Zbog oporezivanja ugljen-dioksida u Evropskoj uniji, troškovi proizvodnje električne energije iz uglja rastu, što bi moglo da se odrazi i na skok cena struje u Srbiji.
Ovo je juče, 19. februara, izjavio direktor Energetske zajednice Janez Kopač. Prema njegovom mišljenju, sadašnja cena električne energije za srpska domaćinstva ne odražava stvarne troškove proizvodnje, što će na dugi rok morati da se menja.
Kopač je dodao i da će socijalno ugroženim potrošačima morati da bude omogućena pomoć.
Direktor Energetske zajednice je pomenuo je da je Evropska unija velika sredstva izdvojila u novom sedmogodišnjem budžetu za Fond za pravednu tranziciju, pomoću kojeg će pomoći izmenama u okviru rudarskih regija, i objasnio da bi bilo korisno za Srbiju da i sama ima takav nacionalni fond kako bi bila u mogućnosti da potraži dodatna sredstva od Evropske unije za istu namenu.
Podsećamo, ministar finansija Siniša Mali je, nakon posete Međunarodnog monetarnog fonda u oktobru 2019. godine i insistiranja njihovih stručnjaka na povećanju cene električne energije u našoj zemlji, kazao da se to neće desiti barem do kraja godine, što se nije obistinilo. Od 1. decembra cena struje za domaćinstva u Srbiji skočila je za 3,9 odsto.
Evropa sve manje električne energije dobija iz uglja, a oporezivanjem emisija ugljen-dioksida ovaj izvor struje postao je veoma skup. To je jedan od razloga zbog kojih se tokom prošle godine potrošnja uglja prepolovila u većini članica Evropske unije.
Indikator značajne energetske prekretnice je i taj da su vetar i sunce u 2019. godini, po prvi put, zajedno imali veći udeo u sveokupnom energetskom miksu zajednice u odnosu na ugalj – 17,6 odsto nasuprot 14,6 odsto, a poskupljenje štetnih emisija je takođe doprinelo tome.
