Home Blog Page 475

Plasman svinjskog mesa iz Srbije na tržište EU prvi put nakon 30 godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Kenneth Schipper Vera)
Foto-ilustracija: Unsplash (Phil Hearing)

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je u petak da se tokom ove godine očekuje početak plasmana svinjskog mesa iz Srbije na tržište EU, prvi put nakon 30 godina.

Nedimović je u izjavi za Televiziju Prva rekao da je Srbija uspešno zaustavila širenje afričke kuge svinja, koja je identifikovana kod domaćih i divljih svinja na području Pirotskog i Borskog okruga, kao i da su stvoreni uslovi i za izlazak goveđeg mesa i jaja iz Srbije na veća tržišta.

Potpredsednik Vlade je takođe preneo da se radi na 49 projekata za sisteme za navodnjavanje na prostoru Vojvodine i centralne Srbije, u čiji će razvoj biti uloženo približno 100 miliona dinara, uključujući i Frušku goru.

On je najavio da se uskoro očekuje donošenje propisa koji se odnose na preradu voća, povrća i mesa, a u aprilu ili maju i propisa o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Takođe, očekuje se i rešavanje pitanja penzija za poljoprivrednike, istakao je Nedimović i istovremeno saopštio da je poljoprivredna proizvodnja u 2020. porasla pet odsto u odnosu na 2019, koja je bila rekordna.

On je podsetio na to da je Vlada juče donela odluku o upućivanju 600 miliona dinara na prostore lokalnih samouprava ugroženih od poplava.

Izvor: Vlada Srbije

Povratak risa u bečke šume nakon skoro 100 godina

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Najugroženija vrsta divljih mačaka u Evropi, evroazijski ris, ponovo je slučajno otkrivena krajem 2020. godine u bečkim šumama i to zahvaljujući pronađenim ostacima plena.

U bečkim šumama ova vrsta divlje mačke je izumrla pre skoro 100 godina. Poslednji primerak ubijen je 1918. godine, pre njegove repopulacije u Austriji. Repopulacija šuma je ustaljena praksa u Beču.  Evroazijski ris se od 1892. godine, pa sve do 2017. godine, kada je zahvaljujući zoološkom vrtu Šenbrun prvi put uselio u bečke šume, smatrao iskorenjenim.

„Ulična infrastruktura u Austriji sprečava spajanje riseva u svrhu razmnožavanja, a i lov desetkuje ovu izolovanu populaciju divljih mačaka. Potrebno je što pre prekinuti taj začarani krug“, zahteva Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) u Austriji.

U saradnji s organizacijama za zaštitu prirode Grad Beč već godinama forsira repopulaciju evroazijskog risa. U bečkim zaštićenim šumama postavljene su kamere koje su prethodnih meseci zabeležile uspešan rast broja jedinki.

Dokumentovanje prostornog i brojčanog rasta populacije zahteva detaljan monitoring. U tu svrhu kao jedan od dokaza zastupljenosti ovih životinja, uzimaju se u obzir pruge na krznu koje su individualne kod svake jedinke.

Risevi su usamljenici i love samo noću. Zavisno od ponude plena i geografskih obeležja veličina njihove teritorije snažno varira od 50 do 400 kvadratnih kilometara. Da bi se prehranili dnevno im je potrebno 2 kilograma mesa, a glavni plen su srne i divokoze. Odrastao primerak dostiže visinu 50 do 70 centimetara, a očekivani životni vek je 10 do 15 godina.

Izvor: Bljesak.info

Prototip “Sonijevog” električnog automobila na ulicama   

Foto: Printscreen/Youtube  

Testiranje prvog električnog automobila kompanije “Soni”, koji je predstavljen pre godinu dana, počelo je i ovo vozilo može se videti na ulicama Austrije.

Električni automobil brenda, koji je poznat po proizvodnji TV i audio opreme, nazvan je “Vižon- S” (Vision-S).

Ovaj automobil ima dva elektromotora ukupne snage 536 konjskih snaga, jedan je postavljen na prednjem, a drugi na zadnjem delu vozila. Maksimalna brzina koju može da razvije je 240 kilometara na sat.

“Stručni tim je naporno radio na novim tehnologijama, senzorima i kamerama za autonomnu vožnju. Vozilo je ekološki prihvatljivo, namenjeno milenijalcima i u njemu ima puno zabavnih sadržaja i iznenađenja”, rekao je Kazai Hirava iz ove kompanije.

Automobil ima 40 posebnih senzora za automatsku vožnju, ali i posebne opcije, kao što je prepoznavanje ljudi unutar i van njega. Naime, ova opcija omogućava da se za svakog prepoznatog vozača automatski podese parametri za vožnju.

Električno vozilo sadrži veštačku inteligenciju, telekomunikacije i tehnologije kojima se pristupa preko ekrana koji se nalazi na kontrolnoj tabli i osetljiv je na dodir.

Milica Radičević

 

Bugarska ponovo obustavlja nuklearni projekat Belene

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)

Bugarska je odustala od izgradnje nuklearne elektrane blizu grada Belene na Dunavu, ali će raditi na proširenju stare nuklearke Kozloduj. Sofija je već dva puta prekidala i nastavljala radove na tom projektu, ali će ovaj put verovatno biti zauvek.

Vlada je odobrila izveštaj ministarke za energetiku Temenužke Petkove, u kojem se predlaže izgradnja novog, sedmog nuklearnog reaktora u već postojećoj nuklearnoj centrali Kozloduj. Oprema koja je kupljena od Rusije za nuklearku Belene biće prebačena u Kozloduj.

Bugarska vlada međutim nije definitivno odlučila šta će biti sa već kupljenim ruskim nuklearnim reaktorima za Belene.

„Posle izgradnje sedmog reaktora, počećemo izgradnju osmog reaktora (u Kozloduju)“, izjavio je premijer Bojko Borisov.

U Kozloduju trenutno rade samo dva reaktora – peti i šesti. Bugarska je iz bezbednosnih razloga morala da zatvori prva četiri reaktora, što je bio uslov za pristupanje Evropskoj uniji.

Izveštaj ministarke za energetiku o novom projektu proširenja Kozloduja urađen je posle konsultacija sa predstavnicima američke kompanije Vestinghaus (Westinghouse).

Kombinovanje ruskih reaktora sa američkim tehnologijama bila je prvobitna ideja Bugarske, a uprava nuklearne elektrane Kozloduj je procenila da bi najmanje još jedan reaktor mogao da bude pušten u rad u roku od 10 godina.

Za Bugarsku, koja je u velikoj meri zavisna od uglja, proširenje Kozloduja je jedina realna mogućnost da ispuni zahteve Evropskog zelenog dogovora za smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Kozloduj, prva bugarska nuklearna elektrana, radi od 1974. godine i prati je reputacija da obezbeđuje jevtinu struju i devize zahvaljujući izvozu. Plan izgradnje nuklearke Belene urađen je 1980-ih godina, ali su radovi počeli 1987. Projekat je napušten 1990, posle političkih promena u Bugarskoj.

Vlada je 2002. godine ponovo oživela projekat, a 2008. je potpisan ugovor sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport (Atomstroyexport) o izgradnji dve jedinice nukelarke. Izgradnja je ponovo obustavljena 2012, pošto je bugarska vlada pokušala da na projektu angažuje i američke i evropske investitore i pošto je od ruske kompanije tražila da smanji cenu.

Bugarski parlament je 2018. glasao da se projekat nastavi, ali su procedure privremeno obustavljene posle izbijanja pandemije.

U međuvremenu je Euroactiv.bg pisao da je za projekat Belene potrebno novo odobrenje Evropske komisije i bugarskih nezavisnih regulatornih tela.

Izvor: Beta/Euractiv

RERI podneo krivičnu prijavu protiv Ziđin-a i odgovornog direktora zbog zagađenja životne sredine

Foto: Wikipedia/Bor030.net
Foto: Wikipedia/Grozni Laki

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), podneo je krivičnu prijavu protiv privrednog društva SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR („Ziđin Bor Koper“), kao i odgovornog lica u pravnom licu (direktora privrednog društva) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Zagađenje životne sredine, propisanog članom 260. Krivičnog zakonika („KZ“).

Kršenjem Zakona o zaštiti vazduha kojim je zabranjeno prekoračenje graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, kao i Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kojom je propisana dozvoljena granična vrednost nivoa sumpor dioksida u vazduhu od 350 μg/m3 u jednom satu, a imajući u vidu činjenicu da se navedena vrednost ne sme prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini, od strane osumnjičenog „Ziđin Bor Koper“ je došlo do izvršenja krivičnog dela Zagađenje životne sredine.

U toku vršenja postupaka inspekcijskih nadzora, od strane Ministarstva zaštite životne sredine, utvrđeno je da je kod osumnjičenog pravnog lica bilo satnih prekoračenja graničnih vrednosti koncentracije sumpor dioksida u vazduhu, i to u višestruko većim vrednostima u odnosu na one koja je dozvoljena važećim propisima Republike Srbije.

Međutim, iako je iz više zapisnika o sprovedenom inspekcijskom nadzoru (koji su u posedu RERI-ja) jasno da kumulacija stepena zagađenja u višestruko većim iznosima od one koja je propisima dozvoljena, kao i vremenskog kontinuiteta zagađenja nesumnjivo ukazuje da je radnjama osumnjičenog pravnog lica došlo do zagađenja vazduha u većoj meri, odnosno izvršenja krivičnog dela propisanog čl. 260. KZ-a, nadležna inspekcija nije podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih lica.

Foto-ilustracija: Pixabay

Umesto toga, inspekcija je podnela prijavu za privredni prestup, i to zbog kršenja Zakona o zaštiti vazduha, u kom postupku su predviđene daleko blaže sankcije za odgovorna lica, nego što je to slučaj u krivičnom postupku.

Krivične sankcije zbog zagađenja životne sredine izazvanog prekoračenjem graničnih vrednosti koncentracije sumpor dioksida u vazduhu predviđaju i sankcije prestanka (gašenja) pravnog lica, zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, kao i uslovnu osudu za to pravno lice.

RERI ovim putem još jednom skreće pažnju na opasnu tendenciju nadležnih državnih organa da biraju da, umesto mehanizma zaštite javnog interesa koji za posledicu može i treba da ima oštrije sankcije po pravno i odgovorno lice, koristi blaži mehanizam, kojim praktično omogućava privilegovanim kompanijama da nakon sudskih postupaka, čak i u slučaju osuđujuće presude, nesmetano nastave sa sprovođenjem štetnih radnji uz plaćanje (za njih) simboličnih novčanih kazni.

Izvor: RERI

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pripremilo kataloge sa oznakama geografskog porekla

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Kemper)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u okviru Tvining projekta „Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“ pripremilo dva kataloga proizvoda sa oznakama geografskog porekla i to: „Autentična Srbija“, o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i „Vinsko blago Srbije“ o vinima sa zaštićenom oznakom geografskog porekla.

Takođe, objavljene su i dve brošure: o šemama kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode, kao i o organskoj proizvodnji.

Tvining je instrument institucionalne saradnje Evropske unije između javnih uprava država članica EU i zemalja korisnica/ partnera sa ciljem pružanja podrške za prenošenje, implementaciju i sprovođenje zakonodavstva EU (pravna tekovina Evropske unije).

Poslednje dve decenije tržište hrane i pića karakteriše rastući trend tražnje za proizvodima koji se odlikuju autentičnošću i tradicijom, odnosno proizvodima koji se odlikuju dodatnom vrednošću koja proizilazi iz vrednosti njihovog kvaliteta, načina proizvodnje ili specifičnosti podneblja sa kojeg dolaze.

Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija ima ogroman potencijal u ovom segmentu, jer je zemlja klimatskih i geografskih različitosti, bogate kulture i tradicije.

Upravo iz tih razloga sistem zaštite oznaka geografskog porekla predstavlja jedan od najboljih „alata“ za brendiranje hrane i pića.

Takve oznake, istaknute na ambalaži, daju ekskluzivnost proizvodu i upućuju kupca na određeni region ili mesto, kao i na sve specifičnosti koje taj proizvod poseduje.

Materijali su dostupni na linkovima:

Autentična Srbija – verzija na srpskom

Vinsko blago Srbije – verzija na srpskom

Autentična Srbija – verzija na engleskom

Vinsko blago Srbije – verzija na engleskom

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Počela javna rasprava o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Mark Merner)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, kao deo paketa novih propisa u kojem su i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Javna rasprava o nacrtima zakona je počela 21. januara i trajaće do 9. februara.

U skladu sa Zaključkom Odbora za privredu i finansije 05 Broj: 011-366/2021-1

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu rudarstva i energetike na obrascu za učešće u javnoj raspravi putem elektronske pošte na i-mejl: biljana.mlinar@mre.gov.rs ili poštom na adresu: Ministarstvo rudarstva i energetike, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, sa naznakom: Javna rasprava o Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Podsetimo, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je još u decembru pripremu posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije, s obzirom na veliki potencijal Srbije u toj oblasti.

Mihajlović je u izjavi za agenciju Tanjug objasnila da je propis o obnovljivim izvorima energije potpuni novitet, jer je ta oblast sada deo Zakona o energetici.

„Srbija ima ogroman potencijal u biomasigeotermalnim izvorima i solarnoj energiji, ali ga očigledno do sada nije iskoristila. Mi ćemo tim zakonom pokušati da napravimo ambijent da se obnovljivi izvori energije mnogo više koriste“, navela je ona.

Potpredsednica Vlade je objasnila da će biti promenjen dosadašnji sistem fid-in tarifa i da će biti uvedene aukcije za energiju iz obnovljivih izvora.

Ona je ukazala na to da će posebna pažnja biti posvećena kogeneraciji, odnosno proizvodnji električne i toplotne energije u isto vreme, jer je to, pre svega, veoma efikasno.

Zakljucak Odbora za privredu i finansije sa Programom javne rasprave 

Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije

Obrazloženje

Izvestaj o sprovedenoj-analizi efekta Nacrta zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije

Obrazac za učešće u javnoj raspravi

Energetski portal

Novi rudnik u Raškoj do 2024. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O geološkim istraživanjima i početku izgradnje rudnika u Raškoj razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i rukovodstvo kompanije „Adriatik metals“.

Mihajlović je istakla da rudarstvo u Srbiji ima veliki potencijal za investicije i da je planirano da se kroz izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima dodatno unapredi zakonski okvir, obezbeđujući istovremeno sigurnost i predvidljivost za investitore.

“Nadamo se da ćete nastaviti sa uspešnom realizacijom vaših projekata u Srbiji, a mi smo kao Vlada i Ministarstvo otvoreni za saradnju i podršku”, rekla je ona predstavnicima kompanije.

Generalni menadžer i direktor „Adriatik metals“ iz Velike Britanije Pol Kronin rekao je da je ta kompanija prepoznala Srbiju kao uspešnu ekonomiju sa dobrim zakonskim okvirom i velikim potencijalom u oblasti rudarstva.

On je ocenio da je velika stvar za Srbiju to što su u njoj već prisutne neke od najvećih svetskih kompanija iz oblasti rudarstva, izrazivši uverenje da „Adriatik metals“ može uspešno da realizuje projekat izgradnje rudnika u Raškoj do 2024. godine.

“Naša kompanija je već prisutna u ovom regionu, u Bosni i Hercegovini, gde imamo snažan fokus na zaštiti životne sredine i saradnji sa lokalnom zajednicom i isti pristup imaćemo i za Srbiju”, zaključio je Kronin.

Sastanku je prisustvovala i regionalna direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

 

 

 

Žitarica otporna na klimatski haos

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixibay

Naučnici već godinama upozoravaju da ekstremni klimatski događaji kao što su suše sa čestim toplotnim talasima utiču na proizvodnju osnovnih životnih namirnica i ozbiljno ugrožavaju dostupnost hrane. Međunarodni tim stručnjaka na čelu sa Volframom Vekvertom sa Bečkog univerziteta sproveo je fiziološku i molekularnu analizu žitarica koja je uključivala pšenicu i proso.

Članovi tima, naučnici sa španskog Univerziteta Ovijedo, Nacionalnog instituta za biologiju u Ljubljani, Insituta IROST u Teheranu i istraživačkog instituta ICRISAT u Indiji pokazali su da proso mnogo bolje reaguje na klimatske izazove kao što je suša u odnosu na pšenicu. Studija je objavljena u časopisu „Froniters in Plant Science“.

“Proso je žitarica koja čak poseduje bolju nutritivnu vrednost od pšenice sa višim vrednostima cinka i gvožđa, ali je kultura koja se uprkos svojim izuzetnim karakteristikama nedovoljno koristi“, objašnjava Volfram Vekvert sa Odseka za funkcionalnu i evolutivnu ekologiju Bečkog univerziteta.

Otpornost žitarice na sušu i toplotne talase i manja potrošnja vode čine proso zanimljivom alternativom pšenici, pirinču i kukuruzu, a nutritivne vrednosti pogodnom za bogatu ishranu. Rezultati studije su pomogli da se razjasne procesi otpornosti žitarice na sušu i mogu doprineti uzgoju novih sorti pšenice ili prosa sa takvim karakteristikama.

Prema rečima Palak Čaturvedi ko-rukovodioca studije, skoro 40 odsto našeg dnevnog unosa kalorija zavisi od tri vrste žitarica, a to su pšenica, pirinač i kukuruz koji zahtevaju više resursa nego proso.

“Vreme je da krenemo u potragu za klimatski pametnim kulturama“, dodaje Palak Čaturvedi. 

“Da bi nam alternativne kulture bile dostupne, neophodni su istraživački programi i politički napori. Da bismo osigurali dostupnost hrane u budućnosti važno je da se ne fokusiramo samo na tri do četiri osnovne namirnice za ceo svet“, izjavio je Volfram Vekvert. 

Izvor: EurocommPR

 

Radna grupa i kineski investitori o rafineriji u Smederevu

Foto: NIS
Foto-ilustracija: Unsplash (Juniper Photon)

U Nacionalnom savetu za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom u četvrtak je održan sastanak sa predstavnicima kineskih investitora povodom izgradnje rafinerije nafte u Smederevu.

Sastanak je usledio nakon sastanaka predstavnika kineskih investitora sa predstavnicima infrastrukturnih javnih preduzeća Republike Srbije.

Planirano je da rafinerija bude izgrađena na mestu gde je nekada već bila predviđena izgradnja rafinerije.

U rafineriji bi se proizvodio Evro 6, a emisija štetnih gasova bi bila nula.

Uproizvodnji opreme učestvovaće kompanije iz Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država.

Predstavnici kineskih investitora su iskazali spremnost da, nakon dogovora i usaglašavanja svih pitanja sa Radnom grupom koju će formirati Vlada RS, počnu sa realizacijom projekta od aprila 2021. godine a okvirni rok završetka prve faze iznosio bi četiri godine.

Procenjena vrednost navedene investicije iznosi oko 2,6 milijardi dolara i biće prva investicija po najnovijoj tehnologiji gde će biti zastupljena potpuna zaštita životne sredine.

Jučerašnjem sastanku predsedavao je Tomislav Nikolić, a prisustvovali su, između ostalih, Ivica Kojić, šef Kabineta predsednika Srbije i Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.

Izvor: RTS

Kako da udomite jelke sa busenom

Foto: Fejsbuk/Suma peva
Foto: Fejsbuk/Suma peva

Za novogodišnje praznike ste kupili jelku sa busenom i sada ne znate kuda sa njom?

Mnogi nemaju mesto za svoju jelku kada prođu praznici, a kako većina građana živi u stanu opcija sadnje u sopstvenom dvorištu nije moguća.

Tu na scenu stupa udruženje “Šuma peva” koje već treću godinu za redom organizuje jedinstvenu akciju.

“Svi građani koji imaju jelke sa busenom, a nemaju mogućnost da ih zasade, mogu da nam se obrate i tada članovi našeg udruženja – udomitelji, dolaze po drveće koje zatim zasade. Prethodnih godina smo jelke sadili na različitim lokacijama po Beogradu, ali to se nije pokazalo kao najbolje rešenje, jer se drveće sušilo. Zato od ove godine drveće sadimo na određenim lokacijama na kojima je ono na neki način zaštićeno”, objašnjava Tea Nikolić iz udruženja “Šuma peva”.

Kako dodaje građani iz Beograda, Novog Sada, Subotice i Kragujevca mogu putem Fejsbuka i Tvitera, da kontaktiraju udruženje “Šuma peva” ukoliko žele da njihovi udomitelji preuzmu jelke sa busenom.

“U Beogradu je na tri lokacije posađeno 13 jelki, a u dvorištu škole u Šumaricama, u Kragujevcu, posađeno je jedno stablo. Dve jelke posađene su u Novom Sadu, a nažalost iz Subotice nismo imali poziva. Kada udomitelji posade drvo, uvek sve fotografišu i onda vlasnicima drveća šaljemo fotografije, da vide gde im se drvo nalazi, kako napreduje, da li raste”, kaže naša sagovornica.

Ukoliko imate jelku sa busenom, koja nije počela da se suši i dobro je očuvana, da kraja januara možete kontaktirati udruženje “Šuma peva” koje će vrlo rado udomiti vaše drvo.

“Šuma peva” je društveni servis čija je misija iniciranje, stimulisanje, stvaranje, organizovanje i realizovanje akcija koje doprinose kreiranju boljih uslova za život ljudi u oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Njihov osnovni cilj je pošumljavanje i podsticanje akcija za pošumljavanje.

Milica Radičević

 

Zaštita životne sredine ključna i za privredu

Foto-ilustracija: Unsplash (Gorana B)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U Privrednoj komori Srbije održana je prezentacija o upravljanju industrijskim otpadom, recikliranju i dobijanju nove energije.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je naglasila da nema razvoja privrede i rasta BDP-a ako konkurentnost preduzeća nije na višem nivou, kao i da ništa što država donosi od zakona, strategija i planova ne može da funkcioniše ukoliko nije u najtešnjoj vezi sa privrednicima.

“Važna stvar koja se menja u Srbiji jeste i to da energetika i zaštita životne sredine ne mogu više jedna bez druge kako bismo konkurentnost podigli na viši nivo. Hoćemo da imamo klimatski neutralan razvoj i da, zajedno sa privredom, radimo dalje u procesu dekarbonizacije, zaštite životne sredine i povećanju konkurentnosti. Cilj je da više koristimo otpad u proizvodnji energije”, rekla je potpredsednica Vlade i dodala da će Ministarstvo energetike uraditi sve iz svoje nadležnosti po pitanju zakona i dokumenata.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović navela je da će to ministarstvo učiniti sve što je potrebno kako bi se unapredilo rešavanje problema upravljanja otpada u Srbiji.

“Kapaciteti na deponijama će se značajno dovesti pod kontrolu uvođenjem alternativnih goriva, a svaki vid sugestije u rešavanju najvećih problema rado ćemo prihvatiti”, rekla je ona.

Savetnik predsednika PKS Milun Trivunac rekao je da je cilj današnje prezentacije unapređenje ove oblasti koja ima ogroman potencijal, ali je on nedovoljno iskorišćen.

Direktor kompanije „Lafarž Srbija” Dimitrije Knjeginjić naglasio je da je za privredu ova tema od ključnog značaja, napomenuvši da su konkurentnost i održivost dva najvažnija segmenta svake kompanije.

On je istakao da se obaveze koje je „Lafarž“ preuzeo odnose na drastično smanjenje CO₂, čega nema bez uvođenja kvalitetnog alternativnog goriva.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

Objavljen javni poziv za subvencije za elektrifikaciju polja

Foto-ilustracija: Unsplash (Fré Sonneveld)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za elektrifikaciju polja u 2021. godini.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se u periodu od 1. februara do 1. septembra 2021. godine, preko Pisarnice republičkih organa uprave ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Predmet podsticaja u skladu sa Pravilnikom i ovim Javnim pozivom jesu prihvatljivi troškovi investicije za elektrifikaciju polja, koji obuhvata prihvatljive troškove investicije za: nabavku kablova i ostale prateće opreme; pripremu terena i priključka na elektromrežu.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u 2021. godini je 800.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Кontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30.

Javni poziv pogledajte ovde.

Izvor: Uprava za agrarna plaćanja

 

Amerikanci složno za nacionalnu mobilizaciju zarad oporavka klime

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Gayatri Malhotra)

Američke zajednice, institucije i biznismeni su još 2017. godine pokrenuli „Još uvek smo tu“ kako bi održali američko obećanje da će se boriti protiv klimatskih promena.

Od tada, požari i druge prirodne katastrofe podstaknute klimom uticali su na živote i blagostanje miliona Amerikanaca, ugrozivši lance snabdevanja između država i doveli brojne zajednice u rizik. Pandemija koronavirusa je dovela do nacionalne zdravstvene i ekonomske krize.

U saopštenju “Još uvek smo tu” između ostalog se navodi:

“Rešavanje problema klimatske krize je od ključne važnosti u oporavku naše države i stvaranju novih dobro plaćenih radnih mesta za milione Amerikanaca – podsticanjem američkih energetskih inovacija, povećanjem naše nacionalne bezbednosti i zaštitom zdravlja i blagostanja sadašnjih i budućih generacija. Takođe, rešenje ovog gorećeg problema će nam pružiti najbolju priliku da se pozabavimo sistemskim nejednakostima koje su primorale ugrožene zajednice, posebno nacionalne i rasne manjine, da podnesu najveći teret klimatskih uticaja, ekološke i ekonomske nepravde.

Tokom poslednje četiri godine, hiljade vladinih, građanskih, verskih i poslovnih lidera u Sjedinjenim Državama udvostručile su smanjenje opasnog zagađenja ugljenikom, i to učinile bez ikakve pomoći od strane federalnih vlada i uprkos lošim naučnim izgledima. Danas svaki treći Amerikanac živi u jurisdikciji posvećenoj 100 odsto čistoj električnoj energiji. Šesnaest država usvojilo je, ili se obavezalo da će doneti,, propise i zakone koji će postepeno ukinuti upotrebu ugljovodonika. Za samo tri godine američko tržište električnih vozila se udvostručilo. Uprkos ovom napretku, potrebno je više akcija kako bi se zaštitila ugrožena populacija i obnovila američka ekonomija.

Sada se mi, dole potpisani guverneri, plemenske vođe, gradonačelnici, državni zakonodavci i lokalni zvaničnici, fakulteti i univerziteti, preduzeća, investitori, verske grupe, kulturne institucije i zdravstvene organizacije, ponovo udružujemo kako bismo ponovo potvrdili našu posvećenost Pariskom sporazumu o klimatskim promenama i obećanju da ćemo biti partneri sa administracijom novoizabranog predsednika Džoa Bajdena, koji je preuzeo ambiciozne obaveze u borbi protiv klimatske krize.

Pozivamo dolazeću administraciju i druge učesnike u kreiranju nove amričke politike da nam se pridruže u našoj inicijativi kako bi osigurali blagostanje naše nacije uz preduzimanje sledećih važnih akcija:

Foto-ilustracija: Unsplash (Callum Shaw)

Podstaknite ekonomski rast u svim sektorima privrede kroz održive investicije koje stvaraju nova radna mesta:

-Pokrenite inovacije ulaganjima u transport sa niskim emisijama ugljenika, modernizaciju mreže i infrastrukture, prirodna klimatska rešenja, klimatski pametnu poljoprivredu i otpornost zajednice, što će stvoriti milione dobro plaćenih radnih mesta i podržati bolju budućnost za sve Amerikance

-Preduzmite neophodne mere za postizanje 100 odsto čistog energetskog sektora što je pre moguće

Proširite američko vođstvo u zemlji i inostranstvu:

-Pridružite se Pariskom sporazumu prvog dana i ponovo se angažujte sa ostatkom sveta na globalnom rešenju klimatske krize

-Obavezati Sjedinjene Države ka cilju postizanja neto nulte emisije do 2050. godine

Sve zahteve i obaveze koje potpisnici ovih zahteva preuzimaju na sebe, možete u celosti pročitati OVDE.

Energetski portal

Na Zapadnom Balkanu živimo u otrovnom oblaku

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Silliman)
Foto-ilustracija: RERI

Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi – u regionu on izazove 13.500 slučajeva prerane smrti. Štetni uticaj ovdašnjih zastarelih termoelektrana na ugalj beleži se čak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i korišćenje fosilnih goriva u industriji, kućnim kotlovima za grejanje, poljoprivredi i saobraćaju. Kako da prodišemo?

Zar se opet u kraju zapalio neki kontejner? Neće biti da je to, jer se neprijatan miris oseća čak kilometrima uokolo. Smrad ulazi u kosu i odeću i štipa za oči. Oseća se u ustima. U krošnjama se nazire izmaglica, a ni taj drvored prekoputa ne vidi se najbolje.

Zagađenost vazduha svom zadatku pristupa apsolutno demokratski – ugrožava svakog. Možemo da poslušamo upozorenje i zatvorimo prozore, odustanemo od trčanja i fudbala i ne puštamo decu napolje. Donekle se kod kuće možemo zaštititi spravom za prečišćavanje vazduha. Ali bežanja zapravo nema.

Ceo Zapadni Balkan je podjednako ugrožen, pogotovo tokom grejne sezone i kad nema vetra da odnese otrov nekom drugom. Tog zajedničkog neprijatelja često vidimo i osetimo. Stavio nam je do znanja da nije nimalo sramežljiv. Prema onoj staroj, moramo što bolje da ga upoznamo, a krajnje je vreme da svi zajedno krenemo u borbu protiv zagađenja vazduha u ovim krajevima.

Nema nimalo prostora za odugovlačenje, a pandemija koronavirusa otežava stanje. Posledice zagađenosti vazduha mogu da pogoršaju tegobe kod zaraženih, ali i da učine organizam podložnijim infekcijama, uključujući koronavirus.

Od izloženosti spoljašnjem zagađenom vazduhu je 2016. na Zapadnom Balkanu umrlo skoro 13.500 ljudi: 3.051 u BiH, 486 u Crnoj Gori, 1.451 u Severnoj Makedoniji, 6.592 u Srbiji i 1.855 u Albaniji, po podacima Svetske zdravstvene organizacije. U izveštaju nema posebnih podataka za Kosovo.

SZO je izračunala i da samo izloženost čvrstim česticama u vazduhu tipa PM2.5 zbog termoelektrana na ugalj izazove gotovo 9.500 slučajeva prerane smrti godišnje na Zapadnom Balkanu od skoro 13.500 smrti na godišnjem novou od ukupnog zagađenja vazduha. Većina tih ljudi je radnog uzrasta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Jones)

Studija koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal pokazala je da je 2016. godine 3.906 osoba prerano umrlo usled zagađenja vazduha samo iz termoelektrana na ugalj koje se nalaze na Zapadnom Balkanu, od čega zapravo većina van regiona, u državama članicama Evropske unije.

Po rezultatima istraživanja Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) iz 2019. godine, samo u 19 većih gradova, isključujući Kosovo, od direktne izloženosti zagađenom vazduhu prevremeno umire skoro 5.000 ljudi godišnje.

Države ne daju objedinjene podatke o ekonomskim posledicama zagađenosti vazduha

Državne finansije su pod pritiskom, najviše zbog troškova lečenja i izgubljenih godina života, ali u budžetu na strani rashoda ne možemo videti tu stavku objedinjenu, iako je jedna od glavnih.

U gorenavedenoj studiji stoji da su termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu odgovorne za ekonomsku štetu na ime zdravstvenih troškova između 6,1 i 11,5 milijardi evra godišnje, od čega više od polovine snosi EU. Na Zapadni Balkan odlazi skoro trećina, dok se posledice osećaju čak i u Rusiji i u Egiptu. Novac koji se izgubi na ovaj način za godinu ili dve dana u našem regionu bio bi dovoljan za izgradnju solarnih elektrana koje bi zamenile skoro sva postrojenja za proizvodnju električne energije iz uglja.

Pritom, još nema tih stručnjaka koji bi mogli da izračunaju patnju onih što obole zbog zagađenog vazduha ili im se stanje pogorša s epizodama ekstremnih koncentracija polutanata. Nemojmo izostaviti ni posledice po njihove porodice i firme u kojima ugroženi rade. Hronični bolesnici, deca i stari su među najranjivijim grupama.

Treba znati i da opasne materije i jedinjenja u vazduhu podstiču klimatske promene i da ćemo i tu platiti ogroman račun, na primer na ime poplava, suša i epidemija.

Odakle dolaze zagađujuće materije

U ovom delu evropskog jugoistoka često se beleže prekoračenja dozvoljene odnosno podnošljive koncentracije zagađujućih materija ili polutanata u vazduhu. Tome mogu da doprinesu nepovoljni vremenski uslovi. Najštetniji uticaj na ljude imaju pomenute čvrste čestice, koje nazivamo i praškastim materijama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ella Ivanescu)

Ta sitna prašina se uglavnom meri u kategorijama veličine do 2,5 mikrometara (PM2.5) i do deset mikrometara, što je PM10, a koncentracija se navodi u mikrogramima po kubnom metru. Od njihovog prodora u pluća i dalje u organizam nas donekle mogu zaštititi samo specijalne maske, jer su premale da bi ih zaustavile hirurške i pamučne. Međutim, one prolaze i kroz kožu.

Izloženost PM česticama dovodi se u vezu s nizom bolesti, od kardiovaskularnih i respiratornih, preko dijabetesa i demencije, do fertiliteta, leukemije kod dece i raka pluća. Što je čestica manja, lakše i dublje prodire u telo.

Ostale najčešće merene zagađujuće materije su ozon (O3), azotni oksidi (NOx), ugljen-monoksid (CO) i sumpor-dioksid (SO2). Na pojedinim mestima se u vazduhu javljaju i teški metali, što je rezultat industrijskih procesa i sagorevanja. Sumpor-dioksid je specifičan po tome što u atmosferi prelazi u takozvane sekundarne PM čestice.

Termoelektrane na ugalj i industrija su među glavnim izvorima emisija sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, a azotni oksidi najviše dolaze iz termoelektrana na ugalj i saobraćaja. U većini zemalja regiona, emisije SO2, NOx i PM čestica iz velikih postrojenja veće su od graničnih vrednosti, određenih u nacionalnim planovima za smanjenje emisija.

Sitne čvrste čestice su najveći ubica od svih zagađujućih materija u vazduhu

U BiH se registruju prekoračenja za PM10, SO2, O3 i azot dioksid ili NO2. Koncentracije PM10, NO2 i O3 u Srbiji i Severnoj Makedoniji često prelaze maksimalne dozvoljene vrednosti. Stanovništvo Albanije je veoma izloženo azot-dioksidu i ozonu. U toj zemlji nema termoelektrana na ugalj.

Od 37 zemalja koje šalju izveštaje Evropskoj agenciji za životnu sredinu, u osam je 2018. godine premašen maksimalni preporučeni nivo izloženosti česticama PM2.5. Od njih se pet nalazi na Zapadnom Balkanu (sve zemlje Zapadnog Balkana osim Crne Gore, za nju nije bilo podataka). Dnevna granična vrednost PM10 bila je u gradovima Zapadnog Balkana 120 do 180 dana godišnje iznad dozvoljene, a propisana je granica od 35 dana godišnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Carlos Grury Santos)

Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije pate zbog zagađujućih materija iz dimnjaka elektrana i toplana te fabrika koje koriste ugalj i naftne derivate. Vazduh truju postrojenja za preradu fosilnih goriva i zastareli kućni kotlovi za grejanje. Ozbiljno zagađenje dolazi iz građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti i saobraćaja.

Osim što zdravlje i životnu sredinu ugrožavaju požari na neuređenim deponijama, poslednjih godina deo stanovništva sve više u kućne peći ubacuje plastiku, gumu i odbačenu lakiranu i farbanu drvenu građu. To nije nužno neobaveštenost/hir, već odraz siromaštva, u ovom slučaju energetskog siromaštva. Povrh toga, stvaramo sve više otpada, a sistem na to nema adekvatan odgovor, a nema ga ni na ostala pitanja u pogledu kvaliteta vazduha.

Pritiskom i udruživanjem do čistog vazduha

Šta onda možemo da učinimo? Prvo i prvo, institucije su odgovorne građanima i građankama. Ujedinjeni Balkan za čist vazduh se pridružuje solidarnoj i zajedničkoj borbi da stanovnici svake ulice, kvarta, sela i grada na Zapadnom Balkanu udišu čist vazduh. Ugalj u svetu postaje ružna uspomena. Već je isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove nego održavati većinu postojećih termoelektrana, čak i onih novijih. Oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drastično pojeftinjuje. Kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene su sa sve većim troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za za zaštitu životne sredine. One ubrzavaju planove za gašenje ili barem za prebacivanje na druga goriva.

Šesnaest termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana ispuštalo je 2016. godine više sumpor-dioksida nego svih 250 u EU

Po podacima za 2016. godinu iz pomenutog izveštaja koju su objavili HEAL i druge organizacije, šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, koliko ih i dalje ima, emitovalo je više sumpor-dioksida (SO2) nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji. Po podacima koje je skupio Europe Beyond Coal, u međuvremenu je u EU i Velikoj Britaniji ostalo samo 219 aktivnih termoelektrana na ugalj snage preko 15 megavata. U širem regionu, koji uključuje i Tursku, investitori su samo prošle godine otkazali planove za gradnju devet pogona i ugasili ili najavili gašenje još njih 68.

Foto-ilustracija: Unsplash

Gotovo je izvesno da će par preostalih projekata biti zaustavljeno, a pitanje je šta će biti i s onih nekoliko koje su već u izgradnji. Skoro pola članica EU namerava da u roku od deset godina potpuno odbaci ugalj, a lako može da se desi da ih bude više. Slične su tendencije u Japanu, Kini i Sjedinjenim Državama. Za to vreme, Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje guraju planove za nove termoelektrane.

Javni novac ne bi trebalo da se troši na finansiranje prljave industrije uglja

Države u regionu na ovaj ili onaj način daju ogroman novac građana za rudnike uglja i gradnju, održavanje i rekonstrukciju termoelektrana. Kako ovaj sektor gubi tržišnu bitku sa obnovljivim izvorima energije, ne može da opstane bez subvencija. Nije potrebna nikakva genijalnost da se zaključi da ta sredstva mogu bolje da se upotrebe.

Sistem stanica za merenje zagađenosti i dalje često ne ispunjava sve potrebne kriterijume. I ovde ima prostora za angažovanje građana i građanki. Brojni mali kućni uređaji za merenje kvaliteta vazduha su umreženi preko popularnih aplikacija i postaju kontrolori ponekad neopouzdanih državnih podatka o zagađenju vazduha.

U Severnoj Makedoniji već postoje podsticaji za zamenu kotlova za grejanje na fosilna goriva u domaćinstvima čistijim rešenjima, na šta mogu da se ugledaju ostale zemlje u regionu. I na drugim mestima na Zapadnom Balkanu ima skromnih pomaka, pogotovo s projektima izgradnje toplana koje koriste obnovljive izvore energije. Pogoni na biomasu niču po Srbiji i BiH, a u regionu se sve više koriste geotermalne pumpe za grejanje i hlađenje objekata.

Balkan samo zajedničkim snagama može sprovesti energetsku tranziciju

Napuštanje upotrebe uglja je najvažnija stavka za poboljšanje kvaliteta vazduha

Ovdašnjim drzavama treba da bude jasno da nema budućnosti sa zastarelim termoelektranama i da je jedini izbor ubrzani prelazak na energiju sunca i vetra. Za funkcionisanje takvog sistema, koji zavisi od vremenskih prilika, neophodno je međusobno povezivanje strujnih mreža zemalja Zapadnog Balkana i izgradnja postrojenjâ za skladištenje struje. To su najvažnije mere za smanjivanje zagađenosti vazduha. Ali za ozbiljan napredak potrebno je i pooštravati standarde za kvalitet vazduha i poboljšavati propise o zagađivačima te ih strogo primenjivati i za državne termoelektrane i pogone i za one u privatnom vlasništvu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Svih šest zemalja našeg regiona je u novembru prošle godine potpisalo Sofijsku deklaraciju i tako prihvatilo Zelenu agendu za Zapadni Balkan i obavezalo se da će slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan. On predviđa postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine. Regionalna saradnja je put za poboljšanje kvaliteta vazduha, ali i tehnološki napredak i unapređivanje ekonomske konkurentnosti, uz mogućnost povećanja ambicija preko ciljeva navedenih u dokumentu.

Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha i podizanje kapaciteta sistema merenja. Lideri EU su nagovestili da pristup bespovratnim sredstvima i jeftinim kreditima neće biti moguć ukoliko se ne ispunjavaju ciljevi.

Građanima treba olakšati montiranje uređaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u domaćinstvima. Dalje, projekti energetske efikasnosti u zgradarstvu i podsticaji i olakšice na tom polju mogu znatno da spuste potrošnju goriva.

Pa da vazduh ponovo postane providan i bez mirisa, ako ne računamo mirise iz prirode. I bez ukusa!
Nek ponovo bude prave magle, umesto smoga i oblaka prašine.

Izvor: RERI

Grci preuzeli hrvatsku naftnu kompaniju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Rentschler)

Grčka kompanija Koral objavila je u sredu da je zaključila sporazum o preuzimanju 75 odsto udela u firmi Apios, hrvatskom naftnom distributeru.

Grčka kompanija, osnovana 1926. godine pod nazivom Šel Helas, dobila je ime Koral 2010. godine, kada ju je preuzela jedna od najvećih grčkih poslovnih grupacija, Motor Ojl Helas.

Sa oko 700 Šel benzinskih pumpi u Grčkoj, Koral je jedan od lidera na grčkom tržištu.

Okosnicu Koralovog poslovanja čine veleprodaja i maloprodaja naftnih proizvoda za kupce u industrijskom, trgovačkom i transportnom sektoru.

Matična kompanija Motor Oil grupa upravlja sa tri glavna brenda u naftnoj industriji Grčke – Šel, Avin i Cajklon – i poseduje čak 1.400 benzinskih stanica.

Apios ima 26 benzinskih stanica u Hrvatskoj, a osnovan je 2009. godine i na hrvatskom tržištu ima udeo od oko tri posto, uz značajan angažman u veleprodaji naftnih derivata.

Apios će ubuduće poslovati pod imenom Koral Kroacija, a njegov brend će biti zamenjen brendom Šel.

Preuzimanjem kompanije Apios u Hrvatskoj, Koral i Motor Ojl nastavljaju širenje poslovne mreže sa ciljem plasmana proizvoda i usluga, koristeći svoje iskustvo u maloprodaji naftnih derivata u Grčkoj i u regiji jugoistočne Europe.

Izvor: Apios.hr