Futuristički grad bez emisije štetnih gasova niče u Saudijskoj Arabiji

19.01.2021

Sve češće se priča o smanjenju zagađenja vazduha i emisije gasova staklene bašte, zato sve više država donosi zakone i uredbe kojima pokušavaju da regulišu ova pitanja koja su veoma značajna kada su u pitanju klimatske promene i zaštita životne sredine.

Tako je Tojota najavila izgradnju grada budućnosti na 75 hektara zemljišta, u podnožju planine Fudži u Japanu, u planu je i prvo ekološko selo koje će se graditi u Švajcarskoj, Tel Aviv, radi na stvaranju bežičnih električnih puteva za punjenje i napajanje javnog prevoza, a Saudijska Arabija kao da je otišla korak dalje i planira izgradnju grada bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova.

Ova zemlja, koju svrstavaju među najveće zagađivače u svetu, planira da na obali Crvenog mora izgradi futuristički grad „The line“.

“Planirano je da grad bude izgrađen na potezu dugom 170 kilometara i sačuvaće 95 odsto prirode. Zamišljen je tako da u njemu nema automobila, ulica i emisije štetnih gasova i naseljavaće ga milion stanovnika”, rekao je prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohammed bin Salman.

Futuristički grad za pešake imaće škole, zdravstvene centre, zelene površine, brzi javni prevoz i predviđanja su da putovanje između dve destinacije neće trajati duže od 20 minuta.

Pročitajte još:

Čista energija će u potpunosti napajati grad, a glavnu ulogu imaće veštačka inteligencija.

Planirano je da gradnja počne u prvom tromesečju ove godine, biće finansirana iz državnog investicionog fonda i projekat bi trebalo da otvori 380 hiljada radnih mesta.

Milica Radičević

Evropska energetska zajednica uvela sankcije Bosni i Hercegovini

19.01.2021

gorivo_benzin_stanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska energetska zajednica uvela je sankcije BiH, potvrdio je Јanez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice. Razlog je kršenje direktive o sumporu u gorivima i nepoštovanja energetskih paketa o energiji i gasu.

“Tačno je da su uvedene sankcije BiH i ona neće učestvovati u donošenju odluka o pitanjima budžeta Evropske energetske zajednice i izvršenja budžeta u periodu od dve godine, osim ako u međuvremenu otkloni predmetne povrede”, rekao je Kopač.

Odluka o sankcijama doneta je krajem prošle godine, a EEZ je njen sadržaj objavila u četvrtak. Ranije je bilo nekoliko upozorenja da bi zbog kršenja međunarodnih pravila, BiH mogla biti kažnjena.

Među razlozima koji su inicirali donošenje te odluke navodi se da se samo u BiH od svih zemalja članica Energetske zajednice, kada su u pitanu naftni derivati, može još uvijek koristiti Euro 3, dok je evropski standard Euro 5.

Pročitajte još:

BiH dopušta veću količinu sumpora u naftnim derivatima kako bi podržala domaću proizvodnju u Rafineriji u Brodu.

Drugi razlog zbog kojih su uvedene sankcije je taj što nije usvojen zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosu i tržištu električne energije.

Naime, od 2017. godine je u proceduri taj zakon, ali je prošli saziv Saveta ministara entitetima poslao različite materijale, tako da nije došlo do usaglašavanja. Prema tom zakonu, planirano je da se nadležnost za pitanja gasa prebaci na Regulatornu komisiju za električnu energiju DERK.

Izvor: eKapija

Norveška kompanija investira u vetroparkove u Srbiji

19.01.2021

vetroparkovi — Photo-illustration: Unsplash (Xin)

Kompanija NBT, koja investira u vetroelektrane velike snage, postala je partner preduzeća WV International u razvijanju projekata vetroelektrana u Srbiji ukupne snage 800 MW. U zajedničkom saopštenju dve kompanije navodi se da će NBT, čije je sedište u Oslu, na srpskom tržištu nastupati pod imenom WV-NBT Srbija.

“Budući da stalno razmatra prilike za projekte na tržištima u razvoju, NBT je prepoznao Srbiju kao pouzdano okruženje za zelenu energiju i odlučio da udruži snage sa kompanijom WV Internešenal kako bi zajednički realizovali portfolio projekata”, navodi se u saopštenju.

Cilj je da se do 2026. godine pusti u rad 800 MW vetroelektrana, a prvih 168 MW će biti na mreži već 2023.

“WV International i NBT će razviti i izgraditi vetroelektrane u skladu sa međunarodnim standardima koji odgovaraju zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Ekvatorskim principima”, piše u saopštenju.

Vetroelektrane će značajno doprineti privrednom razvoju, doneti značajne poreske prihode, obezbediti do dve hiljade radnih mesta tokom izgradnje i imati trajan ekonomski uticaj čak i nakon završetka izgradnje.

Kako objašnjavaju, ovi projekti će značajno povećati udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije u Srbiji, što je jedan od najvažnijih ciljeva energetskog sektora Srbije.

Pročitajte još:

Preduzeće WV International, koje je ranije poslovalo pod imenom Vindvižen (Windvision), započelo je 2010. godine rad na projektima vetroelektrana u Srbiji. Oni su sada u naprednoj razvojnoj fazi i spremni su za realizaciju pod transparentnim, konkurentnim i adekvatnim tržišnim uslovima, koje će najavljeni sistem aukcija omogućiti.

WV Internešenal posluje u oblasti obnovljivih izvora energije skoro 20 godina i prisutan je u osam zemalja: Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Španiji, Maroku, Srbiji, Senegalu i Tunisu. Uspešno je realizovao preko 200 MW projekata vetroelektrana u Belgiji i Francuskoj, ishodovao dozvole za preko 800 MW, a zapošljava više od 50 ljudi.

NBT razvija projekte vetroparkova i upravlja ovim elektranama na tržištima u razvoju. Kompanija je osnovana 2004. godine, a najaktivnija je u Kini i Ukrajini.

Izvor: Beyond Communications Consulting

Čega su ljudi u EU, SAD i Kini spremni da se odreknu da bi doprineli borbi protiv klimatskih promena

19.01.2021

turisti_Atina_pogled — Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)

Prema anketi o klimatskim promenama koju je nedavno sprovela Evropska investiciona banka (EIB), svega 10 odsto Kineza i 19 odsto Evropljana spremno je da radikalno promeni životne navike u borbi protiv klimatskih promena, dok bi čak 27 odsto Amerikanaca to učinilo.

Evropljanima bi bilo lakše da se odreknu avio usluga (40 odsto u poređenju sa 43 odsto koliko je zabeleženo u Kini i 38 odsto u SAD), nego da prestanu da jedu meso, kupuju novu odeću, voze automobil ili koriste usluge video prenosa. Čak 39 odsto Evropljana i 38 odsto Amerikanaca izjavilo je da bi im najteže bilo da se odreknu svog automobila.

Međutim, 72 odsto Evropljana smatra da njihovo ponašanje može da doprinese smanjenju negativnih posledica klimatskih promena, dok 75 odsto Amerikanaca, 71 odsto Kineza i 67 odsto Evropljana kažu da je mala verovatnoća da će u narednom periodu koristiti javni transport zbog brige povodom koronavirusa.

Pročitajte još:

Anketa EIB-a bavila se istraživanjem stavova ljudi iz EU, SAD i Kine o klimatskim promenama, čega su spremi da se odreknu zarad očuvanja životne sredine i na koji način pandemija koronavirusa utiče na promenu načina putovanja i navika.

Kada je u pitanju avio transport, 37 odsto Kineza, 22 odsto Evropljana i 22 odsto Amerikanaca kaže da će i u narednim godinama izbegavati putovanja avionom zbog zagađenja životne sredine.

Kako bi smanjili emisiju štetnih gasova koju nastaje kod dalekih putovanja 42 odsto Evropljana kaže da će se opredeliti za odmor u svojoj ili obližnjoj zemlji, dok je 29 odsto Evropljana (u poređenju sa 29 odsto Kineza i 35 odsto Amerikanaca) izjavilo je da će nastaviti da putuje avionom kao i pre pojave pandemije.

Većina ispitanika (79 odsto Kineza, 67 odsto Amerikanaca i 58 odsto Evropljana) kaže da ih više brine mogućnost zaraze koronavirusom, nego njihov dugoročni uticaj na klimatske promene.

Međutim, oni ipak veruju da njihovo ponašanja može da pomogne usporavanju klimatskih problema, pogotovo mlađi ispitanici u odnosu na starije stanovnike Evrope i SAD-a, dok ta razlika nije zabeležena u Kini.

Potpredsednik EIB-a Ambrojz Fajole izjavio je:

“Period nakon završetka pandemije koronavirusa biće prilika da se napravi zaokret ka nisko-ugljeničnoj ekonomiji koja ne ugrožava životnu sredinu. Zeleni oporavak bi mogao da nam pomogne da dostignemo ciljeve u smanjenju emisije gasova staklene bašte koji se očekuju do 2030. godine. Ljudi širom sveta svesni su da mogu da doprinesu promenom svog ponašanja. Kao klimatska banka Evropske unije, naša uloga u EIB-u je da ubrzamo zelenu tranziciju kroz finansiranje čiste energije, održivog transporta i inovacija koji će omogućiti ljudima da promene svoje navike kako bismo se izborili sa klimatskim promenama.”

Pogledajte rezultate istraživanja za 30 zemalja OVDE.

Izvor: Evropska investiciona banka (EIB)

Mazut i ugalj u toplanama treba da zameni biomasa

19.01.2021

biomasa_olive_bone — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, razgovarala je sa predstavnicima Poslovnog udruženja “Toplane Srbije” o mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u zagrevanju stanova i plaćanju računa za tu uslugu prema utrošku toplote.

“Pred nama su ozbiljni projekti u oblasti toplotne energije, imamo veliki potencijal da povećamo korišćenje biomase u toplanama, a smanjimo učešće mazuta i uglja, jer će to značiti zdraviju životnu sredinu. Takođe, važno je da se konačno omogući da svi korisnici daljinskog grejanja imaju mogućnost da plaćaju toplotnu energiju po utrošku, kao i da vratimo institut ugroženog kupca toplotne energije. Ministarstvo priprema set novih i izmene postojećih zakona iz oblasti energetike i rudarstva, ali razmišljamo da u perspektivi imamo i poseban zakon o toplotnoj energiji”, rekla je Mihajlovićeva.

Pročitajte još:

Direktor Poslovnog udruženja ”Toplane Srbije” Dejan Stojanović informisao je potpredsednicu Vlade o ključnim pokazateljima funkcionisanja daljinskog sistema grejanja i inicijativama udruženja u vezi sa rešavanjem problema toplana i daljim razvojem ovog dela energetskog sektora.

“Imamo veoma visok stepen efikasnosti proizvodnog i distributivnog sistema za toplotnu energiju, što je potvrdila i Svetska banka, koja je svrstala Srbiju u srednji viši segment među tranzicionim zemljama”, rekao je Stojanović.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Naučnici na pragu da razviju jači i ekološki prihvatljiviji beton

19.01.2021

stone-concrete-beton — Foto-ilustracija: Pixabay

Betonska konstrukcija napravljena od standardnog cementa koja se izlaže morskoj vodi zahteva popravke i može podleći propadanju u roku od nekoliko decenija.

Ipak, u Italiji postoje betonske morske barijere koje su i dalje snažne nakon više od dva milenijuma. Istraživači su u debelim betonskim zidovima zatvorene nuklearne elektrane u Japanu pronašli retki mineral koji je obezbeđivao opstajanje rimskih betonskih morskih barijera više od 2.000 godina.

Prema istraživačima sa Univerziteta Nagoja, formiranje glinastog tobermorita povećalo je čvrstoću zidova postrojenja više nego trostruko u odnosu na njihovu projektovanu snagu i to tokom punog radnog veka objekta. Otkriveno je da su hidrati cementa i minerali koji formiraju stene reagovali na način sličan onome koji se dešava u rimskom betonu, značajno povećavajući čvrstoću zidova nuklearne elektrane. Ovakvo otkriće bi moglo da pomogne naučnicima da razviju jači i ekološki prihvatljiviji beton.

Pročitajte još:

Originalna betonska smeša iz rimskog perioda sadrži vulkanski pepeo. Istraživanja su pokazala da je beton korišćen u izgradnji morskih barijera preživeo toliko dugo jer morska voda koja prolazi kroz njega rastvara vulkanski pepeo i reaguje tako da se stvara mineral koji se naziva glinasti tobermorit. Budući da je aluminijum tobermorit kristal, beton čini hemijskii stabilnijim i čvršćim.

Iako ovo zvuči kao odlična ideja, stručnjaci kažu da je teško ugraditi aluminijum tobermorit direktno u savremeni beton. Naučnici su proizveli mineral u laboratoriji, ali ga nisu testirali na temperaturama višim od 70°C. Eksperimenti u laboratoriji su pokazali da vruće okruženje šteti čvrstoći betona, što je dovelo do propisa koji ograničavaju njegovu upotrebu na uslove u kojima je temperatura ispod 65°C.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Bagirov)

Inženjer zaštite životne sredine sa Univerziteta Nagoja Ipei Marujama koji je vršio istraživanja, dodao je da su njegove kolege i on otkrili da je aluminijum tobermorit nastao u betonskim zidovima nuklearnog reaktora kada su temperature bile u rasponu od 40-55°C i održavale na tom nivou 16,5 godina. Uzorci aluminijum tobermorita uzeti su iz nuklearne elektrane Hamaoka u Japanu, koja je radila od 1976. do 2009. godine.

Detaljne analize pokazale su da su vrlo debeli zidovi reaktora zadržali vlagu koja je reagovala sa mineralima poput portlandita u betonu. To je povećalo alkalni sadržaj zida i učinilo jone silicijuma i aluminijuma dostupnijima što je na kraju pomoglo u stvaranju glinastog tobermorita. Kako je Marujama objasnio, stvarne betonske konstrukcije daju više uvida za dugotrajnu upotrebu za razliku od kratkotrajnih eksperimenata sprovedenih u laboratoriji.

Tim naučnika se nada da će ovo otkriće poboljšati recepte za pravljenje cementa kako bi se dobio jači, dugotrajniji i ekološki prihvatljiviji beton.

Izvor: Građevinarstvo.rs

Kako možemo da smanjimo emisiju CO2 i zašto je to važno?

18.01.2021

co2-ugljen-dioksid-zagadjenje — Foto ilustracija: Pexels

Kina, zemlja sa najvećim emisijama gasova sa efektom staklene bašte na planeti (čak 28 odsto globalnih emisija CO2!), obavezala se još u septembru, da će do 2060. godine postati ugljenično neutralna. U prevodu to znači da će količina emisija CO2 koju proizvede biti ista kao količina emisija koju raznim aktivnostima smanji ili spreči. Ovo ambiciozno obećanje je dao predsednik Si Đinping tokom govora na 75. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Evropska unija je postavila još ambiciozniji cilj, a to je ugljenična neutralnost do 2050. godine. Ključno rešenje je da gusto naseljeni gradovi postanu održivi kroz renoviranje sistema za grejanje zgrada kako bi ispuštali što manje CO2.

Kako Kina planira da postigne ovo? Usvajanjem striktnijih mera i politka. Emisije CO2, prema kineskim predviđajnjima, dostići će svoj vrhunac pre 2030. godine, a Đinping je rekao da bi čovečanstvo trebalo da pokrene „zelenu“ revoluciju i ubrza put ka uspostavljanju zelenog razvoja i načina života koji podržava prirodu, kako bi sačuvao životnu sredinu i učinio planetu Zemlju boljim mestom za sve.

Pročitajte još:

Blokada koju je izazvao koronavirus, dovela je do smanjenja emisije CO2 od oko 25 odsto, samo do marta 2020. godine na teritoriji Kine. Međutim, nakon ublažavanja mera, emisije su vrlo brzo porasle, pa su već u maju uvećane za četiri do pet odsto na godišnjem nivou. Kao glavni izvori spominju se elektrane na ugalj, drumski i vazdušni saobraćaj. Kako dolazi do problema? Mi, ljudi, dovodimo do zagrevanja planete time što puštamo u atmosferu gasove koji dovode do efekta staklene bašte. Emisija ugljen-dioksida je skup svih gasova koji izazivaju efekat saklene bašte, a do kojih su doveli ljudi svojim aktivnostima tokom jedne godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Boitor)

Važno je da drastično i u najkraćem mogućem roku smanjimo emisije kako bismo izbegli pogubne efekte koje donose klimatske promene izazvane našim nesavesnim ponašanjem.

U proteklom periodu oboreni su mnogi rekordi, ali ne u pozitivnom smilsu – Antarktik je ove godine postigao najvišu temperaturu od kada se beleži merenje, tokom januara meseca.

Da bismo ostvarili preko potrebne pozitivne rezultate potrebno je menjati stil života i potrošačke navike. Postoje brojne efikasne metode koje možemo kao pojedinci da preduzmemo kako bismo smanjili svoju emisiju ugljen-dioksida. Smanjenje putovanja automobilima koji koriste fosilna goriva, pametnije korišćenje životnog prostora, prelazak na obnovljive izvore energije, zamena mlečnih proizvoda i crvenog mesa kad god je to moguće i odlučivanje za održivije proizvode, samo su neki predlozi koje možemo kao preduzeti da bismo doveli do boljitka naše planete.

Ipak, Vlade, institucije i kompanije treba da ulože najveći napor.

Pozitivan primer nam daje menadžment ProCredit banke koji je opredeljen za neprekidno unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine (Environmental Management System – EMS) u skladu sa zahtevima standarda ISO 14001:2015 i shodno tome obavlja aktivnosti, odnosno pruža finansijske usluge klijentima na održiv i ekološki način.

Kako ublažavanje posledica klimatskih promena sve više dobija na važnosti, ProCredit banka je dodatno smanjila vlastiti udeo emisija ugljen-dioksida tako što su smanjili emisiju CO2 za 19 odsto tokom 2019. godine.

Tome je najviše doprinelo ulaganje u solarne instalacije, čime se dodatno poboljšala energetska efikasnost poslovnih prostorija, kao i cilj da se nastavi sa ovakvim ulaganjima kako bi se postiglo poslovanje bez stvaranja emisija ugljen-dioksida do 2023 godine.

Jedna od akcija koju ova banka sprovodi je propisno odlaganje i sortiranje otpada. Stalnim prikupljanjem, praćenjem i uvidom u podatke o potrošnji, radi se na poboljšanju mogućnosti i revidiranju strategije i razvijanja Godišnjeg plana aktivnosti u svakom ProCredit prostoru. Na taj način sistematski sprovode mere ublažavanja uticaja na životnu sredinu.

Važna deo njihovog koncepta održivih finansija je pristup „zelenim“ finansijama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

To uključuje promociju finansijskih usluga klijentima sa ciljem poboljšanja i razvijanja njihovih aktivnosti na ekološki način. Na taj način oni teže ka prevazilaženju institucionalne i tržišne barijere prema „zelenim“ investicijama, dok istovremeno podržavaju ekonomski prosperitet koji je praćen smanjenjem potrošnje resursa, otpad, zagađenje i emisije CO2. Imajući u vidu štetan uticaj motornih vozila na okruženje, banka je omogućila zaposlenima korišćenje električnih vozila, a za njihovo napajanje instalirani su solarni punjači koji su dostupni i građanima, potpuno besplatno. Za duža putovanja, zaposlenima je na raspolaganju hibridna flota.

Aktuelno pitanje poslednjih meseci u Srbiji je borba za bolji kvalitet vazduha. Na sajtu Grada Beograda od petka se može pogledati Plan za kvalitet vazduha koji se donosi za narednih deset godina, sa presekom u narednih pet godina, kao i kratkoročne i dugoročne mere kada je u pitanju rešavanje problema zagađenja vazduha.

Iz uprave Grada naglasili su da je zatvorena deponija Vinča koja je u poslednjih 50 godina emitovala četiri milijarde kubika metan gasa u atmosferu i da će se on sada koristiti za zagrevanje.

Iako imamo utisak da naše individualno ponašanje nema veliki uticaj na globalno rešavanje problema, moramo promeniti taj način razmišljanja. Krenimo sa malim izmenama, pokrenimo druge i na taj način ćemo malo po malo promeniti čitavo društvo i svest našeg okruženja. Pozitivni primeri su svuda oko nas, pa tako velike kompanije pokazuju ispravan put manjim, dajući im time dodatni vetar u leđa prilikom rešavanja problema koji će nam dozvoliti da ponovo dišemo „punim plućima“.

Jovana Canić

Trepča: Sprečeno dalje izlivanje jalovine, očekujemo izveštaje o eventualnim posledicama na ekosistem

18.01.2021

Rudnik_Trepča_Zvečan — Foto: Wikipedia/Sima 90

Kombinat „Trepča“ saopštio je da je usled, pre svega, ekstremno loših atmosferskih uslova došlo do probijanja nasipa na deponiji za odlaganje jalovine flotacije u Leposaviću i izlivanja u reku Ibar. Ističu da je zaustavljeno širenje pukotine i dalje izlivanje pomenutog materijala. O eventualnim posledicama na ekosistem očekujemo izveštaje nadležnih organa u oblasti vodoprivrede, pre svega vezanih za analizu vode u reci Ibar, navode iz „Trepče“.

Kako se navodi u saopštenju, juče je usled, pre svega, ekstremno loših atmosferskih uslova, došlo je do probijanja gornjeg nasipnog dela brane u dužini od 2,5 do 3 metra, na deponiji za odlaganje jalovine flotacije u Leposaviću.

„Tom prilikom došlo je do izlivanja, po našoj proceni, oko 500 metara kubnih površinske vode i oko 50 metara kubnih muljevitog materijala – jalovine u vodotok reke Ibar„, ističu iz „Trepče“.

Naglašavaju da je „pravovremenom intervencijom radnika i rukovodstva u flotaciji u Leposaviću zaustavljeno je širenje pukotine i dalje izlivanje pomenutog materijala“.

„Odmah je pristupljeno i sanaciji pomenutog prostora uz upotrebu utovarno-transportne mehanizacije „Trepče“, kao i ojačavanju kompletne dužine gornjeg dela jalovišta. U toku jučerašnjeg i današnjeg dana na teren su izlazile i nadležne inspekcijske službe iz opštine Leposavić i regiona Mitrovice, kao i nadležni inspektori iz „Nezavisne komisije za rudne i minerale“ iz Prištine“, kaže se u saopštenju.

Pročitajte još:

Navode i da sanacija, započeta u jučerašnjim popodnevnim časovima, se privodi kraju i očekuje se, najkasnije do sutra ponovno pokretanje proizvodnje u flotaciji Leposavić.

„O eventualnim posledicama na ekosistem očekujemo izveštaje nadležnih organa u vodoprivrede, pre svega vezanih za analizu vode u reci Ibar. Takođe, i ekološka služba „Instituta Trepče“ pristupila je uzorkovanju vode reke Ibar po standardnim procedurama koje se primenjuju u „Trepči“, u okviru stalnog monitoringa svih ekoloških parametara“, zaključuje se u saopštenju.

Inspektori odmah izašli na teren

Inspektori Agencije za zaštitu životne sredine u Raški i Mataruškoj Banji kontrolišu eventualni dolazak jalovišta iz Leposavića, potvrdio je za RTS direktor kraljevačkog Zavoda za zaštitu životne sredine Aleksandar Macan. Direktor gradskog „Vodovoda“ Saša Protić kaže da nema mesta panici i da je voda za piće bezbedna u ovom trenutku.

Navode da talas sa eventualnim količinama opasnih materija iz jalovošta još nije blizu Kraljeva.

Izvor: RTS

Bele rode na zimovanju u Srbiji

18.01.2021

Foto Dusan Petrovic (2) — Foto: Dušan Petrović

Poslednjih godina Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prima pozive od zabrinutih građana koji zahtevaju da se bele rode koje tokom zimskih meseci borave u Srbiji zbrinu.

Tako je i ove zime.

U Leskovcu su trenutno njih tri, u Zrenjaninu jedna, a u okolini Beograda najmanje četiri bele rode.

U gotovo svim slučajevima rode su viđene dok odmaraju na poljima, na krovovima kuća i drugih objekata, ili na stubovima za prenos električne energije.

Bele rode su prave selice koje već krajem leta odlaze put Afrike, a u naše krajeve vraćaju se tokom marta. Razlog za njihovu, kao i za seobu većine ptica selica, jeste nedostatak hrane tokom hladnog dela godine.

Pročitajte još:

Omiljen plen roda, vodozemci, gmizavci i insekti nisu im dostupni u jesenjim i zimskim mesecima. Međutim, rode uspevaju da im nađu zamenu.

Kako su nam saopštili iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ornitolozi decenijama unazad prate bele rode koje uspešno prezimljavaju u Evropi. Ove graciozne ptice naučile su da pronađu drugačije izvore hrane, pa se u nedostatku uobičajenog plena love glodare na poljima ili hranu traže na deponijama.

„Primera radi, u Španiji zimuju hiljade roda koje nalaze bogatu trpezu na smetlištima. I u Srbiji rode često posećuju deponije pored većih gradova“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje:

„Brižni građani prvo pomisle da je ptica povređena i da nije sposobna da odleti na jug, zatim da joj je hladno i da nema šta da jede. Mi ih umirujemo i objašnjavamo da je to prirodan proces i da rode treba zbrinuti samo u slučajevima kada ih je život zaista u opasnosti. Tada se obraćamo zavodima za zaštitu prirode čiji je to posao“.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluju na građane da im dojave za bele rode koje viđaju, te da ih bez dozvole i prisustva stručnih institucija ne hvataju i uznemiravaju jer time mogu da dovedu do iscrpljivanja ili povređivanja ptica.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

ENV.net – Cirkularna ekonomija i klimatske promene

18.01.2021

money-pare-novac-poljoprivreda-zarada-zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Rezultati realizovanog regionalnog projekta za unapređenje politika o zaštiti životne sredine obuhvataju jačanje interakcija među pojedinim akterima kao što su organizacije civilnog društva, mediji, lokalne zajednice, donosioci odluka i politika.

Treći ciklus projekta “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372) – ENV.net3 realizovan je u periodu od decembra 2017. do decembra 2020. godine.

Tokom tri godine, poznati partneri iz prethodna dva ciklusa ENV.net projekata koji su uspešno realizovani od 2012. do 2016. godine, koristili su resurse, znanje i iskustvo u izgradnji jake mreže koja predstavlja jedinstvenu snagu u zagovaranju i unapređivanju politika kroz davanje prava i mogućnosti građanstvu da se njihov glas čuje.

Tokom posledneg trećeg ENV.net ciklusa partneri su radili na jačanju veza koje su napravljene među različitim zainteresovanim stranama u zemljama koje su u procesu priključivanja EU, kako bi se skrenula pažnja medija i donosilaca odluka na ključna pitanja vezano za životnu sredinu.

Pročitajte još:

U trogodišnjem periodu ispunjen je cilj ENV.net3 projekta vezano za doprinos unapređivanju politika zaštite životne sredine u skladu sa standardima EU, u smislu jačanja interakcija među pojedinim akterima u zaštiti životne sredine, kao što su organizacije civilnog društva, mediji, lokalne zajednice, donosioci odluka i politika. Zajedničkim akcijama ispitivane su potencijalne mogućnosti za stvaranje boljeg tehničkog i finansijskog okruženja za razvoj partnerstva i zajedničko delovanje svih zainteresovanih strana. Postignuti rezultati i višegodišnje regionalno partnerstvo dovelli su do jačanja profila ENV.net kao vodeće mreže koja povezuje različite učesnike u zaštiti životne sredine na Zapadnom Balkanu i Turskoj, u odnosu na EU.

Pored Ambasadora održivog razvoja i životne sredine partneri na projektu su šest organizacija iz zemalja Zapadnog Balkana i dve organizacije iz EU: 4X4X4 Balkan Bridges, Advocacy Training and Resource Center, Green Home, Lir Evolution, TEMA – the Turkish Foundation for Combating Soil Erosion, for Reforestation and Protection of Natural Habitats, European Environmental Bureau (EEB) i Foundation Punto Sud.

Kružna ekonomija obuhvata ali i prevazilazi upravljanje otpadom

Možda najveći uspeh projekta je pokretanje diskusije vezano za cirkularnu ekonomiju u regionu, kao i intenziviranje aktivnosti vezanih za klimatske promene. Aktivnosti koje su se odnosile na razmenu iskustva sa partnerima iz EU zemalja bile su prilagođene situaciji uzrokovanoj pandemijom koronavirusa, pa je tako virtuelna tura planirana za iskustvo Italije u cirkularnoj ekonomiji organizovana od strane Punto Sud partnera iz Italije, a iskorišćena je i na vrlo produktivan način posebna mogućnost konsultativnog virtulenog sastanka sa predstavnicima EU, u organizaciji EEB, partnera iz Belgije.

Takođe, realizovano je učešće ENV.net predstavnika na konferenciji potpisnika UN Konvencije o klimatskim promenama. Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su, pored toga, učestvovali i na naučnim i stručnim konferencijama, predstavljajući rezultate projekta ENV.net (kao što je Peti evroazijski simpozijum o upravljanju otpadom, gde je Prof. Dr. Ađelka Mihajlov, tematski ekspert na ENV.net projektu u Srbiji, predstavila rad „Cirkularna ekonomija prevazilazi upravljanje otpadom”). Prihvaćen je novi rad koji će biti prezentovan 2021. godine na međunarodnoj konferenciji u Atini (“Komunikacija i upravljanje”), baziran na istraživanju koji su Ambasadori održivog razvoja u saradnji sa Medija arhivom Ebart, realizovali tokom trajanja ENV.net3 projektnog ciklusa za neksus pitanja životne sredine – mediji, predstavljajući alate građanske nauke.

Dodatno, na Univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu, kao i na sastancima eko-školskih koordinatora, predstavnicima različitih obrazovno-vaspitnih institucija uključenih u program Eko-škole, održana su predavanja studentima, učenicima i nastavnicima o osnovama cirkularne ekonomije i klimatskim promenama, podstičući njihove reakcije i spremnost na delovanje.

Eko-škole iz desetak gradova iz Srbije imale su priliku da ugoste izložbe “Život smeća” i “Osvajanje obnovljivih izvora energije”

Cirkularna ekonomija je jedna je od glavnih tema ovog ciklusa ENV.net projekta. Uvođenjem cirkularne ekonomije u različite segmente i prema različitim zainteresovanim stranama, doprinelo se boljem razumevanju pojma i koncepta i daljoj promociji prelaska sa linearne na tzv. “kružnu ekonomiju” u različitim lokalnim zajednicama.

U tome su u Srbiji posebnu ulogu odigrale Eko-škole i organizacije civilnog društva, kroz šemu subgrantova u okviru ENV.net projekta. Četiri organizacije: Zlatiborski krug iz Čajetine, Planeta iz Sombora, Eko-musketari iz Beograda i Centar ekspertize za prirodne i ekonomske resurse iz Beograda, u saradnji sa Eko-školama u svojim lokalnim zajednicama, razvijali su odnose sa donosiocima odluka i predstavljali dosadašnje rezultate rada u promociji koncepta cirkularne ekonomije i svoje napore u borbi protiv klimatskih promena. Subgrantovi su dodeljeni organizacijama civilnog društva koje su imale zajedničke aktivnosti sa Eko-školama iz svojih sredina, a one su odabrale za teme cirkularnu ekonomiju, klimatske promene ili praćenje napretka u razvoju politika u oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, u okviru subgrantova, zajedno sa Ambasadorima održivog razvoja, urađena je analiza politika/regulativa koje se odnose na životnu sredinu i klimatske promene u Srbiji i prikazana u obliku monitoring matrice, koja može da posluži u daljem radu na uspostavljaju održivog i integralnog sistema zaštite životne sredine, uključujući sve aktere i zainteresovane strane.

Duže upotrebljavani resursi smanjuju količinu otpada

Analiza “Cirkularna ekonomija u Srbiji – započet proces” nastala je u procesu izrade metodologije za ocenu stanja cirkularne ekonomije u Zapadnom Balkanu i Turskoj, kroz projekat ENV.net3.

Autori prof. dr Anđelka Mihajov, Aleksandra Mladenović i Filip Jovanović, u okviru ove analize (koja je urađena kao kompilacija ograničenog broja raspoloživih informacija), termin cirkularna ekonomija shvataju na sledeći način: Cirkularna ekonomija je ekonomija u kojoj se vrednost proizvoda, materijala i resursa održava u ekonomiji što je duže moguće, a stvaranje otpada se minimizira.

To je u suprotnosti s „linearnom ekonomijom“ koja se zasniva na modelu proizvodnje i potrošnje „uzmi, koristi i odbaci“. Tako je nastao i prvi izveštaj o cirkularnoj ekonomiji, predstavljen na prvoj regionalnoj konferenciji o cirkularnoj ekonomiji održanoj u novembru 2018. godine u Beogradu, gde su predstavljeni svi dosadašnji akteri u pocesu uvođenja cirkularne ekonomije u Srbiji, od međunarodnih organizacija, nacionalnih i lokalnih donosilaca odluka, do organizacija civilnog društva i naravno privrednih subjekata koji su deo, ili čitavu proizvodnju, bazirali na principima cirkularne ekonomije.

Sledeći izveštaji o napretku daljeg razvoja cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, predstavljeni su na još dve regionalne konferencije održane u Albaniju, u Tirani i poslednjoj virtuelnoj konferenciji gde su domaćini bili partneri iz Turske.

Partneri Ambasadora održivog razvoja i životne sredine u kampanji zagovaranja tokom projekta ENV.net3 na teme cirkularna ekonomija i klimatske promene bili su Francuski institut u Srbiji, lokalne zajednice, EU convent u Srbiji i naravno Eko-škole.

ENV.net3 projekat i projekat „Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena!“ ukrstili su svoje puteve i zajedničkim snagama pokušali da ukažu na probleme klimatskih promena, podignu svest o postojanju ovog globalnog problema i pokrenu na aktivnosti građanstvo, privredu, javne ustanove i donosioce odluka.

Predstavljen je “zeleni rast” kao nova prilika za razvoj, kroz promociju jednostavnih i operativnih rešenja koja svaki građanin ili privredni subjekt, donosilac odluka ili organizacija civilnog društva, mogu da primene i da se na svoj način bore protiv klimatskih promena.

Eko-škole iz desetak gradova iz Srbije imale su priliku da ugoste izložbe “Život smeća” i “Osvajanje obnovljivih izvora energije” i podstaknu lokalne donosioce odluka na akcije koje će voditi ka unapređenju životne sredine i ublažavanju klimatskih promena.

Zajedno sa Nacionalnim konventom u Srbiji, istaknuta je potreba da se podrže sve inicijative koje Srbiju približavaju realizaciji koncepta cirkularne ekonomija.

Nadležnom Ministarstvu zaštite životne sredine predloženo je donošenje inovirane Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, koja bi uz Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom, strateški zaokružila sve oblasti od značaja za cirkularnu ekonomiju.

Izvor: Ambasadori održivog razvoja i životne sredine

Ovaj projekat finansira Evropska unija

Stavovi izraženi u ovom članku ne odražavaju stavove Evropske komisije

Predstavljena moguća rešenja revitalizacije i očuvanja od erozije plaže na Adi Bojani

18.01.2021

ada_bojana_ulcinj_pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay

Na pres konferenciji koja je održana u petak u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma predstavljena je Studija očuvanja i revitalizacije plaže na Adi Bojani sa predlozima rešenja.

Pres konferenciji su prisustvovali prof. dr Ratko Mitrović, ministar ekologije, prof. dr Danilo Mrdak, državni sekretar za ekologiju, Dragoljub Marković, pomoćnik direktora JP Morsko dobro, a Studiju je predstavio prof. dr Sava Petković, koji je i njen autor.

O eroziji na Adi Bojani se govori duži niz godina, ali do sada nisu sprovedena adekvatna istraživanja na osnovu kojih bi se predložile odgovarajuće mere za sanaciju.

U Studiji očuvanja i revitalizacije se na osnovu postojećih i prikupljenih podataka konstatuje početno stanje, promene koje su se dogodile u dosadašnjem periodu i aktuelni procesi, utvrđuju mesta erozije i taloženja peska sa procenom količina, prepoznaju pravci transporta pod uticajem talasa/vetrova iz različitih pravaca, predlaže izrada sintetičkog prikaza kretanja nanosa peska na plaži Ade Bojane, na osnovu kojeg Studija daje predloge i preporuke za preduzimanje daljih dugoročnih mera na očuvanju, ali i revitalizaciji plaže na Adi Bojani.

Pročitajte još:

Revitalizacija plaže na Adi Bojani, odnosno vraćanje nekadašnje širine plaže, se može postići samo nasipanjem velikih količina peska na obalu. Te količine peska je moguće dobiti bagerovanjem morskog dna, korišćenjem posebnih brodova koji izvlače pesak sa odgovarajuće lokacije i posebnim „topovima“ izbacaju pesak na obalu. Da bi se nasuti pesak zadržao na plaži, potrebno je izgraditi zaštitne objekte (napere).

U Studiji su predložene tri varijante rešenja revitalizacije plaže na Adi Bojani.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jovana Askrabić)

· Varijanta 1: Izgradnja napera na zapadnom kraju plaže i nasipanje oko 250 000 m3 peska na erodiranu obalu
· Varijanta 2: Izgradnja dva napera, na zapadnom i istočnom kraju plaže i nasipanje oko 220 000 m3 peska na erodiranu obalu.
· Varijanta 3: Izgradnja dva napera, na zapadnom i istočnom kraju plaže, izgradnja podvodnog praga i nasipanje oko 220 000 m3 peska na erodiranu obalu.

Prof. Petković sa svojim timom je u Studiji budućem projektantu predložio Varijantu 2 kao rešenje revitalizacije plaže na Adi Bojani. Ovim rešenjem bi se obezbedila dužina plaže oko 630 m, a prosečna širina oko 75 m. Ukupna količina kamena za izgradnju dva napera, dužine 340 i 270 m iznosi oko 34 000 m3. Gruba procena cene radova za predloženu varijantu rešenja iznosi oko 3.500.000 evra.

Na osnovu predstavljene Studije, potrebno je uraditi recenziju rešenja, nakon čega slede obimni istraživački radovi i priprema projektne dokumentacije za sprovođenje optimalnog rešenja kojem prethodi tenderska procedura.

Ministar ekologije, prof. Mitrović ukazao je da Studija predstavlja dobru osnovu za vršenje istražnih radova i analiza za dobijanje optimalnog rešenja koje bi, pre svega, moglo da se napravi urbanistički „elegantnije“ i koje ne bi narušilo estetsku dimenziju ovog veoma značajnog dela obale.

Prof. Petković je, prilikom razmene mišljenja sa ministrom Mitrovićem, potvrdio da je jedan od ključnih uzroka trenutne situacije na Adi Bojani izgradnja tri hidroelektrane na reci Drim koje su sprečile smanjenje količina nanosa koji su prirodno prihranjivali Adu Bojanu i balansirali odnošenje plaže pod uticajem morskih talasa.

„U proteklih pola veka površina plaže na Adi Bojani je smanjena za oko 42 hektara”, izjavio je prof. Petković.

Odgovarajući na pitanja novinara, prof. Petković je ukazao da u ovom trenutku nije moguće proceniti dužinu trajanja radova u okviru predloženog rešenja (Varijanta 2). Takođe, predočio je da je u međuvremenu pripremljen projekat hitnih interventnih mera koje treba privremeno da zaustave eroziju plaža na Adi Bojani, makar za predstojeću letnju sezonu.

„Ako iz bilo kog razloga (ekonomska kriza, pandemija koronavirusa) nije moguće realizovati trajno rešenje revitalizacije zapadnog dela plaže na Adi Bojani, neophodno je barem izgraditi klasičan naper od kamena, na zapadnom kraju plaže. Konstrukcija napera će sprečavati dalje odnošenje peska sa Ade Bojane u pravcu Velike plaže. Kako se na obali nalazi deponija od oko 80.000 m3 izbagerovanog peska, moguće je od ovog peska formirati neku plažu manjih dimenzija“, izjavio je profesor Petković.

Državni sekretar za ekologiju, prof. Danilo Mrdak, saopštio je da je sada prioritet uspešna realizacija projekta hitnih mera, kako bi se erozija zaustavila što je više moguće i delimično revitalizovala plaža u pripremi za letnju turističku sezonu.

„Ministarstvo će učiniti sve da u skladu sa zakonom ubrza administrativne procedure i isprati sprovođenje projekta hitnih mera, ali i pripremne aktivnosti za realizaciju dugoročnih rešenja za sanaciju erozije plaže na Adi Bojani“, rekao je prof. Mrdak.

Dragoljub Marković iz JP Morsko dobro informisao je javnost o dinamici sprovođenja projekta hitnih mera, odnosno da je sprovedena tenderska procedura i odabran izvođač radova, i da se tokom naredne sedmice očekuje potpisivanje ugovora i otpočinjanje radova. Ukazao je i na potrebu uspostavljanja monitoringa procesa na ovom području, kako bi se moglo uporediti stanje, odnosno, efikasnost hitnih mera.

Izvor: Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma

Stigao prvi deo pomoći PKS ugroženim građanima na jugu Srbije

18.01.2021

Domaćinstvima u planinskim selima opština Lebane i Medveđa, pogođenim poplavama i ledenim talasom, počelo je dopremanje paketa namirnica, prvog dela pomoći koju je obezbedila Privredna komora Srbije, dok će agregati za struju i terenska vozila u Regionalnu privrednu komoru Leskovac stići polovinom sedmice.

Privredna komora Srbije donirala je 10 miliona dinara za stanovništvo u opštinama Lebane, Medveđa, Bojnik, Vlasotince i Leskovac, a od dela pomoći obezbeđeno je stotinu paketa namirnica, 40 agregata za struju, tri terenska vozila za domove zdravlja, kako bi lekarske službe mogle da dospeju do zavejanih sela.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež posetiće sledeće nedelje ugrožena područja na jugu Srbije, gde je situacija veoma teška.

Pročitajte još:

„Veliki problem je doći do domaćinstava u više od 40 sela, koje je nezapamćeni ledeni talas ostavio bez struje“, kaže Goran Jović, direktor RPK Leskovac i navodi da su u planinskim selima u Lebanu i Medveđi uništene elektromreže, van funkcije je više od 45 trafo stanica, polomljeno je i oboreno oko tri stotine bandera, uništeno oko 200 kilometara seoskih puteva, voćnjaka, malinjaka i stotine hektara šume.

Podršku u otpremanju paketa namirnica daju ekipe lokalnih samouprava, Kluba ljubitelja terenskih vozila 4×4 Justinijana prima iz Lebana, dok timovi Elektrodistribucije Leskovac na terenu danonoćno saniraju štetu.

Izvor: PKS

Podnete prijave zbog nezakonitog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu

18.01.2021

unnamed (1) — Foto: Ministarstvo zaštite životne

Nakon poziva upućenog inspekciji Ministarstva zaštite životne sredine da se sa obale reke Lepenice, na području grada Kragujevca, nezakonito odlaže velika količina otpadnog mulja u reku, ministarstvo je odmah reagovalo i poslalo republičkog inspektora na teren.

Posle izvršenog uviđaja inspektor je obavestio nadležne službe grada Kragujevca, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem. Službe su u pratnji službenika MUP-a izašle na teren, gde su nakon izvršenog uviđaja i sačinjenog zapisnika podnele prijave protiv odgovornih lica.

Povodom ekološkog zločina na reci Lepenici reagovala je i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i poručila da u ovakvim slučajevima nema povlašćenih, niti zaštićenih.

“Prošlo je vreme kada su ovakvi postupci bili tolerisani ili su prolazili nekažnjeno. Današnji primer bahatosti i neodgovornog odnosa prema životnoj sredini i našim rekama zaslužuje najstrožu kaznu, koja treba da posluži kao primer svima koji ubuduće pomisle da otpadni materijal odlože u reku”, istakla je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je navela da očekuje da odgovorna lica budu najstrožije kažnjena i dodala da je za adekvatno reagovanje u ovakvim situacijama izuzetno važna koordinacija svih nadležnih institucija, što se, kako je navela, u slučaju Lepenice pokazalo kao ključno.

“Ulažemo velika sredstva i napore kako bi zaštitili naše reke, a ovakvi postupci pojedinca su nedopustivi. Pozivam sve građane da čuvaju životnu sredinu i da prijave svaki nezakonit čin koji dovodi do njenog narušavanja”, rekla je ministarka Vujović.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Pred Srbijom važna odluka o okretanju novim izvorima energije

18.01.2021

mhe-mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da je pred našom zemljom fundamentalna odluka o okretanju novim izvorima energije i da će se na tome raditi kroz pripremu strategije razvoja energetike Srbije do 2050. godine i nacionalnog plana za energetiku i klimu, koji će podrazumevati usklađivanje sa svim međunarodnim standardima.

“Niko neće za deset godina ugasiti termoelektrane, posebno ako su dominantne u proizvodnji struje kao u Poljskoj, ali moramo biti svesni da će Srbija posle 2050. godine, ako ne ugasi elektrane na najnekvalitetniji ugalj lignit, morati godišnje da plaća 900 miliona evra ili milijardu evra”, rekla je Mihajlovićeva.

„Zbog toga ćemo ići u tri pravca, jedan je da se osnuje Uprava za energetsku efikasnost i pomogne privrednim subjektima i domaćinstvima da u narednih pet godina zamene prozore i vrata i tako smanjimo potrošnju energije koja je u Srbiji veća četiri do pet puta od proseka u EU. Drugi pravac će biti razvoj srednjih i velikih hidroelektrana koje treba da gradi EPS. Razmišlja se o hidroelektranama na Bistrici, u gornjem toku Drine i možda manjoj reverzibilnoj na Dunavu. Reč je o investicijama vrednim četiri-pet milijardi evra, a to bi sa obnovljivim izvorima obezbedilo energetsku sigurnost“, navela je Zorana Mihajlović u intervjuu za Novinsku agenciju “Beta”.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, biomasa nije dovoljno iskorišćena, jer postoji jedna elektrana-toplana i započeto je još pet, a suština je u tome da većina toplana u Srbiji može da koristi biomasu.

„Četvrti pravac je izgradnja gasnih elektrana koje bi proizvodile i struju i toplotu. Svi ti izvori energije bili bi fleksibilni i „uskakali“ bi u sistem kada je potrebno i mogli bi da obezbede i izvesne količine struje za plasman van granica“, rekla je Mihajlovićeva.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije

17.01.2021

brojila_elektrodistribucija — Foto-ilustracija: Pixabay

EPS Distribucija je prošle nedelje najavila da će svojim potrošačima, u skladu sa Zakonom o energetici početi da šalje ugovore o preuzimanju električnih brojila i ostale priključne opreme, jer ona spadaju u deo distributivnog sistema, navode u tom preduzeću za Novu ekonomiju. Iz organizacija za zaštitu potrošača apeluju na građane da ne pristanu na to i da se ne odriču priključne opreme koju su sami platili.

„Ja smatram da je to štetan i jednostran ugovor i da je to nepoštena poslovna praksa jer u ugovoru (koji se nudi korisnicima) nedostaje pravična nadoknada za ustupanje privatnog vlasništva“, kaže za Novu ekonomiju predsednik i osnivač novosadskog Udruženja za zaštitu prava potrošača Prosperitet inženjer Radomir Ćirilović.

On navodi da je svojevremeno za uvođenje struje u kuću moralo da se plati 1.500 nemačkih maraka za takozvanu „energetsku saglasnost“, koja je uključivala tehničku dokumentaciju, razvodni orman, određeni presek kabla, određenu amperažu osigurača i strujno brojilo.

Pročitajte još:

„(Preuzimanjem brojila) oni će zapravo preuzeti moje vlasništvo, vaše vlasništvo“, smatra Ćirilović, i ocenjuje da su“ svi problemi lako oborivi na sudu, a u korist potrošača“.

Ćirilović smatra i da EPS ne može da preuzima brojila i opremu od korisnika pod pretnjom da će potrošači biti „odgovorni za njihovo održavanje“, jer na taj način EPS „zanemaruje Zakon o metrologiji“, koji ga kao energetski subjekat „obavezuje da se stara o svim brojilima“.

„Zakon o metrologiji kaže da o svim mernim uređajima, počev od pijačne vage do električnog brojila, gasomera, mora da se stara imalac, vlasnik ili korisnik mernog uređaja“, podseća Ćirilović.

To prema njegovim rečima znači i da EPS ne mora da bude vlasnik brojila da bi se starao o njemu, jer je prema zakonu takođe dužan da vrši njegovo baždarenje.

Važeći pravilnik propisuje da električno brojilo mora da se baždari svakih 12 godina, a evidenciju o baždarenju, po istom zakonu, mora da vodi energetski subjekat.

Dodao je i da da se na brojilima nalaze tri državne plombe koje korisnik ne sme da dira i da „milioni brojila u Srbiji nisu baždareni jer to zahteva dosta novca“.

„U Srbiji elektrodistribucija protivzakonito vrši svoju delatnost zato što meri i obračunava utošak električne energije na neispravnim brojilima“, napominje Ćirilović.

Sa idejom o preuzimanju brojila i ostale opreme od strane EPS Distribucije ne slažu se ni u Organizaciji potrošača Efektiva.

„Oni bi to da uzmu besplatno, hajde da vidimo zašto, zbog čega se to preuzima, šta je korist za potrošače i šta je eventualno šteta (za EPS Distribuciju)“, kaže za Novu ekonomiju direktor Efektive Dejan Gavrilović.

Prema njegovim rečima, cilj EPS-ove akcije se nigde ne objašnjava, niti se komunicira sa ljudima, nego im je ponuđen ugovor da im se oprema preda u trajno vlasništvo, pozivanjem na Zakon o energetici.

„U redu, ako postoji zakon, što onda šaljete ugovore, što samo ne preuzmete (opremu)“, upitao je Gavrilović.

Efektiva je takođe pozvala građane da ne potpisuju ugovor koji im EPS distribucija pošalje radi preuzimanja priključne opreme.

EPS: Priključna oprema je deo distributivne mreže

U odgovoru Elektroprivrede Srbije Novoj ekonomiji kažu da prema Zakonu o energetici, brojilo za električnu energiju, merno razvodni orman u kojem se ono nalazi, priključni vod, instalacije i oprema u merno razvodnom ormanu predstavljaju deo distributivne elektro-energetske mreže.

Zakon o energetici je definisao da svi ti uređaji treba da budu u vlasništvu operatera distributivnog sistema najkasnije do kraja 2020. godine,

„U skladu za Zakonom o energetici, EPS Distribucija kao operator distributivnog sistema u Srbiji dužna je da od korisnika preuzme merne uređaje, merne ormare, priključni vod i instalacije, jer čine deo mreže“, kažu u EPS-u.

U odgovoru se dodaje da korisnici nemaju nikakve troškove tokom tog preuzimanja, kao i da je cilј akcije „objedinjavanje kompletne elektrodistributivne mreže i rasterećenje korisnika od budućih troškova održavanja“, u skladu sa Zakonom o energetici.

„Postojeći merni uređaji su i do sada bili, a i u buduće će biti, sukcesivno, zamenjivani savremenijim uređajima, u skladu sa važećim tehničkim propisima“, poručuju iz EPS-a.

Naglašavaju da će svako ko ne potpiše ugovor o preuzimanju priključne opreme biti odgovoran za njihovu funkcionalnu ispravnost.

Napominju da unutrašnje instalacije ostaju kao i do sada u vlasništvu korisnika, kao i da potrošači u slučaju da žele da promene snabdevača strujom, neće imati „bilo kakvih novih troškova vezanih za merni uređaj“.

Snabdevači, kako objašnjavaju, po pravilu svugde u svetu koriste jedinstvenog distributera.

Autor: Čedomir Savković

Portugal zatvorio pretposlednju elektranu na ugalj

17.01.2021

termoelektrane — Photo-illustration: Unsplash (Ivo Lukacovic)

Termoelektrana na ugalj Sines prestala je da radi i sada je u Portugalu ostala samo još jedna koja će, kako je planirano, biti zatvorena u novembru.

Portugalska energetska kompanija EDP objavila je u julu 2020. da će termoelektranu Sines od 1.296 MW zatvoriti dve godine ranije, odnosno 2021. Prvobitno je bilo planirano da Sines bude zatvoren 2030. godine.

Tada je rečeno da takva odluka predstavlja „deo strategije za dekarbonizaciju EDP grupe“ i da je doneta u uslovima kada proizvodnja energije sve više zavisi od obnovljivih izvora.

Odluka EDP da ubrza postepeno napuštanje uglja bila je „prirodna posledica procesa energetske tranzicije, u skladu sa evropskim ciljevima za ugljeničnu neutralnost“ i portugalskim nacionalnim energetskim i klimatskim planom kojim se akcenat stavlja na obnovljive izvore, navela je kompanija u saopštenju.

“Sada je u ovoj zemlji ostala samo još jedna elektrana na ugalj, Pego, čije je zatvaranje planirano u novembru”, kažu borci za čistiju prirodnu sredinu.

Kada i Pego bude zatvoren, Portugal će postati četvrta zemlja u Evropi koja je potpuno izbacila ugalj iz proizvodnje struje, posle Belgije (2016.), Austrije i Švedske (2020.), pokazuju podaci ekološke nevladine organizacije Evropa bez uglja.

Pročitajte još:

Borci za zaštitu životne sredine pozdravili su potez Portugala i istakli da je Sines do sada bio zaslužan za, u proseku, 12 odsto ukupne emisije gasova sa efektima staklene bašte u zemlji.

„Za četiri godine Portugal je od ‘grube’ strategije izbacivanja uglja do 2030. stigao do konkretnih planova da se to ostvari do kraja 2021. Zatvaranje Sinesa pre nego što je očekivano pokazuje da kada se zemlja obaveže na čistu energiju, tranzicija ide veoma brzo“, rekla je direktorka Evrope bez uglja Katrin Gutman.

Ona je rekla i da zemlje poput Nemačke, Češke i Poljske, koje su se obavezale ili će razmotriti postepeno napuštanje uglja znatno posle 2030, treba da postave ambicioznije ciljeve.

Pored Portugala, očekuje se da još pet evropskih zemalja do 2025. prestane da proizvodi energiju iz uglja – Francuska (2022.), Slovačka (2023.), Velika Britanija (2024.), Irska i Italija (2025.), prema Evropi bez uglja.

Izvor: Beta/Euractiv

1...476477478...1.558 Page 477 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM