Crna Gora i dalje predvodi sa energetskom tranzicijom, ali se Ukrajina probila na drugo mesto preskočivši Severnu Makedoniju i Srbiju, pokazao je Godišnji izveštaj o implementaciji 2020 Energetske zajednice (EZ) objavljen 23. novembra.
Izveštaj Sekretarijata EZ pokazao je da su ugovorne strane, odnosno članice Zajednice, ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos krizi zbog koronavirusa.
Prosečan procenat implementacije propisa u članicama EZ porastao je na 53 sa 48 odsto u prethodnom izveštaju za 2019. godinu.
U sredini rang liste su Kosovo i Albanija sa izvesnim napretkom, dok je reforma u Moldaviji bila skromna.
Pročitajte još:
Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila, i Gruzija, najnovija članica EZ, koja je, uprkos lošoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora u izveštajnom periodu.
„Iako nema sumnje da mora više da se radi kod smanjenja emisije, energetske efikasnosti, održivih obnovljivih izvora energije i istinske tržišne integracije nekoliko ugovornih strana je uprkos ovogodišnjim izazovima napredovalo“, rekao je danas direktor EZ Janez Kopač.
On je na predstavljanju izveštaja posebno istakao napredak u energtskoj tranziciji Ukrajine i Gruzije.
Kopač je naglasio i napredak u borbi protiv klimatskih promena, gde EZ još nema čvrst pravni okvir.
„Crna Gora se mora pohvaliti jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama dok je Moldavija četrvta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi„, rekao je Kopač.
Direktor EZ je rekao i da je Severna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a sledile su Albanija, BiH i Gruzija.
Ukupno gledano, EZ je na putu da ostvari ciljeve za 2020. u oblasti energetske efikasnosti i finansiranje energetske efikasnosti, posebno renoviranja zgrada, povećano je uprkos epidemiji koronavirusa.
Obnovljiva energija je još jedna oblast u kojoj je potvrđen „istinski napredak“ pošto je na nivou EZ zabeleženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra.
„Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020″, rekao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.
Kako je dodao, na aukcijama za obnovljivu energiju u Albaniji i Severnoj Makedoniji postignute cene su mnogo manje od prethodnih administrativno utvrđenih tarifa i to bi trebalo da bude motiv članicama EZ da pređu na tržišno zasnovane šeme podrške.
Bušle je takođe upozorio da se mora osigurati pravilna primena zakona o uticaju na životnu sredinu, posebno kada je reč o projektima malih hidrocentrala.
EZ navodi i da su samo Crna Gora i Gruzija izmenile zakone i uskladile ih sa izmenjenom direktivom EU o proceni uticaja na životnu sredinu.
Kao i u izveštaju za 2019, i u ovogodišnjem se ukazuje da se zemlje koje troše ugalj muče da ispune ciljeve za smanjenje emisije iz Nacionalnih planova za smanjenje emisije (NERP) za barem jedan od tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor dioksid i prašina) obuhvaćena direktivom EU o velikim projenjima za sagorevanje.
„To je zabrinjavajući trend jer ciljevi s vremenom postaju sve stroži. Alarmantno je da Kosovo drugu godinu uzastopno nije ispoštovalo ciljeve za sva tri zagađivača, BiH i Severna Makedonija ponovo nisu ispunile ciljeve za sumpor dioksid i prašinu a Srbija za sumpor dioksid“, upozorio je Bušle.
Izveštaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i, prvi put, sajber bezbednosti.
EZ je telo koje je uspostavila EU kako bi svoju eneregtsku politiku proširila na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.
Članice EZ su EU, zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija i Gruzija dok su posmatrači Turska, Jermenija i Norveška.
Izvor: Beta/EURACTIV.rs
