Home Blog Page 470

Srpske termoelektrane ugrožavaju zdravlje i životnu sredinu Evrope

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Srpske elektrane na ugalj decenijama zagađuju ceo region ogromnim količinama otrovnih gasova, što je izazvalo prevremenu smrt hiljada ljudi na Zadnom Balkanu i u Evropskoj uniji. Otrovne emisije iz elektrana kojima upravlja Elektroprivreda Srbije (EPS) premašuju šest puta vrednosti dopuštene  domaćim i međunarodnim zakonima.

Srpske termoelektrane spadaju među najveće evropske generatore sumpor-dioksida (SO2), i predstavljaju zdravstveni i ekonomski rizik za ceo stari kontinent, objavio je portal META, informativni kanal Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB).

Sumpor-dioksid je štetan gas koji nastaje spaljivanjem uglja, a doprinosi nastanku kiselih kiša i suspendovanih čestica (PM) i predstavlja ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Udisanje SO2 može da izazove tešku iritaciju nosa i ždrela, kašalj i teškoće u disanju. Izlaganje većim koncentracijama gasa može da izazove i skupljanje tečnosti u plućima i hronična oboljenja poput astme.

Sumpor-dioksid koji ispuštaju EPS-ove elektrane širi se na velikom prostoru pa tako deluje na ljude i prirodu ne samo u Srbiji.

Modeli podataka pokazuju da je 2016. godine više od polovine prevremenih smrti izazvanih emisijama iz balkanskih elektrana registrovano u EU.  Iako su najizloženije bile okolne zemlje, pa je tako 380 smrtnih slučajeva bilo u Rumuniji i 370 u Italiji, posledice su se osetile čak i u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji.

Hronična zagađenost toksičnim materijama iz uglja koja se širi sa Zapadnog Balkana uticala je i na evropsku produktivnost, sa više od 3.047 hospitalizacija i više od 1,6 miliona izgubljenih radnih dana u EU i na Zapadnom Balkanu. U samoj EU u pitanju je 1.418 hospitalizacija i preko 600.000 radnih dana.

Portal META u tekstu podseća da Srbija, kao deo Energetske zajednice (EZ), koju je EU osnovala da bi sa svojim susedima izgradila integrisano pan-evropsko tržšte energije, ima zakonsku obavezu da smanji emisiju iz svojih termoelektrana ispod nivoa definisanog Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP).

Taj plan treba do kraja 2027. godine da uskladi emisije iz zastarelih srpskih termoelektrana sa standardima određenim u Direktivi EU o industrijskoj emisiji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daphne Fecheyr)

Međutim, ni nekoliko godina nakon što je NERP stupio na snagu, Srbija nije preduzela korake da svoje štetne emisije uskladi sa planom. U 2018. godini deset EPS-ovih termoelektrana emitovalo je 336.000, a u 2019. godini 309.500 tona SO2 – šest puta više od predviđenog godišnjeg limita NERP koji iznosi 54.000 tona.

Samo termoelektrane Kostolac i Nikola Tesla (TENT), koje su deo EPS-a, emitovale su više SO2 nego sve termoelektrane u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj i Poljskoj zajedno.

Teškoće Srbije da se pridržava limita određenih NERP-om direktno se tiču i pristupnih pregovora Beograda sa EU, pošto su standardi propisani zakonima Unije daleko strožiji.

Pored toga, velika zavisnost Srbije od uglja, a više 70 odsto njene struje se proizvodi pomoću nekvalitetnog lignita, koči napore zemlje da se uskladi sa klimatskim ciljevim koje je EU postavila do 2030. godine.

Krajem januara, 26 poslanika Evropskog parlamenta upozorilo je na prekograničnu ekološku štetu koju izazivaju srpski projekti iz oblasti teške industrije, a koja finansira Kina. Poslanici su pozvali Evropsku komisiju da srpskim vlastima skrene pažnju da poštuju svoje nacionalno zakonodavstvo i pravila EU, na šta ih obavezuje i pristupni proces.

Koordinator kampanje za ugalj i rudarstvo u EEB Rikardo Nigro upozorio je da „zagađenje vazduha ne poznaje granice i da su toksična isparenja iz srpskih termoelektrana i evropski problem“.

„Kao ovogodišnji predsedavajući Energetske zajednice i kandidat za članstvo u EU, Srbija mora da obezbedi poštovanje Ugovora (EZ) i da pozove EPS na odvornost“, rekao je Nigro.

Evropski biro za životnu sredinu je najveća mreža nevladinih ekoloških organizacija u Evropi. Uspostavljen 1974. godine, trenutno okuplja više od 160 organizacija iz preko 35 zemalja i deluje u ime oko 30 miliona individualnih članova i pristalica.

Izvor: Beta/Euractiv

Na Madagaskaru otkriven najmanji reptil na svetu

Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici su objavili da veruju da su otkrili najmanjeg reptila na svetu – podvrstu kameleona veličine semena.

Članovi tima nemačko-madagaskarske ekspedicije pronašli u dva mala guštera na Madagaskaru. Mužjak Brookesia nana, ili nano-kameleon, ima telo dužine svega 13,5 milimetara.

To ga čini najmanjom od oko 11.500 poznatih vrsta gmizavaca, prema Bavarskoj državnoj zbirci zoologije u Minhenu.

Ukupna dužina ovog „mini“ reptila, od glave do repa, iznosi 22 milimetra.  Ženka je malo duža – čitavih 29 milimetra!

Da li je ova veličina standardna za vrstu, znaće se tek kada još neki primerci budu pronađeni. Najbliži srodnik vrste je nešto veća Brookesia micra, čije je otkriće objavljeno 2012. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Nano-kameleon poznat je samo u području tropskih šuma na severnom delu Madagaskara, što bi moglo da znači da mu preti izumiranje“, prenosi Scientific Reports.

Stanište nano-kameleona je, nažalost, podvrgnuto krčenju šuma – međutim, ovo područje je od nedavno stavljeno pod zaštitu, pa se naučnici nadaju da će ova vrsta ipak opstati.

Što se ishrane tiče, hrani se grinjama sa tla prašume, a od grabljivica se noću krije u travi.

Jedan od istraživača koji su učestvovali u otkriću, nazvao ga je „spektakularnim slučajem ekstremne minijaturizacije“.

„Ovaj maleni kameleon krši obrazac pronalaska najmanjih vrsta na najmanjim ostrvima. To sugeriše da nešto drugo dozvoljava ili dovodi do „minijaturizacije“ ovih kameleona,“ dodao je on.

U svom izveštaju naučnici su preporučili da se kameleon uvrsti na listu kritično ugroženih na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kako bi zaštitili njega i njegovo stanište.

Jovana Canić

 

Počinju radovi na sanaciji Topalskog potoka u Ivanjici

Foto: ivanjica.gov.rs
Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Lara)

Topalski potok, koji se već godinama izliva i nanosi veliku štetu stambenim objektima i putnoj infrastrukturi u ivanjičkom naselju Senjak, ove godine će biti saniran.

Predsednik opštine Ivanjica Momčilo Mitrović istakao je da je saniranje ovih područja neophodno, s obzirom na to da je mogućnost ponavljanja poplava izvesna i da vrednost radova na ovom vodotoku, drugog reda, iznosi 40 miliona dinara.

Pomentu deonicu, pred početak radova obišli su predsednik opštine Ivanjica, izvođač radova i nadzorni organ, a rok za završetak radova je 2. avgust.

Iz Kancelarije za javna ulaganja izvdojeno je oko 123 miliona dinara za sanaciju vodotokova drugog reda u Ivanjici, pa će se pored Topalskog, raditi i Jeremića potok, Ajdačka, Lišanska i Lučka reka, kao i Otočka ulica.

Podsetimo da je početkom januara kiša, koja je bez prekida padala 24 sata, izazvala pojavu bujičnih potoka  na jugu naše zemlje. Pojedina naselja su ostala poplavljena, a mnoga seoska domaćinstva bez struje. Zbog izlivanja reka u opštinama Doljevac, Bojnik i Vlasotince bila je proglešena i vanredna situacija.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije Bojan Jocić razgovarao je četvrtak u Vranju sa gradonačelnikom tog grada i komandantom i načelnicima štabova za vanredne situacije Pčinjskog upravnog okruga o merama koje treba preduzeti u narednom periodu kako bi se smanjili rizici i šteta od eventualnih poplava i drugih vanrednih situacija.

Foto ilustracija: Unsplash (
Easton Mok)

Jocić je, na sastanku kome su prisustvovali i predstavnici Sektora za vanredne situacije i Republičkog štaba za vanredne situacije, istakao da je cilj ovih sastanaka definisanje kritičnih tačaka i mera koje treba preduzeti kako bi se sprečila i smanjila šteta prouzrokovana elementarnim nepogodama.

„Cilj je da vidimo kako možemo da rešimo bujične vodotokove, da ih očistimo i preduzmemo sve druge mere i time svedemo na minimum posledice koje mogu nastati po privredne i stambene objekte, ali i ljudske živote i njihovu bezbednost“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, ovo je samo prvi u nizu sastanaka koje je inicirao komandant Republičkog štaba za vanredne situacije i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, a koji treba da daju konkretna rešenja i sistematičan pristup u rešavanju ovih problema.

Energetski portal

Niš dobija 300 kontejnera za reciklažu stakla

Foto: NALED
Foto: NALED

Tri stotine kontejnera za reciklažu staklene ambalaže stiže u Niš, zahvaljujući regionalnom projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ koji u saradnji sa lokalnom samoupravom sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), zajedno sa kompanijom „Sekopak“ i NALED-om kao implementacionim partnerom.

Kako je Niš najveći grad od svih u kojima se sprovodi projekat, zamenica gradonačelnice Dušica Davidović izrazila je zahvalnost partnerima i istakla da je izuzetno važna činjenica da kontejneri neće biti postavljeni samo u gradskom jezgru nego i u seoskim područjima.

„Grad Niš će pružiti maksimum pri edukaciji i podizanju svesti građana o benefitima reciklaže staklene ambalaže“, rekla je zamenica gradonačelnice Niša.

O rasporedu lokacija tri stotine kontejnera u Nišu i operativnom upravljanju procesom prikupljanja staklene ambalaže rukovodiće JKP „Medijana“, Niš.

„Osim pozicioniranja kontejnera na način da budu lako dostupni građanima, nastojaćemo da posebno animiramo ugostitelje, jer će oni, uz stanovništvo, biti primarni izvor ambalažnog staklenog otpada“, kazao je direktor JKP „Medijana“, Niš Dragoslav Pavlović.

„Iskustva Niša i drugih opština u kojima će se pilotirati projekat, biće dragocena za razvoj efikasnog i ekonomski isplativog sistema za upravljanje staklenom ambalažom, koji ćemo onda biti u prilici da preporučimo i drugim gradovima i opštinama u Srbiji“ poručila je Ana Ilić, direktorka za dobru upravu NALED-a, najavivši izradu vodiča na osnovu kog će i opštine koje ne učestvuju u projektu moći da uspostave optimalan sistem upravljanja staklenom ambalažom.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kompanija „Sekopak“, kao operater ambalažnog otpada i jedan od nosilaca projekta, obezbediće tehničko i praktično znanje, ekspertizu i iskustvo, pri implementaciji sistema sakupljanja staklene ambalaže u Nišu i drugim pilot-opštinama.

„Zemlje članice Evropske Unije recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, dok u Srbiji ta količina iznosi tek 44 odsto. Ovim projektom želimo da povećamo procenat prikupljenog stakla za 20 odsto“, rekla je o ciljevima projekta Milica Kuzmanov, marketing menadžerka „Sekopaka“.

Regionalni projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ osim u Nišu, sprovodi se i u Somboru, Kragujevcu i Varvarinu, kao i u odabranim pilot opštinama u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Hike Shaw)
Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Na sednici Vlade Srbije, u četvrtak, je usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine – „Moć znanja“.

„Ova Strategija prepoznaje znanje i nauku kao temelj budućeg ekonomskog napretka i razvoja obrazovanja!“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i dodao da strategija naučnog i tehnološkog razvoja omogućava nastavak započetih reformi u ovoj oblasti i donosi mere koje će obezbediti neophodne uslove za dinamičan razvoj nauke, istraživanja i inovacija.

Predviđeno je dodatno osnaživanje naučno-istraživačkih institucija i ulaganje u infrastrukturu, kako bi bile prepoznatljive na regionalnom i evropskom nivou i sposobne da samostalno rešavaju kompleksne probleme. Cilj je da se kroz unapređenje naučno-tehnološkog i inovacionog sistema ubrza razvoj Srbije omogući integracija u evropski istraživački prostor.

Slede veća aulaganja u pojedince, naročito u mlade naučnike, kako bi vodeći istraživači bili prepoznatljivi na svetskom nivou, kao i da istraživački timovi budu sposobni da učestvuju u kompetitivnim projektima i stvaraju novo znanje, tehnologije i radna mesta.

Predviđena su i ulaganja u nove naučno- tehnološke parkove, centre izvrsnosti i institute.

U izradi Strategije i konsultacijama učestvovali su predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, Zajednice instituta Srbije, Кonferencije univerziteta Srbije, Fonda za nauku Republike Srbije, Fonda za inovacionu delatnost, Centra za promociju nauke, Naučno – tehnološkog parka Beograd i drugi ugledni naučnici.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ousa Chea)

Sastavni deo ove Strategije je i Akcioni plan za njenu primenu za trogodišnji period od 2021. do 2023. godine, navodi se na kraju saopštenja.

Državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije Marijana Dukić Mijatović uručila je u utorak nagrade pobednicima takmičenja „Najbolja tehnološka inovacija u 2020. godini“.

Pobednik u kategoriji „Realizovane inovacije“ je tim „Soma“ iz Kruševca i Knjaževca, koji je napravio biorazgradivi stiropor „Bioportin“, a drugoplasirani je tim „HelikoStop“ sa inovacijom „HerbELIKO“ iz Novog Sada, dok je trećeplasirani tim „Zanus“ iz Valjeva sa inovacijom „Inovativna produkcijska robotika“.

U kategoriji „Inovativne ideje“ nagradu za najbolju studentsku inovaciju dobio je tim „Antikorozivni“ sa invencijom „Proizvodnja ekološki prihvatljivih antikorozivnih sredstava za dobijanje industrijskih premaza“ sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Više o timu „Soma“  i njegovom biorazgradivom stiroporu „Bioportin“, pročitajte OVDE.

Energetski portal

Francuska „osuđena“ zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize

Photo-illustration: Unsplash (Jace & Afsoon)
Foto-ilustracija: Pixabay

Pariski sud osudio je Francusku zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize i neispunjenog obećanja da će se boriti protiv emisija štetnih gasova.

Tužbu su pokrenule četiri francuske ekološke grupe, među kojima je i francuski Grinpis (Greenpeace), nakon što je zajedničku peticiju ovih grupa potpisalo više od dva miliona ljudi.

Žan-Fransoa Žulijard, direktor francuskog „Grinpisa“,  izjavio je da je ovo istorijska pobeda za klimatsku pravdu.

„Ova odluka bi trebala da inspiriše ljude širom sveta da na svojim sudovima traže odgovornost svojih vlada za klimatske promene“ , rekao je on.

Sudije su ispitale da li postoji uzročno-posledična veza između ekološke štete i različitih kršenja mera za koja se tereti država u borbi protiv klimatskih promena. Sud je doneo odluku da država treba da snosi odgovornost za deo štete ukoliko ne ispuni svoje obaveze i smanji emisiju gasova staklene bašte.

Sud je rekao da bi naknadu štete trebalo izvršiti „u naturi“, a naknadu štete „samo ako je naneta šteta nepopravljiva“.

U naredna dva meseca sudije će da odluče koje dalje mere će država morati da preduzme u cilju nastavka brige o zaštiti klime.

Interesantno je da će svako od četiri udruženja dobiti po jedan evro „kao naknadu za njihovu nematerijalnu štetu“.

Očekuje se da, do kraja veka, temperatura na planeti bude viša za 2,7 stepeni Celzijusa (Climate Action Tracker), zbog čega se očekuju još ekstremnije vremenske prilike poput vrućina, rasta nivoa mora, suša i velikih količina padavina.

Globalne prosečne temperature nastavile su da rastu iz godine u godinu – poslednjih šest bilo je najtoplijih od kada se meri temperatura, pa tako 2020. godina stoji „rame uz rame“ sa 2016. godinom i deli titulu najtoplije godine u istoriji.

Ekološke organizacije su prvo uložile žalbu decembra 2018. godine, a kada nisu dobile adekvatan odgovor pokrenule su i sudski postupak marta 2019. godine.

Prema Pariskom sporazumu, koji je potpisan pre pet godina, cilj je ograničenje globalnog zagrevanja, pa se tako francuska vlada obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za čak 40 odsto do 2030. godine i da će postići nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.

Kako su se sud i organizacije složile, Francuska nije preduzela dovoljno efektne mere da bi se ovaj cilj postigao do ugovorenog datuma.

Država se brani time da ne može ona biti odgovorna za klimatske promene kada nije odgovorna za sve globalne emisije i  traži da sud odbaci bilo kakav zahtev za odštetu.

Jovana Canić

Danska odobrila izgradnju prvog energetskog ostrva na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Benjamin Blattler)

Prvo veštačko ostrvo na svetu biće izgrađeno u Severnom moru. Danska je odobrila plan za izgradnju ovog energetskog ostrva koje će se nalaziti na 80 kilometara od zapadne obale.

Prema planovima ostrvo će se prostirati na 120.000 kvadratnih metara i u prvoj fazi zelenom električnom energijom snabdevaće 3 miliona evropskih domaćinstava. Biće povezano sa stotinu priobalnih vetroturbina i imaće početni kapacitet od 3 gigavata, očekuje se da u funkciji bude do 2033. godine. 

Kako se navodi na sajtu Ministarstva energetike Danske, ovo je značajan korak u zelenoj tranziciji i jedan je od glavnih vladinih projekata. Kada u potpunosti bude implementiran moći će da pokrije potrošnju 10 miliona domaćinstava. 

Ubrzanje ovog projekta došlo je nakon što je Evropska unija predstavila planove za transformiranje elektroenergetskog sistema

“Ovo je zaista sjajan trenutak za Dansku i za globalnu zelenu tranziciju. Ovom odlukom započinje nova era proizvodnje održive energije. Energetsko čvorište u Severnom moru biće najveći građevinski projekat u istoriji Danske. Ostrvo će u velikoj meri pomoći da se ostvari veliki potencijal evropskog priobalnog vetra”, rekao je Dan Jorgensen, ministar energetike. 

Za izgradnju energetskog ostrva biće potrebno oko 210 milijardi danskih kruna (33,9 milijardi dolara) i ceo ovaj projekat za Dansku je važan zbog njihove odluke da do 2030. godine za 70 odsto smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Kako predviđaju, veštačko ostrvo će dati dobar osnov za proširenje projekta, dok je dugoročna ambicija da zelenu energiju, koja bude skladištena na ostvru, podmorskim kablovima šalju u Dansku i susedne zemlje.

Kako je rečeno, država će biti većinski vlasnik ostrva, dok će privatne kompanije moći da ulažu u izgradnju.

Danska planira izgradnju još jednog ostrva u Baltičkom moru koje bi moglo da ima konekciju sa Poljskom.

Milica Radičević

 

Vlada Crne Gore stavila van snage jednu uredbu koja se tiče MHE

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U svom uvodnom ekspozeu premijer Zdravko Krivokapić, rekao je da će nova Vlada Crne Gore trajno zabraniti izgradnju malih hidroelektrana na vodotocima ove zemlje. Kako je tada rekao, zelena ekonomija je jedan od osnovnih stubova politike nove vlasti i da je krajni cilj da Crna Gora postane ekološka država.

Vlada Crne Gore, na devetoj sednici, je donela Uredbu o prestanku važenja Uredbe o načinu i uslovima dodele koncesija za istraživanje vodotoka i tehno-ekonomsko korišćenje vodnog energetskog potencijala za proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama.

“Ministarstvo finansija je, u okviru aktivnosti na pripremi Registra kojim će se objediniti fiskalni i parafisklani nameti na nacionalnom i lokalnom nivou, analiziralo važeće propise u sistemu i utvrdilo da je navedenu uredbu potrebno isključiti iz pravnog sistema, jer je navedena materija uređena drugim propisom. Iz navedenih razloga Ministarstvo kapitalnih investicija je, nakon dodatne analize, pristupilo stavljanju van snage predmetne uredbe”, piše u saopštenju Vlade.

Krajem prošle godine, Vlada Crne Gore usvojila je Informacije o predlozima za raskid ugovora o koncesiji kojima je predviđena izgradnja mini hidroelektrana na vodotocima reka Raštak, Ljeviška i Reževica. Dok je za Đuričku reku sa pritokama, vodotokove Komarači, Murinjska, Bistrica i Bukovica usvojena Informacija o predlozima za rešavanje statusa ugovora o koncesiji. 

Takođe, prekinut je postupak za izdavanje dozvole odobravanja izgradnje objekta male hidroelektrane MHE „Slatina“ na vodotoku Slatina u opštini Kolašin, kao i budućih novih malih hidroelektrana, do okončanja postupaka kontrole procedure i zakonitosti zaključenih ugovora o koncesiji za male hidroelektrane od strane radne grupe Ministarstva kapitalnih investicija.

Energetski portal

Tradicionalna sadnja novogodišnjih jelki sa busenom

Foto: JKP Zelenilo Beograd
Foto: JKP Zelenilo Beograd

U četvrtak je JKP „Zelenilo – Beograd” sa učenicima četvrtog razreda OŠ „Danilo Kiš” organizovalo tradicionalnu sadnju novogodišnjih jelki sa busenom u naselju Stepa Stepanović.

Učenici su imali priliku da od stručnih lica nauče kako se pravilno sade stabla drveća, kako se drveće neguje posle sadnje i zašto je važno čuvati biljke i ostali živi svet koji nas okružuje.

Jedna od zanimljivosti je i da se sadnja vrši kada zemlja napolju nije zamrznuta, odnosno kada spoljna temperatura nije ispod nula stepeni Celzijusa objasnili su stručnjaci iz „JKP Zelenila“.

JKP „Zelenilo – Beograd” građanima koji su za praznike kupili jelke sa busenom daje mogućnost da ih dostave u rasadnike preduzeća, koje će potom biti zasađene na površinama za plansku sadnju.

„Ovakvim pristupom ukazujemo na značaj zaštite i očuvanja prirode, edukujemo najmlađe, ali i produžavamo život četinara i tako doprinosimo da Beograd bude zeleniji i zdraviji grad”, objasnili su.

Foto: JKP Zelenilo Beograd

Pored ove opcije za jelku, postoji i udruženje “Šuma peva” koje već treću godinu za redom organizuje svoju akciju.

“Svi građani koji imaju jelke sa busenom, a nemaju mogućnost da ih zasade, mogu da nam se obrate. Članovi našeg udruženja – udomitelji, dolaze, u dogovoru sa vlasnicima, po drveće koje zatim sade. Prethodnih godina smo jelke sadili na različitim lokacijama po Beogradu, ali to se nije pokazalo kao najbolje rešenje, jer se drveće sušilo. Zato od ove godine drveće sadimo na određenim lokacijama na kojima je ono na neki način zaštićeno”, objašnjava Tea Nikolić iz udruženja “Šuma peva”.

Kako dodaje građani iz Beograda, Novog Sada, Subotice i Kragujevca mogu putem Fejsbuka i Tvitera, da kontaktiraju udruženje “Šuma peva” ukoliko žele da njihovi udomitelji preuzmu jelke sa busenom.

Foto: JKP Zelenilo Beograd

Na interesantnu ideju je došao i par Londonjana – organizovali su iznajmljivanje noogodišnjih stabla.

Sve je počelo kada su šetajući ulicama britanske prestonice, nailazili na gomile i gomile novogodišnjih jelki razbacanih po gradskim trotoarima.

Shvatili su da ne mogu mirno da sede i posmatra kako savršeno dobre jelke propadaju i brže-bolje otovrena je firma za rentiranje stabla.

Svako drvo je posađeno u saksiji i potrebno mu je svakodnevno zalivanje sa oko pola litre vode.

„Imati jelku sa busenom koju možete koristiti svake godine iznova, mnogo je bolje nego uzgajati drvo, iseći ga, a zatim ga spaliti, kompostirati ili baciti“, kaže jedan od vlasnika.

Energetski portal

Biorazgradivi stiropor najbolja tehnološka inovacija u 2020.

Foto-ilustracija: Unsplash (Simon Abrams)
Foto: Vlada Srbije

Državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije Marijana Dukić Mijatović uručila je u utorak nagrade pobednicima takmičenja „Najbolja tehnološka inovacija u 2020. godini“.

Pobednik u kategoriji „Realizovane inovacije“ je tim „Soma“ iz Kruševca i Knjaževca, koji je napravio biorazgradivi stiropor „Biosporin“, a drugoplasirani je tim „HelikoStop“ sa inovacijom „HerbELIKO“ iz Novog Sada, dok je trećeplasirani tim „Zanus“ iz Valjeva sa inovacijom „Inovativna produkcijska robotika“.

U kategoriji „Inovativne ideje“ nagradu za najbolju studentsku inovaciju dobio je tim „Antikorozivni“ sa invencijom „Proizvodnja ekološki prihvatljivih antikorozivnih sredstava za dobijanje industrijskih premaza“ sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Takođe, u kategoriji „Inovativne ideje“ nagradu za najbolji srednjoškolski tim dobio je tim „Vah“ Gimnazije „9. maj“ iz Niša za inovaciju „Virtuelna analitička hemija“.

Dukić Mijatović je poručila da je u preduzetništvu i inovacijama budućnost i da je važno da to bude implementirano u strateški dokument – strategiju za razvoj nauke, koja će biti usvojena ove nedelje.

„Imaćemo strategiju koja će važiti do 2025. pod motom “Moć znanja“, a kada smo smislili taj moto mislili smo upravo na ovakve inovatore na koje smo danas ponosni“, naglasila je ona.

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, kao državni projekat, neprekidno se održava od 2005. godine, a od 2007. uključeni su i inovatori iz Republike Srpske.

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Graham)

Na prošlogodišnjem takmičenju ukupno je bilo prijavljeno 150 inovativnih rešenja sa ukupno 536 učesnika.

Takmičenje se odvija u organizaciji Ministarstava prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, a realizuje ga Organizacioni tim sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Partneri u organizaciji su Privredna komora Srbije (PKS) i Radio-televizija Srbije (RTS).

Pobednik takmičenja dobio je nagradu u vrednosti od 1.000.000 dinara, dok je ukupan nagradni fond bio 6.000.000 dinara.

Prijavljivanje za 2021. godinu je u toku, a rok za prijavu inovativnih ideja za srednjoškolce i studente je 15. mart, dok je za kategoriju sa realizovanim inovacijama rok 5. maj.

Više o timu „Soma“ iz Kruševca i Knjaževca, koji je napravio biorazgradivi stiropor „Biosporin“, pročitajte OVDE.

Izvor: Vlada Srbije

Prijavite divlje deponije Ministarstvu zaštite životne sredine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Samuel Zeller)

U gotovo svim opštinama u Srbiji postoji neka divlja deponija. Građevinski otpad, stari nameštaj, plastika i sve ono što im više nije potrebno ljudi bacaju gotovo gde stignu.

Obale reka pune su smeća koje često završi u vodotocima. Zato se sve češće pojavljuju problemi plutajućeg otpada koji izaziva velike ekološke katastrofe, a često ugrožava i bezbedno snabdevanje pijaćom vodom.

Kako bi pomogli u čišćenju divljih deponija, Ministarstvo zaštite životne sredine poziva jedinice lokalne samouprave da dostave podatke o lokacijama divljih deponija na svojoj teritoriji. Prilikom prijave potrebno je navesti okvirnu količinu otpada koji se nalazi na deponiji, kao i okvirni iznos sredstava koji je potreban za uklanjanje.

Lokalne samouprave prijave sa potrebnim podacima mogu slati do 11. februara 2021. godine do 16 časova na kabinet@ekologija.gov.rs.

Na sajtu ministarstva navodi se i to da jedinice lokalne samouprave kojima je neophodna pomoć u rešavanju problema divljih deponija, na istu adresu mogu pisati o ovom problemu. 

Energetski portal

 

 

 

Predlog programa zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Pravni osnov za donošenje Programa zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine sadržan je u članu 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj. 30/2018) i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon). Predlog programa zaštite prirode pripremljen je u skladu sa novim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije a na osnovu revizije Predloga strategije zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine.

U periodu pre donošenja Zakona o planskom sistemu Republike Srbije izrađen je Predlog strategije zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025 godine u skladu sa članom 112. Zakona o zaštiti prirode (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010-ispravka, 14/2016 i 95/2018-dr. zakon) na osnovu Izveštaja o stanju prirode u okviru projekta „Planiranje očuvanja biološke raznovrsnosti na nacionalnom nivou kao podrška implementaciji Strateškog plana UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period od 2011. do 2020. godine u Republici Srbiji“, koji je finansiran od strane Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) u saradnji sa UNDP kao implementacionom agencijom.

Radna grupa za izradu Predloga programa zaštite prirode Republike Srbije osnovana je Rešenjem Broj: 119-01-81/19-01 od 28. 05. 2019. godine sa zadatkom da revidira Predlog strategije zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Strateškim planom UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period od 2011-2020. godine, Aiči ciljevima zaštite biodiverziteta i odlukama donesenim na redovnim zasedanjima Konferencija članica ove konvencije i drugim potvrđenim međunarodnim ugovorima za zaštitu prirode, očuvanje biološke raznovrsnosti i klimatske promene uključujući dostavljanje relevantnih infromacija iz nadležnosti institucija i organizacija iz kojih su imenovani članovi radne grupe Program zaštite prirode je jedan od osnovnih strateških dokumenata zaštite prirode kojim se utvrđuju dugoročni planski okvir i politika integralne zaštite prirode, uključujući očuvanje biodiverziteta, predela i geonasleđa kao i održivo korišćenje komponenata biodiverziteta na nacionalnom nivou i predstavlja osnov za izradu i sprovođenje programa i planova nižeg reda u ovoj oblasti.

Foto-ilustracija: Pixabay

Sprovođenjem ovog Programa obezbeđuje se primena ciljeva i mera Strategije Evropske unije o biodiverzitetu do 2030 sa planiranim nastavkom primene nakon usklađivanja ove Strategije kao i Programa sa Globalnim strateškim planom za biodiverzitet koji se nalazi u postupku razmatranja i usvajanja u okviru UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Na osnovu stanja biološke i geološke raznovrsnosti i raznovrsnosti predela, ovim Programom su definisani opšti i posebni ciljevi i mere za unapređenje sistema zaštite prirode i očuvanje biodiveriteta koji su jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni u Akcionom planu za sprovođenje Programa zaštite prirode koji čini njen sastavni deo.

U cilju praćenja napretka u ostvarivanju ovog Programa, Akcionim planom su definisani i pokazatelji za kvalitetnu evaluaciju koja će omogućiti da napredak u sprovođenju opšteg i posebnih programsih ciljeva, mera i aktivnosti, u saradnji sa relevantnim sektorima, bude na odgovarajući način predstavljen i sproveden.

Predlog programa zaštite prirode Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine možete preuzeti ovde.

Tokom 2020. godine Zavod za zaštitu prirode Srbije realizovao je značajne poslove zaštite prirode, koji su bili organizovani u skladu sa nastalom epidemiološkom situacijom u zemlji i svetu, kao i svim propisanim zdravstvenim merama.

Foto-ilustracija: Pixabay

Direktor Zavoda, mr Aleksandar Dragišić ističe da su „u toku 2020. godine realizovani strateški državni ciljevi u zaštiti prirode, kao što su povećanje broja zaštićenih područja, time i ukupne površine pod zaštitom u našoj zemlji.

U Srbiji je po isteku 2020. godine zaštićeno ukupno 471 prirodno dobro. Ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara iznosi 678.237 ha, što predstavlja 7,66 odsto teritorije Srbije. Zaštićena površina u 2020. godini, novom zaštitom, je 400 hektara, i to, proglašenjem zaštićenih područja: Specijalni rezervat prirode ‘Osredak’, Strogi rezervat prirode ‘Кalenić’ i Spomenik prirode ‘Tunelska pećinska prerast u kanjonu Zamne“.

„Za povećanje površine pod zaštitom posebno je značajno stavljanje u postupak dobijanja statusa zaštićenog područja prostora koji karakteriše najviši kvalitet prirode i po svetskim standardima ima karakteristike divljine sa najvećom šumovitošću, Park Prirode ‘Кučaj-Beljanica’, na osnovu stručnog predloga i izrade stručne osnove Studije zaštite prirode, saradnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije, takođe i objavom na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine„, naglasio je direktor Zavoda, Aleksandar Dragišić.

Energetski portal

Okeanski otpad deo nove sportske kolekcije

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeffrey F. Lin)
Foto-ilustracija: Unsplash (Serghei Trofimov)

Proizvodnja obuće zahteva mnogo ulaganja, a potrošači očekuju da poznati brendovi svake godine imaju novu kolekciju, što nije dobro po životnu sredinu zbog nastanka silnog otpada prilikom izrade proizvoda. Ne možemo zanemariti ni činjenicu da mnogi odbacuju garderobu nakon samo nekoliko nošenja ili posle samo jedne sezone, jer  taj model više „nije u trendu“.

Proizvođač sportske opreme Adidas, svake godine napravi preko 400 miliona pari obuće, međutim novi planovi ovog brenda otkrivaju da se poznata kompanija okreće novom izvoru materijala.

U Srbiji građani u proseku troše sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je više od dve milijarde potrošenih kesa, samo u Srbiji. Šta se dešava u ostatku Evrope? Nije idealno, ali je bolje – u proseku građanin EU potroši oko 500 kesa za jednokratnu upotrebu godišnje , odnosno pet puta manje plastičnih kesa na godišnjem nivou od domaćih potrošača.

Rezultati istraživanja udruženja Surfrider iz Kalifornije pokazuju da svakodnevno u moru završi osam miliona tona otpada. Takođe, 80 odsto zagađenja mora stiže sa kopna, a glavni krivac za to je čovek.

Plastični otpadi u moru stvaraju veliki problem za okolinu, jer zagađuju vodu i škode morskim životinjama i pticama.

Stručnjaci predviđaju da će za 30 godina u našim okeanima biti više plastike nego ribe,  dok druga studija procenjuje da je 90 odsto morskih ptica konzumiralo neki oblik plastičnog otpada.

Foto-ilustracija: Pixabay

Sada, Adidas pokušava da zaustavi plastiku pre nego što stigne do okeana. Pre šest godina, Adidas se udružio sa ekološkom organizacijom Parley for the Oceans („Pregovaranje sa okeanima“), da bi postigli zajednički cilj – pretvaranje plastike u sportsku odeću. Do sada su postigli ogroman napredak.

Ovo partnerstvo je do sada sprečilo 2.810 tona plastike da dođe do okeana – kako se zapravo prave ove cipele?

Sve počinje na plaži. Parley sa svojim partnerskim organizacijama sakuplja smeće iz priobalnih područja – poput Maldiva. Otpad se zatim sortira, a prikupljena plastika nastavlja svoj put u Adidasovu fabriku za preradu. Adidas koristi plastične boce koje sadrže polietilen tereftalat skraćeno PET, dok čepove i  delove koji se ne mogu iskoristiti prilikom obrade, šalje u standardna postrojenja za reciklažu.

Pogon za preradu drobi, pere i dehidrira otpad, da bi se na kraju dobile gomile malih plastičnih ljuspica. Ove ljuspice se zatim zagrevaju, suše i hlade i konačno oblikuju u kuglice. Poliester se obično pravi od nafte. Međutim, Adidas topi pomenute kuglice i stvara novi oblik poliesterskog prediva koje koristi za oblikovanje gornjih delova obuće i odeće.

Svaki deo ove kolekcije napravljen je od najmanje 75 odsto otpada iz okeana. Obuća iz ove kolekcije ispunjava standarde performansi i udobnosti kao i sve ostale Adidasove cipele. Prednost recikliranog poliestera je što koristi manje vode i manje hemikalija, a pomaže i u sprečavanju zagađenja mora i okeana plastikom.

Trenutno više od 40 odsto Adidasove odeće koristi reciklirani poliester, a cilj je da do 2040. godine sav polisester zameni recikliranim.

Foto-ilustracija: Pixabay

Možda ste već i videli Adidasovu recikliranu sportsku odeću, a da niste ni primetili razliku. Odeća napravljena od ovog materijala koristi na raznim sportskim manifestacijama širom sveta.

Međutim, nije sav problem zagađenja rešen ovom metodom izrade odeće i obuće – pranje poliesterske odeće može da stvori mikrofiber, koji zatim može da završiti u okeanu. Adidas zato predlaže da kupci ređe peru odeću, koriste hladnu vodu i uključuju samo pune mašine prilikom pranja.

Ovo je samo prvi korak za Adidas – sledeći je cipela koja se može 100 odsto reciklirati i od nje napraviti potpuno nov par obuće. Očekuje se da će ovaj model biti dostupan tokom 2021. godine.

Pored stopostotno reciklirajućih patika, ova kompanija uskoro najavljuje da ćete moći da ugrabite i par veganskih kožnih cipela napravljenih od prilično jedinstvenog materijala: gljiva.

Ovaj proizvođač sportske odeće razvija novi, „čisto biološki“ kožni materijal napravljen od micelijuma (tanke strukture gljiva nalik korenu).

Apsorbujuća, netoksična i vodootporna svojstva micelijuma čine ga zgodnim za korišćenje. Takođe, ovaj materijal je otporan na vatru i prilično dobro izoluje, pa je pogodan i kao potencijalni građevinski materijal.

Uz ovakve ideje velikih kompanija, korak po korak smo bliži održivoj budućnosti.

Jovana Canić

Spanać – novi tehnološki borac protiv klimatskih promena

Foto-ilustracija: Unsplash (Duyet Le VS)
Foto-ilustracija: Pixabay

Inženjeri sa MIT-a kroz nanotehnologiju preobrazili su spanać u senzore sposobne za otkrivanje eksplozivnih materija. I možda ovo zvuči kao tema futurističkog filma, ove biljke otkrivene podatke mogu da prenose naučnicima.

Naime, kada koren spanaća “otkrije” prisustvo nitroaromata u podzemnim vodama, to je jedinjenje koje se često nalazi u eksplozivnim minama, ugljenične nanocevi unutar listova ovog povrća, emituju signal. Emitovani signal očitava infracrvena kamera koja dobijene podatke šalje naučnicima.

Ovaj eksperiment je samo jedan deo obimnijeg istraživanja koje uključuje inženjerstvo elektronskih komponenata i sistema u biljke. Ova tehnologija je poznata kao „biljna nanobionika“ i to je proces u kom se biljkama daju nove sposobnosti.

Biljke su vrlo dobri analitički hemičari. Imaju veliku korensku mrežu, neprestano uzimaju uzorke podzemnih voda koje prenose u lišće”, objašnjava Majkl Strano, jedan od istraživača.

Prvobitno je planirano da ovaj eskperiment posluži samo za otkrivanje eksploziva, ali naučnici veruju da bi biljke mogle da pomognu i u istraživanju i detektovanju zagađenja. Kako biljke upijaju gotovo sve iz svog okruženja, idealne su za praćenje klimatskih promena.

“Biljke znaju da će biti suše mnogo pre nas. Mogu da otkriju male promene u sastavu tla i vodenog potencijala. Ako uđemo u te hemijske signalne puteve, biće nam dostupno mnoštvo informacija”, dodaje Strano.

Zašto baš spanać? Spanać u velikim količinama sadrži gvožđe i azot, koji su važni elementi u jedinjenima koja deluju kao katalizator.

Spanać je prirodni izvor vitamina, minerala i vlakana, odličan je u salatama i sokovima, ali čini se da ova skromna biljka radi i na spašavanju planete.

Milica Radičević

Završeni radovi na čišćenju Potpećkog jezera

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je povodom završetka radova na uklanjanju preko deset hiljada kubika plivajućeg otpada, iz Potpećkog jezera, zahvalila JVP „Srbijavode“ i Elektroprivredi Srbije na efikasnoj i brzoj saradnji prilikom obavljanja velikog i zahtevnog posla na pomenutoj lokaciji.

Povodom problema sa otpadom na Limu i Drini održan je i sastanak sa nadležnim ministrima iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine čiji je povod bio da se nađe adekvatno rešenja decenijskog problema.

Ministarka je predložila da tri države potpišu memorandum o razumevanju, na osnovu kojeg će se sprovoditi neophodne aktivnosti.

„Gorući problem zagađenja Srbija ne može sam trajno da reši bez saradnje sa susednim državama, jer nam je  svima u interesu da imamo čiste reke i zdravu životnu sredinu“,  rekla je Vujović.

Za sada je dogovoreno da se formiraju radne grupe u okviru resora nadležnih ministarstva kako bi se operativnije pristupilo problemu i kako bi se mapirale divlje deponije u slivu reka.

„Nakon uklanjanja otpada, pristupiće se drugim merama u cilju dugoročnog rešavanja ovog problema, a jedna od njih je i izgradnja sanitarnih deponija van plavih zona, kao i zatvaranje postojećih sa rekultivacijom divljih i nesanitarnih deponija u slivnom području“, rekla je ministarka.

Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ kod Užica od samog početka je, na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine, započeo preuzimanje otpada koji je izvađen iz Potpećkog jezera radi daljeg tretmana u tamošnjem postrojenju, objavljeno je tada na portalu Grada Užica.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

„Krupniji otpad, drva, balvani, izdvajaju se na samoj brani i ne dolaze na našu deponiju, već se deponoju u Prijepolju i dalje će se upotrebljavati kao sečka za ogrev„, rekao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Momir Milovanović.

Prema njegovim rečima, u tom otpadu ima najviše pet plastične ambalaže, što njihovom preduzeću odgovara, s obzirom da ga baliraju i prodaju, pa će imati i neku finansijsku dobit.

Milovanović je najavio da bi do kraja marta trebalo da se počne sa radovima na proširenju tela deponije, ako to dozvole vremenski uslovi.

„U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujemo na novu ćeliju (deponije) koja će biti formirana“, naveo je Milovanović.

Ministarstvo zaštite životne sredine obezbedilo je 96 miliona dinara za proširenja tela deponije i saniranja klizišta u okviru Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“.

Energetski portal

Bake koje su se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama

Foto: Fejsbuk/Aktivistimummot
Foto: Fejsbuk/Aktivistimummot

Penzija je nešto što većina ljudi nestrpljivo čeka jer se nadamo da ćemo najzad moći da se naspavamo, posvetimo sebi i svemu onome što nam je godinama bilo na “čekanju”. Ipak, kada početno oduševljenje penzijom popusti, često nastupe monotoni dani koje ne znamo kako da ispunimo. Jedna grupa finskih baka nema taj problem. Ne, nije u pitanju heklanje ili igranje remija. Ove živahne gospođe svoje vreme provode boreći se protiv klimatskih promena. Dvanaest dama, okupljenih pod imenom “Bake aktivistkinje“ nema vremena za gubljenje jer klimatske promene svake godine uzimaju sve više maha.

Anu Harki, jedna od osnivača organizacije “Bake aktivistkinje“ naglašava da je edukacija ključ u borbi protiv klimatskih promena. Zato kaže da je važno organizovati prezentacije na kojima će ljudi biti upoznati sa naučnim činjenicama, ali i sa metodama koje svi mogu primeniti u borbi protiv klimatskih promena. I to je baš ono što ove dame i rade.

Neretko nakon predavanja posetioci izjavljuju kako je situacija mnogo gora nego što su isprva mislili, što je još jedan pokazatelj da je poznavanje pravog stanja stvari i dalje vrlo skromno. I nemojte misliti da je Covid 19 osujetio borbu ovih aktivistkinja, jer iako prezentacije više nije moguće držati uživo, tu su onlajn vebinari i fejsbuk grupa gde članovi svakodnevno diskutuju o klimatskim promenama i razmenjuju iskustva.

Nema sumnje da je ova grupa baka privukla pažnju kako mladih, tako i starih, a u poslednje vreme se i dosta političara upoznalo sa njihovim aktivizmom. Tako je Anu Harki postala lider u nevladinoj organizaciji Projekat klimatske stvarnosti, američkog političara Al Gora, ali i ambasador Evropskog klimatskog sporazuma. Nije teško zaključiti da zadatak „Baka aktivistkinja“ nije nimalo lak i neko bi se mogao zapitati zašto ove dame ulažu toliko energije u borbu protiv klimatskih promena pogotovo kada ima toliko mladog sveta koji bi mogao da bude čak i više zainteresovan za svet i njegovu budućnost. Ipak, ove bake razumeju da su mladi ljudi okupirani svakodnevicom te da nemaju dovoljno vremena ni da se informišu, a kamoli da promene svoj životni stil i učine ga zelenijim. Zato su „Bake aktivistkinje“, kojima ne manjka ni vremena ni volje, jako važne u borbi čovečanstva protiv klimatskih promena.

Foto: Fejsbuk/Aktivistimummot

Ohrabrujuće je to što slične organizacije ambicioznih baka postoje širom sveta, a sve one polako udružuju snage kako bi popravile štetu koja preti nama i našoj planeti. Pored edukacije, ove uporne bake napravile su još koraka ka zelenijoj Planeti pa su tako u saradnji sa Finskom 4H Mrežom sakupile sredstva za 10.000 stabala, a meni se čini da će se njihov aktivizam razvijati u još mnogo korisnih i kreativnih pravaca.

„Bake aktivistkinje“ neumorno se bore da nam ostave guste šume, čist vazduh i blistavu budućnost, ali ne iz dosade već to smatraju svojom dužnošću. Svoj dosadašnji život provele su bez velikih ekoloških katastrofa, a isto to žele i generacijama koje dolaze.

Ove dame su inspiracija za sve one u trećem dobu koji sumnjaju u svoje sposobnosti i pitaju se da li je još uvek moguće zabaviti se, steći prijatelje i dati svoj doprinos. Pokazale su nam da stariji ljudi, ne samo što mogu biti aktivni članovi društva, već da njihova uloga može biti spasonosna za čitavu Planetu. Dakle, ne samo što će bake, a možda se pridruže i deke, pomoći da se čovečanstvo bori (i nadam se izbori) sa klimatskim promenama, već će ovakav aktivizam zasigurno imati pozitivan uticaj na njihove živote. Istraživanja pokazuju da je vodeći uzrok depresije i smrtnosti starije populacije usamljenost. Nije retkost da se osećaju zaboravljeno, je su njihovi bližnji uglavnom previše zauzeti što često dovodi do toga da su danima, pa i nedeljama, zarobljeni u tišini i samoći. „Bake aktivistkinje“ rešile su i taj problem: druženje, osmišljavanje projekata i pozitivna atmosfera krase ovu organizaciju, a za usamljenosti i tugu jednostavno nema mesta.

Foto: Fejsbuk/Aktivistimummot

Da li vam se dopada ova priča? Zar vam ona ne vraća veru u ljude? Ipak, ja se pitam da li je ovakav vid aktivizma moguć i u Srbiji. Nešto mi se čini da i kod nas mora da postoji makar jedna Anu Harki koja bespomoćno prati razvoj klimatskih promena i koja bi bila voljna da dodatno istražuje, okupi društvance, sebi slično, i bavi se aktivizmom. Ali već vas čujem kako kažete: “Pa kad bi to da zaista moglo nešto da promeni”. Nažalost, navikli smo da živimo u zemlji u kojoj se stvari teško i sporo menjaju. Naučeni smo da “gledamo svoja posla”, pa nam često promakne da podržimo nečiju borbu koja je bez podrške naposletku osuđena da se ugasi. Sa druge strane, trenutni položaj starije populacije u Srbiji nije sjajan. Ponašamo se kao da stari nemaju nikakvu ulogu u društvu, da nemaju šta da kažu i ponude zajednici. Onda ne čudi što smo i dalje daleko od organizacija poput finskih „Baka aktivistkinja“. Ja ipak ne odustajem i nadam da neće proći mnogo vremena da neka naša žena uzme stvari u svoje ruke.

Nema sumnje da najpre treba da promenimo stav o starijim ljudima i pošaljemo im jasnu poruku: “Vaše mišljenje nam je važno i vaša borba može svima da znači. Vi niste teret svojoj deci. Vi niste samo onaj broj koji fiksnim telefonom pozovemo jednom mesečno. Vi ste bitni članovi društva.” Ubeđena sam da bi to napravilo ogromnu promenu, jer starijoj generaciji u Srbiji ne fali ni znanje ni snaga, već naš podstrek, i malo motivacije.

Milena Maglovski