Danas je u Novom Sadu održana četvrta po redu Međunarodna investiciona konferencija pod nazivom „Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase“ u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“ i GIZ DKTI programa.

U sklopu konferencije održana su dva panela o solarnoj energiji na kojima su se stručnjaci iz ove oblasti dotakli najvažnijih pitanja u vezi ovog obnovljivog izvora energije – između ostalog, načina sticanja statusa kupca-proizvođača (prozjumera), svih koraka u postupku projektovanja solarne elektrane i isplativosti ovakvih projekata.

Kako postati prozjumer?

Za termin “prozjumer” većina je čula, ali mnogima još uvek nije jasno na koji način mogu steći status kupca-proizvođača kao ni kakve benefite on donosi.

Jedan od učesnika panela bio je Obrenko Čolić, analitičar za poslovne procese za planiranje i investicije u Elektrodistribuciji Srbije, koji je govorio o svim koracima koji vas dele od sticanja statusa “prozjumera”.

Čolić ne krije da bi procedura trebalo da bude jednostavnija, ali napominje da je Ministarstvo rudarstva i energetike na svom sajtu objavilo kratke i sadržajne vodiče o postupku sticanja statusa “prozjumera” – jedan koji se odnosi na domaćinstva, drugi za stambene zajednice i treći za sve ostale objekte.

„Za domaćinstva proces počinje tako što se zainteresovani građanin obrati izvođaču radova, a izvođač u saradnji sa građaninom izabere odgovarajuće snage koje su porebne, izgradi instalaciju, a onda treba da izvrši prilagođenje mernog mesta na granici sa distributivnim sistemom. Zatim se prelazi na sledeći korak koji podrazimeva da se vlasnik objekta obraća snabdevaču koji je u obavezi da zaključi ugovor o snabdevanju kada je u pitanju domaćinstvo sa neto merenjem i da se obrati distribuciji. Distribucija tada dobija zadatak da izvrši kontrolu dokumentacije, izlazi na lice mesta, utvrđuje da li stanje u dokumentaciji odgovara stanju na terenu i, ukoliko se ustanovi da je sve u redu, stiču se uslovi za sticanje statusa kupca-proizvođača i time je proces završen“, objašnjava Čolić.

“Prozjumer” je ujedno i kupac i proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora koji sav višak proizvodnje može predati elektrodistributivnoj mreži kako bi kasnije, u mesecima smanjene proizvodnje i povećane potrošnje električne energije, umanjio račune za struju.

Koraci u projektovanju solarne elektrane

Kada projektovanje svoje solarne elektrane poverite profesionalcima, nema sumnje da ćete na krovu svog objekta u najkraćem mogućem roku imati operativne solarne panele.

Panelista Nikola Grubor iz kompanije CEEFOR koja se bavi projektovanjem solarnih elektrana detaljno je opisao proces projektovanja solarnih elektrana za potrebe industrije koji je, kako je istakao, gotovo identičan projektovanju solarnih elektrana na krovovima kuća.

Put ka solarnoj elektrani započinje inicijalnim razgovorom sa investitorom i izlaskom na teren nakon čega sledi prikupljanje kompletne projektno-tehničke dokumentacije, objašnjava Grubor.

Važno je, dodaje, u obzir uzeti odobrenu snagu objekta, prethodne račune za struju i sve ostalo što će im omogućiti da naprave optimalan sistem koji neće prelaziti godišnju potrošnju samog objekta ili, ukoliko je potrošač ogroman, naprave najveći mogući sistem.

„Sam proces je takav da se u PV Solu prave 3D modeli u kojima se egzaktno modeluje sam objekat, gledaju se sve prepreke koje se mogu naći na krovu što zbog senke, što zbog senke okolnih objeka. Pristupa se modeliranju samog sistema, odabiru solarnih panela, invertora, kablova, ormana i ostalih elemenata tog sistema. To se rešenje prezentuje investitoru, a ukoliko on ima nekih pitanja i zamerki, unesu se sve potrebne izmene i predaje se distribuciji uz određena prateća dokumenta. Mi već nagovstimo investitoru šta je sve potrebno pripremiti od dokumentacije kako bismo mogli da ishodujemo uslove za projekte priključenja od strane distribucije. Nakon toga, pošto se uslovi čekaju par meseci, pristupa se izradi idejnog projekta u kom definišemo odabir kablova, padove napona, kratke spojeve, a nakon dobijanja uslova prilagođavamo projekat zahtevima distribucije“, kaže Grubor.

On dodaje da je, nakon usvajanja novog Zakona o OIE u martu prošle godine, interesovanje za obnovljive izvore energije značajno poraslo, a kompanija CEEFOR već sada ima 50 MW ugovorenih solarnih elektrana.

Kompanija CEEFOR je osnovana 2010. godine, a 2013. godine je realizovala solarnu elektranu Solaris u Kladovu snage 2 MW kojom se pozicionirala na današnjem tržištu. Čini je 25 inženjera svih struka koji su spremni da se suoče sa izazvima koje donosi projektovanje solarnih elektrana, kaže Grubor i dodaje da je njegov tim uvek spreman da primi nove članove.

Proces projektovanja solarne elektrane za domaćinstva sličan je procesu za potrebe industrije. Filip Veljković iz kompanije Green Watt objašnjava da se inženjeri uvek trude da dođu do optimalnog rešenja i zato je važno da budući “prozjumer” najpre dostavi lokaciju, dimenzije i fotografije objekta, prethodne račune za struju i planiranu potrošnju u narednom periodu. Period otplate za domaćinstva u proseku je šest do sedam godina, objašnjava Veljković.

Oprema je važna

Svako želi pouzdane, efikasne i kvalitetne solarne panele na krovu svog objekta. Baš takvi dolaze iz kompanije LUXOR SOLAR koja se bavi proizvodnjom solarnih modula od 2007. godine. Nemačka firma, osnovana u Študgartu, danas proizvodi 800 MW  solarnih panela godišnje, a njihovi moduli instalirani su u preko 85 država širom sveta.

Panelista Nino Sijerić iz kompanije LUXOR SOLAR predstavio je okupljenima solarne panele namenjene krovovima, ali i one malo većih dimenzija koji služe za izgradnju solarnih elektrana na zemlji.

Govorio je i o heterojuction tehnologiji proizvodnje solarnih panela koja nudi bolje performanse i sjajne rezultate čak i kada je slaba svetlost što je naročito važno u zimskim mesecima i urbanim sredinama gde je vazduh zagađen. Sijerić napominje da heterojuction tehnologija omogućava korišćenje manjeg broja solarnih panela te postizanje iste snage solarne elektrane na manjoj površini. Garancija na performanse modula je 30 godina, napominje Sijerić.

Milena Maglovski