Home Blog Page 474

Počele pripreme za prelazak “Energetike” sa uglja na gas

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz Purzlbaum)

“Energetika” u Kragujevcu, pored Bora i Kruševca, jedna je od tri velika postrojenja za proizvodnju toplotne energije u Srbiji koja još uvek koristi ugalj kao glavno gorivo. Za prelazak “Energetike” sa uglja na gas, odnosno nabavku novih kotlova, Ministarstvo zaštite životne sredine predvidelo je značajna sredstva. Na taj način građani Kragujevca dobiće kvalitetnije grejanje, što će istovremeno značajno unaprediti kvalitet vazduha. To je svakako najveća korist ovog velikog projekta na čiju se realizaciju čekalo decenijama.

Prvi korak koji grad Kragujevac vodi u veliku promenu bio je sastanak koji je organizovan između predstavnika resornog ministarstva, Evropske banke za obnovu i razvoj, „Energetike“, grada Kragujevca i konsultanata.

“Prvi sastanak bio je prilika da se razgovara o planu aktivnosti i definisanju obaveza u realizaciji tog velikog projekta čime će konačno biti rešen problem aerozagađenja u gradu koji datira još od 1975. godine od kada se prate ovi parametri. Prisustvo čađi, ugljen – dioksida i ostalih štetnih supstanci često je bilo veće od dozvoljenog maksimuma”, navodi se na sajtu grada Kragujevca.

Kako kažu sada su se konačno stekli uslovi da se ovaj veliki posao sprovede i okonča. Šest postojećih kotlova umesto uglja, koristiće gas i u toku grejne sezone za 70 posto biće smanjeno aerozagađenje, kao i problem odlaganja pepela.

Pored gradonačelnika Nikole Dašića, sastanku su prisutvovali Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za komunalne delatnosti i Aleksandar Milošević, pomoćnik gradonačelnika za realizaciju kapitalnih projekata i saradnju sa Vladom Republike Srbije. Ispred Ministarstva zaštite životne sredine sastanku je prisustvovala državna sekretarka Jelena Tanasković.

Izvor: Grad Kragujevac

 

Rešavanje decenijskog problema plutajućeg otpada na Limu i Drini

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto-ilustracija: Unsplash ( Alexander Schimmeck)

Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović razgovarala je sa predstavnicima resornih ministarstava Bosne i Hercegovine i Crne Gore o neophodnim zajedničkim koracima za rešavanje decenijskog problema plutajućeg otpada na Limu i Drini

Vujović je na onlajn sastanku, koji je održan na njenu inicijativu, iznela predlog da tri države potpišu memorandum o razumevanju, na osnovu kojeg će se sprovoditi neophodne aktivnosti.

Dok se zbog poštovanja procedura ne steknu uslovi za potpisivanje takvog dokumenta, Vujović je zatražila od svojih kolega da svako u svom resoru već u narednim danima formira radnu grupu, kako bi se na tehničkom nivou pristupilo ovom problemu i mapirale divlje deponije.

Ona je ukazala na hitnost rešavanja problema otpada na Limu i Drini, pri čemu je uputila poziv na saradnju kolegama na republičkom nivou, kao i jedinicama lokalne saomouprave koje se nalaze u slivu reka.

Ministarka je navela da je u toku uklanjanje više od 7,5 hiljada kubika plivajućeg otpada koji se nakupio kod brane Potpeć na Limu, o čemu je detaljnije govorio i direktor JVP “Srbijavode” Goran Puzović, čije ekipe uz logističku podršku EPS-a izvode radove na terenu.

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore Ratko Mitrović predložio je formiranje komisije za razmatranje problema u cilju definisanja dalje saradnje.

Državni sekretar u tom ministarstvu Danilo Mrdak je naveo da niko ne spori da najviše otpada dolazi sa teritorije Crne Gore, kao i da mapiranje nesanitarnih deponija još nije urađeno, poručivši da nema alibija da se ne krene u hitne akcije i mere.

Predstavnici Crne Gore su izrazili spremnost da zajedničkim projektom za regulisanje ovog problema tri države apliciraju za EU fondove, čime bi dali dobar primer regionalne saradnje.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac rekao je da je regionalna saradnja imperativ, istakavši da je važno to što postoji politička odluka da se ovaj problem rešava zajedničkim angažovanjem.

Pomoćnica ministarke za građevinarstvo, prostorno uređenje i ekologiju Republike Srpske Svjetlana Radusin rekla je da očekuje konkretne aktivnosti na terenu, jer je u prethodnom periodu bilo dosta strategija i odluka koje su nisu realizovane.

Učesnici sastanka su postigli saglasnost da je potrebno da se radi na podizanju svesti građana o zaštiti životne sredine, kako otpad iz domaćinstava ne bi završavao u rekama.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Obnovljivi izvori prvi put preuzeli primat u proizvodnji struje u EU

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Bastian Pudill)

U Evropskoj uniji je u 2020. godini 38 odsto struje dobijeno iz obnovljivih izvora, koji su tako u Uniji prvi put pretekli ugalj i gas kao do tada glavne izvore proizvodnje električne energije.

Učešče fosilnih goriva u energetskom miksu EU palo je na 37 odsto, dok su izvor preostalih 25 odsto energije bile nuklearne elektrane, pokazala je studija koju su 25. januara objavili klimatski tink-tenkovi Ember, iz Londona, i Agora energetski zaokret (Agora Energiewende), iz Berlina.

U 2020. godini povećani su kapaciteti kako vetroelektrana, tako i solarnih elektrana, i one su proizvele 14 odsto, odnosno 5 odsto, a zajedno približno petinu struje proizvedene EU.

Preostalih 19 odsto struje iz obnovljivih izvora generirano je u hidroektranama ili od biomase, pri čemu su kapaciteti ta dva izvora u EU proteklih godina stagnirali i nisu se povećavali.  

„Na počeku decenije globalne klimatske akcije, zadovoljstvo je videti da je Evropa već stigla do prekretnice u pogledu zelene energije. Brzi rast energija vetra i sunca primorao je ugalj na povlačenje, ali to je tek početak“,  izjavio je viši analitičar u tink-tenku Ember Klajmat Dejvid Džons.

Povećanje učešća obnovljivih izvora i smanjanje udela uglja znači da je proizvodnja električne energije u Evropi prošle godine bila 29 odsto čistija nego 2015. godine.

„Evropa se oslanja na vetar i solarnu energiju kako bi osigurala ne samo da se do 2030. postepeno izbaci ugalj, nego i proizvodnja gasa, zamene nuklearne elekrane i zadovolji rastuća potražnja za strujom zbog električnih automobila i toplotnih pumpi„, dodao je Džons.

Tokom 2020. godine kapacitet vetroparkova i solarnih elektrana povećan je za 51 teravat-čas (TWh), što je znatno iznad proseka, ali studija ukazuje da će taj rast morati da bude i 100 TWh godišnje da bi EU do 2030. godine dostigla obavezujuće klimatske ciljeve koje je sebi zacrtala.

Članice EU su prošle godine predstavile planove za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, ali ti planovi u ovom trenutku omogućavaju ukupno povećanje od 72 TWh godišnje.

Foto-ilustracija: Unspash (Nazrin B-va)

Vidljive su i velike razlike među pojedinim članicama. Pa tako, iako je Danska prošle godine proizvela 62 odsto svoje struje od energije vetra i sunca, ili dvostruko više od Irske koja je na drugom mestu, njen je tržišni udeo relativno mali sa 18 TWh.

Istovremeno, sedam zemalja nije zabeležilo gotovo nikakav napredak u proizvodnji obnovljive energije, i to su Portugal, Rumunija, Austrija, Italija, Češka, Slovačka i Bugarska.

Međutim, na energetsku sliku u EU uticala je tokom 2020. i pandemija, pa je tako potrošnja struje zbog lokdauna i zamrzavanja privrednih aktivnosti 2020. bila 4 odsto manja, a potražnja na tržištu bila je manja nego prethodnih godina.

Zato su sa smanjenu potrošnju uglja prošle godine u podjednakoj meri zaslužni obnovljivi izvori energije, kao i pandemija i smanjena potrošnja.

Ipak, uticaj pandemije na potrošnju struje nije dugo trajao i u drugom delu godine pad potrošnje fosilnih goriva se zaustavio, delom i zahvaljujući manjoj aktivnosti nuklearnih centrala, koje su proizvele 10 odsto manje energije i zabeležile najtežu godinu u svojoj istoriji.

Ukupno gledajući, potrošnja uglja opala je u 2020. godini u EU za 20 odsto, a u odnosu na 2015. godinu je prepolovljena. Međutim, potrošnja prirodnog gasa smanjena je prošle godine za samo 4 odsto, i to najviše zbog cene koja gas čini i dalje najjeftinijim fosilnim gorivom.

Najveće smanjenje udela uglja u energetskom miksu, za polovinu, registrovano je u Holandiji i španiji, dok je u Poljskoj potrošnja uglja smanjena za samo 8 odsto.

Izvor: Beta/Euractiv

Pokret „Tvrđava“: Nećemo dozvoliti izgradnju kineske rafinerije u Smederevu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Juniper Photon)

Pokret „Tvrđava“ saopštio je da neće dozvoliti izgradnju nove rafinerije u Smederevu i da će, ako se pregovori o tom projektu ne obustave, da u aprilu održe masovne proteste.

U pokretu „Tvrđava“ smatraju da bi još jedno postrojenje „prljave industrije“ imalo „stravične posledice na zdravlje ljudi“. Dodaju da bi protest bio održan u aprilu, jer je za tada najavljen početak radova na izgradnji rafinerije.

Povodom najave Vlade Srbije da se pregovara sa kineskim investitorima o izgradnji naftne rafinerije u tom gradu, predstavnici te organizacije ocenjuju da se Smederevo „već susreće sa ekološkom katastrofom„, koju je, kako ocenjuju, uzrokovala i kineska kompanija HBIS. Ova kompanija je 2016. godine preuzela smederevsku železaru.

Naglašavaju da neće dozvoliti izgradnju te fabrike jer je Smederevo i bez nje „crna tačka Evrope“ u smislu zagađenja.

„Pozivamo Vladu Srbije, da momentalno prekine pregovore sa kineskom kompanijom i spreči dalje trovanje građana“, navodi se u saopštenju Pokreta „Tvrđava“.

Izvor: Nova Ekonomija

 

U Danskoj otvorena „Kuća žita“

Foto-ilustracija: Pixabay

Norveški studio „Rajlf Ramstad Arkitekter“ (RRA) dizajnirao je zgradu koja slavi i čuva kulturu pšenice u danskoj regiji Jutland.

„To je mesto za negovanje nove prehrambene kulture, počev od hleba. Sve mora biti kvalitetno, zdravo i napravljeno prema tradiciji “, objašnjava Rajlf Ramstad osnivač norveškog studija RRA sa sedištem u Oslu.

Prema njegovim rečima namera Kornets Hus-a, ili „Kuće žita“, upravo otvorene usred zlatnih polja severnog Jutlanda (danska opština Hjoring), je da slavi bogato poljoprivredno i prehrambeno nasleđe ovog skandinavskog regiona, poznatog i po divnim pejzažima.

Nova zgrada, koja se nalazi pored farme i pekare, predstavlja se kao „laboratorija za hleb“, u kojoj se mogu deliti tradicionalni recepti, drevne metode obrade, ali se može i eksperimentisati sa novim receptima.

Kuća je otvorena za sve – od lokalnih farmera do turista, od škola do porodica, svako može biti gost ove jedinstvene kuće. Kornets Hus nudi edukativne prostore, radionice i tematske izložbe, ali i prostor za trenutke opuštanja – u sklopu objekta smešten je i osunčan kafić sa pogledom na žitna polja.

Arhitektura odražava mešavinu tradicije i modernog stila što predstavlja i glavno obeležje norveškog studija RRA.

Svojim otvorenim i fleksibilnim planom, zgrada iscrtava latinično slovo „L“ i njime obuhvata dvorišnu baštu, gde male parcele zemljišta, koje se koriste za gajenje eksperimentalnih useva, proširuju izložbene i istraživačke aktivnosti i izvan same kuće.

Ovaj stilski izbor ne daje projektu samo uspešnu interpretaciju prirodnog konteksta, već ga povezuje sa lokalnom tradicijom gradnje i poljoprivrednim nasleđem regiona.

U kući se nalaze obrazovni i izložbeni prostori, otvoreni ka pejzažu zahvaljujući velikim vitražima koji se čak preklapaju sa fasadom. U samom centru zgrade, velika pećnica stvara vizuelni kamen temeljac oko kojeg su skoncentrisana sva javna dešavanja.

Drvena građa, prati održivu ideju projekta, ali gledajući spolja izgleda kao da geometrijska tekstura opeke, toplo-zlatne boje, gotovo stapa objekat sa okolnim pšeničnim poljima.

Jovana Canić

Rukavice o kojima priča ceo svet

Foto-ilustracija: Pixabay

Sada već možemo reći “čuvene rukavice”, koje je nosio senator Berni Sanders na inaguraciji novog američkog predsednika, napravljene su od recikliranog materijala i unikatne su.

Rukavice su ručno napravljene i to na jedan specifičan način. Kako je rekla Džen Elis, za njihovu izradu je koristila stare džempere i recikliranu plastiku.

“Spoljašni sloj rukavica napravljen je od odbačenih vunenih džempera, koji su uništeni tokom pranja, pocepani ili na sebi imaju rupe od moljaca. Nakon što ih izrežem, kombinujem ih sa ostalim delovima drugih džempera, unutra su postavljene materijalom od reciklirane plastike”, rekla je ona prošle godine.

Kako kaže, potražnja za ovim rukavicama je velika i sve su rasprodate.

Osim rukavica, od starih džempera i druge odeće mogu se napraviti torbe, nove mekane jastučnice, odeća za kućne ljubimce, grejači za noge i ruke, unikatni nakit. Uz malo mašte, spretne ruke i volje, stari džemper za tili čas može postati novi modni dodatak. 

Milica Radičević

Klimatska ofanziva bečkog preduzeća

Foto: © Wien Energie/Christian Hofer
Foto: © Wien Energie/Christian Hofer

Bečko preduzeće „Wien Energie“, najveći austrijski dobavljač za energetiku, počelo je da koristi isključivo električna vozila u sektoru distribucije, a u pitanju je model Kia e-Niro.

Preduzeće je donelo odluku da zameni celokupan vozni park tog sektora klimatski neutralnim vozilima kako bi nastavilo da doprinosi borbi u zaštiti klime. Vozila „Wien Energie“ u sektoru distribucije u proseku pređu 350.000 kilometara godišnje, pa će ovim potezom rukovodstva biti smanjena emisija ugljen-dioksida za preko 50.000 kilograma.

Uključujući ovu poslednju nabavku „Wien Energie“ broji 70 službenih e-vozila od ukupno 100 vozila koliko poseduje celokupan vozni park.

U garaži preduzeća je postavljeno skoro 70 dodatnih stanica za punjenje e-vozila isključivo ekološkom strujom.

Cilj je da se u potpunosti pređe na električni pogon gde god je to moguće.

Čest argument protiv e-vozila jeste njihov domet.

„Međutim više od 90 odsto vožnji su relacije kraće od 50 kilometara.Tu distancu prosečno električno vozilo može da pređe između pet i šest puta nakon potpunog punjenja. Tako se mogu obaviti i duže službene vožnje bez problema, a po povratku u firmu, ostavite e-vozilo da se napuni“, objašnjava Mihael Štrebl direktor „Wien Energie“.

Izvor: Eurocomm-PR

Fabrika vode u Zrenjaninu ugrožava vodosnabdevanje grada

Foto: Wikipedia/Alexzr88
Foto-ilustracija: Pixabay

Od momenta ponovnog pokretanja rada postrojenja za prečišćavanje pitke vode, a koji je usledio nakon okončanja upravnog spora decembra 2018. godine, JКP „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin je u više navrata zahtevalo od fabrike vode da se pristupi dokazivanju parametara definisanih Ugovorom i konkursnom dokumentacijom, ali su česti prekidi u radu postrojenja to onemogućili.

Način dokazivanja svih parametara jasno je definisan Sporazumom od 21.01.2020. godine i Aneksom Sporazuma od 21.09.2020. godine, a koji su bili pokušaj ugovornih strana da se Ugovor iz 2015. godine održi na snazi.

Nakon što je fabrika vode obavestila JКP „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin da je spremna za testiranje parametara, isto je započeto 15. novembra i trebalo je da traje do 15. decembra 2020. godine.

Zbog havarije koja se 14. decembra dogodila na postrojenju, isto je prekinulo rad, pa je stručna komisija „Vodovoda“ sačinila izveštaj na osnovu 29 dana monitoringa rada fabrike vode i isti dostavila VD direktora preduzeća 15. januara 2021. godine.

U izveštaju je navedeno da je stručna komisija razmatrala 34 tehnička uslova i da fabrika vode nije ispunila nijedan.

Foto-ilustracija: Pixabay

Između ostalog, navedeno je da od 105 analiza prečišćene vode, 13 uzoraka nije bilo u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, a da su u 36 uzoraka pojedini parametri bili na gornjoj granici maksimalnih dozvoljenih vrednosti. Gubici vode višestruko su prevazilazili propisanu granicu do 5 odsto gubitka, zbog čega je bilo ugroženo i izvorište sa kojeg se grad snabdeva vodom. Otpadne vode pre upuštanja u sistem nisu tretirane, a njihova ukupna količina višestruko je prevazilazila dozvoljene vrednosti.

Ovakva otpadna voda utiče na povećanu koroziju betona, odnosno na ubrzano propadanje kanalizacionog sistema. Postrojenje nije uspostavilo obradu otpadnog mulja, a nije imalo ni priključak na atmosfersku kanalizaciju. Pored navedenog konstatovano je da je rad postrojenja nestabilan zbog čestih havarija, da pojedini delovi postrojenja nisu adekvatno zaštićeni od spoljnog uticaja, kao i da dezinfekcija prečišćene vode nije vršena na propisan način. Zaključeno je da su česti prekidi rada postrojenja dovodili do znatnog broja kvarova na vodovodnoj mreži. Za pojedine tehničke uslove nisu dobijeni traženi podaci od fabrike vode, a komisiji nije dostavljen ni Elaborat zaštite od požara u postrojenju koji je deo projektne dokumentacije.

Na osnovu navedenih i preostalih zaključaka stručna komisija je konstatovala da postrojenje za prečišćavanje vode ne ispunjava tehničke uslove iz Javne nabavke JN 34/2014, i da rad postrojenja ugrožava i preopterećuje celokupan sistem vodosnabdevanja i kanalisanja Zrenjanina.

VD direktora preduzeća Predrag Bodiroga će nakon upoznavanja Nadzornog odbora i osnivača sa izveštajem stručne komisije doneti odluku u skladu sa Ugovorom i važećim zakonskim propisima.

Izvor: JКP „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin

Novi Pazar – Pošaljite predlog za korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine

Foto: Unsplash (Lea Kobal)
Foto-ilustracija: Unsplash (Tyler Tang)

Odeljenje za zaštitu životne sredine, protivpožarnu zaštitu, bezbednost i zdravlje na radu Novog Pazara poziva građane, zainteresovane organe i organizacije, da mogu da pošalju svoje predloge, kako bi nadlaženi naravili plan za korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

Program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Novog Pazara za 2021. godinu za osnovu ima uređenje životnog prostora građana ovog grada, jačanje ekološke svesti, edukaciju stanovništva i pokretanje individualnih inicijativa.

Moli se zainteresovana javnost, da svoje predloge dostavi u pisanoj formi ili usmeno do 29.01.2021. godine Odeljenju za zaštitu životne sredine, PPZ, bezbednost i zdravlje na radu, Gradska uprava za izborne i poverene poslove, ul. S. Nemanje br. 2, kancelarija 102, na prvom spratu, putem telefona 020/5151-102 ili mejla zastitazivotnesr@novipazar.org.rs

Izvor: Grad Novi Pazar

 

Za zelena radna mesta Slovenija izdvaja 1,5 miliona evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Zoe Schaeffer)
Foto-ilustracija: Pixabay

Slovenija je izdvojila 1,5 miliona evra podsticaja za zapošljavanje na zelenim radnim mestima. Sredstva koja se dele putem javnog poziva obezbedilo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja iz Fonda za klimatske promene.

Kako se navodi u saopštenju, poslodavci koji ispunjavaju uslove javnog poziva dobiće novčani podsticaj od 340 evra mesečno u periodu od dve godine (ukupno 8.160 evra po zaposlenom) za zapošljavanje nezaposlenog lica na zelenom radnom mestu na neodređeno vreme. U zavisnosti od broja svih zaposlenih, poslodavac će moći da dobije od dve do deset subvencija.

“Zelena radna mesta su važan aspekt održivog razvoja, jer mogu doprineti ciljevima klimatskih promena, očuvanju prirode i životne sredine i, indirektno, aktivaciji nezaposlenih. Kroz podsticaje, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nastoji da doprinese ozelenjavanju ekonomije, jačanju napora za efikasniju upotrebu energije i resursa i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte”, piše u saopštenju Republike Slovenije.

Zapošljavanje na zelenim radnim mestima povećaće ljudski potencijal u procesu tranzicije u društvo sa niskim emisijama ugljenika. Subvencijama Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja želi da ojača ljudske resurse u zelenoj ekonomiji, zaštitu životne sredine i prirode i druge održive aktivnosti.

Izvor: Vlada Republike Slovenije

Energetska zajednica pozvala članice da preispitaju pomoć sektoru uglja

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Energetska zajednica (EZ) je pozvala zemlje članice, među kojima je i Srbija, da preispitaju da li su njihove mere državne pomoći sektoru uglja u skladu sa pravilima Evropske unije.

EZ u saopštenju podseća da je u decembru objavila studiju o subvencijama sektoru uglja u Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Ukrajini tokom 2018. i 2019. godine i da je ta analiza ukazala na direktne ili prikrivene subvencije koje su vlade zemalja članica EZ kanalisale u sektor uglja.

Sekretarijat EZ je 18. januara, kako se navodi, nadležnim vlastima zemalja članica uputio pismo u kojem ih je „ohrabrio da dodatno prouče kompatibilnost tih mera sa pravnim tekovinama o državnoj pomoći“.

„Prema Ugovoru Energetske zajednice, strane ugovornice moraju da obezbede da bude zabranjena bilo kakva državna pomoć koja preti da naruši konkurenciju tako što favorizuje određene poduhvate ili određene izvore energije. Pošto državna pomoć može da uruši konkurenciju i utiče na prekograničnu trgovinu energijom, kontrola pomoći koja se daje iz državnih izvora je od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog tržišta energije“, navela je EZ.

U saopštenju se dodaje da je sistem realizacije državne pomoći u Energetskoj zajednici decentralizovan i da nije tako efikasan kao sistem koji postoji u EU.

„Ipak, strane ugovornice (EZ) su se u puno navrata obavezale da će u potpunosti sprovesti pravne tekovine (EU) o državnoj pomoći u pogledu elektrana na ugalj, kao što je to, na primer, rečeno i na Ministarskom savetu 17. decembra 2020″, dodala je EZ.

U studiji koju je objavila početkom decembra, EZ je navela da je šest zemalja članica tokom 2018. i 2019. godine izdvojilo više od 900 miliona evra državnih subvencija za ugalj. U analizi je ukazano da su pomoć države često dobijale neprofitabilne i neefikasne termoelektrane i rudnici uglja.

Prema toj studiji, članice EZ su u periodu od 2015. do 2019. godine sektor uglja subvencionisale sa više od dve milijarde evra. Taj sektor dobio je značajnu pomoć i u vidu garancija za državne zajmove. Ti zajmovi su samo u 2019. godini dostigli dve milijarde evra.

Subvencije su tokom 2018. i 2019. godine bile najviše u Ukrajini (751,52 miliona evra), Srbiji (88,76 miliona evra) i Bosni i Hercegovini (42,91 miliona evra). Kosovo je svoj sektor uglja subvencionisalo sa 12,7 miliona evra, Severna Makedonija sa 3,83 miliona evra i Crna Gora sa 1,14 miliona evra.

EZ je prethodno u svom godišnjem izveštaju o implementaciji 2020. ocenila da su ugovorne strane, odnosno članice Zajednice, ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos krizi zbog koronavirsa.

U izveštaju, objavljenom krajem novembra, konstatovano je da Crna Gora i dalje predvodi sa energetskom tranzicijom a da se Ukrajina probila na drugo mesto preskočivši Severnu Makedoniju i Srbiju.

EZ je telo koje je uspostavila EU kako bi svoju energetsku politiku proširila na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.

Članice EZ su EU, zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija i Gruzija dok su posmatrači Turska, Jermenija i Norveška.

Izvor: Beta/Euroactiv

                                                                                       

 

Biorazgradive kese štetnije od običnih plastičnih 

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Romero)

Sećate se kako je izgledao početak kampanje stop plastičnim kesama? Nepunih godinu dana nakon početka kampanje „Stop plastičnim kesama“ stižu rezultati istraživanja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu koji pokazuje da nove, skuplje, biorazgradive kese, em nisu biorazgradive, em nisu ekološki dobre.

Biorazgradive kese koštaju od 10 do 30 dinara. Iako na njima piše da jesu, istraživanje fakulteta u Novom Sadu, međutim, pokazuje da nisu u potpunosti razgradive. Prema tim rezultatima, kada se razgrade, štetnije su za životnu sredinu od običnih plastičnih.

„One su zapravo samo obične, petrohemijski tretirane plastične kese, sa dodatkom aktivatora koji ubrzava njihovo raspdanje u mikroplastiku, a ona je veoma opasna za životnu sredinu, pogotovo za čoveka, jer je to veličina plastike koja može da uđe u naš organizam. Nedavno je detektovana čak i u placenti“, objašnjava Jasmina Nikodinović Runić, naučni savetnik u Institutu za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo.

Početkom 2018. godine počela je naplata kesa u prodavnicama, a početkom prošle godine stare plastične izbačene su iz upotrebe, a ostale su biorazgradive. Od tada mnogi kreću u kupovinu sa torbom u ruci.

U Srbiji svega nekoliko firmi proizvodi biorazgradive kese, dok je obične plastične nekada pravilo 300 malih preduzeća. Institut za molekularnu genetiku ima predlog za kesu koja bi, zaista, mogla da bude ekološka.

„Mnogo je bolja opcija da se koriste kese od ekološki dobijenih materijala. To su biomaterijali, među najboljim su oni koje prave dobre bakterije koje nas okružuju i mogu da se iskoriste u biotehnološkim procesima i da proizvode materijal od kog se dobija potpuno biorazgradiva kesa“, istakla je Jasmina Nikodinović Runić.

Zašto se koriste biorazgradive kese 

Potrošači se žale da su biorazgradive kese tanje i manje izdržljive, kažu iz Republičke unije potrošača i dodaju da su odlukom o prodaji kesa najviše profitirali trgovci.

„Potrošači koji su pre kese dobijali besplatno uz neki proizvod sada te kese moraju da kupuju, po ceni koja nije simbolična, a nisu ništa konkretno dobili jer su kese u velikom broju trgovinskih lanaca slabijeg kvaliteta“, naglasila je Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača. 

Naplata kesa, ipak, ima i dobru stranu, saglasni su stručnjaci, jer je to način da se smanji njihova upotreba i da se tako zaštiti životna sredina.

U nekim evropskim zemljama biorazgradive kese su u potpunosti zabranjene jer je ustanovljeno da više zagađuju vodotoke i mora i na osnovu toga i istraživanja koja su sprovedena kod nas, postavlja se pitanje, zašto se one koriste?

Izvor: RTS

Niška Palilula dobija mernu stanicu kvaliteta vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (Saša Petrović)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ukupno 30 opština u Srbiji dobiće merne stanice kvaliteta vazduha od Zelenog razvojnog centra koji je otvorio prijave za donaciju, vrednu 20.000 evra, do 1. februara. Prva među njima, kažu, sigurno će biti niška Opština Palilula, jer se prva prijavila i bila najaktivnija u sadnji belog jasena prošle godine, a time će Niš dobiti treću mernu stanicu. Ističu da im je cilj da gradovi i opštine prodišu, jer će uz stanicu donirati i aplikaciju koja će u realnom vremenu prikazivati koliko je vazduh zagađen, ali i još novih sadnica drveća.

Krajem prošle godine je u Opštini Palilula u Nišu uspešno realizovana akcija „Posadi svoj hlad“, jer je Niš nakon nje bogatiji za 1.600 sadnica belog jasena.

Predsednik Opštine Bratislav Vučković kaže da to nije kraj u pokušaju da vazduh u Nišu, koji je ove sezone i 6 puta zagađeniji nego što je dozvoljeno, bude kvalitetniji, jer su se prijavili za jednu od 30 stanica za merenje kvaliteta vazduha.

“Uz to bi trebalo da dobijemo i sadnice i biće nam obaveza da ih zasadimo, ja očekujem i izboriću se da Niš dobije 5.000 sadnica belog jasena najmanje, prošle godine smo zasadili 1.600. Urgiraćemo da i ove naše opštine poput Doljevca, Merošine i Gadžinog Hana isto dobiju, jer ima dosta devastiranog šumskog područja”, navodi Vučković.

Opština Palilula će sigurno dobiti mernu stanicu, kaže za Južne vesti Dušan Jakovljević iz Zelenog razvojnog centra, a ističe da su takvu odluku već doneli, jer su prvi aplicirali, ali i zato što su pored Beograda i Novog Sada donirali najveći broj sadnica belog jasena u jesenjoj sadnji.

“Imamo najbolju saradnju sa ovom opštinom, tako da su oni prvi koji će dobiti i zato što sa Čačkom najpouzdaniji partner naš u ovoj jesenjoj sadnji bili, oni su najaktivnija srpska opština i oni sigurno dobijaju”, ističe Jakovljević.

Oni koji stanuju u Opštini Palilula će uskoro moći da vide u realnom vremenu kakav je kvalitet vazduha koji dišu, jer Jakovljević ističe da će na raspolaganju imati i mobilnu aplikaciju.

“Mi smo u završnoj fazi razvijanja softvera za mobilne aplikacije za te merne stanice, tako da će građani u opštinama koje ih budu dobile moći u svakom trenutku da znaju kakav je realno vazduh u njihovom mestu. Mi ćemo ih održavati, svake godine se sonda menja i naša donacija podrazumeva i redovno održavanje”, objašnjava Jakovljević.

Do 1. februara preko Zelenog razvojnog centra i druge opštine mogu da se prijave za donaciju, a do kraja tog meseca će postaviti ukupno 30 mernih stanica koje mere i najštetnije PM 10 i PM 2.5 čestice u vazduhu u realnom vremenu, kao i da je oprema usaglašena sa evropskim normama i standardima.

“One su dobijene iz međunarodne donacije za koju smo mi aplicirali. U ovom trenutku imamo 30 stanica na raspolaganju, aplicirali smo za još 30 s obzirom da je jako veliko interesovanje. To su stanice visokog kvaliteta, sa trogodišnjom garancijom, sa kvalitetom merenja, tačnošću podataka 99 odsto i očitavanju podataka u realnom vremenu”, kaže Jakovljević.

Jakovljević ističe da osim stanice i aplikacije donacija podrazumeva i podelu sadnica belog jasena tokom tri godine za prolećnu i jesenju sadnju, a broj sadnica koji će svaka opština dobiti je 1 odsto u odnosu na broj stanovnika opštine. Ističu da je cilj ovog projekta, koji su nazvali „Zeleni grad“, da pomognu gradovima i opštinama da prodišu.

Podsetimo, trenutno u Nišu postoje dve merne stanice kvaliteta vazduha, koje prethodnih dana pokazuju konstantno zagađenje, a profesori koji su predložili novi monitoring ističu da je aktuelno merenje loše, pa da zato nema ni adekvatnih mera.

Izvor: Južne vesti

 

Ilon Mask nudi preko 80 miliona evra za najbolju tehnologiju hvatanja ugljen-dioksida

Foto: Wikimedia
Foto-ilustracija: Unsplash (Carlos Grury Santos)

Direktor „Tesla Motorsa“, Ilon Mask juče je na svom Tviter nalogu objavio da će donirati 100 miliona dolara (preko 80 miliona evra)  za razvoj najbolje tehnologije hvatanja emisije ugljen-dioksida.

Mnogi su mu odgovorili da je rešenje jednostavo i poprilično očigledno – potrebno je posaditi više drveća.

Detalje ovog neobičnog „konkursa“ Mask je obećao tokom naredne nedelje.

U borbi protiv klimatskih promena hvatanje emisija koje zagrevaju planetu postaje sve popularnije, umesto dosadašnjeg pristupa usmerenog na smanjenje emisija.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) poručila je krajem prošle godine da je potreban nagli porast u primeni tehnologije za hvatanje ugljen-dioksida ako zemlje žele postići ciljeve da neto emisije štetnih gasova budu svedene na nulu.

Prema Američkoj šumarskoj organizaciji, drveće je prirodni „umivaonik ugljenika“ – izvlači ugljen-dioksid iz vazduha i pretvara ga u hranu.

„Ugljenik iz CO2 postaje deo biljke i skladišti se u koru drveta. Na kraju, kada biljka ili drvo uginu, ugljenik koji se čuvao ispušta se u atmosferu. Ovo čini krčenje šuma jednim od najvećih uzroka emisije ugljen-dioksida“, objašnjava ova organizacija.

Mask danas vodi neke od najuticajnijih kompanija na svetu – pored „Tesle„, na čelu je kompanije „Spejs Eks“ kao i „Neuralink“-a, startapa koji se bavi povezivanjem mozga sa računarima.

Prema veb stranici kompanije „Tesla“  samo zahvaljujući njuhovoj proizvodnji električnih vozila postignuta je ušteda više miliona tona CO2 time što se sve više ljudi odlučuje da vozi električne automobile.

Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden dao je obećanje da će na sve moguće načine ubrzati razvoj tehnologije hvatanja ugljen-dioksida kroz svoj opsežni plan za borbu protiv klimatskih promena.

Jovana Canić

Incident u bugarskoj nuklearki, dva dana nakon odluke o izgradnji novog reaktora

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Manji incident desio se na reaktoru broj pet nuklearne elektrane Kozloduj koja se nalazi na severu Bugarske, svega dva dana nakon što je Vlada Bugarske odlučila da njenom postrojenju doda još jedan novi reaktor, javila je bugarska novinska agencija Novinite.

Vest o incidentu u nuklearki koja potiče iz vremena Sovjetskog Saveza potvrdio je i bugarski poslanik Pokreta za prava i slobode Ramadan Atalai, naglasivši da ih je dobio od izvršnog direktora nuklearke Kozloduj.

„Svi operativni sistemi su provereni. Ne postoji ništa što je opasno o čemu javnost nije upoznata“, rekao je Atalai.

Kako su preneli bugarski mediji, sinoć u 01:17h posle ponoći pokrenuo se sistem automatske zaštite reaktora u Kozloduju, pa su uskladu sa tim preduzete sve neophodne radnje da se rad elektrane nastavi.

Prema podacima Operatora elektroenergetskog sistema u Bugarskoj, trenutno radi samo jedan reaktor bugarske nuklearke Kozloduj, jer je njena snaga trenutno 1009 megavata, odnosno upola manja.

Nuklearka između istoka i zapada

Bugarska vlada je odobravanjem plana za novi reaktor u nuklearnoj elektrani Kozloduj, kako je pisala agencija Novinite pre dva dana, praktčno odustala od izgradnje nove nuklearne elektrane koja je ranije planirana u Belanama.

Na redovnoj sednici vlade u sredu je odlučeno da se u Kozloduju napravi zgrada za novi reaktor broj sedam.

Odluka je usledila nakon razgovora sa američkom kompanijom za nuklearni inženjering „Vestinghause“ o hibridnom rešenju za novi reaktor u Kozloduju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Dogovor podrazumeva da se prilikom gradnje na američkom principu tehnologije, maksimalno iskoristi i ruska oprema koju je Bugarska već kupila za Belene.

Vlada je izrazila nadu da će taj novi reaktor moći da počne sa radom za deset godina.

Nuklearka Kozloduj trenutno radi sa dva ruska reaktora i njihov životni vek je produžen do 2027. i 2029. godine, dok su četiri manja zatvorena iz bezbednosnih razloga i zbog pristupanja Bugarske Evropskoj uniji 2007. godine.

Da bi nadoknadila delimično zatvaranje Kozloduja, Bugarska je dugo tragala za mogućnostima izgradnje drugog postrojenja sa dva reaktora u Belenama, ali je od tog projekta odustajala i 2012. godine kada je raskinula ugovor sa ruskom kompanijom „Atomstroieksport“.

Neki nuklearni stručnjaci takođe su dovodili u pitanje održivost projekta velikog poput Belena, jer se očekuje da ni Bugarskoj ni njenim susedima novi izvori energije neće trebati pre 2035. godine.

Bugarska se od nedavno nalazi i pod pritiskom Sjedinjenih Država i EU koji traže da ograniči svoju ogromnu energetsku zavisnost od Rusije.

Izvor: Novinite

Potpisan Memorandum o razumevanju za projekat „Beogradski metro”

Foto Ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U petak je u Palati Srbija potpisan Memorandum o razumevanju za projekat „Beogradski metro”.

Ovaj važan dokument su potpisali ministar finansija Siniša Mali, potpredsednik kompanije „Alstom” Filip Delur, direktor kompanije „Ežis reil” Olivijer Buvar, predstavnik kompanije „Pauer Čajna” Šje Zidije i direktor JKP „Beogradski metro i voz” Stanko Kantar.

Potpisivanju Memoranduma prisustvovali su zamenik gradonačelnika Goran Vesić, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, ambasadorka NR Kine Čen Bo kao i ambasador Republike Francuske Žan Luj Falkoni.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da je Beogradski metro najvažniji projekat za srpsku prestonicu, te da je proglašen projektom od nacionalnog značaja.

Kako je precizirao, nakon potpisivanja u aprilu ćemo dobiti idejno rešenje za depo na Makiškom polju, potom će se završiti eksproprijacija i do novembra počeće nasipanje i izgradnja depoa, što će biti i zvanični početak radova na Beogradskom metrou.

„U međuvremenu ćemo usvojiti Plan generalne regulacije šinskih sistema u oktobru, taj plan će definisati sve linije metroa, odnosno definisaće tačno gde će se nalaziti stanice, kao i razvoj BG voza koji treba da se nastavlja na Beogradski metro. Povezaćemo Surčin i Obrenovac koji na taj način nisu povezani od Železničke stanice u Zemunu. Do sada su povezani Mladenovac, Sopot, Lazarevac i Barajevo, a povezaćemo i Pančevo i da tako dobiti jedinstven sistem. Kroz Plan generalne regulacije šinskih suistema predvidećemo novih 50 kilometara tramvajskih šina, od Požeške prema Ceraku, od Novog Beograda prema Bežanijskoj kosi, spuštanje od Bogoslovije prema Adi Huji i prelazak na levu obalu Dunava. Tako se Beograd razvija i konačno ćemo imati ono što imaju svi veliki gradovi, da je šinski podsistem osnovni podsistem prevoza u svim metropolama“, naglasio je zamenik gradonačelnika.

Foto- ilustracija: Pixabay

Prema njegovim rečima, ideja je da tim domaćih arhitekata radi svaku stanicu metroa posebno, što im biti velika referanca u karijeri.

„Ideja je i da svaka metro stanica bude drugačija i da svaka od njih predstavlja taj deo grada, govori o istoriji tog dela grada ili istoriji Srbije. Kada 2028. godine završimo metro, kao i proširenje BG voza, spojimo BG voz sa Pančevom, završimo izgradnju 50 kilometara tramvajske mreže naš osnovni podsistem biće šinski, što znači i ekološki„, rekao je Vesić.

„Mi smo u međuvremenu doneli odluku da više ne kupujemo ni jedan autobus na dizel gorivo“, naveo je Vesić i istakao da će za nekoliko biti raspisan tender za kupovinu stotinu novih zglobnih autobusa na prirodni gas.

„Do 2028. godine svake godine ćemo kupovati po sto autobusa i nećemo više imati ni jedan autobus koji će ići na dizel, koji će inače biti dopunski podsistem u odnosu na šinski. To je i najznačajniji doprinos smanjenju zagađenja„, kazao je Vesić.

Foto-ilustracija: Unsplash (Samuel-Elias)

Ministar finansija Siniša Mali je naglasio da se potpisivanjem ovog sporazuma jasno definišu prava i obaveze svih onih koji učestvuju u ovom projektu i time je načinjen još jedan važan korak bliže realizaciji višedecenijskog sna.

„Prve linije beogradskog metroa će povezivati Železnik i Mirijevo dužine 21,3 kilometara i ona bi trebalo da bude gotova do 2028. godine, a druga linija biće od Mirijeva do Zemuna dužine 19,2 kilometra. Trenutno radimo i na konceptu treće linije koja će povezivati delove grada koji neće biti povezani sa prve dve linije i sa BG vozom“, istakao je Mali i dodao da preliminarna analiza pokazuje da će izgradnja obe linije metroa u Beogradu koštati oko 4,4 milijarde evra.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je istakao da je preuzeta realizacija najkompleksnijeg infrastrukturnog objekata na Balkanu.

„Metro će potpuno promeniti percepciju ovog grada. Vrlo brzo ćemo otvoriti mogućnosti da Beograd bude čist grad i da automobili ne budu na svakom koraku. Realizacija ovog projekta znači i rešavanje ekološkog problema, a metro predstavlja krunu naših investicija“, istakao je Momirović.

Direktor francuske kompanije „Ežis rejl” Olivije Buvar je kazao da se oseća počastvovano, ponosno i uzbuđeno što učestvuje u ovom projektu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Adelin Preda)

„Naši planovi su da nastavimo da razvijamo kompaniju u Srbiji, namera nam je da u narednih pet godina utrostručimo zaposlenost i uposlimo 120 srpskih inženjera, a Beograd će ostati sedište naše kompanije za ceo zapadni Balkan. Realizacija ovog projekta značiće i omogućavanje „zelene” mobilnosti u Beogradu i uveren sam da će glavni grad biti predvodnik u tim procesima“, kazao je Olivije Buvar.

Potpredsednik „Alistom grupe“ Filip Deler rekao je da je ovo istorijski trenutak za Beograd.

„Istrajni smo u našim namerama i ponosni smo što ćemo obezbediti najnoviju tehnologiju za Beogradski metro, potpuno automatizovanu“, saopštio je Deler.

Predstavnik kompanije „Pauer Čajna” u Srbiji Šje Zidije istakao da se u kompaniji svi osećaju vrlo počastvovanim što učestvuju u projektu izgradnje beogradskog metroa.

„Mi ćemo iskoristiti sve naše resurse i iskustvo u izgradnji metroa kako bi ovaj projekat sproveli na nabolji način“, kazao je Šje Zidije.

Izvor: Grad Beograd