Home Blog Page 473

Lansirani senzori za otkrivanje emisija štetnih gasova 

Photo-illustration: Pixabay
Foto: ABB

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi prošle godine dostigla je rekordnu vrednost. Iako je došlo do značajnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, zbog proglašenja pandemije koronavirusa, to nije dovoljno da se primete veće promene na globalnom nivou.

Najveću emisiju ugljen-dioksida na planeti ima Kina koja se obavezala da će do 2060. godine postati ugljenično neutralna. Veoma ambiciozan cilj postavila je Evropska unija – ona će taj cilj dosegnuti do 2050. godine.

Zašto je važno smanjiti emisiju štetnih gasova? Velika količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi izaziva zagrevanje planete koje donosi nove klimatske promene.

Mnoge vlade i kompanije ulažu velike napore kako bi smanjile emisije gasova, ali i pažljivo prate i mere koliko ovih otrovnih materija odlazi u atmosferu. Kompanija ABB otišla je korak dalje. Naime, ova kompanija je proizvela optički senzor koji je lansiran zajedno sa satelitom Hugo, kompanije GHGSat.

Optički senzor kompanije ABB može da mapira emisije metana iz svemira pri rezoluciji koja je 100 puta veća od bilo kod drugog senzora. Ranije su mogli da se snimaju samo veći regioni, a sada zahvaljujući ovoj opremi, po prvi put, moguće je identifikovati izvor emisije gasova.

U ovoj kompaniji se trenutno proizvodi dodatnih devet uređaja koji će biti lansirani do kraja 2022. godine, i oni će biti prva privatna svemirska satelitska mreža koja će biti posvećena merenju emisije štetnih gasova.

Svemir je idealno mesto za slobodno nadgledanje emisija štetnih gasova, a zahvaljujući ABB senzorima, vlade i industrije širom sveta imaće mogućnost da dobiju dragocene uvide koji će im pomoći da ispune svoje ciljeve kada je u pitanju smanjenje emisija.

“To što su odabarali naše napredne senzore pokazuje našu konkurentnost i dobru usklađenost sa zahtevima koji važe za privatne kompanije u sektoru svemirskih istraživanja“, rekao je Mark Korivo, generalni direktor sektora merenja i analitike u ABB-u, u Kanadi.

Kako je naveo svemirska revolucija je uveliko u toku i ABB je proizvodnjom naprednih mernih senzora dobro pozicioniran u ovom tek formiranom sektoru svemirskih istraživanja.

ABB je više od dve decenije vodeći na polju detekcije gasova sa efektom staklene bašte što je potvrđeno i učešćem u kanadskoj misiji SCISAT i u proizvodnji japanske serije satelita GOSAT. Za praćenje emisija štetnih gasova na zemlji instalirano je više od 60.000 sistema koji u kontinuitetu beleže i procenjuju podatke o emisijama u svim industrijama. Oni pružaju važne informacije za ekološki i ekonomski rad proizvodnih pogona, asortiman uključuje ACF5000 koji tačno i pouzdano istovremeno prati do 15 komponenata gasa.

Energetski portal

Elektromobilnost u službi protiv zagađenja vazduha u regionu

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX
Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Predsednik Privredne komore FBiH Mirsad Jašarspahić preneo je predsedavajućem Skupštine Kantona Sarajevo Elvedinu Okeriću iskustva i pozitivne efekte elektromobilnosti iz zemalja regiona i pomenuo prepreke sa kojima se suočavaju privrednici u FBiH i Kantonu Sarajevo (KS) kada je u pitanju ova oblast.

Sastanku su prisustovali i zastupnica Neira Avdibegović Dizdarević, kao i ministri Enver Hadžiahmetović i Adnan Delić.

Jašarević je predstavio dosadašnji rad Udruženja za elektromobilnost i Udruženja zastupnika i trgovaca novim automobilima FBiH i podvukao koliko je važno da se uklone sve barijere za uspešno sprovođenje projekata na polju elektromobilnosti, što bi značajno uticalo i na smanjenje zagađenja vazduha kojem automobili doprinose.

Tim povodom objavljeni su podaci Svetske zdravstvene organizacije prema kojima u BiH u proseku svake godine umre više od 3.500 ljudi od prekomernog zagađenja vazduha.

Predstavnici Privredne komore su zatražili podršku KS u smislu pojednostavljenja zakonskih procedura za postavljanje elektropunjača, ukidanja i smanjenja poreza na imovinu za električna i hibridna motorna vozila.

Važna stavka je i ta da se obezbede besplatna parking mesta u svim opšinama KS za električna vozila, kao i vožnja trakom za javni prevoz.

Ministar privrede, infrastrukture, prostornog planiranja, građevinarstva i zaštite životne sredine Hadžiahmetović pozdravio je inovacije koje donosi koncept elektromobilnosti, a koje se tiču ​​značajnog smanjenja zagađenja i buke od saobraćaja.

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Što se Srbije tiče ona spada u red zemalja sa najvećim ekonomskim troškom nastalim zbog zagađenog vazduha i, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) još od pre nekoliko godina, taj trošak je jednak trećini srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ova računica se odnosi na troškove nastale zbog prevremenih smrti usled zagađenog vazduha. Ovo je računica SZO iz 2015. godine, prema kojoj je godišnji ekonomski trošak prevremenih smrti usled zagađenja vazduha u zemljama evropskog regiona bio blizu 1.500 milijardi dolara.

Pomenuti podaci čuli su se na prvim javnim konsultacijama povodom donošenja novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd koje su organizovali Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), nakon dva meseca apelovanja na Grad Beograd da pokrene javnu raspravu povodom donošenja ovog Plana koji treba da važi za narednih 10 godina.

U pogledu sadržaja Nacrta Plana, učesnici drugog kruga javnih konsultacija su se saglasili da Nacrt Plana ne ispunjava osnovne standarde i potrebe, odnosno nije izrađen u skladu sa Zakonom.

Zakon o zaštiti vazduha, kao i prateći Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha, daju precizne standarde i smernice u pogledu sadržaja ovih dokumenata, koje ovaj Nacrt na ispunjava. Nacrtu plana nedostaju sledeći elementi: vizija smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva.

Foto: Idook Media

Kada je elektromobilnost u pitanju zemlje širom sveta kroje svoje zakone kako bi električna energija postala primarni, pa čak i jedini pogon vozila. Najčešća sredstva za ostvarenje tih težnji predstavljaju zabrana kupovine dizelaša i benzinaca, pooštravanje propisa o izduvnim gasovima i ograničenja kretanja pojedinih kategorija vozila zbog njihovog „zagađujućeg” svojstva.

Iako Srbiju prati glas da uvek kaska za zapadom, održivi transport se polako, ali sigurno, popularizuje i kod nas. Kao jednu od poluga za njegov napredak, Vlada je u martu protekle godine opredelila 120 miliona dinara za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila kako bi se poboljšao kvalitet vazduha i očuvala životna sredina. Našom zemljom sada jezdi oko 200 registrovanih elektromobila, a putevima krstari i oko 1.500 registrovanih hibrida.

Kako bi „vožnja na struju” zaživela na ovim prostorima, neophodan je i razvoj odgovarajuće punjačke infrastrukture. Da eko-alternative dizelašima i benzincima ne bi ostale „praznih baterija”, tu su svakako elektropunjači. U prilog tome da dizel i benzin budu zamenjeni električnom energijom idu i četiri superpunjača kompanije Tesla, koji su instalirani početkom godine na parkingu robne kuće Ikea u Beogradu, ali i najavljeno širenje kapaciteta za punjenje po domaćim auto-putevima.

U preduzeću MT-KOMEX, kao jednom od predvodnika zaokreta ka elektromobilnosti u našoj zemlji, prepoznali su potrebu tržišta da postavljeni punjači budu povezani u jedan integralni skup da bi vozači lakše pronašli mesto za dopunu svojih elektromobila. Kao što pretpostavljate, za razliku od benzinskih pumpi, električnih punjača nema na svakom ćošku.

Tako je nastao charge&GO, prva regionalna platforma za punjenje električnih vozila, koja će pored Srbije obuhvatiti i komšijske zemlje. MT-KOMEX poziva sve zainteresovane kompanije da uvrste svoje punjače u mrežu charge&GO.

Kako funkcioniše charge&GO?

Softver korisnicima omogućava brzu pretragu najbližih elektropunjača u mreži charge&GO, kao i upražnjenih stanica za punjenje. U samo nekoliko klikova, vozači elektromobila mogu da izvrše rezervaciju željenog punjača. Za „bukiranje” je potrebno da kreiraju nalog na platformi a kad to učine, oni dobijaju i priliku da koriste druge pogodnosti kao što je niža cena. Neregistrovani korisnici usluga koriste punjačka mesta za svoje četvorotočkaše uz jednokratno plaćanje. Naravno, uvek postoji mogućnost da se registruju i da koriste platformu uz pomenute povoljnosti. Od oktobra je dostupna i mobilna aplikacija za iOS i Android mobilne platforme, što će dodatno olakšati punjenje zato što će vozači brže i lakše moći da započnu proces punjenja jednostavnim odabirom punjača sa mape. Osim što će korisnici moći bezbrižno da se kreću kroz zemlju i region, zahvaljujući saradnji preduzeća MT-KOMEX i Virte, na raspolaganju će imati i elektropunjače u 28 zemalja sveta koji su deo ove globalne platforme. I to bez dodatnog troška rominga!

Energetski portal

Kese koje čine Beograd lepšim mestom za život

plastične kese sa smećem
Foto-ilustracija: Unsplash (Eddie Howell)
Foto: JKP Gradska čistoća

Poslednjih meseci sve više ljudi umesto plastičnih kesa sa sobom u radnju nosi platneni ceger i tako pomaže zaštiti životne sredine. Nije mali broj ni onih koji žele da daju i veći doprinos, pa su se našoj redakciji obratili u želji da saznaju kako bi mogli da se uključe u program reciklaže.

Jedan od programa koji vodi Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ dugi niz godina sprovodi se pod nazivom  „Eko-kesa za čistiji grad“ a njegov cilje je da građanima omogući da što više otpada, koji je moguće reciklirati, stave u proces reciklaže.

Prijava za učešće u programu je vrlo jednostavna – dovoljno je da odete  u pogon „Gradske čistoće“ na opštini na kojoj živite u periodu od 6 sati ujutru do 13:30 sati i da ponesete račun Infostana sa sobom. Kada se jednom prijavite ne morate ponavljati čitav proces iz godine u godinu jer se prijava automatski obnavlja i ostaje trajno  zabeležena.

Više od 15.000 beogradskih domaćinstava je već uzelo učešće u ovoj akciji.

U akciji učestvuje svih deset beogradskih opština (Novi Beograd, Zemun, Čukarica, Savski venac, Rakovica, Vračar , Zvezdara, Stari grad, Voždovac i Palilula) koje su u nadležnosti preduzeća.

Građani su dužni da iznesu eko-kese do 10 časova (uveče) ispred svojih domova u terminima u kojima se prikupljaju „eko-kese“ u trećoj smeni, odnosno u prvoj smeni do 06:30 časova.  Važno je napomenuti da jedinstveni bar kod koji dobijete u pogonu, nalepite na svaku kesu pojedinačno.

Raspored skupljanja kesa je sledeći:

Foto: JKP Gradska čistoća

-GO Novi Beograd i GO Voždovac ponedeljak (treća smena – Pinosava, Beli potok, Ripanj, Jajinci)
-GO Zemun utorak (treća smena)
-GO Čukarica sreda (treća smena)
-GO Savski venac i Rakovica  četvrtak (treća smena)
-GO Vračar i Zvezdara petak (treća smena)
-GO Stari grad i Palilula subota ( prva smena, centralni deo)
-GO Voždovac i Palilula nedelja (prva smena, Palilula leva obala: Borča, Ovča, Кrnjača), ( treća smena – Voždovac centralni deo)

Kesa od 120 litara dovoljna je za odlaganje reciklabilnog otpada za jednu sedmicu, pa ste tako sa 24 kese snabdeveni tokom perioda od šest meseci.

Šta se odlaže u „Eko-kese“?

-Papir: kartonske kutije (bez lepljive trake, plastike i stiropora), braon karton (bez lepljive trake), kartonske kese, sveske, novine, časopisi, koverte, tetrapak kutije od sokova i mlečnih proizvoda
MET ambalaža: aluminijumske limenke od pića
PET ambalaža: providne plastične boce od napitaka, providne boce od jestivog ulja i zatvarači

Šta se ne odlaže u „Eko-kese“?

-Indigo papir, fotografije i foto papir, nauljeni i prljavi papir
-Ubrusi, papirne maramice i toalet papir
-Ispražnjene konzerve od mesnih proizvoda, voća i povrća, metalne tube, alat, žica, čelične trake, metalni zatvarači,  dozeri ili spej doze od boja i lakova
– PS čaše od pića ili od jogurta, penasti PS (stiropor), bezbojna čista folija od LDPE, ostale vrste plastike ili mešane plastike
-Neprovidne boce od sredstava za ličnu i kućnu higijenu

Nakon što „Gradska čistoća“ sakupi kese, one se odvoze na „Pogon za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina“ u Višnjičkoj ulici.

Cilj ovog ambicioznog projekta je pozitivan uticaj na sve Beograđane u vidu doprinosa očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine, ali i ideja da se poveća količina otpada koji se reciklira čime može ujedno da se smanji količina otpada na deponiji u Vinči.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ukoliko mesečno iznesete četiri popunjene „Eko-kese“ ostvarujete pravo na 20 odsto popusta na uslugu odnošenja smeća sa uplatnice Infostana. Zato je važno zalepiti bar kodove, jer se uz pomoć njih prati količina kesa u koje ste pravilno odložili otpad.

Marija Milošević iz „Gradske čistoće“ nam je rekla da se akcija svake godine uspešno sprovodi i uz veliko odobravanje građana prestonice, i da zaposlenima ovog preduzeća jedini problem predstavljaju „sekundarci“ (sakupljači sekundarnih sirovina) koji znaju kada su termini skupljanja otpada pa često odnose kese, pre nego što do radnici „Gradske čistoće“ dođu do njih. Nažalost, rešenje za taj problem nije u njihovoj nadležnosti.

Opština Vračar je imala simpatičnu i korisnu akciju u sklopu projekta „Eko patrola“ kada je postavljala eko-holdere sa biorazgradivim kesama da bi građani imali olakšan pristup kesama za odlaganje izmeta kućnih ljubimaca.

Ukoliko imate neke nedoumice ili pitanja vezana za akciju „Eko-kesa za čistiji grad“, možete pozvati broj Info centra „Gradske čistoće“  – 011/3314002, svakog radnog dana od 7 do 15 časova.

Reciklirajte i učinimo zajedno grad čistijim i lepšim!

Jovana Canić

Poljska jednoglasno usvojila zakon o vetrolektranama na moru

Foto-ilustracija: Unsplash (Nicholas Doherty)
Foto-ilustracija: Pixabay

Poljski parlament jednoglasno i bez ikakvih amandmana je usvojio svoj prvi zakon o vetroelektranama na moru koji će stupiti na snagu 1. februara. Novi zakon detaljno opisuje šemu subvencija i pojednostavljuje administrativne i zakonske procedure u cilju podsticanja razvoja vetroelektrana na moru.

Kako je najavljeno u prvoj fazi biće dodeljena finansijska podrška za 5,9 GW kapaciteta i za ovu pomoć može se prijaviti do 30. juna 2021. godine.

Poljski planovi za razvoj vetroelektrana na moru veoma su ambiciozni. Tako do 2030. godine planiraju da instaliraju 3,8 GW kapaciteta, 10 GW do 2040. i 28 GW do 2050. i to bi ovu zemlju učinilo najvećim proizvođačem energije iz vetroelektrana na Baltičkom moru, piše WindEurope.

Ova zemlja trenutno nema vetroelektrane na moru i u velikoj meri koriste fosilna goriva, tako je u 2019. godini više od 70 odsto električne energije dobijeno iz uglja, 10 odsto iz gasa ili nafte.

Poljska želi da postane ekonomija sa niskim emisijama, njihov Nacionalni energetski i klimatski plan (NCEP) vetroelektrane na vodi navodi kao ključnu tehnologiju koja će pomoći da se značajno smanji emisija ugljen dioksida (CO2).

“Zakon o vetroelektranama na moru stvoriće desetine hiljada novih radnih mesta i izgradiće snažnu pomorsku industriju koja će pomoći revitalizaciju brodogradilišta i luka”, kaže Kamila Tarnacka, potpredsednica Poljskog udruženja za energiju vetra PSEV.

Kako objašnjava energetski potencijal Baltičkog mora je ogroman i uslovi u poljskom delu najbolji su za izgradnju vetroelktrana na moru.

Energetski portal

 

Planira se izgradnja solarne elektrane u Nišu

Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)
Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Na području sela Vrelo u niškoj opštini Pantelej u planu je izgradnja solarne elektrane. Kako je jedan deo parcele na kojoj je predviđena izgradnja kategorisan kao šumsko i poljoprivredno zemljište, u toku je promena namene u građevinsko.

Na sajtu opštine Pantelej navodi se da su izmene i dopune prostornog plana na javnom uvidu do 3. februara.

“U sali Gradske opštine Pantelej stručni tim planera iz niškog Zavoda za urbanizam, u svojstvu obrađivača Prostornog plana administrativnog područja grada Niša, predstavio je prve izmene i dopune ovog dokumenta koje se sprovode po skraćenom postupku, predviđenom po zakonu kod malih izmena, kao što je u ovom slučaju i tiču se promene namene šumskog i poljoprivrednog zemljišta u građevinsko na području KO Vrelo, a radi potencijalne gradnje solarne elektrane”, piše u saopštenju.

Prema pisanju Južnih vesti, ima zainteresovanih za gradnju solarne elektrane, oni posmatraju geografski položaj terena, sunčanu stranu i u želji da se koriste obnovljivi izvori energije planiraju izgradnju solarne elektrane.

“Izgradnja je jako daleko, ali da bi zainteresovani mogli da planiraju gradnju, prostor mora da promeni namenu, to je cilj i na to zainteresovani mogu da daju predloge”, kažu u opštini Pantelej.

Kraj u kom se planira izgradnja ove elektrane je brdsko-planinsko područje između Niša i Svrljiga i tokom zimskih dana često se dešava da domaćinstva danima budu bez struje, tako bi izgradnjom solarne elektrane osnažio i elektro-energetski sistem tog područja.

U Opštini navode da je bio obavezan i Strateški plan uticaja na životnu sredinu, koji je sastavni deo javnog uvida, a stručnjaci su procenili da solarna elektrana gotovo da nema nikakav negativan uticaj na životnu sredinu.

Jedna od najvećih solarnih elektrana u našoj zemlji nalazi se u Velesnici pored Kladova. Prve zelene kilovate počela je da proizvodi 2013. godine i na taj način je osnažen i osiguran elektro-energetski sistem ovog kraja. Ova solarna elektrana prostire se na 4,5 hektara zemljišta, sadrži 8.464 solarna panela zauzimaju ukupnu površinu od 13.600 kvadratnih metara. Ova elektrana, koju je uradila kompanija MT-KOMEX, doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida (CO2) u količini od 2.324 tona na godišnjem nivou.

Energetski portal

 

Zemlje EU mesecima povlače sa tržišta namirnice sa kontaminiranim susamom

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Zemlje Evropske unije su poslednjih meseci u više navrata bile prinuđene da sa tržišta povlače različite prehrambene proizvode sa susamom uvezenim iz Indije koji sadrži ostatke izuzetno otrovnog etilen oksida.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je granična fitosanitarna inspekcija Srbije vratila pošiljku od 17,8 tona susama iz Indije i to zbog prisustva etilen oksida. 

Samo u Nemačkoj su od kraja oktobra 28 puta masovno povlačeni proizvodi koji sadrže kontaminirani susam, a najnoviji slučajevi povlačenja proizvoda zabeleženi su u Hrvatskoj.

U zemljama EU su zbog kontaminiranog susama iz prodaje povlačeni proizvodi poput krekera, grickalica sa susamom, tahini paste od susama, ili muslija, a u Hrvatskoj su u najnovijem slučaju sa tržišta povučene različite vrste humusa i bio-namaza. I Švajcarska, koja nije članica EU, sa tržišta je povlačila sosove od susama, pakovane salate sa susamom i različite vrste muslija.

Visokozapaljivi gas etilen oksid u EU je klasifikovan kao mutagena, kancerogena i reproduktivno toksična materija 1B kategorije i njegova upotreba na teritoriji Unije nije dozvoljena.

Iako se najčešće navodi da je etilen oksid pesticid, agronomi tvrde da se odavno ne koristi u poljoprivredi, već da je u pitanju biocid kojim se, najčešće u prehrambenoj i tekstilnoj industriji, ubijaju bakterije, plesni i gljivice i tako roba štiti od kvarenja.

U Nemačkoj je upotreba etilen oksida u prehrambenoj industriji zabranjena još od 1981. godine.

Sanitarne kontrole u članicama EU su prošlog leta ustanovile nedozvoljene količine etilen oksida koji je proizveden, ili uvezen iz Indije. Količina toksične materije delom je bila i više nego hiljadu puta veća od one dozvoljene u EU, a koja iznosi 0,05 miligrama po kilogramu.

Nemačka Uprava za hemijsku i veterinarsku kontrolu (CVUA) iz Štutgarta pretpostavlja da je etilen oksid korišćen za suzbijanje salmonele što je, prema pisanju nemačkih medija, i inače praksa u skladištima u Aziji i Africi.

Evropska komisija je zato krajem oktobra 2020, navodeći da je reč o kontaminaciji koja predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje stanovništva, donela uredbu kojom je propisana pojačana kontrola sirovog susama iz Indije i da svaka pošiljka mora da ima i detaljniju prateću dokumentaciju i laboratorijsku potvrdu da ispunjava standarde EU.

Ako takve dokumentacije nema, ili evropske nadležne službe ustanove da podaci nisu tačni, susam će biti odmah uništen, naložila je Evropska komisija.

Izvor: Beta/Euractiv

Zagađen vazduh povećava rizik od gubitka vida

Foto-ilustracija: Unsplash
Foto-ilustracija: Pixabay

Nova studija Univerziteskog koledža u Londonu (UCL) otkrila je da je zagađenje vazduha povezano sa povećanim rizikom od trajnog gubitka vida.

Istraživači tvrde da čak i mala izloženost zagađenom vazduhu širom EngleskeŠkotske Velsa u određenim godinama utiče na rizik od bolesti degeneracije makule (AMD).

Među populacijom starijom od 50 godina, AMD je vodeći uzrok  slepila u zemljama koje imaju visoki dohodak građana. Ova bolest se povezuje sa gubitkom centralnog vida koji nam služi  za čitanje, obavljanje detaljnih i preciznih radnji, kao i za  prepoznavanje lica. Pored vazduha,  faktori rizika su genetika, starost i pušenje.

Ljudi koji žive u najzagađenijim oblastima prijavljivali su simptome pomenute bolesti u čak 8 odsto više slučajeva u odnosu na manje zagađena područja, objavio je u ponedeljak Britanski časopis za oftalmologiju. Tim stručnjaka je proučavao podatke 115.954 osoba starosti između 40 i 69 godina.

Jedan od stričnjaka koji su bili deo ispitivanja rekao je da su glavni zagađivači povezani sa degeneracijom makule čestice PM 2.5azotni dioksid i oksidni azot.

Pošto su vrlo male i lagane, PM 2.5 čestice imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice. Ovo povećava šanse da ljudsko telo ili životinja udahne ove čestice u pluća. Zahvaljujući svojoj maloj veličini, čestice manje od 2.5 mikrometara su sposobne da prođu kroz nos i grlo, te mogu da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zagađenje vazduha svake godine ubije oko sedam miliona ljudi širom sveta, kao i da devet od deset ljudi udiše vazduh koji premašuje preporučene granice nivoa zagađenja.

Podsetimo, da su se u novoj Kristijan Dopler laboratoriji „Skinmagine“ u Beču udružili dermatolozi Medicinskog univerziteta sa stručnjacima Biotehnološkog i Tehničkog univerziteta (TU) i kompanijom Šanel kako bi istražili uzajamno delovanje metabolizma, komunukacije između ćelija i ćelijske kontrole kvaliteta u procesu starenje kože.

Zaključak je da se starenje kože ne dešava u izolaciji, već u kontaktu sa okolinom i procesima u celom telu koji se konstantno menjaju. Zagađenje životne sredine i sunčeva svetlost su uticaji koji ubrzavaju proces starenja, pa je zato neminovno da i vazduh kojem smo konstantno izloženi višetruko utiče na naš kvalitet života.

Jovana Canić

Blizu milion evra za obnovljive izvore i unapređenje energetske efikasnosti Severne Makedonije

Photo-illustration: Unsplash (Thomas Richter)
Foto: vlada.mk

Ministar ekonomije Krešnik Bekteši protekle nedelje je na konferenciji za novinare informisao javnost o programima koje će Ministarstvo ekonomije sprovoditi 2021. godine, a koji su usvojeni na poslednjoj sednici Vlade.

Kako je naveo, ministarstvo će sprovoditi nekoliko programa za podršku industriji, inovacijama, zanatstvu, turizmu, ali će značajna sredstva biti uložena i u promociju obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

„Ove godine nastavljamo sa punom primenom Programa za promociju obnovljivih izvora energije i podsticanje energetske efikasnosti u domaćinstvima. Prošle godine, zbog pandemije, nismo uspeli u potpunosti da sprovedemo ovaj program i sredstva za ovu namenu su preraspodeljena za podršku najugroženijima. Ali, ove godine, nastavljamo sa finansijskom podrškom građanima i za to je obezbeđeno ukupno 845.000 evra (52.000.000 denara)“, rekao je ministar.

Sredstva su namenjena:

– 130.000 evra (8.000.000 denara) za nadoknadu dela troškova za solarne kolektorske sisteme u domaćinstvima – do 30 odsto troškova nabavke i ugradnje fotonaponskih sistema sa 160 evra (10.000 denara) po domaćinstvu i do 70 odsto – ne više od 245 evra (15.000 denara) po domaćinstvu sa niskim prihodima;

Foto-ilustracija: Pixabay

– 360.000 evra (22.000.000 denara) za nadoknadu dela troškova za PVC ili aluminijumsku stolariju u domaćinstvima sa do 50 odsto učešća države u plaćanju sa ne više od 245 evra (20.000 denara) po domaćinstvu i do 70 odsto, ali ne više od 405 evra (25.000 denara) po domaćinstvu sa niskim primanjima;

-230.000 evra (14.000.000 denara) za nadoknadu dela troškova za nabavku peći na pelet u domaćinstvima sa do 50 odsto učešća, ali ne sa više od 325 evra (20.000 denara) po domaćinstvu i do 70 odsto, ali ne sa više od 405 evra (25.000 denara) po domaćinstvu, za ljude sa niskim primanjima;

-130.000 evra (8.000.000 denara) za naknadu dela troškova za fotonaponske panele za proizvodnju električne energije kapaciteta do 4 kW za sopstvenu potrošnju za domaćinstva, na zgradi na kojoj ima pravo svojine ili korišćenja, do 30 odsto, ali ne sa više od 1000 evra (62.000 denara) po domaćinstvu.

Ove godine će se po prvi put naknada dodeliti u skladu sa principom „ko prvi dođe, prvi će biti uslužen“.

Za oblast obnovljivih izvora energije ove godine je namenjeno preko 350.000 evra (21.800.000 denara) za finansijsku podršku za proizvodnju električne energije od preferencijalnih proizvođača koji koriste premiju kao dodatni iznos cene ostvarene prodajom proizvedene energije na tržištu električne energije iz fotonaponskih elektrana.

Predviđeno je i 130.000 evra (8.000.000 denara) za Program zaštite ugroženih potrošača energije, kao podrška u borbi protiv energetskog siromaštva.

„Prošle godine bili smo potpuno usredsređeni na podršku turizmu kao najugroženijoj grani usled pandemije koronavirusa. U sva četiri seta mera koje je usvojila Vlada pružena je podrška sektoru turizma i ugostiteljstva“, objasnio je Bekteši.

Ministar je na kraju obavestio javnost i o donetoj meri za subvencije za ugradnju uređaja na TNG (autogas), metan i druga alternativna goriva u vozila.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Ovu meru smo prvi put primenili 2019. godine, međutim prošle godine smo, kao što sam ranije pomenuo, usled pandemije, sredstva predviđena za ovu namenu raspodelili za podršku sektorima koji su najviše bili pogođeni krizom koja je pogodila čitav region i svet“, rekao je on.

Kroz javni poziv, država će učestvovati u naknadi do 50 odsto troškova za ugradnju uređaja za TNG, metan ili drugu vrstu alternativnog goriva u vozilu, ali ne sa više od 290 evra (18.000 denara) po vozilu.

U ovu svrhu obezbeđeno je ukupno 180.000 evra (11.000.000 denara), a očekuje se da javni poziv bude raspisan u trećem kvartalu ove godine po principu „ko prvi dođe, prvi će biti uslužen“.

Što se tiče Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, kao deo paketa novih propisa u kojem su i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Javna rasprava o nacrtima zakona je počela 21. januara i trajaće do 9. februara.

Podsetimo, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je u izjavi za agenciju Tanjug objasnila da je propis o obnovljivim izvorima energije potpuni novitet, jer je ta oblast sada deo Zakona o energetici.

„Srbija ima ogroman potencijal u biomasigeotermalnim izvorima i solarnoj energiji, ali ga očigledno do sada nije iskoristila. Mi ćemo tim zakonom pokušati da napravimo ambijent da se obnovljivi izvori energije mnogo više koriste“, navela je tada ona.

Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade je objasnila da će biti promenjen dosadašnji sistem fid-in tarifa i da će biti uvedene aukcije za energiju iz obnovljivih izvora.

Ona je ukazala na to da će posebna pažnja biti posvećena kogeneraciji, odnosno proizvodnji električne i toplotne energije u isto vreme, jer je to, pre svega, veoma efikasno.

Zakljucak Odbora za privredu i finansije sa Programom javne rasprave 

Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije

Obrazloženje

Izvestaj o sprovedenoj-analizi efekta Nacrta zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije

Obrazac za učešće u javnoj raspravi

Važno istaći da se u Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije predviđa osnivanje Uprave za energetsku efikasnost koja će omogućiti da građani dobiju sredstva kako bi zamenili stolariju i neefikasne uređaje koji utiču na potrošnju energije.

Novitet je i formiranje jednog velikog fonda za energetsku efikasnost, i plan je da se fond puni najmanje novcem iz budžeta, a mnogo više iz svih drugih međunarodnih fondova.

Mihajlović je naglasila da će cilj formiranja tog fonda biti smanjenje trošenja energije i dodala da će fokus biti pre svega, na domaćinstvima, a ne samo javnim, velikim zgradama gde svakako može mnogo da se uradi da bi se povećala energetska efikasnost.

Potpredsednica Vlade je navela podatak da se u Srbiji u proseku „baci“ 40 odsto električne toplotne energije zato što domaćinstva nemaju dobra vrata, prozore i izolaciju zidova.

Jovana Canić

Stanice za merenje kvaliteta vazduha za 30 opština u Srbiji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Jesenja sadnja-Fejsbuk/Posadi svoj hlad

Krajem prošle godine upešno je realizovana akcija “Posadi svoj hlad” koju je pokrenuo Zeleni razvojni centar. Za jesenju sadnju podeljeno je 30.000 sadnica belog jasena, a ova akcija se nastavlja sve do 31.01. do kada svi zainteresovani građani mogu da se prijave za prolećnu sadnju. Cilj aktivista ovog centra je da tokom 2021. godine podele 300.000 sadnica belog jasena.

“Dok se razvijala ideja o prolećnoj akciji, postala je aktuelna i priča o mernim stanicama, problemu merenja kvaliteta vazduha – nekako su svi bili nezadovoljni. Javila se sumnja u verodostojnost nekih aplikacija, pa smo rešili da je vreme da nešto promenimo kako bismo počeli da dobijamo što tačnije rezultate i to u realnom vremenu. Zahvaljujući donatorima obezbedili smo 30 stanica za merenje kvaliteta vazduha koje će biti podeljene opštinama u Srbiji. U toku je i izrada mobilne aplikacije koja će građanima omogućiti da u svakom trenutku, na brz i jednostavan način, zahvaljujući stanicama, provere kakvog je kvaliteta vazduh u njihovom gradu”, objašnjava za Energetski portal Dušan Jakovljević iz Zelenog razvojnog centra.

Stanice za merenje kvaliteta vazduha mere sa 99 odsto tačnosti i usaglašene su sa standardima Evropske unije.

“Nemamo novca za stanice koje će meriti po 50 parametara, ali ove, da kažem naše, prate osnovne mereolološke parametre i čestice PM 2,5 i PM 10”, ističe naš sagovornik.

Tim Zelenog razvojnog centra obratio se svim opštinama u Srbiji i obavestio ih o svojoj akciji “Zeleni grad”. Jedini uslov da opštine dobiju merne stranice je bio da odgovore da li prihvataju da učestvuju u akciji.

Foto: Jesenja sadnja-Fejsbuk/Posadi svoj hlad

“Interesovanje je zaista veliko – mi smo aplicirali za 30 stanica, a prijavilo se više od 50 opština iz Srbije i čak 40 iz Bosne i Hercegovine. Zbog ovako veliko odziva podneli smo zahtev za još 30 stanica i nadam se da ćemo ih i dobiti. Uskoro polazimo u obilazak opština da bismo naše merne jedinice predstavili nadležnima. Ukoliko se odluče za saradnju sledeći korak je realizacija postavljanja stanica”, rekao je Dušan Jakovljević.

Opštine koje budu dobile stanice za merenje kvaliteta vazduha dužne su da obezbede sigurno mesto za njihovo postavljanje i priključak za struju. Veoma je važno da se stanice u garantnom roku od tri godine pravilno održavaju, a to podrazumeva dva čišćenja godišnje i zamenu sondi svake godine.

“Pokušavamo da pružimo dobru osnovu opštinama, kako bi one mogle da naprave i osmisle neke svoje programe i akcione planove za eliminisanje aerozagađenja. Nastojaćemo da pomognemo svakoj opštini koja iskaže interesovanje i želju za saradnju”, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, tim Zelenog razvojnog centra razgovaraće i sa ljudima iz Hidrometeorološkog zavoda, Ministarstva zaštite životne sredine i Agencije za zaštitu životne sredine kako bi im približili akciju koju organizuju i pozvali ih da se priključe i iskoriste dobijene podatke.

“Naš plan je da opštinama pomognemo u pošumljavanju nekih posebno osetljivih zona. Ideja nam je da nakon toga pratimo kako drveće raste, kako se i koliko kvalitet vazduha menja nakon sprovedene akcije. Želimo da sve pretočimo u dugoročan projekat kojim ćemo pokazati koliki je značaj drveća u gradovima”, zaključuje naš sagovornik.

Postavljanje stanica za kontrolu kvaliteta vazduha trebalo bi da počne početkom marta, do kada će biti gotova i aplikacija za mobilne telefone.

Milica Radičević

Rešavanje problema otpada u Potpećkom jezeru

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je radove na uklanjanju velike količine plutajućeg otpada koji se nakupio kod brane Potpeć na Limu. Kako je navela očekuje da se u narednom periodu nađe konkretno rešenje za ovaj decenijski problem, kako bi ružne slike plutajuće deponije u Potpećkom jezeru postale prošlost.

“Za dugoročno rešavanje problema plutajućeg otpada na Limu i Drini potrebna je regionalna saradnja, povodom čega smo juče održali sastanak sa nadležnim ministrima iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Nedopustivo je da nam reke budu zatrpane raznim otpadom i u tom stavu moramo biti jedinstveni. Na jučerašnjem sastanku složili smo se da je, pored mapiranja i uklanjanja divljih deponija sa obala reka i njihovoh pritoka, potrebna i edukacija građana da otpad ne odlažu u reke”, navela je Vujović.

Ministarka je zahvalila JVP „Srbijavode“ čije ekipe, uz podršku EPS-a, vredno rade na čišćenju Potpećkog jezera.

“Prema procenama potrebno je ukloniti preko sedam i po hiljada kubika plutajućeg otpada koji se transportuje u Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“, kod Užica. Ovo je veliki posao i zahvalna sam svima koji učestvuju u njegovoj realizaciji”, rekla je Vujović.

Ministarka je naglasila da je potrebno maksimalno angažovanje jedinica lokalne samouprave u rešavanju problema sa divljim deponijama, koje je pozvala da pojačaju inspekcijski nadzor nad nesavesnim odlaganjem otpada.

“Ministarstvo će pomoći u rešavanju problema sa deponijama, kao i u postavljanju brana na rekama. Krajem prošle godine smo zajedničkim naporima sa lokalnim samoupravama zatvorili nesanitarnu deponiju Stanjevine, a ove godine krenućemo u izgradnju transfer stanice u Novoj Varoši, što je veoma značajno za ovaj region. Važno je i da opštine imaju spremne projekte, jer se na taj način skraćuje vremenski period koji je potreban za rešavanje određenog problema”, rekla je Vujović.

Radove na Potpećkom jezeru sa ministarkom su obišli državna sekretarka Jelena Tanasković i direktor JVP „Srbijavode“ Goran Puzović.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

 

Ples u službi ugroženih vrsta ptica

Foto: Katarina Brett
Foto: Katarina Brett

Predstava “Ples ugroženih ptica” na jedan specifičan način bavi se problematikom ugroženih ptica kroz savremeni plesni izraz. Igrači upoznaju publiku sa pet ugroženih vrsta ptica i različitim uzrocima njihovog nestajanja pod uticajem ljudske delatnosti. Tako su jarebica, prepelica, ražanja, velika droplja i stepski soko glavni akteri ove predstave.

“Želeli smo da se bavimo temom kroz koju možemo da utičemo na razvoj ekološke svesti mladih, a ptice su intirgantne jer u ljudima izazivaju osećaj slobode, a sam čin letenja – neodoljiva je inspiracija. Pored toga ideja je bila i da se mladim igračima i koreografima pruži prilika za profesionalni angažman i mogućnost da razvijaju svoju karijeru u oblasti savremenog plesa”, objašnjava Ena Entina Gucunski Nakić, producentkinja projekta.

Kako objašnjava naša sagovornica, kroz projekat su pokušali da spoje ekološki orijentisanu zajednicu i umetničku, plesnu zajednicu. Nauka i umetnost su zajedno u jednoj važnoj misiji, da predstave ljudima veličanstvene ptice i pomognu njihovom očuvanju.

“Projekat realizuje Novosadska sekcija Međunarodnog saveta za igru CID-UNESCO, a koproducent je Marko Jozić, ispred organizacije Novo kulturno naselje, koja nam pomaže u producentskom i umetničkom aspektu projekta. U projektu učestvuje šest igrača savremene igre, muzički i vizuelni saradnici, mentorka projekta je Aleksandra Ketig, koja sa Milicom Lončar i sa mnom potpisuje koreografiju”, navodi Ena Entina Gucunski Nakić.

Premijera predstave koja prati ptice u njihovom poslednjem letu zakazana je za 6. februar i biće održana u Novosadskom pozorištu (Ujvideki Szinhaz).

Milica Radičević

RERI tužio EPS zbog ugrožavanja zdravlja građana!

Foto-ilustracija: Pixabay

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo je danas Višem sudu u Beogradu, tužbu protiv JP Elektroprivreda Srbije (EPS), zbog ugrožavanja zdravlja građana Republike Srbije, a usled višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac.

Ovom tužbom RERI nastoji da pred sudom zaštiti zdravlje i pravo građana Srbije na zdravu životnu sredinu i da obezbedi da u budućnosti termoelektrane ne emituju sumpor-dioksid iznad granice maksimalnih godišnjih dozvoljenih emisija. U 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje, iako je Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), koji je Srbija dužna da primenjuje od 1. januara 2018, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona godišnje.

Tužba je usledila nakon nekoliko uzastopnih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor, nad termoelektranama kojima upravlja EPS, a koje su obuhvaćene NERP-om, i zahteva da nadležne institucije obezbede primenu i poštovanje zakona iz oblasti zaštite životne sredine.

„Izgleda da nam je jedino preostalo da od suda očekujemo da obezbedi primenu propisa, jer Vlada Srbije i nadležno ministarstvo to ne žele da učine“, izjavio je Jovan Rajić, advokat RERI-ja i dodao: „Poštovanje NERP-a i usaglašavanje sa emisijama koje su utvrđene NERP-om je zakonska obaveza koja proističe iz međunarodnog ugovora koji je Srbija potpisala i obavezala se da ga primenjuje. Pored ugrožavanja zdravlja i životne sredine prekoračenje emisija sumpor-dioksida ozbiljno ugrožava i vladavinu prava i ustavni poredak Republike Srbije“.

EPS-ove termoelektrane spadaju među najveće zagađivače sumpor-dioksidom u Evropi. TENT i Kostolac emituju u proseku 35 puta više sumpor-dioksida od prosečne termoelektrane u EU. Dok se u EU emituje oko 600 hiljada tona sumpor-dioksida godišnje samo TENT i Kostolac emituju 300 hiljada tona sumpor-dioksida godišnje.

„Imajući u vidu direktne dokaze linearne zavisnosti koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu od emisije ovog gasa u mega tonama na godišnjem nivou, jasno je da je neminovna posledica značajno oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika u izloženim oblastima Republike Srbije“, zaključak je izveštaja o uticaju sumpor-dioksida na zdravlje, koji je priložen uz tužbu RERI-ja, a izrađen za potrebe ove tužbe od strane eksperta – pulmologa i doktora medicinskih nauka. „Još jedan važan aspekt je činjenica da su sumpor-dioksid (SO2) i amonijak (NH3) najznačajniji izvori stvaranja sekundarnih PM čestica, i to naročito manjih finih čestica PM2.5 koje su bliže nižim slojevima vazduha koji udišemo, pa dospevaju duboko u pluća i time bolje prodiru u ljudski organizam gde izazivaju različita oštećenja organa, tako da štetni efekti sumpor-dioksida po zdravlje obuhvataju i većinu efekata čestičnog zagađenja“, navedeno je dalje u izveštaju.

Svedoci smo, nažalost, loše prakse da u Srbiji sudovi moraju da obavežu državu i javna preduzeća pod njenom kontrolom, da poštuju sopstvene propise i međunarodno prihvaćene obaveze, a sve kako bi zaštitili zdravlje sopstvenih građana.

Pojašnjenja

Obaveza Srbije da primenjuje NERP, i EPS-a da se uskladi sa godišnjim maksimalnim emisijama sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija, nastupila je 1. januara 2018. godine, u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice o primeni Direktive o velikim ložištima EU.

NERP se odnosi na velika postrojenja za sagorevanje (termoelektrane) koja se ne mogu uskladiti sa godišnjim graničnim koncentracijama zagađujućih materija iz važeće Direktive EU o velikim ložištima, pa alternativno primenjuju NERP kao instrument za smanjenje emisija štetnih po zdravlje i životnu sredinu. NERP-om je propisano da godišnje emisije sumpor-dioksida ne mogu da prelaze 54,5 hiljada tona godišnje.

Emitujući 336 hiljada tona sumpor-dioksida u 2018. godini, i 309 hiljada u 2019. EPS je višestruko (6 puta više od dozvoljenog) prekoračio dozvoljene emisije.

Izvor: RERI

Ugroženo zimovalište sova utina (Asio otus) u Leskovcu

Foto-ilustracija: Pexels
Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Prošle nedelje kancelarija Zavoda za zaštitu prirode u Nišu obaveštena je da se na jugu Srbije, u Leskovcu, uništava najveće zimovalište strogo zaštićene vrste sove utine (Asio otus), i to u vreme kada je drveće puno sova, tj. u trenutku kada su sove bile na drvetu.

Sa sadržajem ovog mejla upoznata je i lokalna ekološka inspekcija.

O ovom događaju Zavod je obavestio Republičku inspekciju, Odeljenje za zaštitu biodiverziteta, i zatražio dalje postupanje po predmetu.

Ova vrsta je rasprostranjena u većem delu Evrope, severne i centralne Azije, Bliskog Istoka, Male Azije i severne Amerike. Sreće se u ruralnim i u urbanim sredinama.

Gnezdi se u otvorenim mozaičim staništima. Ne gradi gnezda sama, već koristi napuštena gnezda krupnijih ptica, najčešće vrsta iz porodice vrana (svraka, siva vrana i gačac).

Hrani se sitnim sisarim (voluharice i miševi), manjim pticama i krupnim insektima. Tokom zimskog perioda populacije iz južnih delova područja rasprostranjenja (areala) vrste ostaju oko mesta gnežđenja, dok se severne populacije pomeraju ka jugu.

Utina zimu provodi u grupama od par do stotinu jedinki zajedno, često u gradovima i selima. Evropska populacija je stabilna.

U Srbiji se gnezdi od 17700 do 25200 parova.

Strogo je zaštićena vrsta i pomenuta je u Prilogu I Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik RS“, br. 5/2010, 47/2011, 32/2016 i 98/2016).

Izvor: ZZPS

Danas se obeležava Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

Foto ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Proteklih 40 godina, na današnji dan, svakog 26. januara obeležava se Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Cilj Konferencije UN o životnoj sredini prvi put održane 1972. godine u Stokholmu bio je da se pokrene rad na razvoju svesti o trenutnom stanju životne sredine, ali i o načinima na koje možemo da pomognemo u razvoju ekološke svesti stanovnika planete Zemlje –  tako je i usvojena deklaracija o potrebi za obrazovanjem o zaštiti životne sredine.

Iako industrijski napredak sa jedne strane omogućava čovečanstvu da uživa u mnogim dobrobitima, sa druge strane upravo nas taj napredak gura na ivicu opstanka naše planete. Njen oporavak, nažalost,  traje znatno duže od brzine kojom ljudi nalaze načine da je bezgranično eksploatišu.

Svake godine postoji sve više inicijativa, razmatraju se različite strategije i potpisuju unapređeni planovi ne bi li se pomirile razlike između onoga što ljudi vide kao napredak i života koji je u skladu sa principima održivog razvoja.

Moramo da se hrabro suočimo sa činjenicom da su nam prirodni resursi kojima raspolažemo ograničeni i da ne pripadaju samo nama, već i generacijama koje će nas naslediti. Prirodna ravnoteža treba da nam bude prioritet prilikom svake sledeće odluke.

Značajnu ulogu u promeni svesti kod stanovništva ima edukacija i zato moramo od malih nogu usaditi određene vrednosti i principe budućim donosiocima važnih odluka – nikada nije prerano početi. Mnoge zemlje upravo zbog toga imaju ekološki obrazovane i odgovorne populacije svesne važnosti očuvanja životne sredine. Najvažnije je dopreti do pojedinaca nesvesnih ozbiljnosti izazova sa kojim se kolektivno suočavamo.

Foto-ilustracija: Pixabay

Upravo širenje svesti i obrazovanje i jeste u srži obeležavanja Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Negativne posledice našeg lošeg odnosa prema prirodi kao što su klimatske promene, zagađenje vode, vazduha, zemljišta, bolesti, epidemije i druge, mogu se promeniti odbacivanjem razmišljanja da je čovek gospodar prirode, već da može i mora da bude samo njen korisnik u onoj meri koja ne remeti njenu održivost.

Moramo da svakodnevno donosimo odluke razmišljajući o njihovim dugoročnim posledicima ne samo po nama blisko okruženje, već da sledimo krilaticu – misli lokalno, deluj globalno – inače ćemo ubrzo živeti u svetu koji je jedan osnovac zabrinuto opisao rečima ″Došlo je vreme da i vodu treba oprati“.

Jovana Canić

Puštena u rad biogasna elektrana u Novom Miloševu

Foto: Promo PEPO Energy
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Elektrana i postrojenja na biogas u Novom Miloševu u opštini Bečej danas su pušteni u rad. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, ovo postrojenje je veoma važno jer smo pored 28 dobili još jedno, a gradi se još 73, što će obezbediti 100 megavata instalisanih kapaciteta.

“U pitanju je investicija vredna pet miliona evra, koja šalje jasnu poruku države u kom pravcu ćemo ići. Ove godine nas čekaju važne odluke u energetici, dobićemo potpuno novi zakon o obnovljivim izvorima energije koji će nam omogućiti da deo energetske bezbednosti obezbedimo upravo iz ovakvih izvora. Hvala svakom investitoru jer to znači da veruju u našu državu. Energija i ekologija od sada moraju da idu zajedno, one su sestre, i sve što budemo u budućnosti radili biće zelena energija i održivi razvoj”, rekla je ona.

Direktor kompanije „PEPO enerdži“ Srđan Bošnjaković istakao je da je ovo veliki dan za kompaniju, jer i pored rada u uslovima pandemije sve je završeno za osam meseci.

“Radnici su radili danonoćno u često teškim uslovima. Reč je o biogasnom postrojenju koje je 100 odsto ekološko, koristi se meso bundeve, a proizvodićemo energetsko đubrivo i prirodni gas za traktore. Ovim dajemo doprinos i energetici i ekologiji. Hvala potpredsednici Vlade i resornom ministarstvu energetike na podršci da se projekat uspešno privede kraju u ovim izazovnim vremenima”, rekao je Bošnjaković.

Predsednik Izvršnog odbora MET grupe Bendžamin Lakatoš izjavio je da je ovo veliki izazov za kompaniju, te da će nastaviti da investiraju u Srbiju.

“Ovo je možda mala investicija za Srbiju i MET grupu, ali činjenica da je sve urađeno za osam meseci u uslovima epidemije pokazuje jasnu posvećenost našeg tima. Ovo je prva naša investicija u Srbiji, hvala na dobrodošlici, nastavićemo da ulažemo u vašu zemlju”, rekao je Lakatoš.

Pokrajinski sekretar za energetiku Ognjen Bjelić rekao je da mu je zadovoljstvo da se pored investicija u vetroelektrane u Vojvodini nastavljaju i investicije u biogasne elektrane

“To je značajno za lokalnu samoupravu, Vladu Vojvodine i našu državu. Zaposlenje će u ovom postrojenju dobiti više od 30 radnika. Umesto spaljivanja na njivama, ovakvim postrojenjima poboljšavamo kvalitet životne sredine. Uz novi zakon o obnovljivim izvorima energije možemo očekivati da Vojvodina bude vodeća u toj oblasti”, izjavio je Bjelić.

Biogasna postrojenja, pored primarnog zadatka proizvodnje energije imaju ulogu i u zaštiti životne sredine, i to ne samo smanjenjem efekta staklene bašte, već i likvidacijom otpada poljoprivredne proizvodnje i biološki razgradivog komunalnog otpada.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

 

RERI i BOŠ: Nacrt Plana kvaliteta vazduha za Beograd nije napravljen u skladu sa zakonom

Photo: Pixabay
Foto-ilustration: Unsplash (Daniel Moqvist)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovali su 22. januara, drugi krug javnih konsultacija o Planu kvaliteta vazduha za Beograd, putem platforme Zoom.

Ovaj događaj predstavlja nastavak javnih konsultacija koje su RERI i BOŠ pokrenuli u decembru 2020. godine, sa ciljem da se javnost uključi u proces izrade novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd.

Reč je o dokumentu od izuzetnog značaja, budući da je grad Beograd suočen sa permanentnim zagađenjem vazduha, da koncentracije zagađujućih materija višestruko premašuju dozvoljene granične vrednosti, da je zagađen vazduh jedna od primarnih pretnji po javno zdravlje stanovništva, koji prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, rezultira sa oko 1800 prevremenih smrti građana Beograda i da bi postojeći nivo zagađenja rezultirao u daljem skraćivanju životnog veka stanovnika Beograda – procenjenih preko 75.000 izgubljenih godina života (YLL) za stanovnike Beograda u narednih deset godina.

Informacija o izradi novog Plana je u toku 2020. godine bilo malo, a nije bilo ni prilike da se javnost uključi u ovaj proces. Grad Beograd je tek 15. januara objavio oglas o Nacrtu Plana kvaliteta vazduha, kao i poziv zainteresovanoj javnosti da dostavi komentare na Nacrt Plana do 30.01.2021. godine.

U okviru javnih konsultacija, uvodna izlaganja su imali Mirko Popović i Hristina Vojvodić (RERI), Aleksandar Macura (RES Fondacija) i Ognjan Pantić (Beogradska otvorena škola), nakon kojih su se uključili i drugi učesnici.

U toku javne diskusije, izdvojile su se zamerke i u pogledu procedure izrade i usvajanja Nacrta Plana, kao i u pogledu teksta samog plana. Osnovne zamerke u pogledu procedure odnose se na činjenicu da zvanični organi grada Beograda nisu planirali da prirede bilo kakvu vrstu javne prezentacije i javne rasprave o dokumentu, kao i na činjenicu da je doneta odluka o nepristupanju izradi strateške procene uticaja na Plan. Plan kvaliteta vazduha, po svom sadržaju i značaju, ispunjava sve zakonske kriterijume navedene u Zakonu o strateškoj proceni uticaja, tako da su se učesnici javnih konsultacija složili u oceni da je odluka da se ovom postupku ne pristupi neosnovana.

Foto-ilustracija: Pixabay

U pogledu sadržaja Nacrta Plana, učesnici su se saglasili da Nacrt Plana ne ispunjava osnovne standarde i potrebe, odnosno nije izrađen u skladu sa Zakonom.

Zakon o zaštiti vazduha, kao i prateći Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha, daju precizne standarde i smernice u pogledu sadržaja ovih dokumenata, koje ovaj Nacrt na ispunjava. Nacrtu plana nedostaju sledeći elementi: vizija smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva.

Pored toga, Nacrt Plana ne nudi ni precizan inventar emisija zagađenja. Nacrtom Plana se kao jedna od mera tek predviđa izrađivanje detaljnog inventara, što bi moralo prethoditi Nacrtu Plana.

Učesnici javnih konsultacija saglasili su se sa ocenom da predloženi Nacrt plana trebalo povući iz procedure, budući da ne zadovoljava osnovne kriterijume i standarde koje bi Plan kvaliteta vazduha trebalo da ispunjava, kao i da usvajanje ovog dokumenta i primena navedenih mera neće odgovoriti na hitnu potrebu da se problem zagađenja vazduha u Beogradu reši.

Pozivamo sve zainteresovane da svoje komentare na nacrt Plana kvaliteta vazduha proslede do 30. januara, podnošenjem komentara na imejl adresu: pkv.bg@beograd.gov.rs.

Tekst Nacrta Plana preuzmite OVDE.

Više informacija o javnim konsultacijama i iznetim primedbama, kao i link ka video zapisu javnih konsultacija, možete pronaći na veb stranicama Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.

Izvor: RERI