Home Blog Page 474

Italija ulaže 508 miliona evra u projekte cirkularne ekonomije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Nakon usvajanja novog zakona o zaštiti životne sredine, Italija je odlučila da uloži 508 miliona evra u projekte iz oblasti cirkularne ekonomije. Od privatnih kompanija, vlada je dobila 222 predloga projekata za cirkularnu ekonomiju.

Vrednost projekata je 508 miliona evra i cilj im je zaštita životne sredine, saopštilo je italijansko Ministarstvo za ekološku tranziciju. Sredstva su obezbeđena iz plana za Nacionalni oporavak i otpornost.

Nedavno je parlament usvojio novi zakon koji zahteva od države da štiti životnu sredinu, ekosisteme i biodiverzitet u interesu budućih generacija. Zakon predviđa da životna sredina mora biti uzeta u obzir tokom bilo koje privatne ili javne inicijative.

Pročitajte još:

Ministar za ekološku tranziciju Roberto Čingolani nazvao je zakon neophodnim korakom u povećanju investicija u sektore i tehnologije sa smanjenim uticajem na životnu sredinu, kao i u razvoju cirkularne ekonomije.

Izvor: eKapija

Održan ekološki protest ispred Palate Srbije 

Foto: Printscreen/Fejsbuk

Ekološki aktivisti i građani danas su ispred Palate Srbije, gde su dodeljena odlikovanja povod Dana državnosti, održali protest. Njihov zahtev je da se zakonom zabrani iskopavanje litijuma i bora. Okupljeni građani su u 12 časova počeli sa blokadom Bulevara Nikole Tesle i Bulevarom Mihajla Pupina na Novom Beogradu. Njihov plan je bio da priđu Palati Srbije, međutim u tome ih je sprečavao kordon policije.

Nažalost ovaj protest nije prošao bez incidenata, zabelećeno je nekoliko, dok je najtraumatičniji bio na raskrsnici Ulice antifašističke borbe i Bulevar Mihajla Pupina, jedan automobil je probio blokadu i udario jednog demonstranta i nekoliko metara ga nosio na haubi. 

Okupljenima se obratio Savo Manojlović, iz “Kreni-promeni” koji je rekao da neće sukope sa sopstvenim građanima, kao ni sa policijom, ali da hoće podelu na građane i one koji krše Ustav.

Pročitajte još:

“Ako se raspuštanje Skupštine Srbije ne odloži i ne zabrani rudarenje litijuma i bora, imamo naredne korake koje ćemo objaviti. Na novembarskoj i decembarskoj blokadi, naučili smo jedno – uspećemo kada budemo imali jasan cilj i kada budemo zajedno izlazili”, poručio je Manojlović, dok se mase čulo “Ne damo Srbiju”.

Kako je istakao, jedini zadovoljavajući odgovor države na njihove zahteve je da predsednik Vučić predloži Vladi da usvoji zakon.

Među okupljenim građanima bili su Branislav Grubački Guta iz Novog optimizma, predsenički kandidat Srđan Škoro, Rade Panić (Skupština Slobodne Srbije), predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović, Petar Đurić iz pokreta „Ćale, ovo je za tebe“, glumica Bojana Novaković.

Protest je trajao dva sata, okupljenima se kraju obratio Manojlović koji je rekao “hvala svima što ste došli, vi ste budućnost Srbije“.

Kako je najavio u toku dana će objaviti naredne korake.

Milica Radičević

Kuda idu električni automobili?

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)
Foto-ilustracija: Pixabay

Sumorna 2020. godina, koja nam je zadala toliko nedaća da smo nestrpljivo čekali da joj „vidimo leđa”, imala je, suprotno svim očekivanjima, i jednu svetlu tačku. Kada je pandemija KOVID-19, dostigavši svoj vrhunac, uzdrmala svetsku ekonomiju i većini kompanija učinila neizvesnim dalji opstanak, ispostavilo se da tržište električnih automobila krije nekakvu tajnu.

Iako kupovina električnih vozila nije delovala kao prioritet u trenutku kada je ekonomska kriza drastično smanjivala kupovnu moć građana, statistika pokazuje da je prodaja automobila na baterije u 2020. godini skočila za čak 41 odsto u odnosu na daleko stabilniju 2019. godinu. Prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), u svetu je tokom 2020. godine prodato oko 3 miliona električnih vozila, a Evropa je po prvi put pretekla Kinu koja je do tada imala ubedljivu prevlast kao najveće tržište automobila na baterije u svetu.

Godina koju ćemo pamtiti po pandemiji bila je iznenađujuće povoljna i za prodaju električnih dvotočkaša, pa je broj električnih bicikala u SAD bio dvostruko veći 2020. godine u odnosu na prethodnu, dok su električni skuteri bili nešto popularniji u Evropi. Ohrabruje podatak da je iz godine u godinu sve više automobila na baterije, a čak ni globalna ekonomska kriza nije uspela da pokoleba nezaustavljivu elektrifikaciju mobilnosti.

Zbog čega popularnost električnih vozila raste?

Za uspešno plasiranje električnih četvorotočkaša na tržište velikim delom su zaslužne subvencije. Vlade širom sveta potrošile su 14 milijardi dolara na podršku prodaji električnih automobila, što je 25 odsto više u odnosu na 2019. godinu, navodi se u izveštaju IEA.

U fokusu:

Evropske vlade nudile su niz stimulativnih mera koje su dale željene rezultate pa je tako Evropa u 2020. godini ostvarila najveću prodaju električnih automobila – čak 1,4 miliona vozila, dok je u Kini taj broj iznosio 1,2 miliona, a u SAD 295.000.

Ispostavilo se da u Evropi najviše ljubitelja četvorotočkaša na baterije živi u skandinavskim zemljama. Norveška je neprikosnoveni lider jer je 75 odsto od ukupnog broja automobila na ulicama električno, premda ne zaostaju ni Island sa 50 odsto i Švedska sa 30 odsto.

Iako Srbija i dalje ne može da se pohvali značajnim udelom električnih automobila, vlada naše zemlje odlučna je da pomogne razvoju elektromobilnosti dajući subvencije za kupovinu ekoloških vozila. Ove godine, građani su mogli da se prijave za pomoć od 250 evra za mopede i lake tricikle, 2.500 evra za hibridne automobile, 3.500 evra za plug-in hibride i 5.000 evra za električna vozila. Očekuje se da će sledeće, i svake naredne godine, Vlada nuditi nove subvencije te da će i broj vozila na baterije postepeno uvećavati.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Cena sirove nafte raste, kako ograničenje cena goriva u Srbiji utiče na tržište

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U trenutku kada cene sirove nafte u svetu rastu i kada nije izvesno koje su granice poskupljenja, Vlada Srbije propisala je da maksimalna maloprodajna cena naftnih derivata evrodizel i evropremijum BMB 95 bude 179, odnosno 171 dinar po litru – što je nekoliko dinara manje od aktuelnih cena na pumpama. Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije objasnio je da bi, u slučaju da cene budu zamrznute duže od 30 dana, moglo da dođe do velikih problema u funkcionisanju.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da će, uvođenjem maksimalne cene naftnih derivata na 30 dana, sve promene na globalnom tržištu istrpeti maloprodaja derivata nafte.

“Samo je kraj zamrznut. Samim tim, svaki poremećaj, eventualni skok cena nafte će ići na teret naftnog sektora. To, u principu, može da se izdrži i to je nešto što je prihvatljivo. Nije u skladu sa tržišnim zakonima, ali je u skladu sa Zakonom o trgovini. Zato je važno da u ovih 30 dana dobro posmatramo šta se dešava i da takva mera ipak ne traje duže”, kazao je Mićović.

Istakao je da je cena nafte u danu kada je Vlada donela uredbu o zamrzavanju bila 91 dolar po barelu, a sledećeg dana je iznosila 93 dolara. 

“Naravno da se taj skok cene nafte ne odražava odmah na derivate nafte, potrebno je neko vreme. Bitno je da li će taj trend da se održi. Inače, mi nismo jedina zemlja koja primenjuje ovu meru. U Hrvatskoj je već treći mesec aktuelna”, naveo je Tomislav Mićović.

Cene su zamrznute i u Mađarskoj i Poljskoj, a kako je Mićović istakao, Poljska trenutno ima najpovoljnije cene goriva u Evropi, pošto je PDV na promet goriva smanjen sa 20 na osam procenata, dok je cena goriva u Srbiji niža nego u najrazvijenijim državama Evrope.

Naglasio je da cene ne smeju da budu zamrznute duže od 30 dana.

Pročitajte još:

Ograničenje cena ne odnosi se na goriva sa aditivima 

Mićović je objasnio da se uredba Vlade odnosi samo na bazna goriva evrodizel i evropremijum BMB 95, dok se goriva sa aditivima mogu prodavati po dosadašnjim cenama.

“Postoje kupci koji isključivo koriste takva goriva pa im to ne bi trebalo uskratiti. Da je država ograničila cenu tih goriva, ne bi više niko mogao da ih prodaje jer je njihova distribucija skuplja”, kazao je Mićović.

Mićović je kazao da je cena sirove nafte u petak iznosila 94,44 dolara, a jutros 96 dolara za barel.

Istakao je da bi eventualne sankcije Evrope i Amerike Rusiji koja je veliki izvoznik nafte, mogle da poremete snabdevenost i cene tog derivata.

Mićović je kazao da analitičari procenjuju da bi već tokom proleća cena sirove nafte mogla da dostigne i 100 dolara po barelu.

Izvor: RTS

Temerin – Pošumljavanjem do zaštite životne sredine 

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Spomeniku prirode “Stari park” u Temerinu posađeno je 70 novi sadnica. Povećanje procenta pošumljenosti Srbije je jedan od strateških ciljeva, koji doprinosi unapređenju kvaliteta života građana, a prepoznat je i u Zelenoj agendi.

“U „Starom parku“ koji je izuzetno značajan pre svega zbog svoje istorije, ali i zaštite pod kojom je, sadimo visoka stabala, stara oko deset godina. Hvala rukovodstvu opštine Temerin što je prepoznalo značaj ovog parka i što su kandidovali projekat sadnje na konkursu Ministarstva. Pošumljavanje je samo prva faza, jer je u planu rekonstrukcija „Starog parka“ za koju će biti odvojena značajna sredstva”, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Prema njenim rečima, kada je reč o pošumljavanju, u prethodnoj godini su u fokusu bile opštine i gradovi sa teritorije Vojvodine. Od ukupno 38 lokalnih samouprava koje su dobile sredstva od ministarstva, 40 odsto je u Vojvodini. Plan ministarstva je da nastavi ulaganja u ove projekte i u narednom periodu, jer je pošumljavanje izuzetno važna mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da Temerin očekuju i drugi značajni projekti, a najvažnija je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda sa pratećom kanalizacionom mrežom.

“Trenutno se intenzivno radi na projektovanju, kako bi mogli da krenemo u izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja. Razgovarala sam sa predsednikom opštine Mladenom Zecom i o drugim ekološkim problemima u Temerinu, a to su divlje deponije. Ministarstvo će uskoro raspisati konkurs za dodelu sredstava za uklanjanje smetlišta, i to je dobra prilika da se kandiduju projekti i problem reši uz podršku države. Izuzetno je važno da jednom očišćene lokacije zajedno čuvamo kako bi ostale čiste. Ako zajedno negujemo prirodu, možemo i da je sačuvamo za buduće generacije”, istakla je Vujović.

Energetski portal

Ada Huja i Veliko ratno ostrvo proglašeni za parkove

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ada Huja, Veliko ratno ostrvo i međublokovske površine na Novom Beogradu proglašene su za parkove, dok je “Šećerana” proglašena prostorom za kulturu, odlučeno je na sednici Skupštine Beograda.

Odbornici su na sednici usvojili Predlog izmena i dopuna Plana generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd (Celina I-XIX) – (I Faza – 2. etapa), navodi se u saopštenju.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić istakao je da reč o planu iz 2016. godine, koji je zaslužan za buđenje građevinske industrije u prestonici.

“Ova tačka dnevnog reda je možda i najznačajnija tačka jer se odnosi na ažuriranje svega što smo radili prethodnih šest godina. Takođe će biti usvojene neke mere restriktivnog tipa koje će pooštriti kriterijume gradnje, posebno na opštinama Novi Beograd i Vračar”, naveo je Stojčić.

Na dnevnom redu je bilo i odlaganje Plana regulacije područja centra Banovog brda.

“Razlog je jednostavan, naime postoje pojedine nejasnoće određenog broja građana, te primedbe na ovaj plan zbog čega smo odlučili da povučemo plan kako bi svi bili zadovoljni. Takođe je pred odbornicima i Predlog odluke o stavljanju van snage Odluke o izradi plana detaljne regulacije područja između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i glavne železničke stanice Beograd centar. Dogovoreno je sa stanovnicima naselja Stjepan Filipović da se od tog projekta koji obuhvata zelenu kosinu iznad stanice Prokop i ispod pomenutog naselja odustane i prilagodi stanovnicima tog naselja”, objasnio je Stojčić.

Pročitajte još:

Takođe je usvojen i Plan detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina, gradske opštine Savski venac i Vračar.

Stojčić je podsetio da je raspisivanjem javnog konkursa definisano nekoliko rešenja za uređenje tog dela grada.

“Plan treba da reguliše tretman Slavije, koji nije završen, kao i tretman objekata koji imaju status kulturnog nasleđa, tačnije koji se nalaze prekoputa parka Manjež i koji će apsolutno biti sačuvani”, najavio je gradski urbanista.

Usvojena je Odluka o izradi plana detaljne regulacije za deo bloka između ulica Užičke, Krajiške, Kačaničke, Iličićeve, Gradska opština Savski venac, kao i Odluka o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije naselja Altina 2 u Zemunu, za Bblok 30.

Usvojena je i Odluka o stavljanju van snage Odluke o izradi plana detaljne regulacije područja železničke stanice Makiš, kao i Odluke o izmeni i dopuni Odluke o planu detaljne regulacije područja železničke stanice Makiš.

Energetski portal

Akcija “Užice čistiji grad” i ove godine, priključak na gas 540 evra

Foto-ilustracija: Science in HD
Foto-ilustracija: Pixabay

Priključak na gasovod do kraja ove godine vlasnici individulanih stambenih objekata plaćaće 540 evra sa uračunatim PDV-om u okviru akcije “Užice čistiji grad”. Odlukom preduzeća “Užice gas” i Grada Užica oni koji su zainteresovani već sada mogu da se prijave za priključenje na gasovodnu mrežu.

Prema podacima “Užice gasa”, tokom akcije realizovane prošle godine urađen je 531 priključak. Kako naglašavaju u tom preduzeću, važno je da građani koji su zainteresovani već narednih dana u upravi preduzeća u Sevojnu podnesu zahteve, a cenu od 540 evra sa uračunatim PDV-om moći će da plate na 24 mesečne rate.

Dodatna pogodnost je i mogućnost nabavke kotlova na gas uz subvencije Grada i resornih ministarstava koje je prethodne godine ostvarilo 384 vlasnika individualnih porodičnih objekata i 50 vlasnika stanova u stambenim zgradama.

Pročitajte još:

U Odeljenju za zaštitu životne sredine nadaju se da će ove godine ranije biti objavljen i konkurs za mere energetske efikasnosti, kako bi svi koji su zainteresovani i ispunjavaju uslove na vreme nabavili kotlove i odradili ostale neophodne procedure. Za tu ali i ostale mere energetske efikasnosti budžetom Grada opredeljena su sredstva u iznosu od blizu 80 miliona dinara.

Izvor: Grad Užice

Održan ekološki protest u Beogradu – Najavljen miting na Sretenje

Foto: Fejsbuk/Kreni-promeni

Ekološki aktivisti i građani juče su ispred Predsedništva Srbije, u 14 časova započeli još jedan protest protiv rudarenja litijuma i bora. Predvođeni udruženim organizacijama Savez Ekoloških Organizacija Srbije – Znamo da ne damo (SEOS) i “Kreni-promeni”, traže donošenje Zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.

Protest je protekao bez incidenata, a završen je šetnjom centralnim gradskim ulicama.

Okupljeni građani su nosili transparente “Srbija nije na prodaju”. 

Savo Manojlović, iz “Kreni-promeni” pozvao je sve građane na veliki narodni miting.

“15. februara jasno ćemo im ponovo staviti do znanja da je ovo Srbija domaćina iz ugroženih krajeva. Zviždaćemo onima koji su plaćeni našim novcem a okupirali su ovu zemlju”, poručuje Manojlović.

Pročitajte još:

Kako je rekao neće izvući iz blata “Rio Tinta” dok ga ne oteraju iz Srbije.

Podsetimo, ekološki aktivisti iz krajeva širom Srbije u četvrtak uveče su napravili kamp u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva. Njihov zahtev je da pre raspuštanja Narodne skupštine bude zabranjeno istraživanje i iskopavanje litijuma i bora na teritoriji Srbije.

Kako je najavljeno “Sretenjski ustanak” biće održan 15. februara ispred zgrade na Andrićevom vencu, kada predsednik Republike deli Sretenjska odlikovanja.

Milica Radičević

Bogate četvrti zelene, siromašne sive

Foto: Wikipedia/Струјајое
Foto-ilustracija: Pixabay

Studija „Ko ima koristi od prirode u gradovima”, koju je nedavno objavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) pokazuje da se pristup javnim zelenim i plavim površinama bitno razlikuje u gradovima širom Evrope, uz zaključak da gradovi na severu i zapadu Evrope imaju više zelenih površina nego gradovi u južnoj i istočnoj Evropi.

