Da li će Bugarska do 2040. prestati da koristi ugalj?

19.10.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Evropska unija je iznela jasan plan da najkasnije do 2050. godine značajno smanji upotrebu uglja kako bi se ispunili ciljevi zacrtani Pariskim sporazumom. Kako bi to ostvarili neophodno je zatvoriti termoelektrane na ugalj i preći na korišćenje obnovljivih izvora energije.

Mnoge zemlje koje ugalj koriste kao osnovni energent donose odluke o postepenom prestanku korišćenja. Tako će Grčka i Sevena Makedonija do 2030., a Mađarska do 2025. godine iz upotrebe izbaciti ugalj, dok zemlje iz okruženja rade na tome, nemaju jasno definisane rokove, ali sve planiraju da postanu ugljenično neutralne do 2050. godine.

U Bugarskoj se u poslednjih nekoliko dana intenzivno priča o planovima i ciljevima za prestanak korišćenja uglja, što je obradovalo aktiviste i zaštitnike životne sredine, a zabrinulo rudare i radnike u termoelektranama.

U medijima su se pojavila tri roka 2035., 2038. i 2040. godina, dok se u nacionalnom planu oporavka, koji je dostavljen Evropskoj komisiji, navode 2038. i 2040. godina.

Pročitajte još:

“Iako pozdravljam zelenu ideju, to su potrebna ulaganja u budućnost, smatram da je neracionalno i neodgovorno zatvarati oči pred izazovima sa kojima se suočavamo u procesu implementacije. Bugarska se nalazi među najvećim emiterima ugljen-dioksida u EU i prelazak na dekarbonizaciju je povezan sa brojnim izazovima. Trenutno se pregovara o tome da rok za prestanak korišćenja uglja bude do 2040. godine”, rekao je Stefan Janev, privremeni premijer Bugarske.

Ukoliko Bugarska želi da koristi sredstva Evropske unije za oporavak od posledica pandemije koronavirusa, kao i da ispuni zacrtane klimatske ciljeve, mora da odredi datum kada će početi proces prestanka korišćenja uglja.

Trenutna dešavanja zabrinula su rudare koji su zbunjeni i uplašeni i sa nestpljenjem čekaju bilo kakve vesti.

Milica Radičević

Grupa Koldplej najavila ekološku svetsku turneju sa 50 odsto manje ugljenika

19.10.2021

Britanski rok bend Koldplej spreman je za svetsku turneju 2022. godine na kojoj će promovisati svoj novi album „Muzika sfera“, no zakazani koncerti će, osim kvalietne muzike, ostati upamćeni po još nečemu.

Naime, bend se obavezao da će ova turneja biti održiva u najvećoj mogućoj meri, a da će emisije ugljen-dioksida biti smanjene za 50 odsto u poređenju sa turnejom iz 2016-2017. godine. Da bi sve aktivnosti tokom turneje – od putovanja, napajanja električnom energijom do izbora materijala i opreme, bile u službi zaštite životne sredine, Koldplej je još 2019. godine angažovao tim stručnjaka koji su im pomogli da identifikuju ključne oblasti delovanja, navodi se na sajtu sustainability.coldplay.com.

Jedna od ključnih mera podrazumevaće izbegavanje fosilnih goriva kad god je to moguće. To znači da će akcenat biti na upotrebi obnovljivih izvora energije, a bend je najavio korišćenje solarnih crepova, biogoriva, kao i kupovinu zelene energiije za potrebe koncerta. Posebno je zanimljivo i to što će značajnu količinu električne energije proizvoditi publika, i to na dva načina – prvi podrazumeva instaliranje kinetičkog poda kako bi koraci fanova proizvodili struju, dok se drugi odnosi na upotrebu fiksiranih bicikala koji proizvode električnu energiju i koji će takođe biti na raspolaganju posetiocima koncerta.

Pročitajte još:

Kako bi se rešili preostalih 50 odsto emisija ugljenika nastalih tokom turneje, Koldplej će podržati pošumljavanje, konzervaciju prirode, zelenu energiju i tehnologije koje „zarobljavaju“ ugljenik. Turneja će finansirati sadnju miliona novih drveća – jedno za svaku prodatu kartu!

Zahvaljujući timu stručnjaka, bend je mislio na sve, pa će tako i transport tokom turneje biti u najvećoj mogućoj meri održiv. Kada budu leteli avionom, Koldplej će platiti da se koristi održivo avionsko gorivo koje je napravljeno od obnovljvih otpadnih materijala i smanjuje emisije vazdušnog transporta za 80 odsto, a u svim ostalim situacijama biraće električna vozila ili vozila na biogorivo.

Sva oprema takođe će biti prilagođena ekološkim standardima, a Koldplej je najavio da će bina biti opremljena energetski efikasnim LED ekranima, laserima i osvetljenjem koje smanjuje potrošnju struje za 50 odsto u poređenju sa standardnom opremom.

Čak će i konfete biti 100 odsto biorazgradive, dok će svetleće narukvice za publiku biti napravljene od materijala na 100 odsto biljnoj bazi, a njihove elektronske komponente ponovo korišćene za narednu turneju.

„Svesni smo da se planeta suočava sa klimatskom krizom. Prema tome, poslednje dve godine proveli smo konsultujući se sa stručnjacima za ekologiju kako bismo ovu turneju učinili održivom u najvećoj mogućoj meri. Nećemo sve uraditi kako treba, ali smo u obavezi da radimo sve što možemo i da delimo ono što smo naučili. To je proces i zaista smo zahvalni za pomoć koju smo dobili do sada“, objavila je rok grupa na svom tviter nalogu.

Milena Maglovski

Sinjajevina – što pre ukinuti odluku o vojnom poligonu

19.10.2021

planina - mountain - pogled -zelenilo — Photo-illustration: Unsplash (Ales Krivec)

Foto: Fejsbuk/Sačuvajmo Sinjajevinu/Save Sinjajevina

Građanska inicijativa Sačuvajmo Sinjajevinu pozvala je Vladu Crne Gore da što pre ovu oblast proglasi zaštićenim prodručjem i da ukine odluku o vojnom poligonu na ovoj planini.

Okupljanje na Margiti organizovano je u znak sećanja na prošlogodišnji veliki protest koji je trajao 51 dan i zahvaljujući kojem je sprečena vojna vežba na pašnjacima Sinjajevine, dok su ove godine upućene kritike novoj Vladi koja ni godinu dana kasnije nije poništila odluku o vojnom poligonu.

Jedan od starosedelaca Sinjajevine i član Građanske inicijative Novak Tomović, poručio je da su njegovi preci planinu branili od zlih očiju i ruku, te da je on ponosan što sa ostalim prijateljima i građanima Crne Gore brani najveći crnogorski pašnjak.

“Biser prirode, najveći pašnjak Balkana, drugi najveći u Evropi, teritorija pod zaštitom UNESKO-a i dalje je zvanično vojni poligon. Zaista, skandalozna odluka donesena 2019., još nije ukinuta uprkos obećanjima nove Vlade da će se nešto po tom pitanju promeniti”, istakao je Petar Glomazić, član Građanske inicijative Sačuvajmo Sinjajevinu i dodao da je neverovatno da se i pored svih obećanja i dalje mora protestvovati.

Pročitajte još:

Predsednik Skupštine Građanske inicijative Petar Keker poručio je da je lepo videti mlade i stare na Sinjajevini.

“Članovi Vlade, iako su bili pozvani, nisu došli na Margitu, ali nije strašno, jer ja verujem da će oni slediti naše poruke odavde. Odbrana Sinjajevine je prerasla u pokret i mi smo dužni da se izborimo za ono za šta se zalažemo, a to je da se poništi odluka o vojnom poligonu, a naša planina bude park prirode”, dodao je on, navodi se u saopštenju Građanske inicijative Sačuvajmo Sinjajevinu.

Učesnici su složni u jednom da planinu i prirodu treba zaštiti.

Energetski portal

EPS – Nadzorni odbor predlaže uvođenje strateške rezerve

19.10.2021

struja_dalekovod — Foto-ilustracija: Pixabay

Nadzorni odbor Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ uputio je Ministarstvu rudarstva i energetike inicijativu za uvođenje mehanizma strateške rezerve kao prelaznog rešenja za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja kupaca u Srbiji.

“Strateška rezerva znači konzerviranje svih elektrana koje treba da izađu iz redovnog rada i za slučaj energetske krize, dekonzerviraju se i pokreću. Cilj ove inicijative je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja uz nepromenjene cene za građane Srbije. Kapaciteti koji budu konzervirani posle analize stručnih službi mogu se aktivirati u uslovima kriza sličnih današnjoj kada dođe do poremećaja na tržištu, odnosno kada cena i količina električne energije opravdavaju rad termo kapaciteta koji su u strateškoj rezervi”, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a.

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom, pojasnio je da je ovo prelazno rešenje urađeno po modelu iz Evropske unije.

Pročitajte još:

“Neke zemlje kao što je Nemačka uvele su strateške rezerve i u ovoj situaciji ih aktiviraju, dok je Rumunija u potpunosti zavisna od vetra. Postojeći zakon napravljen je trgovački, a ukoliko ministarstvo prihvati ovu inicijativu bili bismo u mogućnosti da sačuvamo postojeće i gradimo nove kapacitete”, rekao je on.

Član Nadzornog odbora ispred Vlade Srbije, Petar Stanojević je pozdravio ovu inicijativu i istakao da je on i za strateške rezerve i za konzervaciju kapaciteta, jer, kako je rekao, ovo jeste prva velika energetska kriza, ali veruje da nije poslednja.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Početak radova na gasovodu u Dimitrovgradu do kraja novembra

19.10.2021

gas_pipeline_gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Radovi na izgradnji interkonektora Niš-Dimitrovgrad počeće krajem novembra, izjavila je u Dimitrovgradu ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima, svedoci smo svetske energetske krize koja će se završiti, ali će slične postojati u decenijama ispred nas, jer svi pokazatelji govore da će se proizvodnja i potrošnja energije uvećavati. Ono što je bitno, dodaje ministarka, je da ćemo imati dovoljno toplotne, električne energije i gasa, a građani će energente plaćati po garantovanim cenama, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

“Najvažnija stvar je da naša javna preduzeća nisu bila spremna za ovu krizu. ‘Srbijagas‘ pregovara o novom ugovoru sa ‘Gaspromom’, ali je to odavno trebalo da uradi, kao što je EPS trebalo bolje da planira remonte, a da ne govorim o tome da decenijama nije bilo investicija u nove kapacitete. Spremili smo zakone, novi investicioni plan i program, i sprovodićemo ih kako bismo bili energetski bezbedni“, rekla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Ona je istakla da je gasovod Niš-Dimitrovgrad značajan zbog diverzifikacije pravaca, ali i snabdevača gasom.

„Srbija je zajedno sa EU obezbedila 85 miliona evra, radovi će trajati oko dve godine. Ovaj interkonektor je važan jer se njime vezujemo za Bugarsku i imaćemo mogućnost da gas dobijamo iz drugih pravaca i od drugih dobavljača, da li će to biti preko Azerbejdžana ili Izraela i Kipra – videćemo. Bitno je da imamo infrastrukturu i da budemo spremni“, istakla je ministarka.

U Dimitrovgradu su juče uručeni i ugovori građanima za zamenu stolarije, a Mihajlović je navela da je povećanje energetske efikasnosti nacionalni cilj koji je moguće ostvariti samo zajedničkim radom države, lokalne samouprave i građana.

“Povećanje energetske efikasnosti jako je važno za sve, najpre za građane koji će imati niže račune, a ujedno će imati zdraviju životnu sredinu. Mi trošimo oko 40 odsto više nego što je prosek u zemljama EU, nema razloga da se razbacujemo i da godišnje kroz prozor bacimo proizvodnju jedne TE”, rekla je ministarka u Dimirtovgradu.

Energetski portal

Beograd i ove grejne sezone među najzagađenijim gradovima sveta

18.10.2021

bograd dim zagađenje magla — Foto-ilustracija: Unsplash ( Nikola Aleksic)

Iako je prošlo svega tri dana od početka grejne sezone u Beogradu, kvalitet vazduha u srpskoj prestonici već je ušao u ljubičastu zonu koja predstavlja najviši nivo zagađenja.

Neformalna grupa građana Eko straža objavila je na svojoj fejsbuk stranici IQ Air listu najzagađenijih velikih gradova sveta gde je juče, 17. oktobra u večernjim satima, Beograd bio na prvom mestu. Naime, u Beogradu je koncentracija PM 2,5 čestica iznosila 167 mikrograma po metru kubnom što kvalitet vazduha svrstava u crvenu zonu na skali Agencije za zaštitu životne sredine.

Međutim, građani su priložili fotografije koncentracije PM čestica na kojima se vidi da je kvalitet vazduha u prestonici zašao i u ljubičastu zonu, pa je u naselju Kotež zabeleženo 227 mikrograma PM 2,5 čestica po metru kubnom.

Razlog prekomernog zagađenja je veliki broj individualnih ložišta i činjenica da mnogi građani koriste sirovi lignit – ugalj najlošijeg kvaliteta koji je namenjen isključivo za industriju i termoelektrane. Lošem kvalitetu vazduha doprinose i termoelektrane koje, prema izveštaju mreže CEE Bankwatch Network i Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha, emituju najviše sumpor-dioksida u Evropi, kao i početak rada gradskih toplana.

Pročitajte još:

Tako je Eko straža na svom profilu postavila snimak toplane u Zemunu iz čijeg dimnjaka kulja gusti crni dim. Aktivisti su uz pomenuti video pokrenuli i pitanje šta tačno spaljuje toplana u Zemunu budući da, kako navode, postoji sumnja da se u Srbiji i Severnoj Makedoniji koristi rezidual.

Međutim, JKP „Beogradske elektrane“ odbacile su u saopštenju ove optužbe tvrdeći da se u toplani kao pogonsko gorivo koristi mazut, dok je sporni crni dim „posledica regulacije sagorevanja na kotlu“.

„Neistinite optužbe neće zaustaviti ’Beogradske elektrane’ da nastave višedecenijsku borbu za čist vazduh u prestonici. Od svih proizvodnih kapaciteta (14 toplana i 22 kotlarnice), 96 odsto njih kao energent koriste prirodan gas ili komprimovani prirodan gas, koji su ekološki najprihvatljiviji. U ostalim toplotnim izvorima koriste se mazut, lako lož ulje, ugalj i biomasa“, navodi se u saopštenju ovog javnog komunalnog preduzeća.

Milena Maglovski

Struja i gas za građanstvo po garantovanim cenama, sa preduzećima pojedinačni dogovori

18.10.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Srbija ima dovoljno struje i gasa za snabdevanje građana i država će učiniti sve da obezbedi energetsku stabilnost u uslovima energetske krize u svetu, istakla je Zorana Mihajlovi.

“Najskuplja je energija koje nema, a naši građani imaće dovoljno i struje i gasa po garantovanim cenama. Drugo važno pitanje jesu cene, posebno gasa, i o tome se sad pregovora u procesu zaključivanja novog dugoročnog ugovora. O cenama za industriju će EPS, kao i „Srbijagas“, razgovarati sa preduzećima pojedinačno. Te cene uopšte nisu niske i o tome mora da se vodi računa“, rekla je ministarka gostujući u Dnevniku RTS-a, navodi se u saopštenju.

Kako je istakla moramo biti spremni i da aktuelna energetska kriza, koja je izazvana, između ostalog, ubrzanim rastom posle pandemije i velikom tražnjom za energentima, nije ni prva ni poslednja.

Pročitajte još:

“Cene gasa se nisu desile kao šok, one su počele da rastu još od proleća, a slično je i sa strujom. Javna preduzeća moraju da budu mnogo efikasnija i brža. Njihova obaveza bila je da obezbede energetsku stabilnost, a ne da se zaklanjaju iza predsednika i da ga mole da pregovara sa predsednikom druge države da bi rešio problem. Znalo se i kada EPS ulazi u remonte i morali su da vode računa već u proleće kako će nadomestiti struju, a ne da danas uvozimo 10 odsto. Država će u ovakvim situacijama obezbediti sve za građane ne pitajući za cenu, ali je pitanje da li država treba da stane iza preduzeća koja ne rade svoj posao. Sad je važno da se cene prate i da budemo obezbeđeni sa dovoljnom količinom energije i energenata, a kad se završi kriza da vidimo gde se kasnilo i čija je odgovornost”, rekla je Mihajlovićeva.

Energetski portal

Pariz – sadnjom 170.000 stabala do zelenijeg i zdravijeg grada

18.10.2021

eiffel-tower-Pariz — Foto-ilustracija: Pixabay

Zelenilo, čistiji grad, kvalitetniji vazduh i borba protiv klimatskih promena – jasno su zacrtani ciljevi glavnog grada Francuske.

Ova zemlja je veoma dugo bila neaktivna kada je reč o suzbijanju zagađenja vazduha. U julu 2017. godine Državni savet ja naložio vladi da preduzme mere za smanjenje emisije ugljen-dioksida, azot-dioksida i sitnih zagađujućih čestica. Prema stavu Vrhovnog suda iz 2020. godine džava nije napravila neophodne korake kako bi smanjila zagađenje vazduha, te su im dali rok od šest meseci za promene i konkretne planove. I sa tim se kasnilo i grad je kažnjen zbog nepoštovanja i lošeg uticaja na klimu.

Čini se da je to nateralo čelne ljude Pariza da počnu sa preduzimanjem konkretnih koraka, te u poslednih nekoliko meseci intenzivno radi na tome da grad učine prijatnijim i “zelenijim” za život.

Pročitajte još:

Uprava grada je donela odluku da ukloni 140.000 parking mesta i da na tom prostoru zasadi drveće, bašte i male zelene oaze. Stanovnici Pariza imaće mogućnost da učestvuju u donošenju odluka da li će biljke, drveće i povrće biti zasađeno na ovom prostoru, ili će biti izgrađena dečija igrališta, mesta za parkiranje bicikli.

U nastojanju da što pre ugase upaljeni crveni alarm, nadležni donose niz veoma pohvalnih odluka. Tako će u narednih nekoliko godina biti posađeno 170.000 novih stabala i to sve sa jednim ciljem – poboljšanje kvaliteta vazduha.

Čini se da je u glavnom gradu Francuske stih čika Jove Zmaja “Gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi” zvezda vodilja. Prema planovima, drveće će biti posađeno gde god za to ima mesta, u parkovima, na trgovima, uz ulice, na svim lokacijima oko grada.

Svi se nadaju da će ralizacija ovog plana pomoći u borbi protiv klimatskih promena, znatno će uticati na kvalitet vazduha, ali i na kvalitet života svih ljudi u ovom gradu.

Svih 170.000 stabala biće posađeno do 2026. godine, a do sada je zasađeno 14.000 mladica.

Osim toga, u Parizu je nedavno usvojena odluka kojom je propisana maksimalna brzina kretanja za motorna vozila od 30 km/h. Mnogi smatraju da će ograničavanje brzine kretanja smanjiti i zagađenje vazduha, a sigurno će uticati na bezbednost u saobraćaju.

Milica Radičević

Na krovu Bečke gradske skupštine godišnje se proizvede 180 kg meda

18.10.2021

honey-med-pčela — Foto ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Tokom letnjih meseci u Beču živi i do 200 miliona pčela, a širom gradskih zelenih površina raspoređeno je oko 5.000 košnica. Grad Beč se aktivno zalaže za zaštitu ovih vrednih oprašivača i podstiče proizvodnju pčelinjih proizvoda. Stoga ne čudi što se nekoliko košnica nalazi i na krovu gradske skupštine u samom središtu grada.

Od 2014. godine na krovu Bečke gradske skupštine postavljeno je nekoliko košnica, a zahvaljujući njihovim vrednim stanarkama, svake godine se proizvede oko 180 kilograma meda.

O pčelama brine gradski pčelar Alfred Hauska koji je u subotu 16. oktobra bečkom gradonačelniku Mihaelu Ludvigu predao ovogodišnju berbu meda.

„Grad Beč se aktivno zalaže za zaštitu pčela, a s tim ciljem podstiče i organsku poljoprivredu. Osim toga, u svim bečkim parkovima i na zelenim površinama ostavljaju se divlje livade za ispašu gradskih pčela, sade se medonosni grmovi i cveće, a poslednjih godina sve se više ozelenjavaju fasade zgrada. Naš cilj je da pčelama osiguramo dovoljno hrane u celom Beču”, objašnjava gradonačelnik.

Pročitajte još:

Beč uspeva da zadrži konstantan udeo zelenih površina od preko 50 odsto, a to postiže uređenjem novih i širenjem postojećih zelenih površina kao i ozelenjavanjem gradskih ulica, trgova i pročelja zgrada.

Takođe, građani se savetuju kako mogu doprineti povećanju populacije pčela sadnjom šarenog poljskog cveća i začinskih biljaka na balkonima i u vrtovima, kao i divljih livada umesto engleskih travnjaka. Naravno, uz izbegavanje korišćenja hemijskih zaštitnih biljnih sredstava.

Tim se merama pčelama tokom cele godine osigurava obilje hrane i povećava proizvodnja meda, što posebno vredi za Rathauspark koji sa svojim drvećem i cvećem pčelama smeštenima na krovu gradske skupštine nudi hranu u neposrednoj blizini.

Gradski pčelar Alfred Hauska i njegov zet Mihael Drahsler brinu o pčelama na krovu gradske skupštine, kao i još 80 pčelinjih zajednica u Beču i okolini.

Njihov “Madebybees” med i ostali pčelinji proizvodi mogu se svakog petka i subote kupiti na pijaci Viktor-Adler-Markt, kao i u medomatu u trgovačkom centru Donauzentrum. Pčelama na krovu Bečke gradske skupštine posvećuje se puno brige, a njihov med koristi se isključivo u humanitarne i druge opštekorisne svrhe.

Izvor: Ekovjesnik

U Evropi svakoj petoj vrsti ptica preti izumiranje

18.10.2021

bird-ptica — Foto: Unsplash (Christie Greene)

BirdLife International je u četvrtak 14. oktobra 2021. objavio novu Evropsku crvenu listu ptica. U okviru Crvene liste nalazi se pregled rizika od regionalnog izumiranja 544 vrsta ptica u preko 50 država i teritorija Evrope, i prati IUCN Crvenu listu kategorija i kriterijuma koji se primenjuju na regionalnom nivou. Rizik od izumiranja svake vrste je ocenjen kategorijama od “Najmanja briga (LC)” do “Iščezla (EX)”.

Podatke je prikupljalo preko hiljadu eksperata i volontera širom Evrope. Ovo je četvrta procena koju je uradila međunarodna organizacija BirdLife International, sa prethodnim izdanjima iz 1994. 2004. i 2015. Lista je objavljena ove sedmice, kada UN Konvencija o biološkom diverzitetu diskutuje o novom planu za rešavanje krize sa kojom se divlje vrste širom sveta suočavaju.

S obzirom na to da su ptice vrlo osetljive na promene u svojoj životnoj sredini, predstavljaju odlične pokazatelje stanja na našoj planeti. Svi životi na ovoj planeti su povezani, a kada nam ptice izumiranjem pokažu da su u opasnosti, to je znak da smo svi u opasnosti.

Neki od glavnih nalaza ove studije jesu da je svaka peta vrsta ptica u Evropi je ugrožena ili skoro ugrožena, a brojnost svake treće vrste u Evropi se smanjila u proteklih par decenija. Morska, poljoprivredna, močvarna i travna staništa su ona na kojima se nalaze najugroženije vrste, a morske ptice, patkarice, šljukarice i grabljivice su najugroženije i to su grupe čija brojnost najbrže opada u Evropi. Brojnost većine vrsta ševa, strnadica i svračaka se takođe smanjila.

Pročitajte još:

71 vrsta (13 odsto) je ugrožena u Evropi (status kritično ugrožen (CR), ugrožen (EN), ranjiv (VU)), a 35 vrsta (6 odsto) je skoro ugroženo (NT). 5 vrsta se još uvek vodi kao regionalno iščezle (RE),

Glavni razlozi smanjenja brojnosti posmatranih populacija ptica na Evropskim staništima su:

Prenamena upotrebe zemljišta na velikim parcelama – status barske šljuke (Gallinago gallinago) je promenjen sa kategorije najmanja briga (LC) na ranjiv (VU) pre svega zbog gubitka staništa i degradacije gnezdilišta.

Intenzivna poljoprivreda – status grlice (Streptopelia turtur) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU), jer zbog intenzivirane poljoprivrede nestaju staništa pogodna za njeno gnežđenje i pesticidi utiču na smanjenu dostupnost hrane.

Prekomerna eksploatacija morskih resursa – Gavki (Somateria mollissima) je promenjen status sa ranjive (VU) na ugroženu vrstu (EN) usled kombinovanih faktora koji uključuju zaraze i nestašicu hrane.

Zagađenje kopnenih voda – status crnogrlog gnjurca (Podiceps nigricollis) je promenjen sa najmanja briga (LC) na ranjiv (VU), najverovatnije usled zagađenja vode usled poljoprivrednih aktivnosti i iz urbanih odvoda.

Neodržive i redovne šumarske prakse – status velikog detlića (Dendrocopos major) je ostao u kategoriji najmanja briga (LC), ali se populacija smanjila uglavnom usled neodrživih šumarskih praksi.

Razvoj infrastrukture – status španskog orla krstaša (Aquila adalberti) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU) jer se populacija suočava sa visokom smrtnošću usled kolizije i elektrokucije sa dalekovodima.

Iako su naslovi u novoj Evropskoj crvenoj listi upozoravajući, postoje i dobre vesti. Poboljšan je status riđe lunje (Milvus milvus) i azorske zimovke (Pyrrhula murina)– dve izuzetne priče o uspehu u očuvanju vrsta – što je pokazatelj da ciljani pristup oporavku vrsta funkcioniše; dok intervencije poput dobro dizajnirane agro-ekološke šeme mogu spasiti vrste čija populacija je u opadanju, poput prdavca (Crex crex).

“Ptice su duže od nas na ovoj planeti, ali usled brzine kojom je ljudi eksploatišu i uništavaju, svedoci smo da se neke vrste strmoglavo kreću ka izumiranju. Crvena Lista je krucijalan izvor za sve koji rade na tome da se zaustavi klimatska i biodiverzitetska kriza, jer kada su ptice u nevolji, i priroda je u nevolji”, kaže Ana Staneva, Privremeni šef zaštite ptica i prirode, BirdLife Evropa.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Lajkovac dobija postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

18.10.2021

Otpadne vode — Foto-ilustracija: Pixabay

U opštini Lajkovac počela je izgradnja kanalizacione mreže u dužini od 30,1 kilomatra i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Početku radova u naselju Rubribreza prisustvovali su Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Andrija Živković, predsednikom opštine Lajkovac i Džang Sjaojuen, direktor kompanije CRBC.

Ministar je poručio da Vlada ima obavezu da razvija industriju i ekonomiju kako bi ostavili čistu Srbiju budućim naraštajima, kao i da se u Lajkovcu investira 15 miliona evra u ekološke projekte i ekološku infrastrukturu, dodavši da će postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda omogućiti da čista voda odlazi u naše reke.

“Naš cilj je da u narednih pet godina 80 odsto Srbije bude pokriveno kvalitetnom kanalizacionom infrastrukturom i postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda”, naveo je Momirović, piše u saopštenju.

Pročitajte još:

Živković je rekao da na teritoriji te opštine počinje realizacija projekta „Čista Srbija“ koji obuhvata pre svega uređenje komunalne infrastrutkrure.

On je naveo da će se u okviru pomenutog projekta izgraditi 30.193 metra kanalizacione mreže i dva postrojenja za preradu otpadnih voda u Lajkovacu i Bogovađi.

Investiciju u novu kanalizacionu mrežu finansira Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a ukupna vrednost projekta u Lazarevcu je 15,5 miliona evra.

Izvođač radova je renomirana kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Energetski portal

Solari na krovovima mogu da zadovolje svetsku potrebu za strujom – novo istraživanje

17.10.2021

solar_panels_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Dok cene fosilnih goriva nastavljaju da dostižu svoje maksimume izazvavši još uvek aktuelnu globalnu energetsku krizu, cene obnovljivih izvora energije iz godine u godinu su sve niže.

Solarni paneli pojeftinili su za 79 odsto u odnosu na 2010. godinu, a drastičan pad cene učinio je solare veoma popularnim među širom populacijom. Brojna domaćinstva sada su opremljena sopstvenim solarnim elektranama, mada je u većini zemalja, uključujući i našu, njihov udeo još uvek izuzetno mali.

Kako bi javnosti predstavili potencijal solara na krovovima, grupa naučnika i profesora iz Irske, Indije, Velike Britanije i SAD-a okupila se oko studije objavljene u Nature Communications kako bi sa maksimalnom preciznošću izračunali koliko solarnih panela nam je potrebno da pokrijemo svetske potrebe za električnom energijom.

Naučnici su razvili program koji je prikupljao podatke sa 300 miliona zgrada i kuća i analizirao 130 miliona kvadratnih kilometara zemljišta što je gotovo cela kopnena površina zemlje, piše The Conversation.

Pročitajte još:

Nakon detaljne analize globalnog potencijala solara na krovovima, istraživači su došli do saznananja da bi solarni paneli na 50 odsto krovova širom sveta zadovoljili globalne potrebe za električnom energijom.

U studiji su analizirane razlike u efikasnosti solarnih panela od zemlje do zemlje, razlike u ceni opreme i električne energije i još mnogo detalja kako bi njeni zaključci bili što precizniji.

Naučnici su uvideli da su solarni paneli na krovovima najisplativiji u Aziji usled jeftine proizvodnje opreme i obilja sunčanih dana. Sa druge strane, izgradnja kućnih soalarnih elektrana najskuplja je u SAD-u, Japanu i Velikoj Britaniji, dok Evropa drži “zlatnu sredinu”.

Važno je napomenuti da ovo istraživanje ne sugeriše da bi ubuduće trebalo da zavisimo isključivo od jednog izvora električne energije jer je to nemoguće iz više razloga. Pre svega, industrije koje troše mnogo struje verovatno će morati da potraže drugi obnovljivi izvor energije poput zelenog hidrogena i slično, a i solarni paneli nisu podjednako efikasni u svim krajevima sveta .

Svrha studije je da nas upozna sa potencijalom solarnih elektrana na krovovima kuća i zgrada koji možda pojedinačno daju skromnu količinu kilovata, ali zajedno mogu postati dominantni izvor čiste električne energije u gradovima, državama, pa čak i u celom svetu.

Milena Maglovski

U Nemačkoj se sve manje stanova greje na fosilna goriva

17.10.2021

Grejanje, radijator — Foto-ilustracija: Pixabay

Sa početkom grejne sezone za građane važna tema ponovo postaje cena utrošene energije, u prvom redu prirodnog gasa. U Nemačkoj godinama opada upotreba fosilnih goriva za grejanje, koja uzmiču pred obnovljivim izvorima energije. Najnovija poskupljenja gasa i nafte sigurno će samo ubrzati taj trend.

Od ukupno nešto manje od 113.000 stambenih zgrada izgrađenih 2020. godine u Nemačkoj, 39 odsto ima grejanje na gas. Gas je ostao drugi po važnosti energent za grejanje, posle toplotnih pumpi, saopštio je nemački Savezni zavod za statistiku.

Međutim, trend korišćenja fosilnog gasa za grejanje u Nemačkoj je več godinama u opadanju. Još je 2010. godine postotak novih zgrada sa grejanjem na gas iznosio 53 odsto, a 2000. čak 74 odsto, pokazuju podaci zavoda za statistiku.

Među ostale fosilne energente koji se koriste za grejanje spadaju još i lož ulje a delom i struja, ali je to sve manje slučaj. Tako nove zgrade sa grejanjem na lož ulje predstavljaju pravo retkost, pa iako je 2000. još jedna petina (20 odsto) novogradnje koristila taj energent, u 2020. je ono kod novih zgrada činilo svega 0,7 odsto.

Pročitajte još:

U ukupnoj slici, nafta, međutim, i dalje ima značajan udeo, jer se koristi za grejanje gotovo četvrtine stambenog fonda.

Ipak, na značaju sve više dobijaju obnovljive energije. U 2020. su toplotne pumpe, koje prenose energiju zemlje ili vazduha, bile najvažniji primarni izvor energije. Te su pumpe prvi put predviđene za grejanje u više od polovine (50,5 odsto) novih stambenih zgrada.

Na opadanje popularnosti gasa i nafte u velikoj meri utiče i njhovo naglo poskupljenje. Na rast cena utiče, pored ostalog, i sve viša taksa za emisiju ugljen-dioksida, ali i brojni efekti korone, među kojima je i relativno brz oporavak privrede i utoliko veća globalna potražnja za energentima.

U Nemačkoj je uvozna cena prirodnog gasa u avgustu ove godine bila 177,5 odsto veća nego u istom mesecu 2020. godine. Nafta je u istom mesecu bila 63,6 odsto skuplja nego godinu dana ranije, a struje, koja se takođe u manjoj meri koristi za grejanje, za čitavih 136,1 odsto.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: EURACTIV.rs

Narednog meseca počinje gradnja metroa

17.10.2021

metro_podzemna — Foto-ilustracija: Unsplash (Samuel-Elias)

Sve je spremno za početak radova na izgradnji metroa u novembru ove godine uprkos brojnim kritikama kojima je projekat izložen, saopštio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Prema njegovim rečima, metro će imati tri linije: od Makiša do Mirijeva, dužine 21 kilometar i isto toliko stanica, zatim od depoa na Bežaniji takođe do Mirijeva, dužine 19,2 kilometra sa 22 stanice, sa trasom prema železničkoj metro stanici u Zemunu, a planirana treća linija metroa, koja se sada neće graditi, biće na potezu Banjica – Blok 61, dužine 22,7 kilometra sa 23 stanice.

Vesić dodaje da je, pored metroa, podjednako važno i proširenje BG voza: “Danas imamo skoro 197 kilometara sa 104 polaska i to Batajnica–Ovča 30 kilometara, Resnik–Ovča 36 kilometara, Mladenovac–Ovča 62 kilometra i Lazarevac–Ovča 68 kilometara. Nažalost, prema Lazarevcu i Mladenovcu ima tri i šest polazaka dnevno. Planom je predviđeno da imamo četiri gradske linije BG voza i tri prigradske. Ukupna dužina biće 223 kilometra, sa 76 stanica i 500 polazaka dnevno.”

Pročitajte još:

Zamenik gradonačelnika je precizirao da je prema Nacrtu plana generalne regulacije šinskih sistema predviđeno 42,6 kilometara novih tramvajskih mreža. Plan je da se produži mreža od Jurija Gagarina na Bežanijsku kosu, od Požeške prema Ceraku, kao i od Bogoslovije prema Adi Huji na levu obalu Dunava.

“Zato nam i trebaju novi tramvaji. Grad Beograd se sprema da raspiše tender, odnosno da u narednih deset godina kupi 120 novih tramvaja, čime ćemo potpuno zameniti kompletni tramvajski vozni park. Vrlo brzo ćemo raspisati i tender za kupovinu 80 trolejbusa, koje ćemo kupiti u narednih pet godina”, rekao je Vesić.

Pokret Ne davimo Beograd uputio je primedbe na predložena rešenja metroa jer je, kako navode u saopštenju, izbor trase prve linije pogrešan. Tebalo je da poveže najgušće naseljene oblasti Beograda, saobraćajna čvorišta i ključne obrazovne, zdravstvene i druge javne institucije u gradu kako bi koristla svim građanima i posetiocima Beograda, a usvojeni plan, dodaju, ništa od toga ne pokriva.

Energetski portal

Kako prepoznati drveće pod stresom?

16.10.2021

Klimatske promene utiču na promenu vremena što može da predstavlja veliki stres za drveće. Kao posledica ovakvog ugrožavanja vitalnosti mnogih vrsta drveća počele su da se traže metode koje bi obezbedile nadgledanje velikih oblasti pod šumom. Konzorcijum austrijskih, bavarskih i nemačkih institucija na čelu sa Institutom za geomatiku Poljoprivrednog univerziteta u Beču je sproveo obiman terenski eksperiment, projekat „VitTree“.

Za potrebe eksperimenta naučnici su izabrali po 140 stabala u dve grupe smreka različite starosti u Bavarskoj na granici sa Austrijom. Polovini stabala je odstranjen deo kore u celom obimu stabla širine 20 centimetara na visini od 130 centimatara. Svaka eksperimentalna grupa se sastojala od pet stabala, a u neposrednoj blizini se nalazila kontrolna grupa sa takođe pet stabala kojima nije odstranjen deo kore. Prikupljanje podataka je sprovedeno u jednakim vremenskim razmacima u dva različita vegetativna perioda i različitim geografskim oblastima.

Naučnici su kontrolisali opadanje iglica, promenu boje iglica, formiranje cvetova i čunjeva i pojavu potkornjaka, dok su iglice analizirali u laboratoriji. Takođe je izvršeno hiperspektralno snimanje područja pomoću aviona.

Pročitajte još:

Istraživanje je pokazalo da je mlađe drveće u periodu od dve godine nakon odstranjivanja kore pokazalo minimalne promene, dok su se kod starijeg drveća javile promene na iglicama i na krošnji. Interesantno je da su promene kod hiperspektralnog snimanja bile primetne mnogo ranije nego na terenu.

„Rezultati su pokazali veliki potencijal hiperspektralnog snimanja u otkrivanju promena u vitalnosti drveća“, objašnjava Markus Imicer sa Instituta za geomatiku. Narednih godina će biti dostupno nekoliko hiperspektralnih senzora sa satelitskom podrškom (CHIME, EnMap, PRISMA) što će omogućiti precizno i besplatno prikupljanje podataka.

Izvor: EurocommPR

1...521522523...1,679 Page 522 of 1,679

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM