Home Blog Page 478

Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

EPS Distribucija je prošle nedelje najavila da će svojim potrošačima, u skladu sa Zakonom o energetici početi da šalje ugovore o preuzimanju električnih brojila i ostale priključne opreme, jer ona spadaju u deo distributivnog sistema, navode u tom preduzeću za Novu ekonomiju. Iz organizacija za zaštitu potrošača apeluju na građane da ne pristanu na to i da se ne odriču priključne opreme koju su sami platili.

„Ja smatram da je to štetan i jednostran ugovor i da je to nepoštena poslovna praksa jer u ugovoru (koji se nudi korisnicima) nedostaje pravična nadoknada za ustupanje privatnog vlasništva“, kaže za Novu ekonomiju predsednik i osnivač novosadskog Udruženja za zaštitu prava potrošača Prosperitet inženjer Radomir Ćirilović.

On navodi da je svojevremeno za uvođenje struje u kuću moralo da se plati 1.500 nemačkih maraka za takozvanu „energetsku saglasnost“, koja je uključivala tehničku dokumentaciju, razvodni orman, određeni presek kabla, određenu amperažu osigurača i strujno brojilo.

„(Preuzimanjem brojila) oni će zapravo preuzeti moje vlasništvo, vaše vlasništvo“, smatra Ćirilović, i ocenjuje da su“ svi problemi lako oborivi na sudu, a u korist potrošača“.

Ćirilović smatra i da EPS ne može da preuzima brojila i opremu od korisnika pod pretnjom da će potrošači biti „odgovorni za njihovo održavanje“, jer na taj način EPS „zanemaruje Zakon o metrologiji“, koji ga kao energetski subjekat „obavezuje da se stara o svim brojilima“.

Foto: eps.rs

„Zakon o metrologiji kaže da o svim mernim uređajima, počev od pijačne vage do električnog brojila, gasomera, mora da se stara imalac, vlasnik ili korisnik mernog uređaja“, podseća Ćirilović.

To prema njegovim rečima znači i da EPS ne mora da bude vlasnik brojila da bi se starao o njemu, jer je prema zakonu takođe dužan da vrši njegovo baždarenje.

Važeći pravilnik propisuje da električno brojilo mora da se baždari svakih 12 godina, a evidenciju o baždarenju, po istom zakonu, mora da vodi energetski subjekat.

Dodao je i da da se na brojilima nalaze tri državne plombe koje korisnik ne sme da dira i da „milioni brojila u Srbiji nisu baždareni jer to zahteva dosta novca“.

„U Srbiji elektrodistribucija protivzakonito vrši svoju delatnost zato što meri i obračunava utošak električne energije na neispravnim brojilima“, napominje Ćirilović.

Sa idejom o preuzimanju brojila i ostale opreme od strane EPS Distribucije ne slažu se ni u Organizaciji potrošača Efektiva.

„Oni bi to da uzmu besplatno, hajde da vidimo zašto, zbog čega se to preuzima, šta je korist za potrošače i šta je eventualno šteta (za EPS Distribuciju)“, kaže za Novu ekonomiju direktor Efektive Dejan Gavrilović.

Prema njegovim rečima, cilj EPS-ove akcije se nigde ne objašnjava, niti se komunicira sa ljudima, nego im je ponuđen ugovor da im se oprema preda u trajno vlasništvo, pozivanjem na Zakon o energetici.

„U redu, ako postoji zakon, što onda šaljete ugovore, što samo ne preuzmete (opremu)“, upitao je Gavrilović.

Efektiva je takođe pozvala građane da ne potpisuju ugovor koji im EPS distribucija pošalje radi preuzimanja priključne opreme.

Foto-ilustracija: Pixabay

EPS: Priključna oprema je deo distributivne mreže

U odgovoru Elektroprivrede Srbije Novoj ekonomiji kažu da prema Zakonu o energetici, brojilo za električnu energiju, merno razvodni orman u kojem se ono nalazi, priključni vod, instalacije i oprema u merno razvodnom ormanu predstavljaju deo distributivne elektro-energetske mreže.

Zakon o energetici je definisao da svi ti uređaji treba da budu u vlasništvu operatera distributivnog sistema najkasnije do kraja 2020. godine,

„U skladu za Zakonom o energetici, EPS Distribucija kao operator distributivnog sistema u Srbiji dužna je da od korisnika preuzme merne uređaje, merne ormare, priključni vod i instalacije, jer čine deo mreže“, kažu u EPS-u.

U odgovoru se dodaje da korisnici nemaju nikakve troškove tokom tog preuzimanja, kao i da je cilј akcije „objedinjavanje kompletne elektrodistributivne mreže i rasterećenje korisnika od budućih troškova održavanja“, u skladu sa Zakonom o energetici.

„Postojeći merni uređaji su i do sada bili, a i u buduće će biti, sukcesivno, zamenjivani savremenijim uređajima, u skladu sa važećim tehničkim propisima“, poručuju iz EPS-a.

Naglašavaju da će svako ko ne potpiše ugovor o preuzimanju priključne opreme biti odgovoran za njihovu funkcionalnu ispravnost.

Napominju da unutrašnje instalacije ostaju kao i do sada u vlasništvu korisnika, kao i da potrošači u slučaju da žele da promene snabdevača strujom, neće imati „bilo kakvih novih troškova vezanih za merni uređaj“.

Snabdevači, kako objašnjavaju, po pravilu svugde u svetu koriste jedinstvenog distributera.

Autor: Čedomir Savković

Portugal zatvorio pretposlednju elektranu na ugalj

Photo-illustration: Unsplash (Ivo Lukacovic)
Foto-ilustracija: Pixabay

Termoelektrana na ugalj Sines prestala je da radi i sada je u Portugalu ostala samo još jedna koja će, kako je planirano, biti zatvorena u novembru.

Portugalska energetska kompanija EDP objavila je u julu 2020. da će termoelektranu Sines od 1.296 MW zatvoriti dve godine ranije, odnosno 2021. Prvobitno je bilo planirano da Sines bude zatvoren 2030. godine.

Tada je rečeno da takva odluka predstavlja „deo strategije za dekarbonizaciju EDP grupe“ i da je doneta u uslovima kada proizvodnja energije sve više zavisi od obnovljivih izvora.

Odluka EDP da ubrza postepeno napuštanje uglja bila je „prirodna posledica procesa energetske tranzicije, u skladu sa evropskim ciljevima za ugljeničnu neutralnost“ i portugalskim nacionalnim energetskim i klimatskim planom kojim se akcenat stavlja na obnovljive izvore, navela je kompanija u saopštenju.

“Sada je u ovoj zemlji ostala samo još jedna elektrana na ugalj, Pego, čije je zatvaranje planirano u novembru”, kažu borci za čistiju prirodnu sredinu.

Kada i Pego bude zatvoren, Portugal će postati četvrta zemlja u Evropi koja je potpuno izbacila ugalj iz proizvodnje struje, posle Belgije (2016.), Austrije i Švedske (2020.), pokazuju podaci ekološke nevladine organizacije Evropa bez uglja.

Borci za zaštitu životne sredine pozdravili su potez Portugala i istakli da je Sines do sada bio zaslužan za, u proseku, 12 odsto ukupne emisije gasova sa efektima staklene bašte u zemlji.

„Za četiri godine Portugal je od ‘grube’ strategije izbacivanja uglja do 2030. stigao do konkretnih planova da se to ostvari do kraja 2021. Zatvaranje Sinesa pre nego što je očekivano pokazuje da kada se zemlja obaveže na čistu energiju, tranzicija ide veoma brzo“, rekla je direktorka Evrope bez uglja Katrin Gutman.

Ona je rekla i da zemlje poput Nemačke, Češke i Poljske, koje su se obavezale ili će razmotriti postepeno napuštanje uglja znatno posle 2030, treba da postave ambicioznije ciljeve.

Pored Portugala, očekuje se da još pet evropskih zemalja do 2025. prestane da proizvodi energiju iz uglja – Francuska (2022.), Slovačka (2023.), Velika Britanija (2024.), Irska i Italija (2025.), prema Evropi bez uglja.

Izvor: Beta/Euractiv

Kineski superbrzi voz „juri“ 620 kilometara na sat

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Prototip lokomotive koja koristi visokotemperaturnu superprovodnu tehnologiju (HTS) maglev predstavljen je u gradu Čengduu na jugozapadu Kine.

Domaći maglev voz može se pohvaliti brzinom od 620 kilometara na sat, kako navode sa Univerziteta „Southwest Jiaotong“, koji je učestvovao u dizajniranju voza.

Na ceremoniji lansiranja predstavljena je lokomotiva dugačka 21 metar kako polako pluta prugom. Stručnjaci su pozdravili ključni razvoj HTS tehnologije koji je proizašao iz laboratorijskih testova u Kini.

„Iako teorija zvuči dobro, svi su je u prošlosti (tehnologija HTS maglev) doživljavali kao laboratorijsku igračku, bez testova u stvarnoj situaciji“, rekao je Deng Zigang, zamenik direktora univerzitetskog istraživačkog centra za superbrzi transport magleva u cevima niskog pritiska.

U poređenju sa drugim maglev tehnologijama, HTS tehnologija je pogodnija za futuristički koncept superbrzog transporta u vakuumskim cevima, gde bi vozovi mogli da postignu veću brzinu.

Uključujući investiciju od 60 miliona juana (9,3 miliona američkih dolara), projekat maglev zajednički su razvili Univerzitet „Southwest Jiaotong“, China Railway Group Limited i CRRC Corporation Limited.

Izvor: RTS

 

Srbija da bude tranzitna ruta i u energetici

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)
Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike  Zorana Mihajlović izjavila je da Srbija želi da omogući da kroz njenu teritoriju prolazi gas iz različitih država, kao i da se interkonektorima poveže sa svim susednim državama u regionu kako bi i u energetici postala tranzitna ruta, kao što je već u saobraćaju.

“Dobro je da imamo dva puta, budući da često postoji problem tranzita gasa preko Ukrajine, koji će se nastaviti. Veoma je važno da pokušamo da diverzifikujemo i snabdevače jer to daje mogućnost da cena gasa, pre svega za stanovništvo, bude niža nego što je danas, kao i za privredu”, rekla je Zorana Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je ujedno podsetila na to da je cena prirodnog gasa za privredu u Srbiji najviša u Evropi. Ona je govoreći o gasovodu Balkanski tok, istakla da je bitno da se završe sve kompresorske stanice kako bi pritisak gasa bio dovoljan da gas stigne gde god je to potrebno.

Prema njenim rečima, gasna interkonekcija sa Bugarskom daje mogućnost da gas dođe do Srbije i od drugih snabdevača, a tender za izbor izvođača na tom projektu očekuje se krajem januara.

Kako je istakla Srbija, kao i u transportu, treba da bude tranzitna ruta i u energetici, dodajući da Srbija hoće i da se brže gasifikuje i da gradi gasne elektrane.

Mihajlović je izrazila uverenje da će Srbija uspeti da se uskladi sa regulativama Evropske unije i transformiše javna preduzeća iz oblasti energetike koja trenutno posluju na teret države i uz gubitke.

Ona je naglasila da preduzeća prvo moraju da se organizaciono urede i to je započeto donošenjem odluka na sednici Vlade Srbije u vezi i sa reorganizacijom „Srbijagasa“ i „Elektroprivrede Srbije“.

Potpredsednica Vlade je istakla i da će Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa tim preduzećima sprovesti te poslove.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

DRI: Za 20 godina kod KiM pokradeno 640.000 kubika drveta

Foto Ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U proteklih 20 godina duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom evidentirano je preko 640 hiljada kubika bespravno posečenog drveta, ukupne vrednosti oko 2,6 milijardi dinara.

JP „Srbijašume“ je od planiranih radova u 2019. godini na sanaciji oštećenih šuma duž administrativne linije sa KiM zaključno sa majem 2020. godine realizovalo 14 odsto površina u odnosu na plan, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Pošumljavanje u Republici Srbiji“.

Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine i Nacionalne inventure šuma iz 2009. godine, stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Republike Srbije optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto.

U periodu od 2015. do 2019. godine smanjivala se površina novoosnovanih šuma za oko 40 odsto, sa 992 hektara u 2015. godini na 614 hektara u 2019. godini.

DRI dodaje i da Srbiji nisu doneta sva planska dokumenta u šumarstvu, kao ni akcioni planovi za njihovo sprovođenje, što ukazuje da nisu preduzete sve aktivnosti u cilju efikasnog planiranja razvoja šuma i šumarstva.

Foto-ilustracija: Pexels

Prema podacima Uprave za šume, u Srbiji postoji oko 40 hiljada hektara državnih šuma i šumskog zemljišta upisanih na državne organe i lokalne samouprave, koji po važećim zakonima ne mogu biti korisnici šuma. Takođe, na preko 86 hiljada hektara šuma nalazi se na zemljištu koje se u katastru vodi kao poljoprivredno, što stvara rizik da se navedenim površinama ne gazduje u skladu sa zakonom,

Dodatno, jedinstveni informacioni sistem za šume i šumarstvo Republike Srbije nije u potpunosti uspostavljen što stvara rizik da se ne obezbeđuju sve neophodne informacije o stanju i promenama šumskog fonda za potrebe planiranja, praćenja stanja i izveštavanja, što otežava sprovođenje nadzora.

DRI je nakon sprovedene revizije Upravi za šume predložila da donese Program razvoja šumarstva, sa akcionim planom za njegovo sprovođenje, a u skladu sa Zakonom o šumama.

„Kako bi se površine na kojima je stvarno stanje šuma na zemljištu koje se vodi kao poljoprivredno, nakon izvršene promene upisa u katastru nepokretnosti, dodelile pravnim licima koja gazduju šumama u državnoj svojini u skladu sa Zakonom“, navodi se u izveštaju DRI.

Izvor: Nova Ekonomija

Ministarka Vujović sa predstavnicima NALED-a o saradnji i zajedničkim projektima

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sastala se danas sa predstavnicima NALED-a sa kojima je razgovarala o aktivnim projektima u oblasti zaštite životne sredine, kao i o modelima buduće saradnje.

Ministarka je prisutne upoznala sa ključnim problemima i izazovima u domenu zaštite životne sredine i predočila im planove ministarstva za naredni period.

„Ove godine će u fokusu biti izgradnja fabrika za preradu otpadnih voda, projekti za ublažavanje aerozagađenja, upravljanje otpadom i izgradnja novih regionalnih centara, kao i izmene određenih zakona u čemu će nam biti veoma značajna vaša pomoć“, navela je Vujović.

Predstavnici NALED-a upoznali su resornu ministarku sa pet trenutno aktivnih projekata u oblasti zaštite životne sredine.

Na sastanku je iznet predlog NALED –a za uspostavljanje održivog sistema sakupljanja i reciklaže ambalaže, izradom studije za upravljanje ambalažnim otpadom i depozit studije u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

Sagovornici su razmenili mišljenja o uređenju sistema naknada u oblasti zaštite životne sredine, podršci jedinicama lokalne samouprave i konceptu cirkularne ekonomije, kao jednom od prioriteta čijoj je implementaciji NALED zainteresovan da doprinese.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Vlada Srbije izdvaja 12 miliona evra za izgradnju NTP u Кragujevcu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Wikipedia/Струјајое

Jedna od kapitalnih investicija u Кragujevcu je izgradnja Naučno-tehnološkog parka.

Pored Beograda, Niša, Novog Sada i Čačka, izgradnja naučno-tehnološkog parka planirana je i u Кragujevcu.

Izgradnja parka previđena je u Sobovici, a za ovu kapitalnu investiciju Vlada Republike Srbije izdvojila je 12 miliona evra.

Cilj izgradnje Naučno-tehnološkog parka je povezivanje kragujevačkog Univerziteta sa privredom.

Ideja je da se kroz Naučno-tehnološki park na jednom mestu objedine nauka i privreda, pa je za lokaciju izabrana Sobovica, gde se nalazi „Majnd grupa“ kompanije Milanović, ali i zato što se na tom mestu nalaze i pogoni nemačkog „Simensa“.

Rektor Univerziteta u Кragujevcu, prof. dr Nenad Filipović navodi da će izgradnja petog naučno-tehnološkog parka biti od velikog značaja za Univerzitet, jer se otvara nova mogućnost za zapošljavanje mladih obrazovanih kadrova u velikim kompanijama.

Za izgradnju Naučno-tehnološkog parka obezbeđeno je 12 miliona evra, ali su potrebna i dodatna ulaganja za kupovinu neophodne opreme.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Od velikog je značaja činjenica da je uspostavljena dobra saradnja Univerziteta sa kompanijama i privredom koja će, takođe, učestvovati u nabavci opreme.

Industrija u Кragujevcu bazirana je na savremenim tehnologijama.

Razvoj auto-komponentistike i proizvodnja vagona imaju primat u industrijskoj proizvodnji u Кragujevcu, ali i u ovom delu regiona.

Izgradnja Naučno-tehnološkog parka uticaće i na razvoj naučno-istraživačkog rada u oblasti prirodnih nauka, mašinstva, elektrotehnike, hemijskih analiza i ostalih oblasti koje su vezane za prirodne i tehničko-tehnološke nauke.

Izvor: RTK

Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je na svom sajtu Polazne osnove za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, u skladu sa članom 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18) i čl. 32, 34. i 41. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18). 

Dokument se može preuzeti ovde.

Izvor: Privredna komora Srbije

Istraživanje: Kako građani vide problem zagađenja vazduha i moguća rešenja

Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)
Foto-ilustracija: Pixabay

Kao po pravilu sa početkom grejne sezone intenzivno se piše i priča o problemu zagađenosti vazduha u Srbiji. Iz dana u dan, prestonica i mnogi gradovi naše zemlje nalaze se u crvenoj zoni kada je u pitanju kvalitet vazduha. Posebno zabrinjavanju podaci sa sajta “Air Visual” po kojima je Beograd veoma često među najzagađenijim gradovima na svetu.

Prema rečima Nenada Spasojevića koji je u sklopu svog master rada, uradio istraživanje o stavovima građana Srbije kada je u pitanju kvalitet vazduha, ljudi su postali svesni ovog problema i spremni su da iskažu svoje stavove.

“Pre svega zagađivača vazduha u Srbiji je nekoliko, kao najveći izdvajaju se individualna ložišta, gde ljudi tokom zimskog perioda kao energente u najvećem broju slučajeva koriste drva i ugalj. Ono što svakako predstavlja problem jeste brojnosti tih ložišta, ali i činjenica da su ona energetski jako neefikasna. Problem zagađenog vazduha ne može da se reši preko noći ili za jednu grejnu sezonu, već je potrebno vreme, ulaganje sredstava, ali pre svega jedna sistematičnost i odlučnost nadležnih organa. Kada se ona bude pojavila promene ćemo svi videti, a za sada ne treba gubiti vreme, te tako mislim da je na svima koji su u ovoj materiji da informišu svoje prijatelje i šire svest o značaju rešavanja ovog problema, jer i dalje mnogo građana ne zna dovoljno o ovoje temi”, objašnjava Nenad Spasojević, doktorand Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Zainteresovanost građana za problem

Ono što posebno raduje našeg sagovornika je želja građana da popune upitnike, kao i činjenica da je bilo mnogo onih koji su imali dodatne komantare.

“Na mikro nivou može se shvatiti da građane ovo interesuje, ali i da su u poslednje dve godine zahvljujući novim saznanjima i informacijama koje nisu imali, postali svesniji problema i da su zato odlučniji kada je kritika stanja u pitanju, ali i težnje da se pre svega zbog zdravlja ovaj problem reši u skorijoj budućnosti”, zaključuje Spasojević.

Kako objašnjava istraživanje je urađeno u periodu od 1. do 13. avgusta 2020. godine i rezultati pokazuju da se ljudi o ovoj temi informišu putem medija 31,7 odsto i društvenih mreža 28,9 odsto. I dok standardni mediji često zanemaruju ovu temu, društvene mreže kao mnogo viralniji mediji u sprezi sa deljenjem sadržaja sa pojedinih aplikacija dobijaju sve veći primat.

Takođe, aplikacije (AirVisual i AirCare), koje prati 14,2 odsto ispitanika, pokazuju trend rasta popularnosti kod građana, dok je sajt Agencije za zaštitu životne sredine daleko manje posećen.

Ogromna većina od čak 84,5 odsto ispitanika smatra da je vazduh u celokupnoj Srbiji zagađen ili prekomerno zagađen. Zato ne trebaju ni da začude veoma loše ocene koje građani daju u pogledu kvaliteta vazduha na skali od 1 do 5.  Dominiraju ocene 1, 2 i 3, dok je prosečna ocena ispod proseka za ovu skalu i iznosi veoma loših 2,37. 

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Jedno od glavnih pitanja istraživanja je gde su i šta rade nadležne institucije koje su svakako među najodgovornijima što trenutno stanje nije bolje. Rezultati su pokazali da građani nisu dali pozitivnu ocenu za njihov rad.

Kada je u pitanju transparentnost u izveštavanju o kvalitetu vazduha, ogromnih 84,8 odsto građana smatra da odgovorni ne rade svoj posao na adekvatan način. Ništa bolje ne stoje i kada je u pitanju rešavanja problema zagađenja vazduha, jer 72,9 odsto građana smatra da nadležni organi ne rade dovoljno. Još 21,9 odsto ispitanika smatra da nadležni rade svoj posao, ali da pored toga ipak nema vidljivih rezultata njihovog rada s obzirom na to da je problem i dalje u velikoj meri prisutan. 

Autor istraživanja zaključuje da su građani vremenom, verovatno povezivanjem različitih izvora, došli do zaključka koliko je negativno delovanje koje zagađenje ima po njihovo zdravlje. Kada su u pitanju konkretni zdravstveni problemi, najčešće se ističu: problemi sa disanjem i sa njima su povezane astmu i bronhitis, kardiovaskularni problemi i drugo. 

Ko najviše zagađuje?

Kao najveći zagađivači vazduha u Srbiji, u najvećoj meri, sa 30,6 odsto, navode se fabrička postrojenja. Što se tiče ostalih izvora, među vodeće svrstavaju saobraćaj, termoelektrane, ali i individualna ložišta, međutim svega 14,6 odsto njih vidi taj izvor kao najznačajniji. Iako su individualna ložišta, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, svakako najveći izvor zagađenja, ne treba da nas začudi ovakav redosled najvećih zagađivača u odgovorima građana.

“Naime, velika ložišta u vidu fabričkih postrojenja i termoelekrana decenijama zagađuju vazduh u Srbiji i građani su stvorili sliku o njima koja je iskazana i u ovim odgovorima. Ono što je neminovnost, jeste da problem sa individualnim ložištima i termoelektranama predstavlja veoma veliki izazov za državu shodno emisijama. Samim tim će i proces rešavanja ovog problema zahtevati mnogo ulaganja, ali i vremena dok se ti problemi ne reše”, kaže Spasojević.

Kako objašnjava, grejna sezona je period kada je zagađenje najizraženije, zanimljivo je istaći podatke i o načinu na koji građani Srbije zagrevaju svoje domove. 

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephane Juban)

Dva energenta, drva i ugalj, koja u najvećoj meri zagađuju vazduh kancerogenim PM česticama, istovremeno su i najzastupljenija u našoj državi, pa se tako 41,8 odsto ispitanika greje koristeći ova goriva. Odmah za njima je centralno grejanje na koje se greje 28 odsto ispitanika, dok su ostali energenti očito za građane u Srbiji skupi, a samim tim su i daleko manje zastupljeni.

Aktivizam i rešenja

Kada je u pitanju aktivizam u rešavanju ovog problema, Spasojević navodi da bi protestima, javnom zagovaranju ili individualnim merenjima bilo spremno da se priključi 30,8 odsto građana, dok nešto manje od ¼ njih sigurno ne bi učestvovalo. Većina od 44,9 odsto građana je neopredeljena, a ta neopredeljenost se može ogledati u razmišljanjima da u Srbiji teško može doći do bilo kakvih promena i da taj proces često predugo traje. 

“Građani su prepoznali problem zagađenog vazduha, ali je izbor predloga njegovog rešavanja donekle iznenadio. Naime, oni su u velikoj meri istakli odgovore koji se baziraju na okretanju većoj energetskoj efikasnosti. Tako građani najviše ističu sad takoreći standardnu floskulu – neophodnost većeg ulaganja u ugradnju filtera, a odmah zatim i neophodnost pojačavanja mera energetske efikasnosti i brži prelazak na OIE”, kaže Spasojević.

Kako zaključuje, primetno je da građani uviđaju da je vazduh zagađen, da šteti njihovom zdravlju, ali imaju i predloge kako da se situacija popravi. 

Milica Radičević

 

Vetroelektrana “Podveležje”: Proizvedeni prvi kilovat-sati električne energije

Foto: Printscreen/Youtube  
Foto: Printscreen/Youtube

U toku je funkcionalno testiranje vetroagregata na lokacijama 7 i 8 vetroelektrane „Podveležje“ i oni su proizveli prve kilovat-sate električne energije koja je plasirana u prenosnu mrežu.

“Testiranjem prva dva vetroagregata, od ukupno 15 instaliranih na podveleškom platou, započela je završna faza ispitivanja funkcionalnosti vetroagregata i proizvodnja električne energije na VE „Podveležje“, navodi se u saopštenju JP Elektroprivreda BiH.

U narednom periodu sukcesivno će biti ispitivana funkcionalnost i preostalih agregata. Instaliran je i delimično testiran Sistem nadzora i upravljanja (SCADA) VE „Podveležje“, koji predstavlja krovni sistem vetroparka i omogućava potpuni daljinski nadzor i upravljanje iz Dispečerskog centra za upravljanje proizvodnjom JP Elektroprivreda BiH lociranom u Sarajevu.

VE „Podveležje“ instalirane snage 48 MW sa godišnjom proizvodnjom 130 GWh električne energije, prvi je vetropark JP Elektroprivreda BiH i predstavlja doprinos kompanije opredjeljenju EU za povećanje udela proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora

Izvor: JP Elektroprivreda BiH

 

Odlažu se radovi na čišćenju Potpećkog jezera

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Zbog veoma nepovoljne meteorološke situacije, a na osnovu najava Republičkog hidrometeorološkog zavoda prema kojima se u narednim danima očekuju niske dnevne temperature sa jakim jutarnjim mrazevima, kao i mogućim padavinama, radovi na čišćenju Potpećkog jezera i transportu izvađenog materijala na regionalnu deponiju „Duboko“ kod Užica se obustavljaju. 

„Shodno najavi trajanja hladnog talasa, radovi se neće izvoditi do ponedeljka, 18. januara, nakon čega će se izvršiti procena situacije i doneti odluka o eventualnom nastavku radova, uz sagledavanje svih činilaca koji utiču na bezbedan rad i transport“, navodi se u saopštenju JVP „Srbijavode“

Službe ovog preduzeća će pratiti situaciju na terenu i nakon procene stanja doneće odluku o nastavku daljih aktivnosti. 

Radovi na čišćenju Potpećkog jezera počeli su 11. januara i do sada je izvučeno oko 20 tona, odnosno oko 2000m³ otpada koji je transportovan u deponiju „Duboko“. Prema procenama potrebno je ukloniti preko sedam i po hiljada kubika plivajućeg otpada, koji se usled padavina nakupio kod brane „Potpeć“ na Limu.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

 

Tropske šume bi mogle da počnu da proizvode ugljen-dioksid do 2050. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Rast temperatura tokom sledećih nekoliko decenija mogao bi prouzrokovati da kopneni ekosistemi Zemlje – uključujući kišne šume – počnu umesto uklanjanje ugljenika iz atmosfere da počnu da ga oslobađaju.

Koliko dobro ekosistem može da pomogne u smanjenju emisija ugljen-dioksida, zavisi od temperature. To je zato što živa bića imaju optimalan opseg temperature na kojoj mogu pravilno da funkcionišu. Ako se u tom sistemu nešto poremeti – stvari kreću po zlu.

Ketrin Dafi sa Univerziteta u Severnoj Arizoni  je zajedno sa svojim kolegama pokazala „krivu zavisnosti“ od temperature kod biljaka koja predviđa reakcije na promene temperature za svu kopnenu vegetaciju na Zemlji. Model su izgradili koristeći podatke FLUXNET-a, globalne mreže meteoroloških senzora koji nadgledaju razmenu ugljenika u ekosistemima.

Za biljke, porast temperature može dovesti do nižih stopa fotosinteze. S obzirom na to da biljke tokom disanja oslobađaju ugljen-dioksid, postoji mogućnost da ekosistemi postepeno umesto da smanjuju skladištenja gasova sa efektom staklene bašte pređu na proizvodnju.

Rezultati tima pokazuju da bi se prekretnica, u kojoj se svi kopneni sistemi pretvaraju u izvore ugljenika, mogla dostići u narednih 20 do 30 godina.

„Sve biljke na Zemlji skupljaju oko 30 procenata celokupnog ugljenika koji mi emitujemo, pa ako se to više ne bude događalo, može se stvoriti neka neizdrživa stopa rasta klimatskih promena“, kaže Dufi.

Šta se u stvari dešava? Biljke tokom procesa fotosinteze apsorbuju CO2 i stvaraju kiseonik, a u tom procesu prednjače tropske kišne šume koje apsorbuju više ugljen-dioksida od bilo kog drugog ekosistema na zemlji.

Ova svojevrsna „pluća sveta“ geografski su locirana u Južnoj Americi, Aziji, Africi i Australiji.

Foto-ilustracija: Pixabay

S obzirom da čine izdašan izvor resusrsa kao što su drvo i minerali, često su nekontrolisano iskorišćeni što predstavlja ozbiljan problem i jedan je od glavnih uzroka globalnog zagrevanja i promene klime.

„To je povratna sprega gde biljke uzimaju manje ugljenika, otpušta se više ugljenika u atmosferu, dolazi do više zagrevanja i tako dalje…“, objašnjava Dafi.

Dejvid Galbrejt sa engleskog Univerziteta u Lidsu, podržao je istraživanje.

„Informacije do kojih su došli daju veoma koristan doprinos formiranja preciznije projekcije i rešenja za budućnost“, kaže on.

Podsetimo, u periodu između 2000. i 2013. godine izgubljeno je područje netaknutih ekosistema veličine Meksika. Istraživači objašnjavaju da ovo ima ozbiljne posledice po globalni biodiverzitet i na ljude koji se oslanjaju na prirodne resurse.

Studija UN-a koja je objavljena septembra prošle godine otkriva poražavajuće činjenice – svetske vlade nisu postigle nijedan od 20 ciljeva koje su postavile za očuvanje biodiverziteta do 2020. godine.

Jovana Canić

Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je na svom sajtu Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u skladu sa članom 77. st. 2. i 3. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18) . 

Dokument se može preuzeti ovde.

Izvor: Privredna komora Srbije

 

Moguća saradnja Srbije sa Portugalijom u oblasti energetike, zelene energije i OIE

Foto-ilustracija: Unsplash (Adam Śmigielski)
Foto: Vlada Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasadorka Portugalije u Srbiji Marija Virdžinija Mendes da Silva Pina razgovarale su danas o mogućnostima za saradnju dveju zemalja u oblasti energetike, sa posebnim osvrtom na zelenu energiju, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Mihajlović je istakla da Srbija i Portugalija mogu i treba da više sarađuju u energetskom sektoru, dodajući da naša zemlja priprema nove i menja postojeće zakone, uz donošenje važnih strateških dokumenata, sa ciljem da se naše tržište otvori za nove investicije, pri čemu su portugalske kompanije dobro došle.

Predsedavanje Portugalije Savetu EU nam može u tome pomoći. Usvojićemo potpuno novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, u skladu sa EU regulativama, a iskustvo i znanje vaše zemlje kada je reč o većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora nam je dragoceno, rekla je ona.

Ambasadorka Da Silva Pina je istakla da su Srbija i Portugalija po mnogo čemu slične zemlje, da je prethodna godina bila teška za sve, te da postoji veliki potencijal za saradnju u oblasti energetike.

„Imamo znanje i iskustvo u ovoj oblasti jer smo kao članica Evropske unije ranije započeli neke procese i želimo da ga podelimo sa vama“, rekla je Da Silivia Pena.

Jedan od prioriteta predsedovanja Portugalije je „zelena Evropa“ i sprovođenje „Evropskog zelenog plana“, a energetski sektor je u tome od suštinskog značaja.

„Naše kompanije imaju mnogo iskustva, posebno u obnovljivim izvorima energije – solarnoj i energiji vetra, koristimo najbolje prakse i zainteresovani smo da radimo zajedno“, rekla je ambasadorka Portugalije.

Izvor: Vlada Srbije

Šta je EMS dobio kupovinom akcija crnogorskog elektroprenosnog sistema

Foto: EMS
Foto: EMS

Sa novom kupovinom akcija Elektromreža Srbije sada je i zvanično vlasnik 15 odsto crnogorskog elektroprenosnog sistema. Vest o širenju poslovanja EMS-a, i u vreme pandemije, odjeknula je na evropskom tržištu struje i medijima.

EMS je u crnogoskom prenosnom sitemu već imao 10 odsto udela, a za kupovinu još 5 odsto akcija plaćeno je više od šest miliona i devetsto hiljada evra. To Srbiji donosi prihod i višestruko poboljšava poziciju u evropskom sistemu prenosa struje.

Tokom pandemije EMS nije stao, čak je radio intenzivno, možda intenzivnije od svih drugih i kupovina dodatnih akcija prenosnog sistema Crne Gore u ekonomskom i poslovnom smislu predstavlja dobra i oprvdana investiciona ulaganja.

„Nije samo u prihodima, osnovni benefit za društvo ovakvih prenosnih sistema jeste pouzdanost rada kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou“, kaže Jelena Matejić, direktorka EMS-a.

„To daje mogućnost elektromreži našoj da bude u bordu direktora, ali da učestvuje u dividendi. Ali ono što mislim da je još značajnije, što ovo predstavlja prvi korak u našem strateškom cilju da budemo regionalni energetski lider zato što smo mi tranzitni energetski koridor„, ističe ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

EMS nastavlja i gradnju trase „Transbalkanskog koridora za prenos struje“ koji spaja Istočnu i Zapadnu Evropu. Elektronergetski kabl ispod Jadraskog mora, koji povezuje Crnu Goru sa Italijom, već donosi prihod.

„Transbalkanski koridor znači ne samo povećanu nacionalnu energetsku sigurnost Srbije, zato što ćemo imati nove trafostanice na graničnim delovima sa drugim državama, nego znači zapravo energtsku stabilnost regiona, bolji život građana mnogo više mogućnosti za ulgnja i investicije. Nema više promena napona koji se dešavaju“, kaže Mihajlović.

Foto: EMS

Najava ledenih dana, ekipe na terenu

A srpska prenosna mreža tu stabilnost provrdila je i prošlog petka – u jednočasovnom evropskom padu napona naši potrošači nisu imali problema.

Ali neke zemlje Unije isključivale su struju i prijavljuju štete u milijardama evra jer je zbog ispada više elektrana i pada frekvencije jedva izbegnut potpuni kolaps u snabdevanju Evrope.

Zbog najave ledenih dana i ekipe EMS-a su na terenu, a radna grupa parti situaciju.

„Sistem radi stabilno, sve naše ekipe su na terenu, držimo i naše sednice kriznog štaba. Prenosni sistem nije imao nikavih ispada ali smo priticali u pomoć reagovali u minutima kada jer u pitanju sinhronizacija rada distribudivnog sistema, sihronizacija rada sa proizvodnjom i nankraju sinhronizacija u interkonekciji“, kaže Jelena Matejić.

A EPS-u je podršlka kolega značajna. To potvrđuju i snimci zaleđene šume kod Gadžinog Hana gde su se ekipe bore sa ledenicama da otklone kvarove.

Bez struje još je oko 18.000 potrošača, najviše u brdsko-planinskim selima na području: Niša, Kraljeva, Zječara, Leskovca, Prokuplja, Novog Pazra i Užica. U pomoć je stigla i Vojska koja raščićava prilaze do trafostanica i bandera.

Izvor: RTS

Vlada Crne Gore stavila tačku na izgradnju MHE

Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Korhonen)
Foto gov.me

Vlada Zdravka Krivokapića je usvojila Informaciju o realizaciji projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, iz nadležnosti Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.

U tom kontekstu, Vlada je dala saglasnost da se prekine postupak odobravanja izgradnje objekta male hidroelektrane MHE „Slatina“ na vodotoku Slatina u opštini Kolašin, kao i budućih novih malih hidroelektrana, do okončanja postupaka kontrole procedure i zakonitosti zaključenih ugovora o koncesiji za male hidroelektrane od strane radne grupe Ministarstva kapitalnih investicija.

Poznato je da pomenutu hidroelektranu gradi firma BB „Hidro“ koja je u suvlasništvu Blaža Đukanovića, sina predsednika Crne Gore i lidera DPS Mila Đukanovića.

URA: Stopirali smo gradnju MHE, pokazujemo da vodimo računa o datim obećanjima

Građanski pokret URA svojim delovanjem i participacijom u novoj Vladi pokazuje da vodi računa o datim obećanjima i radi na zelenim politikama koje je utkala u svoja programska načela članstvom u Zelenim Evrope, saopštili su danas iz te partije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

“Ono što smo predstavili u predizbornoj kampanji građanima a tiče se deklaracije o zabrani gradnje MHE na crnogorskim vodotocima sprovodimo u delo. Za kratko vreme, od nekih nepunih radnih mesec dana Vlade, mi smo uspeli da zaustavimo dalju gradnju MHE na crnogorskim vodotocima i to je velika satisfakcija za nas”, rekli su iz URA.

Kako MHE “Slatina” gradi već pomenuta firma BB „Hidro“ u pokretu kažu kako na ovaj način „raskidaju praksu krčenja najvažnih resursa ove države koji idu u džepove najbližih rođaka aktuelnog predsednika države i da su tek počeli sa tim procesom“.

„Građane u ostvarenju svih svojih politika molimo za strpljenje jer je za realizciju mnogih projekata potrebno znatno više od mesec dana participacije u vlasti”, zaključili su iz URA.

Energetski portal