Zelena infrastruktura, koja uključuje zelene i plave površine kao što su parcele, privatne bašte, parkove, ulično drveće, vode i močvare, činila je u proseku 42 odsto gradske površine u zemljama Evropske unije i zemljama kandidatima za članstvo. Grad sa najvećim udelom ukupne zelene površine od 96 odsto je Kaseres u Španiji, gde gradsko administrativno područje obuhvata prirodne i polu-prirodne oblasti oko gradskog jezgra. Grad sa najmanjom ukupnom zelenom površinom od samo sedam odsto je Trnava u Slovačkoj.

Javno dostupne zelene površine čine relativno nizak udeo u ukupnoj zelenoj površini, procenjen na samo tri odsto ukupnog prostora grada. Ipak, ovo varira između gradova, te imamo i primere Ženeve, Haga i Pamplone, gde pristupačne zelene površine čine više od 15 odsto gradske teritorije.

Pročitajte još:

Najnoviji podaci EEA pokazuju da prosečna pokrivenost drvećem u gradovima iz 38 zemalja članica EEA i zemalja saradnica iznosi 30 odsto, pri čemu gradovi u Finskoj i Norveškoj imaju najveći udro drveća, dok gradovi na Kipru, Islandu i Malti ubedljivo najnižu.

Među gradovima koji su posmatrani nalazi se i Podgorica, koja je najbolje plasirana u kategoriji “urbane zelene površine”, u kojoj zauzima peto mesto, iza Stokholma, Dablina, Atine i Brisela.

Najbolje plasirani gradovi na osnovu zbirnih podataka su Oslo, Ljubljana, Hensinki, Zagreb, Viljnus i Berlin.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

Izvor: RTCG

Srpske kompanije i ove godine na Gulfood-u

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije peti put zaredom organizuju učešće i predstavljanje srpskih kompanija na najvećoj i najznačajnijoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Golfskog zaliva „GULFOOD“ (www.gulfood.com), koja će se održati u Dubaiju od 13. do 17. februara.

Posetioci sajma „Gulfood“, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri, moći će da se upoznaju sa širokim asortimanom najkvalitetnijih srpskih proizvoda od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća, mlečnih proizvoda, smrznute i dimljene ribe i morskih plodova, proizvoda na bazi tartufa, ajvara, meda, supa, začina, čajeva, voćnih sokova i kašastih voćnih nektara, kvalitetnih voćnih džemova i marmelada.

 „GULFOOD“  se održava na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.

U okviru prezentacija poslovnih programa planirani su susreti proizvođača, izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca.

Pročitajte još:

Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine ih je sa Srednjeg istoka, oko 20 procenata iz Azije, 10-tak iz iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca  iz Evrope i Amerike.

Srpske kompanije prehrambenog sektora promovisaće proizvodne programe i izvozne potencijale u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena rezervisanoj za nacionalne paviljone. Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta, a pored Srbije u okviru nacionalnih paviljona predstaviće se kompanije iz Italije, Francuske, Belgije, Nemačke, Rusije, Austrije, Španije, Holandije, Kipra, Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Tunisa, Saudijske Arabije, SAD, Kanade, Brazila, Perua, Meksika, Indije, Egipta i Japana.

Izvor: Privredna komora Srbije

Vlasnici slovačkih nuklearnih elektrana strahuju od bankrota zbog najavljenog poreza

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

“Prekomerni profiti” nuklearnih elektrana treba da budu oporezovani, čime će se napraviti prostor da se milionima ljudi nadoknade rastuće cene energije, smatraju u slovačkom ministarstvu ekonomije. U privatnoj kompaniji koja je vlasnik obe slovačke nuklearne elektrane tvrde da bi ih to oteralo u bankrotstvo.

Vlada je već spremila predlog i poslala ga u parlament na usvajanje po skraćenoj proceduri.

“Predlogom se uvodi porez na prekomernu dobit iz trgovine strujom proizvedenom u nuklearnim kapacitetima. Poreski period biće kalendarski mesec”, navelo je ministarstvo u obrazloženju, preneo je EURACTIV.sk.

Prema predlogu, prekomerni profit predstavlja razliku između cene struje na tržištu i troškova njene proizvodnje u nuklearnoj elektrani. Ako parlament usvoji predlog, država će dobiti polovini te razlike, što bi ove godine bilo oko 50 miliona evra.

Kompanija Slovačke elektrane (Slovenské elektrárne a.s) tvrdi da je to mnogo više od njenog pretpostavjenog profita.

Pročitajte još:

Prema kompaniji, usvajanje takvog zakona bez analize uticaja dovešće Slovačke elektrane do bankrota i zaustaviti radove na završetku trećeg i četvrtog bloka nuklearne elektrane Mohovce.

“Ukupna investicija od šest milijardi evra biće protraćena”, istakla je kompanija u saopštenju.

Slovačke elektrane su u vlasništvu EPH češkog milijardera Danijela Kretinskog i italijanskog energetskog džina Enela. Oni zajedno poseduju dve trećine akcija a vlasnik preostalog dela je slovačko ministarstvo ekonomije.

Izvor: Beta/ Euractiv

Od medicinskih maski prave efikasne baterije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Neverovatnih 130 milijardi maski biva bačeno svakog meseca širom sveta od početka pandemije, čime nastaju tone medicinskog otpada koji, ukoliko se zapali, emitije toksične gasove.

Jasno je da je ovaj ekološki probem hitno zahteva rešenje, a istraživači sa Nacionalnog Univerziteta za nauku i tehnologiju u Rusiji pronašli su način kako da od bačenih maski pravi visokoefikasne baterije.

Maske se najpre dezinfikuju pomoću ultrazvuka, a potom se natapaju „mastilom“ od grafena. Materijal se dalje kompresuje i greje do 140 stepeni celzijusa, a istraživači od ovako dobijenog materijala prave elektrode baterije. Čak je i zaštitna folija napravljena od medicinskog otpada, tačnije od pakovanja za lekove.

Pročitajte još:

U poređenju sa tradicionalnim baterijama, nove baterije imaju visoku gustinu uskladištene energije i električni kapacitet. Njihova superiornost ogleda se i u tome što su tanke, fleksibilne i jeftine u poređenju sa baterijama presvučenim metalima, objašnjeno je na sajtu Univerziteta.

Baterije od maski mogu da se koriste u malim kućnim aparatima kao što su satovi i lampe, a naučni tim namerava da u budućnosti primeni novu tehnologiju za proizvodnju baterija za električne automobile, solarne elektrane i u druge svrhe.

Milena Maglovski

Aerozagađenje i COVID‐19 na Zapadnom Balkanu

Foto: Ujedinjeni Balkan za čist vazduh
Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživanja sprovedena od početka pandemije pokazuju da stanovništvo izloženo zagađenom vazduhu ima manju otpornost na COVID‐19, a aerozagađenje može dovesti i do pogoršanja simptoma bolesti, saopštio je Evropski fond za Balkan koji sa partnerima iz regiona sprovodi kampanju „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Ova etapa kampanje posvećena je informisanju građana o povezanosti posledica zagađenja vazduha i pandemije COVID‐19 na Zapadnom Balkanu.

Jedan od najvećih ekoloških problema sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju je veoma loš kvalitet vazduha. Zagađenje vazduha i pandemija COVID‐19 doprineli su uvećanju smrtnosti na ovom području. Kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” poziva nadležne institucije i građane u zemljama Zapadnog Balkana da zajedničkim snagama utičeu na unapređenje kvaliteta vazduha i smanjenje smrtnosti usled pandemije COVID‐19.

Dosadašnja istraživanja pokazuju da aerozagađenje globalno povećava smrtnost od COVID‐19 za 15 odsto, a u Evropi za 19 odsto. Utvrđeno je i da porast koncentracije PM čestica od jednog mikrograma po kubnom metru povećava smrtnost od COVID‐19 za 11 odsto.

Pročitajte još:

Broj dokaza i naučnih studija o povezanosti zagađenja vazduha i COVID‐19 raste, međutim treba uzeti u obzir i njihova ograničenja, a pogotovo činjenicu da nije urađena relevantna studija koja se odnosi na Zapadni Balkan. Potrebna su nam ekološko‐epidemioška ispitivanja povezanosti aerozagađenja i pandemije COVID‐19 za ovaj region. Ona moraju biti precizno planirana i izvedena da bi se mogli doneti adekvatni zaključci i predlozi mera.

Kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” zahteva od donosilaca odluka da povećaju učešće predstavnika zdravstvenog sektora u procesima odlučivanja, kako bi se osigurala pravovremena integracija zdravstvenih mera u politike usmerene ka zaštiti životne sredine. Takođe, potrebno je unaprediti efikasnost u sprovođenju zakona i odluka u oblasti zaštite životne sredine radi ostvarivanja veće zdravstvene i ekonomske koristi za sve građane.

Potrebno je i uvrstiti mere za unapređenje kvaliteta vazduha u javne politike i planove oporavka od pandemije COVID‐19 u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan koje su sve države prihvatile.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Odbegli lav u Budvi ukazuje na problem krijumčarenja životinja

Foto-ilustracija: Unsplash ( Jeff Rodgers)
Foto-ilustracija: Unsplash ( Jeff Rodgers)

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF zabrinuta je zbog vesti o odbeglom mladuncu lava koji poslednjih nekoliko dana luta šumama Crne Gore.

Lav je navodno u privatnom vlasništvu stranog državljanina smeštenog u Budvi, ali ne postoje podaci o njegovom uvozu, što ukazuje na to da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem. Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore objavila je javni poziv za volontere koji će danas učestvovati u potrazi za mladim lavom.

U WWF-u ističu da lavovi nisu kućni ljubimci, a pri zatočeništvu lavova u opravdanim i zakonitim slučajevima potrebno je zadovoljiti brojne uslove za njihovo držanje u prostoru što sličnijem njihovom prirodnom staništu. Osim etičkih dilema, mnogo rasprostranjeniji problem je nezakonita trgovina divljim životinjama, jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koja, prema podacima Europola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou. Krijumčarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice po biološku raznovrsnost i mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja.

„Iako postoje brojni zakoni kojima se kažnjiva dela protiv divljih vrsta regulišu, često u praksi ovakvi slučajevi prođu ispod radara zbog manjka kapaciteta i nedovoljne saradnje institucija. Važno je uspostaviti efikasnu i trajnu saradnju između nadležnih institucija, povećati broj stručnjaka koji će se baviti isključivo ovom vrstom kažnjivih dela, ali i edukovati javnost o njihovoj ozbiljnosti i štetnosti. Dužnost svih nas je da prijavljujemo kažnjiva dela protiv životne sredine, uključujući krijumčarenje, krivolov i trovanje životinja, koji su često međusobno povezani”, kaže Snježana Malić-Limari iz WWF Adrije.

Pročitajte još:

Evropske zemlje su često ciljna tržišta i područja tranzita velikih mačaka poput lava i tigra. Osim što se uvoze mladunci ili mrtvi lavovi kao trofeji, evropske zemlje su tranzitni putevi za prenos lavljih kostiju, zuba ili kandži iz Afrike u Aziju, gde se koriste u alternativnoj medicini i kao nakit. Iako ne dođu uvek pred oči javnosti, takvi slučajevi nisu retki, a nezakonita trgovina najčešće uključuje i slonovaču, rogove nosoroga, vodozemce poput kornjača i ptice.

Shvatajući raširenost ovakvih zločina u Evropi, WWF Adria u regionu sprovodi projekat „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), kojim nastoji da obeshrabri zločine protiv zaštićenih divljih životinja i smanji nezakonite radnje kroz uspostavljanje uspešne saradnje između relevantih institucija i podizanje svesti javnosti o važnosti i raširenosti problema zločina protiv divljih vrsta.

Slučajevi poput ovog jasno potvrđuju da su zločini protiv divljih vrsta ozbiljan problem i u našoj regiji. Rad WWF-a usmeren je na očuvanje prirode i divljih vrsta, ali je neophodno uključiti i javnost i institucije da bismo ugroženim životinjama poput ove velike mačke osigurali budućnost. Ovaj lavić nas sve upozorava da moramo hitno da delamo jer su sistemska rešenja dugotrajan proces, a ugrožene vrste nemaju mnogo vremena.

Izvor: WWF Adria

Srbija na sajmu Prodekspo: Rusi traže našu rakiju, zimnicu, sireve…

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Na međunarodnom sajmu prehrambene industrije „Prodekspo 2022“ u Moskvi, 13 domaćih kompanija predstavilo je široku lepezu najkvalitetnije hrane i pića iz Srbije, dok će brojni zahtevi za saradnju potencijalnih poslovnih partnera iz Ruske Federacije i Zajednice nezavisnih država (ZND) doneti u narednom periodu nove izvozne poslove domaćoj privredi.

„Prodekspo je važno mesto za susret domaćih kompanija koje već posluju na ruskom tržištu sa starim distributerima, novim dobavljačima i potencijalnim partnerima u cilju širenja izvoza na rusko tržište“, ističe Dejan Delić, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji.

Kompanija „Simex Original“ iz Subotice posluje na ruskom tržištu od 2016. godine. „Top Pelinkovac kompanije Simeks original nagrađen je na sajmu Prodekspo zlatnom medaljom za kvalitet u kategoriji biljnih biter likera, a Vučije rakije od dunje i šljive dobile su bronzane medalje“, kaže Goran Drača, potpredsednik „Simeksa“.

Pročitajte još:

Nikola Petrović, direktor nabavke u Fabrici dečje hrane iz Dobanovaca, navodi da je ta kompanija četvrtu godinu prisutna na tržištu Rusije sa brendom „Baby“. „Blisko sarađujemo sa ruskim i ostalim tržištima i nadamo se da će sajam u Moskvi doprineti proširenju saradnje“, kaže Petrović.

Da je i srpsko slatko popularno u Rusiji, ali i domaća zimnica i prirodni sokovi, potvrđuju u kompaniji Budimka. Prema rečima Jelene Kalinić, rukovodioca Sektora za međunarodnu trogvinu Budimke, osim potencijalnih partnera iz Ruske Federacije Budimka ima i upite za saradnju iz bivših SSSR republika. Krekeri sa semenkama i pirinčane galete, ruskim kupcima ponudilo je domaće preduzeća NN-Tel koje posluje i na tržištu Litvanije, Letonije, Belorusije, Poljske, a spremni su da izvoz iz Srbije prošire i na Rusiju.

Domaće kompanije izlažu na sajmu do 11. februara u organizaciji Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije. Na „Prodekspo-u“ u okviru nacionalnog paviljona Srbije površine 156m2, izvozne kapacitete predstavljaju Mlekara Šabac, Mlekara Ub, Industrija mesa Topola, Fabrika dečje hrane Dobanovci, Vinarija Čoka PLUS, Masli, Zlatiborac, ITN Grup, Budimka, Mambikom agrar, BMN Malinas, NN-Tel, Simeks Original.

Svake godine sajam „Prodekspo“ poseti više od 70.000 posetilaca iz 110 zemalja, a ove godine učestvuje više od 2600 izlagača.

Izvor: Privredna komora Srbije

Bečki naučnici na polju održive hemije

Foto Ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Reed)

Hemija danas sve više traži načine za proizvodnju molekularnih jedinjenja na ekološki prihvatljiv i održiv način. Tim hemičara na čelu sa Nunom Maulideom sa Bečkog univerziteta je predstavio novu metodu pomoću koje takozvani amini mogu da se dobijaju na ekološki način. Rad je objavljen u stručnom žurnalu „Angewandte Chemie“.

Prema rečima prvog autora studije Karlosa Gonkalvesa amini se nalaze u skoro 50 odsto svih farmaceutskih proizovda. Oni se koriste i kao boje i aditivi za hranu. Predstavljena metoda dozvoljava da se amini koji sadrže barem jedan atom azota sintetišu iz jednostavnih alkena.

Alkeni su jedinjenja sa dvostrukom vezom dva atoma ugljenika i nalaze se u izobilju u prirodi. Njihova hemijska transformacija potencijalno otvara mogućnost održive proizvodnje hemijskih elemenata što bi bilo značajno u oblasti razvoja lekova.

„Alkeni su privilegovana klasa jedinjenja, a njihova hemija će nastaviti da omogućava razvoj novina u sintezi vrednih materijala“, objašnjava Maulide.

Metoda koju je razvila grupa naučnika ne zahteva korišćenje metalnih katalizatora i toksičnih reagensa.

Pročitajte još:

„Dugoročno gledano mogućnosti sa ovom hemijom izgledaju gotovo beskrajno. Već smo uspostavili saradnju sa vodećim međunarodnim proizvođačima amina i iščekujemo priliku da isprobamo naš proces u većoj razmeri, u kilogramima i tonama“, izjavio je Maulide.

„Održivost je danas važnija nego ikada, a zadatak hemije sinteze jeste da tu preuzme vodeću ulogu“, dodaje Maulide. Put ka idealu „zelene hemije“ gradi se na sposobnosti hemičara da jednostavne i održive materijale brzo i bez upotrebe toksičnih, skupih i nepotrebnih reagensa prevedu u vredna hemijska jedinjenja.

Izvor: EurocommPR

1...473474475...1,672Page 474 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs