Home Blog Page 471

Bake koje su se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama

Foto: Fejsbuk/Aktivistimummot

Penzija je nešto što većina ljudi nestrpljivo čeka jer se nadamo da ćemo najzad moći da se naspavamo, posvetimo sebi i svemu onome što nam je godinama bilo na “čekanju”. Ipak, kada početno oduševljenje penzijom popusti, često nastupe monotoni dani koje ne znamo kako da ispunimo. Jedna grupa finskih baka nema taj problem. Ne, nije u pitanju heklanje ili igranje remija. Ove živahne gospođe svoje vreme provode boreći se protiv klimatskih promena. Dvanaest dama, okupljenih pod imenom “Bake aktivistkinje“ nema vremena za gubljenje jer klimatske promene svake godine uzimaju sve više maha.

Anu Harki, jedna od osnivača organizacije “Bake aktivistkinje“ naglašava da je edukacija ključ u borbi protiv klimatskih promena. Zato kaže da je važno organizovati prezentacije na kojima će ljudi biti upoznati sa naučnim činjenicama, ali i sa metodama koje svi mogu primeniti u borbi protiv klimatskih promena. I to je baš ono što ove dame i rade.

Neretko nakon predavanja posetioci izjavljuju kako je situacija mnogo gora nego što su isprva mislili, što je još jedan pokazatelj da je poznavanje pravog stanja stvari i dalje vrlo skromno. I nemojte misliti da je Covid 19 osujetio borbu ovih aktivistkinja, jer iako prezentacije više nije moguće držati uživo, tu su onlajn vebinari i fejsbuk grupa gde članovi svakodnevno diskutuju o klimatskim promenama i razmenjuju iskustva.

Nema sumnje da je ova grupa baka privukla pažnju kako mladih, tako i starih, a u poslednje vreme se i dosta političara upoznalo sa njihovim aktivizmom. Tako je Anu Harki postala lider u nevladinoj organizaciji Projekat klimatske stvarnosti, američkog političara Al Gora, ali i ambasador Evropskog klimatskog sporazuma. Nije teško zaključiti da zadatak „Baka aktivistkinja“ nije nimalo lak i neko bi se mogao zapitati zašto ove dame ulažu toliko energije u borbu protiv klimatskih promena pogotovo kada ima toliko mladog sveta koji bi mogao da bude čak i više zainteresovan za svet i njegovu budućnost. Ipak, ove bake razumeju da su mladi ljudi okupirani svakodnevicom te da nemaju dovoljno vremena ni da se informišu, a kamoli da promene svoj  životni stil i učine ga zelenijim. Zato su „Bake aktivistkinje“, kojima ne manjka ni vremena ni volje, jako važne u borbi čovečanstva protiv klimatskih promena.

Ohrabrujuće je to što slične organizacije ambicioznih baka postoje širom sveta, a sve one polako udružuju snage kako bi popravile štetu koja preti nama i našoj planeti. Pored edukacije, ove uporne bake napravile su još koraka ka zelenijoj Planeti pa su tako u saradnji sa Finskom 4H Mrežom sakupile sredstva za 10.000 stabala, a meni se čini da će se njihov aktivizam razvijati u još mnogo korisnih i kreativnih pravaca.

Bake aktivistkinje neumorno se bore da nam ostave guste šume, čist vazduh i blistavu budućnost, ali ne iz dosade već to smatraju svojom dužnošću. Svoj dosadašnji život provele su bez velikih ekoloških katastrofa, a isto to žele i generacijama koje dolaze.

Ove dame su inspiracija za sve one u trećem dobu koji sumnjaju u svoje sposobnosti i pitaju se da li je još uvek moguće zabaviti se, steći prijatelje i dati svoj doprinos. Pokazale su nam da stariji ljudi, ne samo što mogu biti aktivni članovi društva, već da njihova uloga može biti spasonosna za čitavu Planetu. Dakle, ne samo što će bake, a možda se pridruže i deke, pomoći da se čovečanstvo bori (i nadam se izbori) sa klimatskim promenama, već će ovakav aktivizam zasigurno imati pozitivan uticaj na njihove živote.

Istraživanja pokazuju da je vodeći uzrok depresije i smrtnosti starije populacije usamljenost. Nije retkost da se osećaju zaboravljeno, je su njihovi bližnji uglavnom previše zauzeti što često dovodi do toga da su danima, pa i nedeljama, zarobljeni u tišini i samoći. „Bake aktivistkinje“ rešile su i taj problem: druženje, osmišljavanje projekata i pozitivna atmosfera krase ovu organizaciju, a za usamljenosti i tugu jednostavno nema mesta.

Da li vam se dopada ova priča? Zar vam ona ne vraća veru u ljude? Ipak, ja se pitam da li je ovakav vid aktivizma moguć i u Srbiji. Nešto mi se čini da i kod nas mora da postoji makar jedna Anu Harki koja bespomoćno prati razvoj klimatskih promena i koja bi bila voljna da dodatno istražuje, okupi društvance, sebi slično, i bavi se aktivizmom. Ali već vas čujem kako kažete: “Pa kad bi to da zaista moglo nešto da promeni”. Nažalost, navikli smo da živimo u zemlji u kojoj se stvari teško i sporo menjaju. Naučeni smo da “gledamo svoja posla”, pa nam često promakne da podržimo nečiju borbu koja je bez podrške naposletku osuđena da se ugasi. Sa druge strane, trenutni položaj starije populacije u Srbiji nije sjajan. Ponašamo se kao da stari nemaju nikakvu ulogu u društvu, da nemaju šta da kažu i ponude zajednici. Onda ne čudi što smo i dalje daleko od organizacija poput finskih „Baka aktivistkinja“. Ja ipak ne odustajem i nadam da neće proći mnogo vremena da neka naša žena uzme stvari u svoje ruke.

Nema sumnje da najpre treba da promenimo stav o starijim ljudima i pošaljemo im jasnu poruku: “Vaše mišljenje nam je važno i vaša borba može svima da znači. Vi niste teret svojoj deci. Vi niste samo onaj broj koji fiksnim telefonom pozovemo jednom mesečno. Vi ste bitni članovi društva.” Ubeđena sam da bi to napravilo ogromnu promenu, jer starijoj generaciji u Srbiji ne fali ni znanje ni snaga, već naš podstrek, i malo motivacije.

Milena Maglovski

U PKS održana javna rasprava o novim zakonima o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti

Foto-iluatracija: Pixabay
Foto: Vlada Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je u sredu u Privrednoj komori Srbije, na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o obnovljivim izvorima energije i Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, istakla da se ovi zakoni tiču svakog građanina naše zemlje i da Srbija danas, kako je upozorila, troši četiri puta više energije nego što je prosek EU, bacajući godišnju proizvodnju jedne termoelektrane, a sve to jer se nedovoljno bavimo energetskom efikasnošću.

„Cilj je da i privreda i građani mogu da proizvode energiju i plasiraju je u mrežu, ovim zakonima želimo da za deset godina budemo na nivou EU po energetskoj efikasnosti, a istovremeno da radimo na smanjenju potrošnje energije“, rekla je ministarka.

Trenutno učešće OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije približno 24 odsto, a najveći deo čine velike hidroelektrane, dok elektrane koje koriste energiju vetra, sunca i biomase učestvuju četiri odsto. Do 2050. godine Srbija je zacrtala da najmanje 50 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora energije.

Jedna od novina ovog zakona je da će potrošači moći da budu i proizvođači energije, da postave solarne panele na svoje kuće ili zgrade, i da sa jedne strane smanje svoje troškove, ali i da višak energije plasiraju u mrežu.

Kao novi model podsticaja uvode se aukcije koje će doneti veću konkurenciju proizvođača. Trenutno postoji budžetski fond koji raspolaže sa 150 do 500 miliona dinara godišnje za opštine i njihove projekte, a novim zakonom biće omogućeno da se u to uključe i građani.

Foto-ilustracija: Pixabay

Podsticaji su predviđeni za elektranu koja koristi obnovljive izvore energije vetar, sunce, hidro, biomasu, biogas, geotermalnu, biorazgradivi otpad, a primenjuju se kroz dva sistema: sistem tržišnih premija i sistem fid-in tarifa.

Uprava u Ministarstvu raspolagaće sa približno 15 miliona evra u prvoj godini, nakon čega će se taj budžet povećavati, jer će se u njega slivati i novac međunarodnih partnera i donatora, objasnila je Mihajlović.

Ovim zakonom građani će biti u mogućnosti da zamene vrata, prozore i da poboljšaju izolacija fasada.

Savetnik predsednika PKS Miroslav Lutovac rekao je da se sa novim zakonom o obnovljivim izvorima energije očekuje pravi zamah u izgradnji solarnih panela i da građani pronađu svoj interes u korišćenju ove tehnologije.

Predstavnici ministarstva su najavili da će podzakonski akti biti doneti veoma brzo, u roku od 30 dana od usvajanja novih zakona.

Javnu raspravu sprovodi nadležno ministarstvo u periodu od 21. januara do 9. februara 2021. godine.

Energetski portal

Poskupela struja – cena i dalje najniža u regionu, kao i prosečna plata

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Krajem prošle godine je najavljeno, a 1. februara je i objavljeno – električna energija u Srbiji skuplja je za 3,4 odsto.

U moru drugih poskupljenja, građani se pitaju da li je povećanje cene električne energije opravdano, dok predstavnici vlasti pričaju o tome kako i sa ovim povećanjem i dalje imamo “najjeftiniju struju u regionu”.

Ukoliko prosečan račun za struju za domaćinstva iznosi oko 3.000 dinara, a sa poskupljenjem on će biti veći za oko 150 dinara.

Kako je rekla premijerka Ana Brnabić sa ovim poskupljenjem struja u Srbiji i dalje je najjeftinija u Evropi i da je ona 42 odsto skuplja u Crnoj Gori i Albaniji, a 13 odsto u Severnoj Makedoniji. 

Prema poslednjim podacima Evropskog statističkog zavoda struja je najjeftinija u Ukrajini i to 4,6 centa po kilovat-satu (kWh), dok je najskuplja u Nemačkoj i to 30,43 centi za kilovat-sat. Kada je reč o regionu, električna energija najskuplja je u Sloveniji i iznosi 14,48 centa po kilovat-satu, u Hrvatskoj je nešto jeftinija i to 13,01 centa po kWh, a u Crnoj Gori 10,3 centa po kWh.

Cena struje u Severnoj Makedoniji iznosi 7,8 centi po kilovat-satu, a u Bosni i Hercegovini je 8,7 centi po kWh.

U Srbiji cena električne energije iznosi 7,3 centi po kilovat-satu.

Predstavnici vlasti akcenat stavljaju na to kako je struja u Srbiji najjeftinija u regionu. I dok je to tačno, u drugi plan se stavljaju prosečne plate, kako kod nas, tako i u zemljama u okruženju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji u novembru prošle godine iznosila je 60.926 dinara (oko 520 evra). Ipak, treba uzeti u obzir i podatak da više od polovine zaposlenih u našoj zemlji prima manje od 45.500 dinara (oko 390 evra) mesečno.

Kakva je situacija u regionu kada su u pitanju prosečne zarade pokazuju zvanični podaci. U Sloveniji ona iznosi 1,181 evro, u Hrvtaskoj 890 evra, Crnoj Gori 525 evra, u Bosni i Hercegovini 490 evra i u Severnoj Makedoniji 454 evra.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, poručuje da “Elektroprivreda Srbije” nije neprofitna organizacija već strateški važno preduzeće i da električna energija nije socialna kategorija.

Struja je prethodno poskupela 1. decembra 2019. godine za 3,9 odsto, a pre toga je njena cena uvećana u oktobru 2017. godine za 2 odsto.

Milica Radičević

Student od maski za lice pravi stolice

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Lucrezia Carnelos)

Koronavirus nam je svima u život uneo izvesne promene i naterao da stvorimo nešto drugačiju rutinu. Jedna od stvari koju smo do juče viđali uglavnom na lekarima i medicinskim sestrama su zaštitne maske. Danas vas svi gledaju po malo čudno ako jedna takva maska nije sastavni deo vašeg „autfita“.

Međutim, ono o čemu skoro niko ne razmišlja je šta se dešava sa zaštitnim maskama pošto što ih iskoristimo. Nakon odlaganja u kantu za smeće, nažalost, ova zaštitna oprema postaje potencijalni infektivni otpad.

Zahvaljujući ljudskoj nemarnosti procenjuje se da je do kraja potekle godine u okeanima završilo preko 1.500.000.000 maski.

Značaj pravilnog odlaganja otpada prepoznao je i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Batut” koji je preporučio da iskorišćene maske i nesterilne rukavice za jednokratnu upotrebu, papirne i vlažne maramice (sa ili bez alkohola), ubruse, kao i ambalažu poreklom od sredstava na bazi alkohola za higijenu ruku odlažemo u posebne kese koje je potrebno dobro zatvoriti.

Reciklaža ove vrste otpada i dalje nije zastupljena jer je proces dosta komplikovan, naročito kada je reč o prikupljanju i pravilnoj selekciji.

Za sada maske u Srbiji završavaju na deponiji „Vinča“ zajedno sa ostalim komunalnim otpadom.

Južnokorejski student, Kim Ha-neul, smislio je način kako bi deo ovog problema mogao da se reši.

Uznemiren taloženjem otpada koji stvaraju jednokratne maske za lice, koje se prave od polipropilena, ovaj student našao je ekološki prihvatljivo rešenje – uz pomoć nekoliko alatki napravio je od njih tronožne stolice. Projekat nosi naziv „Stack and Stack“ („slaganje i odlaganje“ prim. aut.), a za izradu jedne ovakve stolice potrebno je 1.500 maski.

Plastika se može reciklirati, pa zašto ne bismo reciklirali maske za lice koje su napravljene od plastike?“ rekao je dvadesetrogodišnji Kim.

On je u junu postavio kutiju za sakupljanje maski u svojoj školi (Univerzitet za umetnost i dizajn u gradu Juvang), i na taj način prikupio 10.000 iskorišćenih maski, a više od tone neispravnih primio je i iz lokalne fabrike.

Kako bi umanjio rizik od prenosa koronavirusa, Kim maske čuva najmanje četiri dana pre nego što ih iskoristi, a zatim iz njih uklanja elastične trake i aluminijumske žice, nakon čega ih ređa u kalup i topi uz pomoć toplotnog pištolja temperaturom preko 300 stepeni Celzijusa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz)

Tronožne stolice visoke su 45 centimetara, a mogu se napraviti u bilo kojoj boji – sve zavisi od kombinacije boja maski koje tom prilikom koristi. Kim je projekat prezentovao na svojoj diplomskoj izložbi.

Planovi za budućnost su da od recikliranih maski napravi i druge komade nameštaja kao što su sto ili lampa, a nada se da će potencijal ovog projekta prepoznati i Vlada njegove zemlje, kao i privatne kompanije, a zatim se i uključiti postavljanjem specijalnih kanti za odlaganje maski u njihovim  poslovnim prostorijama.

Septembra protekle godine, prema vladinim podacima, Južna Koreja proizvela je više od milijardu maski samo za domaću upotrebu.

Stolice još uvek nisu u prodaji, ali je dizajn dobio pohvale od strane kolega i šire javnosti. Koronavirus će proći, a ove stolice će ostati kao podsetnik nesvakidašnjeg perioda u istoriji čovečanstva.

Jovana Canić

Ada Ciganlija – more Beograda

Foto ilustracija: Pixabay
Foto: Wikipedia/Vlada Marinković

Koliko je zastupljena elektromobilnost na Adi Ciganliji, zašto se na početku kupališta vijori plava zastava, da li je trenutna zdravstvena kriza uticala na broj posetilaca, koje životinjske vrste plivaju u Savskom jezeru i kako možete da se zabavite na Beogradskom moru dok je još toplo vreme, javlja JP „Ada Ciganlija”

Ada Ciganlija je nesumnjivo jedna od centralnih ekoloških oaza grada Beograda. Imajući u vidu neophodnost zaštite flore i faune, JP „Ada Ciganlija” je pripremila jedinstveni ekološki vid transporta posetilaca u delovima koji nisu dostupni za motorna vozila. Naime, menadžment preduzeća u saradnji sa gradom Beogradom, omogućio je potpuno besplatan prevoz za sve posetioce od parking prostora kod objekta „Kupatilo Beograd” do kupališta na Savskom jezeru sa četiri resort vozila na elektropogon. Ova vozila su izuzetno tiha i jedinstvena prevozna sredstva koja ostvaruju veliku uštedu na pogonskom gorivu.

Posetiocima Ade na raspolaganju je novi vid transporta. Na samom početku šetalista, na savskoj strani, otvoren je punkt za iznajmljivanje električnih trotineta. Električni trotineti postali su za kratko vreme popularni širom sveta, a u našoj zemlji interesovanje za ovaj alternativni vid prevoza je sve veći. E-trotinet je ekološko prevozno sredstvo i lako sklopivo, koje omogućava dovoljnu brzinu i udobnu vožnju do željene destinacije u gradu. Idealna prilika da se isproba elektrotrotinet sada je dostupna svakog dana i na Adi Ciganliji, gde ga možete iznajmiti na sat vremena ili ceo dan. Elektrotrotineti mogu da razviju brzinu i do 35 km na sat, a domet baterije je 40 km. Maksimalna nosivost je 110 kg.

Prilikom vožnje elektrotrotinetom ne dolazi do ispuštanja štetnih gasova u vazduh pa je samim tim ekološki prihvatljivo rešenje, naročito za Adu Ciganliju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Blăjan)

Za potrebe službi JP „Ada Ciganlija”, nabavljeno je sedam elektrotrotineta koji služe za obavljanje redovnih radnih aktivnosti, a sve u skladu sa opredeljenjem za ekološki čistu Adu.

Na Adi Ciganliji je do sada registrovano oko 450 vrsta biljaka, a pre svega bela topola, crna topola, bela vrba, hrast lužnjak, poljski jasen, evroamerička topola, brest vez, jasenoliki javor, američki jasen. Pored drvenastih biljaka zastupljeno je i obilje žbunaste i travnate vegetacije koje su karakteristične za aluvijalna staništa.

Tokom 2013. godine, Privremeni organ grada Beograda doneo je Rešenje o proglašenju zaštićenog staništa „Gljive na Adi Ciganliji”, čime je prirodno stanište na Adi Ciganliji proglašeno jednim poznatim staništem gljive Myriostoma coliforme u Republici Srbiji. Ova gljiva je izložena veoma jakom antropogenom uticaju i zbog toga je veoma ugrožena i strogo zaštićena vrsta. Njeno područje rasta od 21,25 hektara svrstano je u II kategoriju, kao zaštićeno stanište lokalnog značaja.

Prisutna je raznovrsna fauna – veliki broj ptica, kao što su mali vranac, drozd, detlić, senica i 94 vrste insekata, kao i oko 250 vrsta gljiva.

U jezeru živi 13 vrsta riba, puževi, rakovi, meduze, školjke i kornjače. Kalifornijska kornjača je redak stanovnik, a vodama Ade Ciganlije plivaju i smuđ, bandar – najbrojnija populacija u jezeru, štuka, tolstolobik – čistač ekosistema, barski puževi i rečne školjke. Sve ove vrste indikatori su kvaliteta vode u jezeru.

Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.

Srbija – Evropski lider, ali u zagađenosti vazduha

Photo-illustration: Unsplash (Sam Wermut)
Foto-ilustracija: Pixabay

Godinama unazad, stanovnici gradova Srbije se žale na kvalitet vazduha. Godinama unazad se problem ne rešava.

Godišnje, od posledica zagađenosti vazduha umre oko 10.000 građana Srbije. U 2020. godini, kada su građani pod pritiskom pandemije koronavirusa počeli da biju bitku za zdravlje, došlo je vreme da se pažnja usmeri na dugotrajniji problem koji se ne rešava. Da li će 2021. godina biti godina kada su građani Srbije dobili bitku za kvalitetniji vazduh, vreme će pokazati.

„Tihi ubica“, „spora, ali sigurna smrt“ i „alarmantno stanje“ su samo neki od naslova koji su preplavili medije poslednjih meseci. Ne, nije reč o pandemiji COVID-19, već o kvalitetu vazduha koji dišemo u Srbiji. U mnogim gradovima Srbije, vazduh više nije gas bez boje i mirisa. Poprima oblik teške crne magle i čini život stanovnika nepodnošljivim.

Prošlogodišnji izveštaj Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje istakao je Srbiju kao vodeću državu u Evropi po stopi smrtnosti uzrokovane zagađenjem – na 100.000 stanovnika 175 umre svake godine od posledica zagađenja.

Srbija je mesecima svetski lider u zagađenosti vazduha. Za stanovnike Bora, godišnje doba ne znači puno, zagađenost sumpor-dioksidom je konstantna.

Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti sumpor-dioksidom bile su prekoračene čak 78 dana, što znači da su stanovnici Bora dva i po meseca udisali vazduh koji kod ljudi izaziva kašalj, bronhitis, slabi funkcije pluća i pogoršava respiratorne i kardio-vaskularne bolesti.

Time je prošlogodišnji bilans prekoračen za skoro mesec dana.

Međutim, u Boru nije samo povećano prisustvo sumpor-dioksida. U vazduhu je primećena i povećana koncentracija suspendovanih čestica (PM10), kao i visoka koncentracija teških metala koja mogu da izazovu maligna oboljenja.

Kao glavni uzročnik zagađenosti navodi se topionica bakra kineske kompanije Ziđin (Zijin Bor Copper), koja rukovodi rudnikom.

Od kada je 2018. godine potpisan Ugovor o strateškom partnerstvu između Republike Srbije, RTB-a Bor i Ziđina, koji je ne samo dozvolio, već i podstakao ubrzano povećanje proizvodnje bakra, i čime je omogućeno da Ziđin izbegava domaće propise u oblasti zaštite životne sredine u prvim godinama vlasništva nad RTB-om Bor, Republika Srbija je ostala gluva na upozorenja i vapaje građana, medija, civilnog društva, ali i Ministarstva zaštite životne sredine.

Što se još može primetiti u pomenutom ugovoru jeste činjenica da su se ugovorne strane – Republika Srbija, RTB Bor i Ziđin, saglasile da Srbija i RTB Bor snose sve troškove remedijacije od zagađenja koja je izazvana aktivnostima RTB-a Bor. Iako je Ugovorom predviđeno da ugovorne strane pripreme Ekološki akcioni plan koji bi odgovorio na zagađenje koje se proizvodi, to se još uvek nije desilo.

Time je Vlada Republike Srbije radi ekonomske dobiti, žrtvovala zdravlje i život svojih građana i znatno ugrozila životnu sredinu.

Do sada su Ziđinu izrečene tri novčane kazne zbog kršenja odredbe Zakona o zaštiti životne sredine. Ipak, ove mere suštinski nisu promenile stanje – novčane kazne u rasponu od milion do tri miliona dinara nisu dovoljno velike da se skrene pažnja kompanije na otklanjanje posledica koje pravi.

Međutim, Bor nije jedina crna tačka Srbije koja nas stavlja u vrh svetskih lista – tu je i Smederevo. Pored gradske kotlarnice na mazut i individualnih ložišta, kao glavni krivac spominje se i Železara Smederevo, vlasništvo kineske kompanije HBIS grupa Srbija. Od januara do kraja decembra 2020, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, granične vrednosti zagađenosti suspendovanim česticama PM10 u Smederevu bile su prekoračene čak 71 dan.

Ove čestice su često nazvane „nevidljivi ubica“, jer prilikom dugotrajne izloženosti mogu uticati na povećanje krvnog pritiska, nastanak srčanog ili moždanog udara, pa i prerane smrti. Ističe se i da je problem potencijalno veći, čemu doprinosi nedostatak mernih stanica koje bi preciznije utvrdile stepen zagađenja štetnim česticama.

Bor i Smederevo nisu jedina dva grada u Srbiji u kojima je stanovnicima život ugrožen zbog zagađenosti vazduha. Individualna ložišta širom Srbije, kao i termoelektrane, dodatno doprinose negativnoj slici.

Kada država zakaže, stručnjaci i građani preuzimaju borbu
Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave koji su zakonski nadležne za kvalitet vazduha na svojoj teritoriji, prema Zakonu o zaštiti vazduha, mogu privremeno da zabrane rad stacionarnog izvora zagađivanja ili nalože preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite dok se emisija i nivoi zagađujućih materija u vazduhu ne svedu na propisane granične vrednosti. Ipak, to do sada nije urađeno ni u Boru, ni u Smederevu, a ni u mnogim drugim gradovima širom Srbije. Postavlja se pitanje – da li je profit značajniji od ljudskog života?

Odgovor je jasan. Ne samo da država nije preduzela ništa da problematično stanje ispravi, otišla je i korak dalje – htela je da nivo zagađenosti prividno „smanji“, tako što je Agencija za zaštitu životne sredine pokušala da podigne prag zagađenosti sa indeksa 40 na 55 koncentracije suspendovanih čestica (PM 2.5). Time bi povećanjem dozvoljene koncentracije otrovnih čestica u vazduhu problem bio „rešen“.

Dobra stvar je da se problem zagađenja vazduha nije na taj način rešio, zahvaljujući stručnjacima sa integritetom.

Milenko Jovanović, načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, otpušten je krajem 2020, zato što se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Dejan Lekić, načelnik Odeljenja za izveštavanje i informacioni sistem životne sredine koje pripada Agenciji za zaštitu životne sredine, međunarodno priznat informatičar, koji je vodio službu za informisanje, izradu indikatora i izveštavanje iz oblasti zagađenja u životnoj sredini, dobio je premeštaj na nižu poziciju u Ministarstvu zaštite životne sredine sredinom januara 2021, iz istih razloga.

Ovim se videlo da se država ne libi obračunavanja sa stručnjacima koji nedvosmisleno ukazuju na probleme u vezi sa zagađenjem vazduha.

Osim stručnjaka koji na sve načine pokušavaju da ukažu da je status quo neodrživ i opasan, građani se udružuju i sprovode lokalne akcije. Od protesta i uličnih akcija u Boru, Smederevu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Valjevu, Pančevu, Požarevcu, Apatinu i Zrenjaninu, preko blokiranja RTB-a Bor i podnošenja krivičnih prijava, građani na sve načine pokušavaju da skrenu pažnju javnosti.

Poslednji protest u Beogradu organizovala je neformalna grupa građana “Eko straža”, koja je objavila listu sa oko 20 zahteva, među kojima je osnovni zahtev Vladi da se poštuje Ustav Srbije koji članom 74 garantuje građanima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Međutim, odgovor države i ovog puta je izostao.

Lažna međunarodna strateška opredeljenja

Država u ovom slučaju nije odgovorna samo prema građanima i Ustavu, nju obavezuje i broj međunarodnih ugovora za koje se opredelila.

Ona je obavezu da poboljša kvalitet vazduha i da uskladi zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije preuzela kroz Pregovaračko poglavlje 27, koje se odnosi na delovanje u oblasti klime, održivog razvoja i životne sredine.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije istaknuto je da Srbija treba znatno da poveća svoje ambicije kada je reč o postizanju zelene tranzicije i da nastavi da se, između ostalog, usredsređuje na poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha, da ubrza sprovođenje pravnih propisa i planova u oblasti kvaliteta vazduha, kao i da mora mnogo više da uloži u prelazak na zelenu energiju, uključujući unapređenje zastarele infrastrukture, kako bi smanjila zagađenje.

Ono što takođe treba imati u vidu jeste da Evropska unija ima postojeću strategiju smanjenja udela proizvodnje električne energije koja se oslanja na sagorevanje fosilnih goriva, dok to u Srbiji nije ni u planu.

Kao država čiji je najvažniji spoljnopolitički cilj članstvo u EU, bitno je istaći da pored usklađivanja zakonodavstva Srbija mora da poštuje propise i u praksi.

Sa druge strane, tu su i obaveze koje ima prema Ujedinjenim nacijama. Srbija se obavezala na posvećenost u ostvarivanju ciljeva Agende 2030 UN. Ona predstavlja globalni okvir za dostizanje ciljeva koji su, između ostalog, usmereni i na smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih od zagađenja, moderne energetske izvore, unapređenje industrije i infrastrukture, smanjenje negativnih uticaja gradova na životnu sredinu i mnoge druge ciljeve koji imaju za svrhu poboljšanja kvaliteta života.

Imajući u vidu probleme koji se nekoliko godina ne rešavaju u Boru i Smederevu, ali i u drugim delovim Srbije, nedostatak posvećenosti u otklanjanju problema sa zagađenjem vazduha kosi se sa nekoliko ciljeva održivog razvoja na koje se Srbija obavezala.

Prema analizi Pripremljenost za sprovođenje Agende 2030 objavljenoj u decembru 2020, potcilj 3.9 koji se odnosi na značajno smanjenje stope smrtnost i oboljenja od opasnih hemikalija i zagađenja, nije na adekvatan način pokriven Strategijom javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018–2026. godine.

Dodatno, potcilj 11.6 ističe da bi do 2030. trebalo smanjiti negativan uticaj gradova na životnu sredinu, sa posebnom pažnjom na kvalitet vazduha i upravljanje otpadom na opštinskom i drugim nivoima, čime bi država trebalo da uložiti dalje napore u tranziciji ka zelenoj ekonomiji i nastavi sa povećavanjem učešća dobijanja energije iz obnovljivih izvora. Na taj način bi vrednosti suspendovanih čestica poput PM10 trebalo da budu značajno smanjene.

Nadležnost za pomenute ciljeve deli više institucija. Za potcilj 3.9, Ministarstvo zdravlja je primarno nadležno, dok je potcilj 11.6 u najvećoj meri u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, koje ima i pretežnu nadležnost za postizanje ciljeva Agende 2030 koji se tiču životne sredine. Kako je zaštita životne sredine, a prvenstveno zaštita vazduha, multisektorski izazov, postavlja se pitanje – da li postoji dovoljno političke volje u Vladi Republike Srbije da se institucije uhvate u koštac sa ovim izuzetno skupim problemom? Procene su da će biti potrebno ulaganje od 1,5 do 2,4 milijarde evra.

Uzimajući u obzir dosadašnje stanje, stiče se utisak da se energija ne usmerava ni na donošenje strategija i akcionih planova. Zakonom o zaštiti vazduha iz 2013. godine, Vlada Republike Srbije imala je obavezu da donese Strategiju zaštite vazduha do 1. januara 2015. godine. Šest godina kasnije, krovni strateški dokument koji bi činio prvi korak ka zaštiti kvaliteta vazduha, nije donet.

Šta bi bila rešenja ovog problema?

Prvo, Vlada Republike Srbije bi trebalo da pokaže političku volju da se uhvati u koštac sa ovim problemom i da ga predstavi kao jedan od prioriteta. Iako određena državna i strana preduzeća donose prihode, ona su ujedno i najveći uzročnici zagađenja. Praksa potpisivanja sporazuma koji zagađivače oslobađaju odgovornosti, radi finansijske dobiti, a na uštrb zdravlja građana i zdravije životne sredine, mora da prestane.

Drugo, Srbija bi trebalo da počne da sprovodi politiku „zagađivač plaća”, čime bi se od zagađivača očekivalo da finansiraju investicije koje su neophodne za usklađivanje sa standardima EU.

Treće, neophodno je osnažiti ulogu Ministarstva zaštite životne sredine i lokalnih samouprava. EU je ukazala na potrebu da Srbija poboljša svoje administrativne kapacitete na centralnom i lokalnom nivou, uključujući inspekcije. Ministarstvo zaštite životne sredine često je isticalo da je uradilo sve u njihovoj nadležnosti da smanji zagađenje vazduha, te da je problem nastajao pri lokalnim samoupravama, koje nisu imale plan njegove zaštite. Kao razlog tome, navodio se manjak stručnjaka, ali i nedostatak u budžetu. Finansijska izdvajanja za rešavanje ovog problema jesu velika, ali su neophodna za ostvarivanje ambicioznih ciljeva na koje se Srbija obavezala prema međunarodnim institucijama, ali i prema svojim građanima. U tom smislu, uloga države u celokupnom procesu poboljšanja kvaliteta vazduha jeste ključna.

Četvrto, neophodno je da se radi na povećanju održivosti industrija i udela obnovljive energije, kako bi se pratili standardi Evropske unije, i postepeno prelazilo zelenu, obnovljivu energiju za koju Srbija ima potencijala, te bi se time i postepeno smanjivalo zagađenje vazduha. Individualna ložišta, pored industrije i saobraćaja, glavni su uzročnici zagađenja. Državne subvencije za povećanje energetske efikasnosti i prelazak na održive modele grejanja, umanjili bi uticaj individualnih ložišta na zagađenje.

Peto, Ministarstvo zaštite životne sredine, koje prevashodno ima nadležnost nad ovom oblašću, bi trebalo da pokrene javnu raspravu o Strategiji i akcionom planu koji bi unapredili kvalitet vazduha. Javna rasprava bi trebalo da uključi širok spektar civilnog društva i zainteresovane javnosti. Neadekvatnim planovima kvaliteta vazduha do sada nije ostvaren napredak, te bi novi dokumenti, Strategija i akcioni planovi, morali da budu bazirani na širem konsenzusu, kako bi osigurala odgovornost svih aktera u ovom procesu.

Šesto, stručnjaci već duže vreme ukazuju na problem malog broja mernih stanica . Kako bi se stekla prava slika o stanju kvaliteta vazduha i kako bi se dobile pravovremene informacije, neophodno je da Ministarstvo zaštite životne sredine izdvoji budžet za uspostavljanje dodatnih mernih stanica, ali i da se uspostavi jasna metodologija po kojoj gradovi mogu da se porede. Informacije bi trebalo da budu pravovremene, kako bi građani, lokalne samouprave, ali i država, mogli da reaguju na alarmantno stanje zagađenosti.

Kako Srbija teži da napreduje na putu ka članstvu u EU, treba skrenuti pažnju i na to kako Sud pravde Evropske unije i Evropska komisija rešavaju ovaj problem.

U decembru 2020, Evropska komisija je saopštila da je pokrenula proceduru pred Sudom pravde Evropske unije (CJEU) protiv Bugarske i Grčke zbog toga što nisu regulisale zagađenost vazduha. Navodi se da Bugarska nije obezbedila potpuno usklađivanje sa obavezama iz Direktive EU 2008/50/EC o zakonodavstvu na polju kvaliteta vazduha.

“Konkretno, Bugarska je sistematično i stalno neusklađena s graničnim vrednostima za suspendovane čestice PM10 i ne usvaja prikladne mere da skrati period njihovog prekoračenja što je više moguće. Da bi uskladila stanje sa standardima EU, od Bugarske se očekuje da usvoji i primeni niz zakonodavnih i administrativnih mera”, istakla je Evropska komisija.

Sa druge strane, za Grčku se navodi da je u 2019. godini napravila prekoračenja dozvoljene vrednosti suspendovanih čestica PM10 čak 67 dana.

Podsetimo, to je četiri dana manje nego što je bio slučaj 2020. godine u Boru.

Ostaje nada da će ova godina biti godina kada će Vlada Republike Srbije da uvaži zahteve građana, stručnjaka i međunarodnih institucija, i usmeri pažnju i trud ka rešavanju ovog problema zbog kojeg godišnje umre više od 10.000 građana Srbije – skoro tri puta više nego od posledica COVID-19 sudeći prema zvaničnoj statistici.

Izradu ovog dokumenta omogućile su vlade Švajcarske i Nemačke u okviru platforme “Održivi razvoj za sve” koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH,  a kao deo projekta Reforma javnih finansija – agenda 2030. Partneri na sprovođenju platforme su Beogradska otvorena škola, Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za visoke ekonomske studije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija Centar za Demokratiju i Timočki omladinski centar. Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno zvanične stavove Vlada Švajcarske i Nemačke, kao ni Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Izvor: European Western Balkans

Eko-tim: Proceniti opravdanost opstanka sektora uglja u Crnoj Gori

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Rudnik Berane uskoro bi mogao da počne sa radom, kompanija iz Turske zainteresovana je za ulaganja u polumehanizovani sistem proizvodnje. I dok većina zemalja u Evropi pravi strategije kako bi smanjili korišćenje ovog goriva, kod nas, kao i u zemljama u regionu sve više se ulaže u ovaj sektor.

Kako objašnjavaju iz Eko-tima, gašenje sektora uglja i njegovo isključivanje iz energetskog miksa, koje se dešava u Evropskoj uniji (EU), očekuje se i u Crnoj Gori, pa je neophodno što urgentnije pristupiti procesu planiranja ekonomske diversifikacije u Pljevljima.

Neophodno je proceniti koliko su društvene koristi od rada Termoelektrane “Pljevlja” i Rudnika uglja Berane, za lokalnu i nacionalnu ekonomiju, a koji su to troškovi koje njihov rad prouzrokuje uključujući troškove zaštite životne sredine i zdravlja. Tek onda bi, kako smatraju iz ove nevladine organizacije, trebalo proceniti koliko još dugo je opstanak sektora uglja opravdan u Crnoj Gori.

Iz ove organizacije kažu da imaju u vidu izazov sa kojim se Ministarstvo kapitalnih investicija trenutno suočava kada je u pitanju dalji rad termoenergetskog kompleksa u Pljevljima, i pozvali su novu Vladu da rešavanju tog izazova pristupi pažljivo i sa opreznošću donese odluku o daljem radu TE „Pljevlja“, navodi se na sajtu RTCG.

Kako podsećaju, Energetska zajednica je u poslednjem Izveštaju o implementaciji za prošlu godinu iskazala zabrinutost da Crna Gora neće poštovati odredbe takozvanog opt-out režima u kojem se TE “Pljevlja” nalazi i da nakon dostizanja ograničenja od 20 hiljada sati postrojenje neće prestati da radi.

„Sekretarijat EZ ukazuje na to da usklađivanje postrojenja sa graničnim vrednostima emisije za nova postrojenja, prema Direktivi o industrijskim emisijama, mora biti prioritet. Stoga, čudi sigurnost „Elektroprivrede“ Crne Gore da će zajednica odobriti dalji rad TE “Pljevlja”, jer njena uloga jeste upravo da obezbedi primenu direktiva uključujući i sprovođenje kaznenih procedura u slučaju njihovog kršenja“, objasnili su predstavnici Eko-tima.

Kako navode, svesni su da konačnu odluku i stav o nastavku dalje upotrebe uglja, i uopšte opstanku tog sektora u Crnoj Gori, treba dati Vlada.

„Istovremeno, ne možemo a da se ne osvrnemo i na projekat ekološke rekonstrukcije TE “Pljevlja”, za koju studija izvodljivosti nikada nije objavljena i čije je idejno rešenje proglašeno državnom tajnom. Pozivamo Vladu i Ministarstvo da sve pomenute studije zatraže od EPCG i detaljno ih analiziraju pre konačne odluke o podršci ovom projektu“, dodaje se u saopštenju.

Zagađenje koje se trenutno emituje iz TE “Pljevlja” čini ovaj grad jednim od najzagađenijih u Evropi, objašnjavaju iz ove organizacije. Trend koji postoji ponavlja se decenijama unazad, a rezultat su degradirana životna sredina, ugroženo zdravlje i povećana smrtnost stanovništva uzrokovana lošim kvalitetom vazduha

Kako zaključuju iz Eko-tima, sa druge strane, jasan je trenutni značaj sekora uglja u Pljevljima u smislu zaposlenosti lokalnog stanovništva.

Energetski portal

Plan energetskog sektora vredan 10 milijardi evra: Prioritet gradnja srednjih i velikih hidroelektrana

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

„Ministarstvo je pripremilo investicioni plan u energetskom i rudarskom sektoru vredan 10 milijardi evra, od čega se najveći deo odnosi na elektroenergetiku„, rekla je u utorak potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima glavni prioritet je izgradnja srednjih i velikih hidroelektrana, jer je to održiva energija u vreme energetske tranzicije. Plan je da se snizi cena električne energije i u proizvodnji i u potrošnji, što je pitanje novog zakona o energetskoj efikasnosti koji je u pripremi, a tu je i treći pravac –  održivi izvori energije koji mogu da pomognu i u energetskoj sigurnosti.

„Najkritičnija tačka u elektroprivrednom sistemu je distributivna mreža, čiji su gubici veliki. Naše procene su da u naredne tri do četiri godine treba uložiti najmanje 350 miliona evra kako bismo te gubitke smanjili za bar tri do četiri procenta. Ulagaćemo u kompletnu distributivnu mrežu, ne samo u brojila“, rekla je ona.

Ministarka rudarstva i energetike, odgovarala je na pitanja novinara posle potpisivanja Posebnog kolektivnog ugovora sa Sindikatom radnika „Elektroprivede Srbije“, kada je naglasila da EPS ne čine samo hidroelektrane i termoelektrane, već da je to preduzeće strateški važno i u njega mora mnogo više investira, jer su trenutno investicije ispod nivoa amortizacije.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

„EPS-u je potreban investicioni bum i milijarde evra novih investicija, uključujući i distributivnu mrežu i zaštitu životne sredine”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona se u utorak sastala i sa Dmitrijem Malisevim i Jevdanom Andrejem Vladimirovičem, akcionarom i genrealnim direktorom ruske kompanije „Кvarc – nove tehnologije“ i sa njima razgovarala o mogućnostima saradnje u energetskom sektoru.

„Pred velikim odlukama smo u elektroenergetici, želimo da se okrenemo izgradnji srednjih i velikih hidroelektrana, odakle sada dobijamo 30 odsto energije, dok ostalih 70 odsto dolazi iz termoelektrana“, rekla je ministarka.

Dmitri Malisev je pomenuo da je kompanija „Кvarc“ zainteresovana da uđe na srpsko tržište i radi u Srbiji, ali i da postoji međusobna zainteresovanost za ulaganja u vodni saobraćaj i obnavljanje rečne flote u Srbiji.

Energetski portal

RERI: Staviti van snage dozvolu za izgradnju MHE Karaula u Specijalnom rezervatu prirode Goč – Gvozdac

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Gonzalez)
Foto-ilustracija: Pixabay

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva podneo zahtev za stavljanje van pravne snage građevinske dozvole kojom je odobrena izgradnja male hidroelektrane Karaula na Brezanskoj reci, u okviru Specijalnog rezervata prirode Goč-Gvozdac.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koje su bile na snazi u vreme izdavanja građevinske dozvole, propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa izgradnjom objekta, odnosno izvođenjem radova u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

U cilju utvrđivanja činjenice da li se otpočelo sa građenjem, odnosno izvođenjem radova na MHE Karaula, RERI je nadležnoj građevinskoj inspekciji podneo Zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora, koja je nakon izlaska na teren i uvidom na licu mesta utvrdila da investitor u propisanom roku nije započeo radove na izgradnji MHE Karaula, te da je nadzorom utvrđeno da nije izvršeno nikakvo obeležavanje gradilišta, nije postavljena gradilišna tabla, kao i da ne postoje tragovi izvođenja bilo kojih građevinskih aktivnosti, odnosno izvođenja građevinskih radova na parcelama na kojima je projektnom dokumentacijom predviđena izgradnja vodozahvata, mašinske zgrade i cevovoda. RERI je dodatno, u cilju utvrđivanja navedene činjenice angažovao i sudskog veštaka građevinske struke, koji je nakon obilaska terena i veštačenja konstatovao da investitor nije započeo sa izgradnjom MHE Karaula.

Imajući u vidu da su ispunjeni svi uslovi koje odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisuju, u smislu prestanka važenja Građevinske dozvole kojom je odobrena izgradnja MHE Karaula, odnosno činjenicu da je nedvosmisleno utvrđeno da je protekao zakonski rok od dve godine od dana pravnosnažnosti građevinske dozvole, a da investitor nije započeo sa izvođenjem radova na MHE Karaula.

Savet Šumarskog fakulteta, koji upravlja Specijalnim rezervatom prirode Goč-Gvozdac je odbio da investitoru ustupi zemljište za izgradnju mini-hidroelektrane Karaula, a tu odluku podržao je i Savet Univerziteta u Beogradu.

RERI podseća nadležne organe na lokalnom i republičkom nivou da izgradnja malih hidroelektrana nije doprinela ostvarenju ciljeva Akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije ali jeste dovela do narušavanja vladavine prava, uništenja reka i zaštićenih područja i ugrožavanja ljudskih prava.

Očekujemo da nadležni organ gradske uprave u Kraljevu postupi u skladu sa zakonom i građevinsku dozvolu za MHE Karaulu stavi van snage.

Izvor: RERI

Konkurs Ministarstva zaštite životne sredine dodeljuje 400 miliona dinara za čistiji vazduh

Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Bark)
Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

„Borba za čist vazduh je jedna od najvažnijih u Ministarstvu koje vodim i odlučni smo u nameri da podstaknemo lokalne samouprave da hitno reaguju i što pre krenu u rešavanje ovog problema. Rok za prijavu na sva tri konkursa je 16. februar 2021. godine. Jednim konkursom opredelili smo 200 miliona dinara za obnovu starih kotlarnica, čime ćemo smanjiti zagađenje vazduha, za drugi konkurs obezbedili smo 100 miliona dinara za projekte sufinansiranja smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora, a za treći konkurs 100 miliona dinara za pošumljavanje, kako bismo poboljšali kvalitet vazduha širom Srbije. Delujemo istovremeno na više frontova“, precizirala je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Pravo da se prijave na raspisane konkurse imaju svi gradovi, opštine i gradske opštine u Srbiji. Konkursima je predviđeno da Ministarstvo zaštite životne sredine finansira 80 odsto opravdanih troškova projekta, dok učešće korisnika iznosi 20 odsto.

Odluku o projektima koji će biti sufinansirani doneće posebna konkursna komisija, a ministarka Vujović će u narednim danima formirati tri takva tela prilagođena svakom konkursu.

Projekti će biti birani prema unapred utvrđenim kriterijumima, a preliminarna rang lista biće objavljena na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i eUprave, u roku od najviše 60 dana od isteka roka za prijavu.

Kada je reč o konkursu za nabavku, zamenu, rekonstrukciju i sanaciju kotlarnica za grejanje, kao i individualnih ložišta, neki od najvažnijih kriterijuma su značaj projekta za životnu sredinu, stepen uticaja i ugroženosti životne sredine. Glavni kriterijumi konkursa za sufinansiranje projekata pošumljavanja degradiranih, zaštićenih, javnih i drugih površina gde postoji takva potreba, biće opšti uticaj na životnu sredinu i stepen razvijenosti lokalne samouprave.

Više informacija i potrebna konkursna dokumentacija dostupni su OVDE.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovali su 22. januara, drugi krug javnih konsultacija o Planu kvaliteta vazduha za Beograd, putem platforme Zoom.

Ovaj događaj predstavlja nastavak javnih konsultacija koje su RERI i BOŠ pokrenuli u decembru 2020. godine, sa ciljem da se javnost uključi u proces izrade novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd.

Reč je o dokumentu od izuzetnog značaja, budući da je grad Beograd suočen sa permanentnim zagađenjem vazduha, da koncentracije zagađujućih materija višestruko premašuju dozvoljene granične vrednosti, da je zagađen vazduh jedna od primarnih pretnji po javno zdravlje stanovništva, koji prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, rezultira sa oko 1800 prevremenih smrti građana Beograda i da bi postojeći nivo zagađenja rezultirao u daljem skraćivanju životnog veka stanovnika Beograda – procenjenih preko 75.000 izgubljenih godina života (YLL) za stanovnike Beograda u narednih deset godina.

U pogledu sadržaja Nacrta Plana, učesnici su se saglasili da Nacrt Plana ne ispunjava osnovne standarde i potrebe, odnosno nije izrađen u skladu sa Zakonom.

Zakon o zaštiti vazduha, kao i prateći Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha, daju precizne standarde i smernice u pogledu sadržaja ovih dokumenata, koje ovaj Nacrt na ispunjava. Nacrtu plana nedostaju sledeći elementi: vizija smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva.

Pored toga, Nacrt Plana ne nudi ni precizan inventar emisija zagađenja. Nacrtom Plana se kao jedna od mera tek predviđa izrađivanje detaljnog inventara, što bi moralo prethoditi Nacrtu Plana.

Reri je takođe, podneo krivičnu prijavu protiv privrednog društva SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR („Ziđin Bor Koper“), kao i odgovornog lica u pravnom licu (direktora privrednog društva) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Zagađenje životne sredine, propisanog članom 260. Krivičnog zakonika („KZ“).

Kršenjem Zakona o zaštiti vazduha kojim je zabranjeno prekoračenje graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, kao i Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kojom je propisana dozvoljena granična vrednost nivoa sumpor dioksida u vazduhu od 350 μg/m3 u jednom satu, a imajući u vidu činjenicu da se navedena vrednost ne sme prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini, od strane osumnjičenog „Ziđin Bor Koper“ je došlo do izvršenja krivičnog dela Zagađenje životne sredine.

Energetski portal

Sprečena još jedna ekološka katastrofa na našim jezerima

Foto: Fejsbuk
Foto: Fejsbuk

Svedoci smo toga da svakodnevno građani naše zemlje bacaju razno smeće u reke, pa samim tim divlje deponije niču po obalama i slika plutajućeg otpada na kraju više i nije nešto što nas iznenađuje. Pitanje je samo do kada ćemo moći tako i koliko će još ekoloških katastrofa naši vodotokovi moći da “prežive”.

I ove godine do jezera Ćelije kod Kruševca stigle su velike količine komunalnog otpada koji je doplovio iz reka koje se nalaze na teritorijama opština Brus i Blace. Čelična sajla, koju su postavili radnici JKP “Vodovod-Kruševac“ i Ribočuvarske službe “Rasina” uspela je da zadrži plutajući otpad i sprečeno je ugrožavanje vodozahvata i snabdevanje za 120.000 korisnika regionalnog sistema za vodosnabdevanje.

Kako se navodi na sajtu ovog komunalnog preduzeća u najužem delu Vasićkog basena postavljena je zaustavna barijera. Nakon što pristigne nov priliv čvrstog otpada, biće postavljena još jedna. Plan je da one spreče širenje plutajućeg otpada, što će olakšati i njegovo uklanjanje iz jezera.

Plutajući otpad u jezeru Ćelije svake godine pojavljuje se u periodu kada počinje sneg da se topi i smeće, koje se nalazi na obalama reka Rasine i Blatašnice, bujičnim tokom biva povučeno.

Nakon poplava 2014. godine iz jezera Ćelije izvučeno je 50.000 kubika čvrstog otpada i zato su nadležni ove godine bili spremni da brzo reaguju i spreče ekološku katastrofu.

Foto: Fejsbuk

Već godinama JKP „Vodovod-Kruševac“ zajedno sa komunalnim preduzećima opština Brus, Blace i Aleksandrovac i sa mesnim zajednicama naseljenih mesta koja okružuju jezero Ćelije, intenzivno radi na poboljšanju i očuvanju ovog jezera.

Početkom godine, zbog velike količine plutajućeg otpada pukla je jedna zaštitna lančanica iznad Hidroelektrane “Višegrad”. Tada je oko 4.000 kubika otpada gotovo ugrozilo njen rad i proizvodnju električne energije.

Ovo je slika koja se godinama redovno ponavlja – velike količine otpada koje plutaju Limom i Drinom ugrožavaju životnu sredinu, rečni ekosistem i sam rad hidroelektrane.

U toku je i čišćenje Potpećkog jezera kod Priboja u kom se prema procenama stručnjaka nalazi više od sedam kubika plutajućeg otpada koji će biti transportovan u deponiju “Duboko”.

Milica Radičević

Lufthanzin najduži let u istoriji u službi klimatskih istraživanja

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Poznata nemačka avio-kompanija Lufthanza, u nedelju je iz Hamburga poslala svoj Airbus A350-900 na najduži let u istoriji kompanije.

U ponedeljak je avion sleteo na Foklandska ostrva posle 15 sati i 36 minuta i skoro 14 hiljada pređenih kilometara.

Foklandska ostrva su udaljena samo 1.500 kilometara od Argentine i 5.000 kilometara od Antarktika.

Airbus A350 poznat je po dugim letovima, a posebno se pamti najduži komercijalni let u istoriji vazduhoplovstva koji je trajao 18 sati i 40 minuta koliko je avionu trebalo da stigne od Njujorka do Singapura.

Odredište Lufthanzine letelice nije bilo tek tako izabrano – posada koju su činila 92 putnika pridružuje se istraživačkom brodu Polarstern koji je na važnoj antarktičkoj misiji, a svi članovi ove ekspedicije su bili dve nedelje u karantinu da bi bili sigurni da neko nije zaražen koronavirusom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dennis Gecaj)

Istraživači nemačkog Instituta „Alfred Vegener“ će nakon sletanja da se ukrcaju na ledolomac i da provedu dva meseca na antarktičkom moru skupljajući podatke koji se tiču daljih istraživanja klime i klimatskih predviđanja u budućnosti.

„Drago nam je što možemo da podržimo polarnu istraživačku ekspediciju tokom ovih teških vremena. Posvećenost istraživanju klime nam je veoma važna. Na ovom polju aktivni smo više od 25 godina i pojedine letelice Lufthanzine flote opremili smo mernim instrumentima. Naučnici širom sveta koriste podatke prikupljene tokom putovanja kako bi klimatski modeli bili što precizniji i kako bi poboljšali predviđanja vremenskih prilika u budućnosti “, rekao je Tomas Jan, kapetan Lufthanzinog leta i menadžer projekta zadužen za projekat Foklandskih ostrva.

U „normalnim vremenima“ posada bi putovala preko Argentine ili Južnoafričke Republike na Antarktik. Ovako, zbog pandemije koronavirusa, redovni letovi ne dolaze u obzir.

Koronavirus kriza je uzela svoj danak u vazduhoplovnoj industriji, primoravajući avio-kompanije da poštuju ograničenja putovanja, obustave letove ili ih modifikuju.

Međutim, nekoliko avio-kompanija i proizvođača aviona iskoristilo je ovu trenutnu „prepreku“ da aktivno doprinese naporima da se avionska putovanja učine održivijim i da se bore protiv klimatskih promena u industriji koja je gotovo po definiciji sinonim za loš odnose prema klimi. Neki od napora su rad na istraživanju različitih biogoriva kako bi se poboljšala ekonomičnost goriva i smanjila buka koji avioni proizvode tokom leta.

Jovana Canić

Novi zakon o rudarstvu ubrzava procedure za pokretanje poslova 

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Novi zakon o rudarstvu definisanim procedurama u poseban fokus stavlja zaštitu životne sredine, a investitorima pruža mogućnosti da efikasno i brzo uđu u istraživanja, a kasnije i u eksploataciju. Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je četiri zakona koja su osnov za više investicija i nova radna mesta.

“Da bismo došli do izmena i dopuna, radili smo zajedno sa privredom i svim važnim institucijama. Zakon koji predstavljamo je moderan zakon, koji će omogućiti sigurnost za investitore, da efikasno i brzo mogu da uđu u istraživanja, a kasnije i u eksploataciju. Dalje, na jedan domaćinski način konačno ćemo upravljati mineralnim resursima, s obzirom na to da danas naše rezerve vrede 200 milijardi dolara. Treće, izmenama ćemo omogućiti ubrzanu proceduru za svakog investitora, uvodimo elektronsko rudarstvo, neke postupke smo ukinuli, za neke skratili vreme, i duboko verujem da će za mesec, mesec i po dana, investitori moći da dobiju sve potrebno da krenu u rudarski projekat. Kapa svega je zaštita životne sredine. Kroz ceo zakon smo obavezali sve da zaštita životne sredine bude dodatno ispoštovana kroz definisane procedure”, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

U toku sastanka, koji je održan u Privrednoj komori Srbije, Mihajlovićeva je podsetila da je 2015. godine udeo rudarstva u BDP-u iznosio 2,1 odsto, dok je prošle godine to bilo 1,6 odsto.

“Verujem da možemo da uvećamo udeo rudarstva u BDP-u, naš cilj je da za četiri godine on bude 4 odsto. Još jedna novina ovog zakona je i osnivanje rudarsko-geološke komore, kao što je imaju i inženjeri. Komora će se baviti edukacijom rudara i geologa, ali i izdavanjem licenci, dok ćemo Geološkom zavodu vratiti značajnu ulogu jer tu se nalazi naša nacionalna baza”, rekla je ministarka.

Marko Čadež, predsednik PKS, zahvalio je privrednicima što će učestvovati u javnoj raspravi i dati svoje mišljenje.

“Svrha svake javne rasprave je da se privreda uključi zajedno sa Vladom i resornim ministarstvima, da se vidi koja su rešenja dobra, šta je dobro za predvidivost poslovanja, šta je još potrebno definisati. To bih voleo i danas da čujem od privrednika. U ovom sektoru posluje oko dve hiljade kompanija, koje imaju oko 9,5 milijardi poslovnog prihoda. PKS okuplja razne sektore i trebalo bi da gledamo da paralelno sa investicijama u rudarstvo to dalje dobro iskoristimo, kao što je na primer litijum. To su strateški važne stvari za našu privredu i zato je i ovaj zakon važan”, rekao je Čadež.

Energetski portal

Zatvoren put na mesec dana zbog dobrobiti životinja

Foto-ilustracija: Unsplash (David Burner)
Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cunningham)

Drugi po veličini grad, na novozelandskom Južnom ostrvu, zatvorio je popularni gradski put na čitav mesec kako bi se po njemu bezbedno kretao morski lav sa svojim mladunčetom.

Gradsko veće Dunedina napisalo je u objavi, na Fejsbuk stranici, da će na mesec zatvoriti put iznad gradske plaže kako bi se „specijalnim stanovnicima omogućilo da bezbedno koriste put“.

„Novozelandski morski lav i njegovo mladunče nastanili su se na golf terenu pored puta i sada ga redovno prelaze kako bi najbrže stigli do plaže“, saopštilo je Gradsko veće kako bi obrazložilo svoju odluku.

Stanovnici Dundelina mogu i dalje da koriste deo puta šetajući ili vozeći biciklo, ali je naglašeno da se, ukoliko dođe do susreta, morskim lavovima da prostora – najmanje 20 metara. Novozelandski morski lavovi su ugrožena i jedna od najređih vrsta morskih lavova na svetu.

Lučki grad, u kojem živi 120.000 ljudi, tokom letnjih meseci redovno zatvara svoje puteve kako bi omogućio bezbedan prelazak divljim životinjama, ali obično samo na dan ili dva.

Zatvaranje puta na mesec dana pozdravili su lokalni stanovnici, od kojih su mnogi urgirali na vlasti da ovu zabranu učini trajnom radi zaštite divljih životinja.

Morski lavovi su ugrožena vrsta na Novom Zelandu i često ih napadnu psi ili ljudi ukoliko im se previše približe.

Životinje, koje mogu težiti i do 200 kilograma, rađaju se u Dunedinu i njegovoj okolini još od 1993. godine. Od kada su se intenzivirali napori vlasti i stanovništva na zaštiti ove vrste, sezona parenja morskih lavova postala je sastavni deo letnje sezone ovog kraja – najmanje 20 mladunaca se očekuje samo ove godine.

Mladunci koji su se rodili u gradu kasnije se vraćaju da bi tamo na svet doneli i svoje potomstvo, pa su tako morski lavovi pronađeni kako šetaju po ograđenim pašnjacima, farmama ili pored auto-puta.

Prema Odeljenju za konzervaciju, na svetu je preostalo svega 12.000 novozelandskih morskih lavova i ta brojka se svakodnevno smanjuje. Ova životinja se suočava sa raznim pretnjama, počevši od ribolova, preko bolesti do nedostatka hrane i negativnog ljudskog uticaja.

Pre pandemije koronavirusa, turisti su redovno uznemiravali morske lavove dok su se sunčali na lokalnim plažama, zadirući tako u njihovo prirodno stanište zarad jednog selfija.

Maori (polinežansko domorodačko stanovništvo na Novom Zelandu) smatraju morske lavove „taonga“ (dragocenom) vrstom.

Pre godinu dana, 2019. godine, novozelandski političar razbesneo je nacionalne i međunarodne medije kada je lovačkim kopljem usmrtio morskog lava nazivajući životinju „besnom“ i „opasnom“ nakon što ga je pratila u vodi.

Jovana Canić

Kako je grit iz Crne Gore završio u Ukrajini: TOKSIČNO PUTOVANJE

Foto-ilustracija: Pixabay

Skoro 4.000 tone grita poteklog iz Crne Gore više od godinu dana nalazi se u ukrajinskoj luci Herson, nakon što je lokalna policija otvorila istragu o tome kako je francuska kompanija Valgo krajem 2019. godine taj toksični otpad dopremila iz Bijele. „Valgo“ je angažovan na projektu remedijacije tla bivšeg Brodogradilišta Bijela, finansiranog iz kredita Svetske banke.

Krajem novembra 2019. godine iz Bijele je ka Ukrajini isplovio brod „FL Lidya“, noseći grit u količini od skoro 4.000 tona, za koji je „Valgo“ od Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore prethodno nabavilo dozvolu za izvoz takozvanog „neopasnog kontaminiranog grita“.

Isporuku grita iz Crne Gore obavila je lokalna kompanija „Firma Arka“ sa kojom je „Valgo“ zaključio poseban ugovor, a koja je sada pod istragom ukrajinske policije zbog sumnje da je u procesu nabavljanja dozvola predala falsifikovana dokumenta i time prekršila bezbedonosne ekološke procedure u Ukrajini.

Naime, rezultati ukrajinske laboratorije su pokazali da je grit iz Crne Gore koji je zaplenjen u luci Herson izuzetno otrovan, kao i da ima „izražen mutageni i kancerogeni efekat“.

 

Podaci do kojih je došao Istraživački centar MANS-a pokazuju da je kompanija „Valgo“ u procesu dobijanja izvozne dozvole od crnogorske Agencije za zaštitu prirode i životne sredine na uvid dostavila nalaz Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI), u kome se navodi da grit zapravo potiče iz kompleksa „Porto Montenegro“ u Tivtu, kao i da se radi o neopasnoj vrsti otpada, koji je po svojim karakteristikama drugačiji od toksičnog grita iz Bijele.

Dokument ukrajinske laboratorije, koji je MANS pribavio u saradnji sa kolegama iz OCCRP-a, prosleđen je CETI-ju uz molbu da protumače razliku između crnogorskog i ukrajinskog nalaza, kao i da pruže objašnjenje kako je moguće da je u Crnoj Gori grit proglašen za neopasan, a u Ukrajini za opasan.

„Ono što nas navodi na zaključak da se radi o potpuno različitim uzorcima jeste rezultat sadržaja naftnih ugljovodonika (TPH). Naime, kao što je poznato, ni u jednom analiziranom uzorku otpadnog grita koji je CETI uzorkovao na lokalitetima Bijela i Porto Montenegro nije utvrđen tako visok sadržaj TPH. Naime, sadržaj TPH u gritu nije prelazio 0,5 odsto iako je upravo na osnovu utvrđenog sadržaja TPH veliki deo otpadnog grita iz Brodogradilišta Bijela (uzorkovan 2015. godine) i otpadnog grita iz Porto Montenegra (uzorkovan 2009. godine) okarakterisan kao opasan otpad. Visok sadržaj TPH (preko 1 odsto) utvrđen je u uzorcima zemljišta sa lokaliteta Bijela u periodu 2015. – 2016. godina“, navodi Danijela Šuković, direktor Sektora za laboratorijsku dijagnostiku i zaštitu od zračenja u CETI-ju.

U CETI-ju napominju i to da su predstavnici francuske kompanije lično uzorkovali analizirani grit i naveli da potiče sa lokacije „Porto Montenegro“, za šta se ne može tvrditi da je urađeno po adekvatnoj proceduri.

Iz kompanije „Adriatic Marinas“, koja upravlja luksuznim kompleksom u Tivtu, navode da je grit sa njihove lokacije odvožen na osnovu zasebnog dogovora između kompanija „Adriatic Marinas“ i „Valgo Montenegro“, kćerke kompanije kompanije „Valgo“ u Crnoj Gori.

Grit iz Tivta prebačen je u Bijelu na proleće 2019. godine.

„Materijal je tamo privremeno skladišten na potpuno odvojenoj i natkrivenoj parceli, do trenutka transporta od strane kompanije „Valgo“ morskim putem, zajedno sa drugim otpadom sa prostora Brodogradilišta Bijela, na odgovarajuću krajnju destinaciju, odnosno licenciranu deponiju“, naveli su iz kompanije „Adriatic Marinas“.

Sa druge strane, ni nakon više upita Istraživačkog centra NVO MANS i Regionalne mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP), iz kompanije „Valgo“ nisu pružili odgovore u vezi sa time kako je toksični otpad iz Crne Gore dospeo u Ukrajinu.

U Agenciji za zaštitu životne sredine koja je izdala dozvolu za izvoz grita za koji se ispostavilo da je toksičan, za MANS su rekli da znaju za istragu u Ukrajini, i da su poštovali međunarodna dokumenta kojima je regulisana ova oblast.

„Ugovor između “Valgo Montenegro” i “VK Firma Arka”, je sastavni deo obaveštenja za izvoz neopasnog otpada u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju koje je dostavilo preduzeće “Valgo Montenegro”. U skladu sa navedenim zakonom Agencija je prosledila obaveštenje nadležnom organu Ukrajine.“

Iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma (bivše Ministarstvo održivog razvoja i turizma – MORT), odgovaraju da su upoznati sa aktuelnom istragom u Ukrajini, kao i da imaju komunikaciju sa ukrajinskim Ministarstvom energetike i zaštite životne sredine.

„Zbog nemogućnosti trajnog rešavanja ovog otpada u Crnoj Gori pristupilo se izvozu, pa je sasvim jasno da povratak otpada u Crnu Goru nije najpovoljnije rešenje, uz napomenu da i nakon eventualnog povratka otpada, izvoznik iz Crne Gore ima obavezu da nađe drugu destinaciju. Crna Gora će iskoristiti sve zakonske mehanizme da teret troškova eventualnog povratka bude na izvozniku iz Crne Gore.“

Do tada, grit za koji i dalje ostaje nejasno da li je potekao isključivo iz Tivta ili je pomešan sa gritom iz Bijele i tako izvezen, ostaje „zarobljen“ u ukrajinskoj luci, dok se Crna Gora suočava sa velikim međunarodnim ekološkim skandalom.

Nastavak teksta možete pročitati na mans.co.me.

Delegacija Srbije u Parizu na razgovorima o beogradskom metrou

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Krajem januara potpisan je Memorandum o razumevanju za projekat „Beogradski metro”.

Dokument su potpisali ministar finansija Siniša Mali, potpredsednik kompanije „Alstom” Filip Delur, direktor kompanije „Ežis reil” Olivijer Buvar, predstavnik kompanije „Pauer Čajna” Šje Zidije i direktor JKP „Beogradski metro i voz” Stanko Kantar.

Ministar finansija Siniša Mali je tada naglasio da se potpisivanjem ovog sporazuma jasno definišu prava i obaveze svih onih koji učestvuju u ovom projektu i da je time načinjen još jedan važan korak bliže realizaciji ovog velikog projekta.

„Prve linije beogradskog metroa će povezivati Železnik i Mirijevo dužine 21,3 kilometara i ona bi trebalo da bude gotova do 2028. godine, a druga linija biće od Mirijeva do Zemuna dužine 19,2 kilometra. Trenutno radimo i na konceptu treće linije koja će povezivati delove grada koji neće biti povezani sa prve dve linije i sa BG vozom“, istakao je Mali i dodao da preliminarna analiza pokazuje da će izgradnja obe linije metroa u Beogradu koštati oko 4,4 milijarde evra.

Danas je delegacija Republike Srbije otputovala u trodnevnu posetu Francuske gde će razgovarati sa predstavnicima kompanija „Alstom“ i “Ežis rejl“, pri čemu će našoj strani biti predstavljena idejna rešenja za izgled vagona.

Foto-ilustracija: Pixabay

Našu delegaciju predstavljaće ministar finansija Siniša Mali, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i direktor JKP „Beogradski metro i voz“ Stanko Kantar.

Tokom svog boravka u prestonici Franscuske, srpski ministar finansija će se sastati sa francuskim ministrom ekonomije i finansija Brunom L’Merom, ministrom za spoljnu trgovinu Frankom Riesterom i ministrom saobraćaja i energetike Žanom-Baptistom Žebarijem.

Potpredsednik „Alistom grupe“ Filip Deler u januaru je rekao da je ovo istorijski trenutak za Beograd.

„Istrajni smo u našim namerama i ponosni smo što ćemo obezbediti najnoviju tehnologiju za Beogradski metro, potpuno automatizovanu“, saopštio je Deler nakon potpisivanja Memoranduma.

                                        Predstaviljen dizajn vagona za budući beogradski metro (foto: beograd.rs)

Energetski portal