Kako se svetski gradovi bore protiv zagađenja vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (Anthony Delanoix)

Globalno zagađenje vazduha postaje jedno od najhitnijih ekoloških i zdravstvenih pitanja na koje će sve više uticati klimatske promene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) čak 90 odsto ljudi širom planete udiše vazduh koji se smatra potencijalno štetnim.

Vazduh zagađuju izduvni gasovi, termoelektrane, upotreba fosilnih goriva, individualna ložišta, paljenje strnjike, sve to, a i još mnogo toga, predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje ljudi.

Oko sedam miliona ljudi u svetu godišnje umre od posledica udisanja vazduha koji u sebi sadrži fine čestice koje prodiru duboko u pluća i kardiovaskularni sistem, prouzrokujući moždani udar, srčane bolesti, rak pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća i respiratorne infekcije, uključujući pneumoniju.

Mnogi postaju veoma svesni ovog problema, a čini se da u urbanim sredinama sve intenzivnije rade na poboljšanju kvaliteta vazduha. Sadnja drveća, ozelenjavanje površina, uvođenje oblasti sa niskim emisijama štetnih gasova, potpuna zabrana vožnje automobila u centralnim gradskim zonama, samo su neki od koraka koje preduzimaju. 

Pet svetskih gradova inovativnim rešenjima radi na poboljšanju kvaliteta vaduha.

Pariz

U glavni grad Francuske u centar mogu ući samo ekološki prihvatljiva vozila, na obalama Sene nema automobila, a u planu je da se parking mesta pretvore u zelene oaze pune drveća i zelenila.

Proglašenje pandemije koronavirusa i “zaključavanje” ovog grada dovelo je do toga da je vazduh postao značajno kvalitetniji, te su čelni ljudi rešili to da iskoriste. Proširena je mreža biciklističkih staza i teži se ka tome da se Pariz transformiše u “grad kojim se može prošetati“, što bi značilo se da se potrebe stanovnika mogu zadovoljiti u roku od 15 minuta šetnje.

Seul

Republika Koreja ima jednu od najsavremenijih kampanja protiv zagađenja vazduha. Autonomni roboti pomoću 5G mreže skeniraju industrijske komplekse kako bi pratili kvalitet vadzuha, dok građani, zahvaljujući satelitskim sistemima u relanom vremenu mogu proveriti kakav vazduh udišu.

Gradski čelnici i cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, najavljuju stvaranje prve “šume sa vetrovitim stazama”, naime oni će saditi drveće blizu reka i putevima će kanalisati vazduh u centar grada. Očekuju da će ova šuma apsorbovati negativne čestice iz vazduha. Ideja je da do 2030. godine za 30 odsto povećaju površine pod zelenilom, kao i da se sve više koristi održivi način prevoza, poput pešačenja, biciklizma i javnog prevoza.

Njujork 

Foto-ilustracija: Unsplash (Robert Bye)

Betonska džungla Njujorka postaje zelena. Kako bi poboljšali kvalitet vazduha, vlasti ovog grada, uložiće 1,4 milijarde dolara za finansiranje projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije. Posebna pažnja biće posvećena solarnim i vetroelektranama koje će proizvoditi električnu energiju za 430.000 domova.

Projekti, za koje se očekuje da će biti u punoj funkciji do 2022. godine, smanjiće emisiju ugljenika za 1,6 miliona metričkih tona, što je ekvivalentno uklanjanju 340.000 automobila iz saobraćaja.

Jedna od ideja je i da svi automobili koji saobraćaju u oblasti Menhetna plaćaju takse za zagađenje vazduha. Na ovaj način bi trebalo da se smanji emisija štetnih gasova, a novac dobijen od naplaćenih taksi biće uložen u modernizaciju javnog gradskog prevoza.

Bogota

Zatvaranje Bogote zbog pandemije koronavirusa dovelo je do dramatičnog pada zagađenja vazduha. Manje saobraćaja na ulicama u velikoj meri je uticalo na kvalitet vazduha, ohrabreni novim podacima, čelni ljudi grada pokrenuli su niz inicijativa kako bi trajno rešili pitanje saobraćaja koji je odgovoran za čak 70 odsto zagađenja u ovom gradu Kolumbije.

Grad planira da nametne stroge standarde kada je u pitanju drumski saobraćaj. Razvijaju potpuno električni metro koji će biti dovoljan za prevoz svih osam miliona stanovnika, a 550 kilometara biciklističkih staza biće upotpunjeno sa još 60 kilometara koje će uskoro biti izgrađene.

Akra

Glavni grad Gane, je prvi sa ovog kontinenta koji se priključio kampanji “BreatheLife” (Udahni život). Ovaj zajednički projekat Svetske zdravstvene organizacije, Programa UN za životnu sredinu, Svetske banke i Koalicije za klimu i čist vazduh, podstiče gradove da prave promene kako bi uticali na smanjenje zagađenja vazduha.

Akra je i deo pilot projekta SZO-Urbane zdravstvene inicijative, jedan od njihovih ciljeva je podsticanje stanovništva da koriste ložišta na gas i električnu energiju, kako bi što manje udisali dim. Rade i na edukaciji stanovništva, jer mnogi ne znaju kakav štetan uticaj ima spaljivanje otpada.

Milica Radičević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti