investitora i lokalnih zajednica; kako iskoristiti sve veći interes građana za učestvovanje u zelenoj tranziciji – ove, i mnoge druge teme, biće u fokusu konferencije koja će se održati od 30. septembra do 1. oktobra 2021. godine u gradu Hvaru.

Detaljan program konferencije možete pogledati OVDE.

Milena Maglovski

Rastu cene gasa i nafte, kada će se to odraziti na Srbiju

28.09.2021

gorivo_goriva_automobil_benzin_punjenje — Foto Ilustracija: Pexels

Gas u Evropi nikada nije bio skuplji, a samo od početka septembra poskupeo je za gotovo 50 odsto. Tako je i sa ostalim energentima, naročito naftom čija je cena dostigla crvenu liniju, pa barel sada košta 80 dolara, piše RTS.

Svako pomeranje na svetskom tržištu utiče na cene na našim pumpama – poskupljenje derivata je izvesno, samo je pitanje kada će ga naftne kompanije primeniti. Ono što zabrinjava je što svetski analitičari najavljuju da bi barel uskoro mogao da košta i 90 dolara.

Nebojša Ćulum iz Srpske asocijacije za naftu i gas i stručni saradnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije rekao je za RTS da je tržište nafte dugoročno nestabilno što se ilustruje od početka sedamdesetih godina do danas, cena nafte je oscilirala za po 30 odsto u šestomesečnim periodima tačno 62 puta.

Pročitajte još:

“Te fluktuacije se odražavuju nekada kao šteta za zemlje proizvođače, a nekada za zemlje potrošače”, rekao je Ćulum.

Prema njegovim rečima, prosečna cena nafte od početka 2021. godine do danas bila je oko 67 dolara, a prethodne godine iznosila je 45 dolara.

Ćulum kaže da su tri glavna razloga što je sada cena došla do 80 dolara – pad zaliha obaveznih rezervi sirove nafte u Americi, nisko stanje prirodnog gasa u evropskim podzemnim skladištima, koji se supstituišu naftnim derivatima i jačanje američkog dolara, kao valute kojom se trguje sirovom naftom i prirodnim gasom.

“Ne mogu sa sigurnošću da odgovorim kada će doći do promene cena na pumpama. Ono što mogu da kažem je da je 26 odsto proizvodnje domaće nafte iz domaće proizvodnje i da se ostatak uvozi i da se pored toga uvozi i milion tona derivata, što znači da je oko 80 odsto derivata iz uvoza i ovo će sigurno uticati na promenu cena”, objasnio je.

Kako kaže, taj momenat kada će se to desiti zavisi od trenutnog stanja zaliha kako nafte, tako i derivata koji su nabavljani po nižim cenama.

Izvor: RTS

Podrška Vlade Velike Britanije energetskoj tranziciji Srbije

28.09.2021

wind-turbine-vetro-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa regionalnim ambasadorom COP 26 za Evropu, Centralnu Aziju, Tursku i Iran Dejvidom Moranom o predstojećoj konferenciji o klimatskim promenama (COP 26), koja se u novembru održava u Glazgovu.

Na sastanku, kojem je prisustvovala i ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šon Meklaud, bilo je reči i o planovima Srbije na polju Zelene agende i energetske tranzicije.

Mihajlović je tom prilikom istakla da su za našu zemlju važni zdrava životna sredina, borba protiv klimatskih promena i energetska sigurnost.

Ona je napomenula da smo u prethodnom periodu uradili mnogo na tom polju – doneli nove zakone, pripremamo strategiju razvoja energetike do 2050. i nacionalni plan za klimu i energetiku, a pripremili smo se i za Zelenu agendu i energetsku tranziciju.

“Srbija hoće da se kreće brže i bude još efikasnija u ovom procesu. Ona svojim radom na novom modelu rasta, jer Zelena agenda jeste novi model razvoja, želi da bude šampion. U tom smislu, konferencija u Glazgovu je značajna i aktivno ćemo učestvovati. Ministarstvo je pripremilo novi investicioni plan, vredan 17 milijardi evra, od čega je više od 10 milijardi namenjeno projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije i elektroenergetike. Dekarbonizacija je naš cilj i vizija da do 2050. završimo taj proces, želimo da gradimo velike hidroelektrane, vetro i solarne elektrane i na taj način povećamo proizvodnju električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora, ali i energetsku efikasnost”, navela je Mihajlović.

Pročitajte još:

U tom kontekstu, ministarka je poručila da nam je potrebna podrška, pre svega u razmeni iskustava i znanja, jer je sve više investitora zainteresovanih da ulažu u OIE.

Moran je ocenio da je od ključne važnosti za svaku vladu da pitanje klimatskih promena i životne sredine uključi u sve javne politike – od ekonomije, obrazovanja, socijalnih pitanja do rodne ravnopravnosti.

Naš cilj je da podržimo vlade u borbi sa klimatskim promenama i zainteresovani smo da razgovaramo o tome kako Srbija vidi energetsku, čistu tranziciju, poručio je Moran i ocenio da će skup u Glazgovu biti prilika za sve države da predstave svoje planove za klimatsku akciju.

Meklaud je ukazala na to da Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike posvećuju veliku pažnju klimatskim promenama, pitanjima životne sredine i Zelenoj agendi, te da britanska vlada hoće da podrži Srbiju u energetskoj tranziciji.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Novi izveštaj: Zdravlje reka utiče na globalnu sigurnost hrane

28.09.2021

landscape-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Uoči samita UN-a o prehrambenim sistemima, prva analiza ove vrste koju je uradio WWF otkriva da jedna trećina globalne proizvodnje hrane zavisi od ugroženih svetskih reka, narušavajući sigurnost hrane i našu sposobnost da održivo nahranimo 10 milijardi ljudi do 2050. godine.

Analiza „Rivers of Food“ opisuje načine na koje reke podržavaju četiri ključne komponente globalne proizvodnje hrane – navodnjavanje, slatkovodno ribarstvo, delte i poljoprivredu u poplavnim područjima, i kako su ovi kritični delovi prehrambenog sistema u sve većoj opasnosti zbog svakodnevne degradacije svetskih reka. Ovo je prva holistička analiza takve vrste koja objašnjava ključnu ulogu koje reke imaju u ishrani čovečanstva.

“Reke su od centralnog značaja za prehranu svetskog stanovništva sada i u budućnosti, a opet, njihova zaštita i revitalizacija nisu ni na periferiji debata o globalnim prehrambenim sistemima“, rekao je Stjuart Or, voditelj programa slatkovodnih voda WWF-a.

“Reke su nas prehranjivale od početka civilizacije, pa tako i danas, pomažući da se nahrane milijarde ljudi – od autohtonih zajednica do mega-gradova. Nažalost rečni sistemi su pod sve većim pritiscima i ako ne preduzmemo hitne korake za njihovo bolje upravljanje, nećemo moći održivo da nahranimo sve ljude na Zemlji“, dodao je Džef Operman, vodeći naučnik programa slatkovodnih voda WWF-a i koautor ove studije.

Pročitajte još:

Analiza pokazuje da proizvodnja hrane zavisi od reka daleko više nego što se ranije mislilo:

-oko 25 odsto svetske hrane dolazi sa polja koja se navodnjavaju rečnom vodom;

-40 odsto globalne potrošnje ribe oslanja se na reke, uključujući 1/5 globalnog ulova ribe i više od 2/3 ribe iz akvakulture;

-rečni sediment stvara i održava delte, koje proizvode četiri odsto svetske hrane na samo 0,5 odsto svog zemljišta – i oko njih živi skoro 500 miliona ljudi;

-poljoprivredna proizvodnja u poplavnim područjima pokriva najmanje 10 miliona hektara prvenstveno u Aziji i Africi, što je ekvivalentno oranicama u Italiji, i proizvodi otprilike jedan odsto svetske hrane.

“Reke su arterije planete, koje pružaju vodu, sedimente i hranljive materije koje čine jednu trećinu svetske proizvodnje hrane, ali ironično je da su naše neodržive poljoprivredne prakse jedna od najvećih pretnji rekama, ali i celokupnoj proizvodnji hrane koja od njih zavisi”, rekao je Žoao Kampari, voditelj programa za hranu WWF-a.

Zanemarene i potcenjene, reke su pod sve većim pritiscima širom sveta zbog prekomerne upotrebe vode, prekomernog ribolova, izgradnje brana zarad hidroenergije, zagađenja i klimatskih promena. Samo poljoprivreda koristi preko 70 odsto pitke vode, dok je ona ujedno i najveći zagađivač reka i slatkovodnih ekosistema te pruža veliki doprinos emisiji gasova staklene bašte, krčenju šuma i gubitku biodiverziteta.

Već polovina svetskog stanovništva živi u područjima koja su ugrožena gubitkom vode, a 75 odsto svetskih navodnjavanih useva uzgaja se u područjima sa velikim opterećenjem. Reke slobodnog toka su od kritičnog značaja za stabilnost rečnih delta i opstanak slatkovodnog ribolova, te je alarmantni podatak da samo jedna trećina dugih reka i dalje slobodno teče, a većini njih sada prete i planirani projekti izgradnje hidroelektrana.

Najjasniji dokaz štete koju smo naneli, i još uvek nanosimo našim rekama jeste kolaps slatkovodnog biodiverziteta – u proteklih 50 godina brojnost populacija slatkovodnih vrsta smanjila se za 84 odsto, što je daleko više nego u kopnenim ili morskim ekosistemima.

„Ukoliko u našim rekama slatkovodne vrste ne mogu da se održe, onda reke ne mogu ni da održe ljude. Vlade moraju da pristanu na ambicioznije ciljeve u sklopu novog globalnog okvira za prirodu, inače ćemo mi platiti cenu“, dodao je Or.

Izvor: WWF Adria

Volvo pravi zaokret – proizvodiće električne automobile, bez kože i od recikliranih materijala

27.09.2021

volvo_car_automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (Nirmal Rajendharkumar)

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Švedska kompanija Volvo ranije je najavila da će do kraja 2030. godine proizvoditi samo električne automobile. Kako su tada, ambiciozno rekli, očekuju da do 2025. godine troškovi proizvodnje ovih vozila budu isti kao troškovi proizvodnje benzinaca.

Čini se da ova kompanija krupnim koracima gazi ka zacrtanim ciljevima. Nedavno su saopštili da je 2030. godina prekretnica, osim što će proizvoditi isključivo električna vozila, neće koristiti materijale životinjskog porekla – kožu, kao i da će sve više koristiti proizvode od biorazgradivih i recikliranih materijala.

Osim toga, stručnjaci ove kompanije intenzivno rade na proizvodnji baterija koje će imati duži domet kao i brže punjenje. U planu je razvoj baterija koje će biti integrisane u sam pod automobila, ovo će, osim uštede prostora, u značajnoj meri poboljšati i efikasnost. Istovremeno se radi na povećanju energije baterija, kao i na tome da one, kojima je istekao životni vek, budu u potpunosti reciklirane.

Pročitajte još:

U automobilima kompanije Volvo više neće biti detalja od prirodne kože. Plan je takav da do 2025. godine enterijer u automobilima bude od čak 25 odsto materijala od recikliranih i biorazgradivih materija, zato stručnjaci kompanije intenzivno rade na pronalasku materijala koji će u potpunosti zadovoljiti kriterujem kada je kvalitet u pitanju, ali i mogućnost reciklaže.

Kako su istakli čelni ljudi kompanije “žele kupcima da ponude održive čiste električne automobile”, zato rade na novim rešenjima.

Kompanija Volvo zacrtala je jasan cilj da postane lider u industriji električnih automobila.

Milica Radičević

Poskupljenje struje u Velikoj Britaniji i šta smo iz toga naučili

27.09.2021

električna energija - struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Stabilno snabdevanje električnom energijom preduslov je za stabilno društvo, no skorašnji događaji su pokazali da se čak i razvijene zemlje mogu suočiti sa nestašicom struje koja preti da preraste u krizu.

Nakon što je 16. septembra požar zahvatio trafostanicu na podvodnom dalekovodu koji spaja Francusku i Veliku Britaniju, posledice po stanovnike ostrvske zemlje odmah su bile vidljive, a ovaj incident mnoge je udario tamo gde ih najviše ”boli” – po džepu.

Kako javljaju svetski mediji, još uvek nije poznato šta je prethodilo incidentu koji je prepolovio kapacitet dalekovoda, pa je od nekadašnjih 2 GW snage sada u funkciji 1 GW, a tako će ostati do marta 2022. godine kada se očekuje da će šteta biti potpuno sanirana.

Poskupljenje struje za 20 odsto usledilo je narednog dana, a ova vest zatekla je domaćinstva i kompanije na pragu zimskog perioda kada je potrošnja znatno veća.

Pročitajte još:

Kako bi koliko-toliko olakšali građanima, Vlada Velike Britnije treba da ukine „zelene takse“ koje čine četvrtinu računa za struju, a iz kojih se finansiraju subvencije za obnovljive izvore energije (OIE), rekao je direktor kompanije „E.On“ Majkl Luis za Financial Times.

Umesto toga, Luis predlaže da bi OIE trebalo finansirati iz standardnih poreza budući da će se građani suočiti sa velikim finansijskim izazovima ove zime, naročito domaćinstva sa niskim primanjima. Do sada nije poznato da li će ovaj predlog biti usvojen, kao ni da li će njegovim usvajanjem biti kompromitovan dalji razvoj čistih izvora energije.

Međutim, pomenuti incident nije jedino što “gura” Veliku Britaniju u energetsku krizu – poskupljenje fosilnih goriva, pandemija, energetska tranzicija i takse na emisije ugljen-dioksida takođe dolivaju “ulje na vatru” i ugrožavaju doskora stabilno snabdevanje električnom energijom.

Svi ovi faktori zajedno “vape” za energetskom nezavisnošću koju mogu pružiti samo obnovljivi izvori energije. Iako nema mesta panici, valja misliti unapred i na vreme osigurati energetsku sigurnost svog doma ili kompanije i zakoračiti u svet čiste energije.

Milena Maglovski

Termalna baterija za skladištenje i proizvodnju energije u termoelektranama koje su pred zatvaranjem

27.09.2021

Termalna Baterija - model — Foto: SS&A Power Consultancy

Kom panija E2S Power predstavila je u svom test centru u Surčinu termalnu bateriju „TWEST“, inovativnu tehnologiju za skladištenje i proizvodnju energije, koja omogućava transformaciju postojećih termoelektrana na ugalj u sisteme za skladištenje obnovljive energije koja ne šteti životnoj sredini i omogućava očuvanje radnih mesta.

Članovi E2S Power tima predstavili su okupljenima na koji način ovo inovativno rešenje doprinosi globalnim ekološkim ciljevima o smanjenju emisije ugljen-dioksida, omogućava skladištenje toplotne i proizvodnju električne energije u trenutku u kome udeo globalne proizvodnje energije iz obnovljivih izvora ubrzano raste, a stotine gigavata energije dobijene iz fosilnih goriva odlaze “u penziju”. Tokom transformacije energetskog sistema koja nam predstoji, postavlja se pitanje na koji način obezbediti stabilnost mreže i količinu električne energije dovoljnu da zasijaju sijalice u svim domovima.

„Naša tehnologija, koja može da se instalira u termoelektranama, omogućava da se struja dobijena iz obnovljivih izvora energije konvertuje u toplotnu energiju i tako čuva u dužem periodu. Kada se javi potreba za proizvodnjom struje, ta energija se pretvara u paru iz koje nastaje električna energija. Primenom naše tehnologije eliminiše se opasnost od zagađenja životne okoline, jer više nema proizvodnje struje iz uglja. Posebno je važno što se na ovaj način može iskoristiti postojeća infrastruktura u termoelektranama kojima preti zatvaranje i mogu se sačuvati radna mesta”, izjavio je Fabricio de Kandia, direktor operacija kompanije E2S Power.

Pročitajte još:

Termalna baterija TWEST je sistem koji može da traje 30 godina, obezbeđuje da se očuva kompletna postojeća infrastruktura i omogući dalji nesmetani rad termoelektrana, bez uglja kao zagađivača.

„Naša tehnologija omogućava skoro 100 odsto konverzije električne energije u toplotnu i veoma veliki skladišni kapacitet na malom prostoru. Plan nam je da tokom 2022. godine termalna baterija TWEST bude instalirana kao pilot-projekat u jednoj termoelektrani u Evropi i jednoj u Severnoj Americi, a komercijalna proizvodnja uslediće nakon uspešne realizacije tih pilot projekata. Naša kompanija je u pregovorima i sa Elektroprivredom Crne Gore, kako bi sistem koji smo dizajnirali bio testiran i u termoelektrani „Pljevlja“, a postoje izvesni razgovori i sa predstavnicima EPS-a kako bi se naša tehnologija instalirala u nekoj od postojećih termoelektrana – idealno u TE „Morava“ u Svilajncu koja uskoro treba da prestane sa radom“, izjavio je Saša Savić direktor kompanije E2S Power.

Zvanice su prisustvovale i demonstraciji procesa i uverile se u princip rada same baterije. Ceo sistem je zasnovan na principu putujućeg talasa koji koristi dva seta blokova za skladištenje energije. Tokom procesa punjenja, prvi set blokova se zagreva do temperature od 700 stepeni Celzijusa, a drugi do temperature koju zahteva parna turbina. U procesu pražnjenja baterije, vodena para se inicijalno stvara u prvom setu blokova na temperaturi blizu 700 stepeni Celzijusa, a zatim se u drugom setu blokova hladi do ulazne temperature parne turbine. Tokom procesa punjenja i pražnjenja baterije, toplota se premešta u obliku putujućeg talasa iz veoma toplih u umereno tople blokove.

Materijali za skladištenje energije zasnovani su na MGA blokovima koji se sastoje od grafita i aluminijuma i koje je razvila australijska kompanija MGA Thermal. Ti materijali imaju dug vek trajanja i mogu da se recikliraju.

E2S Power je švajcarsko-nemačka kompanija u vlasništvu švajcarske kompanije SS&A Power Group i nemačke WIKA-e, globalnog lidera u oblasti merne tehnologije. Cilj kompanije je razvoj i implementacija inovativne tehnologije za skladištenje i proizvodnju energije, sa posebnim fokusom na prenamenu postojećih termoelektrana na ugalj i iskorišćenje postojeće infrastrukture.

Izvor: SS&A Power Consultancy

TE “Pljevlja” – Šta dalje?

27.09.2021

te_pljevlja_1 — Foto: Elektroprivreda Crne Gore

Termoelektrana “Pljevlja” tema je o kojoj se danima piše i priča u Crnoj Gori. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva kapitalnih investicija, planirana ekološka rekonstrukcija je veoma osetljivo pitanje, kao i da treba pronaći trajno rešenje za stabilnost energetskog sistema Crne Gore tako i za ekonomsku budućnost Pljevalja.

“Konzorcijum izvođača nas je obavestio da planirani iznos od 54 miliona evra, na koji su se obavezali prihvatanjem projektnog zadatka, neće biti dovoljan za kompletnu ekološku rekonstrukciju kojom bi se zadovoljili ekološki parametri definisani od strane Evropske energetske zajednice u smislu smanjenja štetnih gasova, čestica prašine i koeficijenta efikasnosti. Zbog toga je konzorcijum tražio dodatna sredstva a iznos sredstava je još uvijek u fazi usaglašavanja”, navodi se u saopštenju ministarstva.

Kako dalje navode, suštinski problem vezan za rad TE “Pljevlja” predstavlja emisija ugljen-dioksida (CO2) na čije se smanjenje država obavezala otvaranjem Poglavlja 15 za pristup Evropskoj uniji. Zbog trenutnih kretanja na svetskim berzama, cena ugljen-dioksid kredita je dostigla vrednost veću od 60 evra po emitovanoj toni, a fjučersi se kreću više od 100 evra po emitovanoj toni, čime proizvodna cena iz TE “Pljevlja” postaje apsolutno nekonkurentna.

“Zbog toga smo mišljenja da, uz detaljnu ekonomsko-socijalnu analizu i poštovanje preuzetih obaveza, uz predlog održivog rešenja i saradnju sa našim evropskim partnerima, definišemo strategiju kojom bi, za ograničeno vreme, produžili rad TE “Pljevlja” po sadašnjem režimu, a u međuvremenu sredstva planirana za ekološku rekonstrukciju uložili u projekte proizvodnje zelene energije i započinjanje investicionih aktivnosti koje bi značajno unapredile ekonomski položaj stanovnika Pljevalja”, zaključuju iz ministarstva.

Pročitajte još:

Kako se navodi u saopštenju nevladine organizacije Green Home, oni su kao i većina građana Crne Gore, zatečeni je brojnim javnim saopštenjima predstavnika energetskog sektora u ovoj zemlji.

“Ne umanjujući kompleksnost i složenost trenutne situacije i celokupnog procesa energetske i pravedne tranzicije sa kojom se kao društvo suočavama na putu evropskih integracija, ipak moramo da reagujemo na fenomen međuinstitucionalnog nerazumevanja i odsustva zajedničkog delovanja na rešavanju problema u ovom sektoru. Sa druge strane, nismo primetili da su se predstavnici energetskog sektora tokom ekonomsko-tehničkih opservacija referencirali na ljudske gubitke, koji su prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Crnoj Gori procenjeni na 250 prevremenih smrti i 140 prijema u bolnicu uslijed prekomernog zagađenja vazduha na godišnjem nivou”, navodi se u saopštenju.

Kako ističu, Pljevlja kao energetski centar Crne Gore obezbeđuju energetsku i ekonomsku sigurnost našem društvu, međutim ovaj grad polako postaje mesto sa rekordnim trendom napuštanja mladih osoba i poražavajuće niskim upisom dece u osnovnim školama, do čega sigurno nije dovela „ekonomska sigurnost“ koju pruža rudarsko-energetski kompleks.

“Zbog svega navedenog, a u cilju pronalaženja najboljih rešenja neophodno je doneti sistematsku i održivu strategiju budućih koraka. Model za postizanje ovog cilja je otvoren dijalog između institucija, stručne zajednice, građana i civilnog sektora”, zaključuju iz NVO Green Home.

Energetski portal

1...527528529...1,679 Page 528 of 1,679

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM