Počela sa radom prva hrvatska virtualna elektrana

07.02.2022

KOER virtualna elektrana.jpg — Foto: KOER

Tehnološka kompanija KOER objavila je da je sa Hrvatskim operatorom prenosnog sistema (HOPS) potpisala ugovor i aktivirala prvu hrvatsku elektranu.

Promišljajući o potrebama modernog hrvatskog elektroenergetskog sistema i mogućnostima razvoja elektroenergetskog tržišta u Hrvatskoj, inovativni tim KOER-a sam je razvio potrebnu hardversku i softversku infrastrukturu. Pokretanjem prve hrvatske virtualne elektrane, KOER je ujedno postao novi činioc elektroenergetskog tržišta – agregator koji predstavlja sponu između tržišta električne energije i krajnjih korisnika koji čine virtualnu elektranu.

Za razliku od klasične elektrane koja se nalazi na jednom mestu unutar elektroenergetskog sistema na koji je priključena, virtualna elektrana kroz svoju tehnološku platformu objedinjuje proizvođače, potrošače i skladišta električne energije koji se mogu nalaziti bilo gde unutar hrvatskog elektroenergetskog sistema.

Svima koji su uključeni virtualna elektrana daje mogućnost ostvarivanja višestruke dobrobiti. Krajnjim korisnicima, koji stavljaju na raspolaganje deo svog kapaciteta proizvodnje ili potrošnje električne energije, omogućuje da postanu aktivni učesnici tržišta električne energije, a kroz to ostvaruju dodatne prihode. U isto vreme, Hrvatskom operatoru prenosnog sistema (HOPS) pruža pomoćne usluge sa ciljem optimalnog upravljanja i uravnoteženja proizvodnje i potrošnje energije u elektroenergetskom sistemu.

Pročitajte još:

Hrvatski elektroenergetski sistem se ubrzano decentralizira, a virtualna elektrana je njegov veoma važan deo. Nužna je za priključivanje novih kapaciteta obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, elektrifikaciju saobraćaja i tranziciju društva na održive načine potrošnje i proizvodnje električne energije.

„Cilj nam je da ubrzamo energetsku tranziciju i pametnije upravljamo energijom“, ističe Marko Lasić, direktor KOER-a, i dodaje: “verujem da će KOER virtualna elektrana postati važan faktor stabilnosti savremenog energetskog sistema i platforma za poslovne modele koji će pospešiti ekonomsku održivost obnovljivih izvora energije i ubrzati izgradnju nove energetske infrastrukture.“

Izvor: KOER

Niš subvencioniše kupovinu bicikala

07.02.2022

bicikli — Foto-ilustacija: Unsplash (Lala Azizli)

Prošlo je skoro godinu dana od najave da će umesto auto-sedišta Niš subvencionisati kupovinu bicikala, a konkurs je konačno raspisan. Nišlije koje konkurišu će dobiti vaučer od po 5.000 dinara od Grada, a još 1.500 dinara biće bonus od firme koja je dobila posao na tenderu. Kako je nedavno rekla gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, od brzine prijave zavisiće ko će dobiti vaučer.

U konkursu piše da je cilj dodele vaučera promocija zdravih stilova života kroz korišćenja bicikla kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji Niša, a ukupno je opredeljeno 5 miliona dinara.

“Grad Niš je opredelio sredstava u iznosu od 5.000.000 dinara, u razdelu Gradske uprave za imovinu i održivi razvoj, kojima će fizičkim licima putem vaučera iz budžeta biti sufinansirana kupovina bicikala u visini od 5.000 dinara, dok će deo od 1.500 dinara, koji predstavlja bonus po poklon vaučeru, biti finansiran od strane dobavljača vaučera, te će ukupana vrednost vaučera iznositi 6.500 dinara”, navodi se u konkursu.

Pročitajte još:

Pravo učešća imaju Nišlije koje nisu zaposlene u preduzećima direktnih i indirektnih korisnika budžeta, a jedan od uslova je i da imaju prebivalište ili boravište na teritoriji Niša i to ne kraće od šest meseci.

Rok za prijave je do 8. marta, a detalji konkursa i formulari su dostupni na sajtu Grada.

Na to ko će dobiti vaučer uticaće i to ko se kada prijavio na konkurs.

“Ono što je najbitnije je da se što pre naši sugrađani jave jer će od brzina prijave zavisiti, između ostalog, da li će dobiti vaučer”, rekla je nedavno u emisiji “Između redova” gradonačelnica Dragana Sotirovski.

Izvor: Južne vesti

Zaštita Spomenika prirode „Dubočka pećina – Gaura Mare“

07.02.2022

Nakon realizovane revizije zaštite Spomenika prirode „Dubočka pećina – Gaura Mare“, Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je Studiju zaštite Ministarstvu zaštite životne sredine, koje je na osnovu Zakona o zaštiti prirode, iniciralo postupak pokretanja revizije zaštite prirodnog područja II (druge) kategorije, kao Spomenika prirode „Dubočka pećina – Gaura Mare”.

Kao deo postupka revizije zaštite, Ministarstvo zaštite životne sredine oglasilo je Javni uvid i Javnu raspravu za nacrt Uredbe o proglašenju i Studiji zaštite Spomenika prirode „Dubočka pećina – Gaura Mare“. Javni uvid trajao je u periodu od 17. decembra 2021. godine do 05. januara 2022. godine. Javna rasprava zakazana je za 10. februar 2022. godine u prostorijama Opštinske uprave Kučevo.

Više informacija o Javnom uvidu i Javnoj raspravi možete pronaći ovde.

Dubočka pećina se nalazi u istočnoj Srbiji, na teritoriji opštine Kučevo, u ataru sela Duboka. Pećina je jedno od prvih zaštićenih prirodnih dobara, budući da je status zaštite dobila davne 1949. godine Rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije.

Površina prostora koji se predlaže za zaštitu iznosi 15 hektara 96 ari i obuhvata 28 katastarskih parcela na teritoriji KO Duboka (26 parcela) i KO Radenka (2 parcele). U skladu sa članom 35. Zakona o zaštiti prirode i Uredbom o režimima zaštite prirode („Službeni glasnik RS“, broj 31/12) na čitavom prostoru koji se predlaže za zaštitu neophodno je uspostaviti režim zaštite II stepena. Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS”, broj 97/15) Spomenik prirode „Dubočka pećina – Gaura Mare” svrstava se u II kategoriju – regionalnog, odnosno, velikog značaja. “Dubočka pećina – Gaura Mare” predstavlja periodično hidrološki aktivan, horizontalan, vijugav, prostran i relativno razgranat podzemni oblik karstnog reljefa. Pripada tipu rečnih, tunelskih pećina i teško je prohodna od ponorskog do vrelskog dela. Osnovne morfološke celine Dubočke pećine su Glavni, Glinoviti i Rusaljkin kanal.

Pročitajte još:

Pećina je stanište 25 vrsta artropodske faune, od kojih su četiri nove vrste za Srbiju i kolonije slepih miševa. Dubočka pećina je sa svojih 2.275 metara jedna od najdužih pećina u Srbiji. Nalazi se na severu Zviške kotline, u podnožju Zviških planina, na suprotnom kraju opštinske teritorije u odnosu na pećine Ceremošnju i Ravništarku. Posebno je impresivan pećinski ulaz širok 25 metara i visok 20 metara. Glavni pećinski kanal u početnom delu je gigantskih razmera (širok do 40 metara i visok do 31 metra). Prohodan je u dužini od 132 metra, dokle dopire i dnevno svetlo. Pećinski nakit se nalazi u udaljenim kanalima, do kojih se može doći samo uz adekvatnu speleološku opremu. Kroz pećinu periodično protiče Ponorska reka. U omanjoj klisuri u podnožju pećine može se videti nekoliko lepih manjih vodopada. Dubočka pećina je od Kučeva udaljena 20 kilometara, a od Beograda 150 kilometara.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Svetski ekonomski forum – Otvaranje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu

07.02.2022

geneva-Ženeva — Foto-ilustracija: Pixabay

U sedištu Svetskog ekonomskog foruma u Ženevi danas će biti potpisan Sporazum o uspostavljanju Centra Svetskog ekonomskog foruma za Četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji.

U ime Vlade Republike Srbije, Sporazum će potpisati direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Mihailo Jovanović. Svečanom potpisivanju prisustvovaće i Ana Brnabić, predsednica Vlade, koja će se sastati sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom i sa predsednikom Svetskog ekonomskog foruma Borgeom Brendeom.

Centar Svetskog ekonomskog foruma za Četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji biće 16. u mreži centara foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

“Centar će početi sa radom 1. marta i biće povezan sa dvadesetak sličnih centara koje Svetski ekonomski forum ima u svetu”, navela je Brnabić.

Fokus u radu centra biće na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Energetski portal

Zagreb: Predstavljen projekt „Odvajamo otpad, usvajamo navike!“

07.02.2022

nature-cleaning-čišćenje-akcija-đubre-smeće-šuma-flaša-plastika — Foto ilustracija: Pixabay

Projekt „Odvajamo otpad, usvajamo navike“ jedna je od inicijativa čiji je cilj da u narednom periodu edukuje i podigne svest građana o važnosti odvajanja otpada, piše Ekovjesnik.

U reciklažom dvorištu Žitnjak na Čulinečkoj cesti, zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević i vođa podružnice “Čistoća” Davor Vić predstavili su edukativno-informativni projekt za decu predškolskog i školskog uzrasta „Odvajamo otpad, usvajamo navike!“.

„Kroz predstavu ‘Čistograd’, koja će biti predstavljena u različitim vaspitno-obrazovnim ustanovama, nastojaćemo da dodatno apelujemo i podignemo svest najmlađih kada je u pitanju odvajanje otpada. Deca i mladi u proseku imaju veću ekološku svest od starijih građana i u tom smislu bitan su faktor koji utiče na menjanje navika svojih roditelja. Deca i mladi su oni koji će se, nažalost, nositi s najvećim posledicama klimatskih promena u budućnosti i stalo im je do toga u kakvom će stanju biti planeta, ova zemlja i grad kroz nekoliko decenija”, izjavio je zagrebački gradonačelnik.

Pročitajte još:

Prema rečima Davora Vića, realizacija projekta malo kasni zbog epidemioloških mera, ali za razvrstavanje otpada nikad nije kasno.

„Poseban naglasak smo dali na naše najmlađe sugrađane jer upravo su oni ti koji nas starije podsećaju na to šta treba činiti s otpadom u svakodnevnom životu. Pred svima nama je puno posla, znamo da je upravljanje otpadom globalni izazov, izazov Grada Zagreba i Republike Hrvatske, ali ukoliko se svi ne uključimo i ne počnemo menjati svoje navike zasigurno nećemo uspeti u rešavanju problema”, kazao je Vić.

Kampanja „#razvrstajme (kreni od sebe)“ namenjena je osnovcima kojima se obraća putem komunikacijskih kanala koje koriste (web, Youtube, Instagram, TikTok) i osobe koju prate (Magic Leon, Youtube praktični komičar i mađioničar). Okosnica kampanje je video serijal kojim se naglašava nužnost razvrstavanja i ponovne upotrebe, a prate ga promotivne objave na društvenim mrežama. Takođe, putem nagradnog konkursa osnovci mogu slati fotografije kojima prikazuju kako u svom domaćinstvu razvrstavaju otpad.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: Ekovjesnik

Indija uvodi stanice za zamenu baterija umesto punjača

06.02.2022

Kako bi podstakla razvoj elektromobilnosti, Indija priprema uvođenje stanica za zamenu baterija električnih vozila umesto stanica za punjenje.

Ministarka finansija Nirmala Sitharaman najavila je da će uskoro biti finalizirana politika zamene baterija koja će se u početku odnositi na električne skutere, motocikle i rikše, javlja Rojters.

Kao povod za ovu odluku zvaničnici navode brz proces zamene baterije koji traje manje od 10 minuta, dok punjenje zahteva pola sata do sat vremena u zavisnosti od punjača, ali i znatne finansijske olakšice za vlasnike električnih vozila.

Naime, kako je baterija najskuplji deo električnog vozila, nova politika omogućiće kompanijama da ih ponude vozačima kroz zakupe ili pretplate što će posedovanje i upravljanje vozilom učiniti znatno prostupačnijim.

Tajvanska kompanija Gogoro, koja proizvodi zamenljive baterije i električne skutere, najavila je da će se udružiti sa najvećim proizvođačem motocikala Hero MotoCorp na postavljanju stanica za zamenu baterija u Indiji.

Pročitajte još:

Zamena baterija električnih vozila sve je prisutnija u svetu elektromobilnosti, pa je tako kineska kompanija CATL, najveći svetski proizvođač EV baterija, pokrenula modularnu uslugu zamene baterija za električna vozila u Kini, piše INSIDEEVs.

Vozači će moći da zamene baterije za jedan minut, a kompanija će, kako je najavljeno, u početku postaviti stanice u deset gradova širom Kine kojima će korisnici moći da pristupe preko aplikacije.

I Norveška je nedavno dobila prvu stanicu za zamenu baterija kineskog proizvođača NIO, a očekuje se da će do 2022. godine vozači EV u ovoj zemlji na raspolaganju imati još 20 ovakvih stanica.

Milena Maglovski

Moguće izvođenje još četiri bušotine u crnogorskom podmorju

06.02.2022

eksploatacija_nafte_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Forbes)

Do 15. marta biće poznato da li će grčka kompanija početi da radi četiri bušotine u crnogorskom podmorju radi istraživanja koje će biti fokusirana na gasni prospekt, kazao je državni sekretar za energetiku i rudarstvo Marko Perunović.

On je u Jutarnjem programu TVCG istakao da će u narednih šest meseci biti poznato i da li će konzorcijum Eni-Novatek u septembru početi da pravi novu bušotinu u crnogorskom podmorju koja će imati isti fokus istraživanja. Tvrdi da se ni najmanji ekološki incident nije se desio tokom podvodnog istraživanja nafte u crnogorskom podmorju.

On je objasnio da Eni-Novatek ima ugovor sa državom da do 15. septembra krene u novu fazu radova.

“Po planu je dužan da u narednih šest meseci nama da do znanja šta planira da radi, gde ima u planu da napravi novu bušotinu dubine do 1.500 metara ili će da preda bankarsku garanciju kao zalog da će taj posao da izvede ako odustane od izvođenja druge bušotine koja bi trebalo da bude fokusirana na gasni prospekt. Ako to ne bude uradila, ona će tu bankarsku garanciju deponovati nama i to će nama ostati. Toliko će i koštati”, pojasnio je Perunović.

Državni sekretar je dodao da ćemo mnogo brže znati šta će se desiti sa drugom kompanijom koja je pokazala interesovanje za drugi koncesioni blok.

Pročitajte još:

“To je grčka kompanija koja je nama dužna da do 15. marta definiše kakvi su njeni dalji planovi. Da li će ulaziti u bušenje četiri istražne bušotine koje se takođe vezuju za gasni prospekt. Imaćemo informaciju do 15. marta šta planiraju da rade”, kazao je on.

Naglasio je da su tokom istraživanja nafte imali izuzetno složenu proceduru koja je trajala devet meseci.

“Ni najmanji ekološki incident nismo imali i iz tog razloga ekolozi treba da slave”, kazao je on.

On ističe da su ljudi koji se bave zaštitom životne sredine svakodnevno bili u kontakstu sa onima koji su radili na bušotini.

“Oni moraju imati pripremljen izveštaj, a mi imamo ono što se nama dostavlja na bazi dnevnih izveštaja od konzorcijuma. Svakako će Agencija za zaštitu životne sredine napraviti konačan sud o tome pa ćemo videti. Ono što ja imam informacije nezvanično od ljudi koji su radili tamo, koji su i čak snimali to, da da se čak pojavila značajno veća količina riba na toj lokaciji što je normalno za takve situacije”, kazao je Perunović.

On je istakao da su pokazali ekološkim aktivistima da se veliki projekti mogu napraviti bez štete po ekologiju.

Izvor: RTCG

Australija ulaže 630 miliona evra u spasavanje Velikog koralnog grebena

06.02.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Francesco Ungaro)

Vlada Australije najavila je da će potrošiti još milijardu australijskih dolara (oko 630 miliona evra) na poboljšanje stanja Velikog koralnog grebena, nakon što je sprečila da se nađe na listi ugrožene svetske baštine.

Kritičari vlade tvrde da je investicija pokušaj konzervativne koalicije da popravi rejting uoči parlamentarnih izbora, dok ništa ne radi na uklanjanju najveće pretnje koralima, porasta temperature okeana.

Više od polovine navedenog iznosa biće tokom devet godina uloženo u sanaciju erozije zemljišta duž severoistočne obale Australije, poboljšanje stanja zemljišta i smanjenje oticanja hranljivih materija i pesticida u okean.

Deo novca će biti dodeljen agenciji koja upravlja Velikim koralnim grebenom, sa ciljem smanjenja pretnji od bodljikave morske zvezde i sprečavanja ilegalnog ribolova.

Jedan deo novca namenjen je za istraživanje načina povećanja otpornosti grebena.

Pročitajte još:

Australija je u julu prošle godine uspela da spreči Organizaciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) da umanji status Velikog koralnog grebena i označi ga ugroženim zbog štete izazvane klimatskim promenama.

Dve trećine Velikog koralnog grebena oštećeno je jer su izrazito visoke temperature okeana 2016, 2017. i 2020. godine dovele do takozvanog izbeljivanja korala, stanja u kojem su znatno podložniji bolestima i uginuću.

Unesko je zatražio od vlade Australije da do utorka pruži više informacija o tome šta preduzima na zaštiti korala. Vlada je saopštila da će poslati odgovor u tom roku.

Izvor: Beta Zelena Srbija

WWF: EU parlament mora da odbaci lažnu zelenu budućnost

06.02.2022

Pod pritiskom Francuske i drugih država, Evropska komisija je objavila skup pravila o održivom finansiranju koji će naneti ogromnu štetu Evropskoj uniji i globalnom ekološkom delovanju, upozorava Svetska fondacija za prirodu (WWF).

Komisija službeno klasifikuje prirodni gas i nuklearnu energiju kao ekološki održive prema EU taksonomiji – vodiču za “zelena” ulaganja u EU, uprkos činjenici da prirodni gas stvara ogromne emisije, a nuklearna energija stvara visoko radioaktivni otpad sa kojim i dalje ne znamo da upravljamo, stoji u saopštenju WWF-a.

Time se, kako kažu, narušava tržište zelenim obveznicama, koje je do sada isključivalo prirodni gas i nuklearnu energiju i rizikuje se usmeravanje milijardi evra prema štetnim industrijama koje koriste ova goriva. Tek prošle nedelje, naučni savetnici Evropske komisije za taksonomiju osudili su predlog Komisije, ukazavši da “nije u skladu sa Uredbom o taksonomiji” i predstavlja ozbiljnu pretnju za uspostavljeni okvir klasifikacije održivih investicija i aktivnosti”.

Predlog Komisije ima za cilj da razjasni pojedinosti robusnog akta o taksonomiji EU, čiji Član 19. zahteva da se kriterijumi taksonomije temelje na nauci, ne daju poseban tretman određenim tehnologijama i da se lako mogu proveriti. Međutim, novi kriterijum za prirodni gas i nuklearnu energiju krše svaki od ovih zahteva i nisu u skladu sa uredbom, upozorava WWF i poziva Evropski parlament i Savet, koji imaju mogućnost glasanja o predlogu, da ga odbiju.

Pročitajte još:

“Ogroman pritisak omiljenih industrija nekih evropskih vlada doveo je do ovog predloga. Zakon koji je Komisija juče usvojila pozicionirala bi evropski finansijski sistem protiv planete. Moraju ponovo da razmisle i zadrže prirodni gas i nuklearnu energiju izvan Taksonomije”, izjavila Ester Asin, direktorka WWF-ove kancelarije za evropske politike.

Francuska se mesecima zalagala za uključivanje nuklearne energije kao održive u taksonomiju Evropske unije. U zamenu za podršku Poljske, Slovenije, Mađarske, Češke, Slovačke i drugih zemalja, u vezi sa nuklearnom energijom, francuska vlada pristala je proaktivno da podrži naučno neutemeljeno uključivanje prirodnog gasa. Nemačka podržava uključivanje prirodnog gasa, ali se protivi uključivanju nuklearne energije. Od zemalja u regionu, Hrvatska je među onima koje podržavaju uključivanje prirodnog gasa u EU taksonomiju.

Na stranu naučnih dokaza stala je Španija, koja se protivila uključivanju i prirodnog gasa, i nuklearne energije, dok se Austrija, Danska, Luksemburg i Portugal protive nuklearnoj. Austrijska vlada obećala je da će postaviti pravni izazov za svaki zakon koji sadrži nuklearnu energiju. Dok su neke države članice bile uključene u izradu predloga, Evropski parlament i građani su bili potpuno isključeni iz procesa, poručuju iz WWF-a.

Izvor: WWF Ardia

Amazonija – šuma koja nestaje velikom brzinom

05.02.2022

tropics-šuma-Amazon — Foto-ilustracija: Pixabay

Brazilska Amazonija gotovo da nestaje pred našim očima. Iz ove, daleke nam zemlje, po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina stižu uznemirujuće i zabrinjavajuće vesti. Krčenje najveće prašume na svetu nastavlja se i to velikom brzinom.

Na samitu COP 26 u Glazgovu delegacija iz Brazila je predstavila veoma ambiciozan plan, a to je da do 2028. godine zaustave ilegalno krčenje šuma. Od 2022. godine nelegalna seča bi trebala postepeno da se smanjuje, u početku za 15 odsto svake godine do 2024. Nakon toga procenat zaštite bi rastao i do 2028. seča bi bila potuno iskorenjena.

Tada je najavljeno da će se raditi i na obnavljanju i pošumljavanju uništenog područja, te je postavljen i veoma ambiciozan cilj, a to je da do 2030. godine obnovi 18 miliona hektara šume.

I dok su se mnogi nadali da će do najavljenih promena i doći, u januaru ove godine nestalo je 360 kvadratnih kilometara šume, pokazuju najnoviji podaci. Ilegalna seča nastavlja se “brzinom svetlosti”.

Pročitajte još:

Naučnike posedno zabrinjava ovako nagli porast krčenja šuma u januaru, periodu kišne sezone. Posebnu pažnju moraju da obrate na mesece koji dolaze, jer prema ranijim iskustvima u maju seča šuma naglo raste.

Vlada predsednika Žaira Bolsonara, koji je vlast preuzeo 2019. godine, ambiciozno je najavila da će pojačati nadzor i obuzdati krčenje šuma. Međutim, gotovo da se ništa nije promenilo, a mnogi članovi vlade su bili pod istragom zbog mogućeg olakšavanja izvoza nelegalno sečenog drveta.

Osim izvoza drveta, šuma najčešće nestaje zbog poljoprivrednika koji je čiste kako bi na tom prostoru obrađivali zemlju i napasali stoku.

Milica Radičević

Beč protiv „ekomanipulacije retro tehnologija“

05.02.2022

environment-nuklearna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Povodom predstojeće odluke Evropske komisije da nuklearnu energiju kasifikuje kao održivu tranzicionu tehnologiju za finansijske investicije grad Beč pojačano kritikuje taksonomiju EU koja služi uspostavljanju okvira za olakšavanje održivih investicija.

“Ovakva taksonomija će usmeriti sredstva ka nuklearnoj energiji koja bi inače bila dostupna obnovljivim izvorima. Potrebna su nam sva raspoloživa sredstva za obnovljive izvore energije, a ne ekomanipulacija retro tehnologija”, objašnjava Jirgen Černohorski, član gradskog veća zadužen za klimu i životnu sredinu.

Uredba o taksonomiji je povezana sa skladištenjem nuklearnog otpada u vezi sa kojim ima dosta otvorenih pitanja u EU. Austrijski ekološki institut je sproveo studiju po nalogu Bečkog zastupništva za životnu sredinu i mreže gradova “Cities for Nuclear Free Europe” kojom predsedava Beč.

Polazna tačka studije jeste uslov Evropske komisije u novoj odredbi o taksonomiji da je neophodno naći rešenje za visokoradioaktvno gorivo nuklearnih elektrana do 2050. godine. Ovo pitanje je otvoreno 2011. godine kada je doneta odredba o odgovornom i bezbednom odlaganju istrošenog goriva i radioaktivnog otpada.

“Studija pokazuje da od tada skoro ništa nije urađeno po tom pitanju. Samo tri zemlje članice EU su uspele da obezbde odgovarajući plan i raspored za rukovanje svojim nuklearnih otpadom”, kritikuje Černohorski.

Pročitajte još:

U Finskoj se gradi skladiše za istrošeno nuklearno gorivo Onkalo koje nuklearna industrija smatra rešenjem problema, ali se već javljaju sumnje. Prvi proračuni i procene su pokazali da bakarni kanisteri u kojima će se odlagati otpad verovatno brže korodiraju nego što se ranije mislilo. Pored toga tema bakra postaje sve veće finansijsko opterećenje za projekat zbog brzog rasta cena sirovina.

“Imamo mogućnost da se zaustavimo i promenimo pogrešnu odluku pre nego što zaista nastane šteta. Nuklearna energija nije deo rešenja, već deo problema”, izjavio je Černohorski.

Izvor: EurocommPR

Ministarstvo – Tri scenarija za Zelenu agendu, uskoro Javna rasprava

05.02.2022

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Na sastanku Radne grupe za izradu integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine, predstavljena su predložena tri scenarija do 2030. godine, sa vizijom do 2050, koji bi mogli biti deo budućeg integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije.

Republika Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za zapadni Balkan i Ugovora o energetskoj zajednici. Integrisani nacionalni plan je ključni dokument u sprovođenju Zelene agende u Srbiji, a njegova izrada je predviđena i Zakonom o energetici. Zajedno sa planom investicija u energetici, sprovođenje ovog plana trebalo bi da doprinese višim stopama privrednog rasta, otvaranju novih radnih mesta i balansu između razvoja energetskog sektora i zaštite životne sredine, kao ključnog zahteva Zelene agende, navedeni se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Dodaje se da postojeća struktura energetskog sektora Srbije zahteva ozbiljne promene, uređenja i investicije, kako bi bila usklađena sa evropskom politikom u ovoj oblasti.

Usvajanjem novog zakonodavnog okvira u oblasti energetske tranzicije napravljen je prvi korak u energetskoj tranziciji Srbije i sprovođenju Zelene agende, a integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom biće definisani ciljevi koji će voditi većem učešću obnovljivih izvora energije, povećanju energetske efikasnosti, dekarbonizaciji, odnosno smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), unutrašnjem energetskom tržištu, kao i podsticanju istraživanja, inovacija i konkurentnosti, što predstavlja pet osnovnih dimenzija Uredbe o upravljanju Energetskom unijom.

Plan će takođe sadržati makroekonomske i energetske projekcije i scenarija kojima se procenjuju i relevantni uticaji tako definisanih politika i predloženih mera.

Pročitajte još:

Nacrt integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine, nakon finalizacije, naći će se, stoji u saopštenju, na širokoj javnoj raspravi u kojoj će komentare, sugestije i predloge moći da daju sve zainteresovane organizacije civilnog društva i sve građanke i građani, privredni subjekti, univerziteti i akademije.

U dosadašnjem procesu izrade plana radnoj grupi su predložena ukupno 33 scenarija, od kojih je, nakon analiziranja svih predloga, odabran manji broj koji su prezentovani na sastanku.

Kako se navodi prihvaćeni scenariji biće javno dostupni i svaki građanin, organizacija ili privredni subjekat moći će da se upoznaju sa njima i da daju svoj sud. Puna transparentnost i učešće svih zainteresovanih ključni je element procesa usvajanja planova, jer je cilj Ministarstva da se o najvažnijim strateškim dokumentima za razvoj energetike, do trenutka kad budu predloženi za usvajanje, postigne najširi društveni konsenzus.

Naponje se da su u rad Radne grupe za izradu integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije uključeni su predstavnici relevantnih ministarstava i institucija, nevladinog sektora, kao i predstavnici Energetske zajednice, Evropske komisije, Delegacije EU u Srbiji i EBRD.

Energetski portal

Gorivo sve skuplje, vozači poručuju da jedino država može da smanji pritisak na novčanike

05.02.2022

dizel gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (IADE-Michoko)

Nafta je na svetskim berzama sve skuplja. Barel je dogurao do 93 dolara, i još će poskupeti – pokazuju prognoze. To se brzo preslikava i na cene na pumpama. Litar najprodavanijeg evrodizela, 17 dinara je skuplji nego u septembru, a benzina deset.

Na pumpama u Srbiji litar benzina košta do 170 dinara, dok za kvalitetniji dizel treba dati i 187 dinara. I tečni naftni gas za automobile već je dostigao sto dinara. Najviše negoduju oni kojima posao zavisi od automobila.

Vozači ističu da razumeju računicu države ali da se mora obratiti pažnja i na njihove uslove rada i da je pitanje dokle će moći da podnesu visoke cene goriva.

U “Udruženju naftnih kompanija Srbije” kažu da naša zemlja zavisi od uvoza nafte i da su cene goriva tržišne.

“Nafta je berzanska roba, i Srbija, kao i druge zemlje, ne može biti izolovana od promena na svetskom tržištu”, ističe Tomislav Mićović, generalni sekretar “Udruženja naftnih kompanija Srbije”.

Ukazuje na to da dok god sirova nafta, poskupljuje, to će se odražavati i na cene na benzinskim stanicama.

Pročitajte još:

“Taj uticaj može da ublaži jedino država snižavanjem dažbina koje naplaćuje na derivate”, podseća Mićović.

OPEK ne želi da odstupi od dnevnih kvota

U Organizaciji zemalja izvoznika nafte (OPEK) smatraju da je nagli skok cene crnog zlata direktna posledica napetosti između Rusije i Sjedinjnih Američkih Država oko Ukrajine. Zemlje izvoznice ne odstupaju od dogovorenih kvota o povećanju proizvodnje.

“OPEK je odlučio da se drži ranijeg dogovora o dodatnoj proizvodnji 400 hiljada barela dnevno što je nedovoljno za postpandemijski oporavak i globalnu tražnju”, napominje Aleksandar Zavišić iz investicionog društva “Kapital RS”.

Ponuda ne može da pokrije povećanu potražnju, a prognoze ukazuju da bi cena barela brzo mogla da skoči i na 100 dolara.

Izvor: RTS

9 koraka do solarne elektrane na krovu vaše kuće

04.02.2022

solarni_sistemi — Photo-illustration: Pixabay

U proteklih desetak godina cena električne energije u Srbiji skočila je nekoliko puta. I kao po nepisanom pravilu, kada se najmanje nadamo, nadležni najave novo poskupljenje koje je gotovo uvek propraćeno rečima da imamo “najjeftiniju struju u regionu”.

Hladni dani, osim vrtoglavih iznosa na računima za struju, utiču i na loš kvalitet vazduha koji u ovom periodu postaje sve izraženiji. Sopstvena proizvodnja energije, uz dobru energetsku efikasnost doma, može biti rešenje kako za manji iznos na računima za električnu energiju, tako i za smanjenje zagađenja vazduha.

Usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) i Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Vlada Republike Srbije omogućila je kako nove investicije tako i povećanje učešća OIE u ukupnoj proizvedenoj energiji.

Novi zakoni donose brojne značajne promene, kupac-proizvođač (prozjumer) je novina koja se sa nestrpljenjem iščekivala. Zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri, svi koji to žele, na svoje krovove mogu da postave solarne panele i proizvode električnu energiju.

9 ključnih koraka do solarne elektrane

U narednim koracima opisane su aktivnosti koje je neophodno preduzeti kako biste došli do jeftinijih, zelenih kilovata.

Prvi korak – Lokacija: mesto, ulica, broj ili koordinate na Guglovim mapama. Zatim treba navesti da li se solarna elektrana postavlja na krov ili zemlju

Drugi korak – Skenirani mesečni računi za električnu energiju u poslednjih godinu dana

Treći korak – Nacrti objekta u CAD ili nekom drugom digitalnom formatu ili bilo koji dokument na osnovu kog se mogu dobiti informacije o nagibu, završnom sloju i konstrukciji krovnih pokrivača

Četvrti korak – Snimci objekta sa zemlje i same krovne površine kako bi se stekao uvid o visini objekta u odnosu na okolinu (druge zgrade, drveće, brda itd), tipu i kvalitetu krovnog pokrivača, kao i da li postoje neke prepreke/loši delovi, senke itd

Peti korak – Izrada modela sa rasporedom panela, koji se koristi za proračune proizvodnje i isplativosti investicija – obaveze projektanta solarne elektrane

Šesti korak – Izrada idejnog rešenja IDR i idejnog projekta IDP na osnovu njih se ishoduju dozvole za projektovanje i priključenje na distributivni sistem “Elektroprivrede Srbije”

Sedmi korak – Kada “Elektroprivreda Srbije” odobri priključak na mrežu, dostavlja dokument o uslovima na osnovu kojih se radi idejni projekat priključenja solarne ektrane

Osmi korak – Izgradnja solarne elektrane, najbolje izabrati izvođača radova koji imaje najviše iskustva u postavljanju solarnih panela na različitim vrstama objekata.

Deveti korak – Sticanje statusa kupca-proizvođača, nakon izgradnje solarne elektrane, neophodno je da se prilagodi merno mesto i da se zaključi ugovor o potpunom snabdevanju električnom energijom sa neto merenjem. Ovaj ugovor potpisuje vlasnik solarne elektrane i “Elektroprivreda Srbije”.

Pročitajte još:

Gde pronaći finansijsku podršku za izgradnju solarne elektrane?

ProCredit banka je lider kada je reč o promociji, ulaganjima, a i samoj upotrebi obnovljivih izvora energije. Onlajn kredit za ulaganje u energetsku efikasnost doma u iznosu od 600.000 dinara predstavlja jednu od novina ove banke. Za veće iznose kredita, banka klijentima dopušta podnošenje zahteva i slanje dokumentacije elektronskim putem, dok je potrebno u banku doći samo jednom – pri potpisivanju ugovora o kreditu, kada je klijent u obavezi da donese originalne dokumente na uvid.

Krediti za ulaganje u energetsku efikasnost su namenjeni građanima i pružaju mogućnost povraćaja novca do 15 odsto ukoliko finansira jedna tehnologija, a ukoliko se kombinuju dve ili više povraćaj je do 20 odsto.

Krediti za energetsko efikasan dom sa povraćajem omogućeni su u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) u sklopu Kreditne linije za zeleno finansiranje (GEFF). Stručnjaci ProCredit banke spremni su u svakom trenutku da odgovore na sva vaša pitanja u fezi sa finansijama, dok sve dileme u vezi solarnih sistema rešava njihov dugogodišnji partner kompanije MT-KOMEX. Ova kompanija je lider u izgradnji i projektovanju solarnih elektrana. Do sada su izgradili i isporučili opremu za značajan broj malih solarnih elektrana čija je ukupna instalisana snaga 10 MW. Stručni tim kompanije MT-KOMEX spreman je da u svakom trenutku odgovori na sva pitanja i nađe najbolje rešenje za vašu solarnu elektranu.

Reprezentativni primeri

Solarna elektrana 3 KW Solarna elektrana 6 KW Solarna elektrana 10 KW

Kredit 490.000,00 RSD Kredit 790.000,00 RSD Kredit 1.390.000,00 RSD

– Nks: 5,5%+3 m Belibor – Nks: 5,5%+3 m Belibor – Nks: 5,5%+3 m Belibor

– eks 7,18% – eks 7,18% – eks 7,17%

– fee 1,00% – fee 1,00% – fee 1,00%

– rok 60 meseci – rok 60 meseci – rok 60 meseci

– rata 9.590,05 RSD – rata 15.461,52 RSD – rata 27.204,00 RSD

Stručnjaci ProCredit banke spremni su da u svakom trenutku odgovore na sva vaša pitanja. Kako ih postaviti i saznati sve o kreditima možete naći na sajtu banke.

Milica Radičević

Većina članica EU daje veće subvencije za fosilna goriva nego za obnovljivu energiju

04.02.2022

pollution-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Politike oporezivanja i subvencionisanja energije u zemljama Evropske unije nisu usklađene sa njihovim klimatskim ciljevima, a većina članica i dalje više pomaže fosilna goriva nego obnovljive izvore, saopštio je Evropski revizorski sud.

Iako su, ukupno gledano na nivou EU, subvencije za obnovljivu energiju veće od subvencija za fosilna goriva, postoje značajne razilke između članica.

U analizi koju je uradio Evropski revizorski sud navodi se da 15 članica EU daje veću finansijsku pomoć za fosilna goriva nego za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Mada su se od 2008. do 2019. godine subvencije za energiju iz obnovljivih izvora gotovo učetvorostručile, subvencije za fosilna goriva ostale su tokom poslednje decenije relativno nepromenjene uprkos obavezama Evropske komisije i nekih država članica da ih postepeno ukinu.

Subvencije za fosilna goriva iznosile su od 55 do 58 milijardi evra godišnje, a za obnovljivu energiju su se povećale sa 20 na 78 milijardi evra.

Oporezivanje energije, određivanje cene ugljenika i subvencije za energiju u 27 država moraju se više uskladiti ako EU želi da ostvari klimatski cilj da smanji emisiju štetnih gasova za 55odsto do 2030, upozorio je Evropski revizorski sud.

Prema postojećoj Direktivi o oporezivanju energije, naveo je sud, neki izvori energije koji više zagađuju životnu sredinu mogu imati veću poresku prednost u poređenju sa drugim izvorima sa manjom emisijom ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

Porez na ugalj je, na primer, u proseku manji od poreza na prirodni gas, koji je efikasniji u pogledu emisije ugljen-dioksida, a oporezivanje nekih fosilnih goriva je znatno manje od električne energije, koja može biti proizvedena iz zelenijih izvora.

“Iako većina država članica ima visoke poreze na goriva, nekoliko drugih država članica poreze drži na gotovo minimalnom nivou, čime se može narušiti unutrašnje tržište. Niskom cenom ugljenika i niskim energetskim porezima na fosilna goriva povećava se relativni trošak zelenijih tehnologija i usporava energetska tranzicija”, navodi se u saopštenju suda objavljenom ove sedmice.

Glavni izazovi na koje revizori ukazuju su garantovanje usklađenog oporezivanja energije za sve sektore i nosioce energije, smanjenje subvencija za fosilna goriva i usklađivanje klimatskih ciljeva s društvenim potrebama.

“Glavni izazov, prema našem mišljenju, predstavlja način na koji jačamo povezanost regulatornih i finansijskih mera i pronalazimo odgovarajuću kombinaciju te dve vrste mera”, rekao je član Europskog revizorskog suda Viorel Štefan.

U saopštenju se dodaje da će postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva do 2025, na šta su se EU i njene članice obavezale, biti zahtevna društvena i ekonomska tranzicija.

“Percepcija nepoštenog postupanja prema nekim grupama ili sektorima može dovesti do otpora prema tranziciji ka zelenijoj ekonomiji. Oporezivanje energije može imati značajan uticaj na domaćinstva i dovesti do otpora prema plaćanju poreza na energiju”, istakao je sud, navodeći kao primer da najsiromašnija domaćinstva u Češkoj i Slovačkoj troše više od 20 odsto dohotka na energiju, uključujući grejanje i transport.

Kako bi se ublažio rizik od odbacivanja poreskih reformi, sud je dao nekoliko preporuka, kao što su smanjenje drugih poreza i primena mera preraspodele.

Sud je saopštio da je analizu uradio kako bi doprineo raspravi o cenama energije i klimatskim promenama, posebno imajući u vidu predstojeću reviziju Direktive o energetskom oporezivanju.

Izvor: EURACTIV.rs

“Plati koliko baciš” – Šta donosi Program upravljanja otpadom za period 2022-2031.

04.02.2022

otpad_svraka — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

Vlada Republike Srbije usvojila je Program upravljanja otpadom za period 2022 -2031. godine kako bi sistem upravljanja otpadom uskladila sa ciljevima i pravnim tekovinama Evropske unije.

Kako stoji u tekstu Programa, u našoj zemlji ne postoji sistemski organizovano sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. I pored toga što je primarna separacija u Republici Srbiji utvrđena zakonom i predviđa odvajanje plastike, papira, stakla i metala u posebno označenim kontejnerima, odvojeno sakupljanje u praksi ne funkcioniše (izuzetak su neke lokalne samouprave).

Da su Srbiji potrebna velika ulaganja u sistem upravljanja otpadom svedoči podatak da je od 2010. godine izgrađeno ukupno 12 sanitarnih deponija, što je nedovoljno. Stopa reciklaže takođe je nedovoljna, a nije se mnogo postiglo ni na razvijanju sistema finansiranja upravljanja otpadom i primeni ekonomskih instrumenata.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u 2020. godini je generisano 2,95 miliona tona komunalnog otpada. Ukupno je sakupljeno i odloženo 2,34 miliona tona, dok je od te količine na regionalne sanitarne deponije odloženo 558.568 t otpada, odnosno svega 19 odsto.

Reciklirano je 455.457 t, odnosno 15,45 odsto komunalnog otpada. Srednja dnevna količina otpada je 1,17 kg po stanovniku što je 0,43 t godišnje. Ne postoji tretman otpada pre odlaganja na deponije.

Pročitajte još:

Vizija za čistu Srbiju

Nakon analize postojećeg stanja i potencijala u oblasti upravljanja otpadom, cilj Programa je minimizacija uticaja otpada na životnu sredinu i povećanje efikasnosti korišćenja resursa na principima cirkularne ekonomije.

Kako bi se osigurala finansijski održiva aktivnost u upravljanju otpadom, jedno od načela koje će se primenjivati je načelo „zagađivač plaća”. Zagađivači moraju snositi pune troškove posledica svojih aktivnosti, a troškovi sakupljanja, tretmana i odlaganja otpada moraju biti uključeni u cenu proizvoda. Trebalo bi primeniti princip punog povraćaja troškova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, kao i uvođenje instrumenata finansijske stimulacije za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada.

Još jedna novina je i princip „Plati koliko baciš” prema kome domaćinstva i pravna lica stiču mogućnost da utiču na iznos novca koji plaćaju za usluge odvoza komunalnog otpada. Ako odvajaju otpad na mestu nastanka, kompostiraju i slično, mogu da zahtevaju manji obim naknada za otpad.

Kako je najavljeno, biće uvedena i komponenta „kućnog kompostiranja” kao paket podrške lokalnim vlastima i građanima za tretiranje biorazgradivog otpada u kućnim uslovima. Fokus ove mere je na seoskim oblastima gde je prostor za kućno kompostiranje dostupniji i gde postoji najveća korist od smanjenja odvojenog sakupljanja i troškova transporta. Sva domaćinstva u seoskim oblastima će biti snabdevenakućnim komposterima i koristiće sopstveni kompost.

Kada je reč o trenutnom nivou tarifa za domaćinstva za usluge upravljanja otpadom, uglavnom se kreću oko 0,5 odsto prihoda domaćinstva. One će neizbežno morati da se povećaju izgradnjom infrastrukture, a granicom dostupnosti smatra se 1,5 odsto prihoda domaćinstva. Ciljane tarife (kao što su šeme „plati koliko bacaš”) će biti primenjene kako bi se omogućio dalji razvoj osnovne infrastrukture i administrativnih sistema, navodi se u tekstu Programa.

Ostale mere, instrumenti i aktivnosti neophodni za razvijanje održivog sistema upravljanja otpadom podrazumevaju prevenciju nastajanja otpada, smanjenje količina reciklabilnog otpada koji se odlaže na deponije, smanjenje udela biorazgradivog otpada u odloženom komunalnom otpadu, smanjenje negativnog uticaja odloženog otpada na životnu sredinu, klimu i ljudsko zdravlje i upravljanje nastalim otpadom po principima cirkularne ekonomije.

Milena Maglovski

1...475476477...1,671 Page 476 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM