Penzija je nešto što većina ljudi nestrpljivo čeka jer se nadamo da ćemo najzad moći da se naspavamo, posvetimo sebi i svemu onome što nam je godinama bilo na “čekanju”. Ipak, kada početno oduševljenje penzijom popusti, često nastupe monotoni dani koje ne znamo kako da ispunimo. Jedna grupa finskih baka nema taj problem. Ne, nije u pitanju heklanje ili igranje remija. Ove živahne gospođe svoje vreme provode boreći se protiv klimatskih promena. Dvanaest dama, okupljenih pod imenom “Bake aktivistkinje“ nema vremena za gubljenje jer klimatske promene svake godine uzimaju sve više maha.

Anu Harki, jedna od osnivača organizacije “Bake aktivistkinje“ naglašava da je edukacija ključ u borbi protiv klimatskih promena. Zato kaže da je važno organizovati prezentacije na kojima će ljudi biti upoznati sa naučnim činjenicama, ali i sa metodama koje svi mogu primeniti u borbi protiv klimatskih promena. I to je baš ono što ove dame i rade.

Neretko nakon predavanja posetioci izjavljuju kako je situacija mnogo gora nego što su isprva mislili, što je još jedan pokazatelj da je poznavanje pravog stanja stvari i dalje vrlo skromno. I nemojte misliti da je Covid 19 osujetio borbu ovih aktivistkinja, jer iako prezentacije više nije moguće držati uživo, tu su onlajn vebinari i fejsbuk grupa gde članovi svakodnevno diskutuju o klimatskim promenama i razmenjuju iskustva.

Nema sumnje da je ova grupa baka privukla pažnju kako mladih, tako i starih, a u poslednje vreme se i dosta političara upoznalo sa njihovim aktivizmom. Tako je Anu Harki postala lider u nevladinoj organizaciji Projekat klimatske stvarnosti, američkog političara Al Gora, ali i ambasador Evropskog klimatskog sporazuma. Nije teško zaključiti da zadatak „Baka aktivistkinja“ nije nimalo lak i neko bi se mogao zapitati zašto ove dame ulažu toliko energije u borbu protiv klimatskih promena pogotovo kada ima toliko mladog sveta koji bi mogao da bude čak i više zainteresovan za svet i njegovu budućnost. Ipak, ove bake razumeju da su mladi ljudi okupirani svakodnevicom te da nemaju dovoljno vremena ni da se informišu, a kamoli da promene svoj životni stil i učine ga zelenijim. Zato su „Bake aktivistkinje“, kojima ne manjka ni vremena ni volje, jako važne u borbi čovečanstva protiv klimatskih promena.

Ohrabrujuće je to što slične organizacije ambicioznih baka postoje širom sveta, a sve one polako udružuju snage kako bi popravile štetu koja preti nama i našoj planeti. Pored edukacije, ove uporne bake napravile su još koraka ka zelenijoj Planeti pa su tako u saradnji sa Finskom 4H Mrežom sakupile sredstva za 10.000 stabala, a meni se čini da će se njihov aktivizam razvijati u još mnogo korisnih i kreativnih pravaca.

„Bake aktivistkinje“ neumorno se bore da nam ostave guste šume, čist vazduh i blistavu budućnost, ali ne iz dosade već to smatraju svojom dužnošću. Svoj dosadašnji život provele su bez velikih ekoloških katastrofa, a isto to žele i generacijama koje dolaze.

Ove dame su inspiracija za sve one u trećem dobu koji sumnjaju u svoje sposobnosti i pitaju se da li je još uvek moguće zabaviti se, steći prijatelje i dati svoj doprinos. Pokazale su nam da stariji ljudi, ne samo što mogu biti aktivni članovi društva, već da njihova uloga može biti spasonosna za čitavu Planetu. Dakle, ne samo što će bake, a možda se pridruže i deke, pomoći da se čovečanstvo bori (i nadam se izbori) sa klimatskim promenama, već će ovakav aktivizam zasigurno imati pozitivan uticaj na njihove živote. Istraživanja pokazuju da je vodeći uzrok depresije i smrtnosti starije populacije usamljenost. Nije retkost da se osećaju zaboravljeno, je su njihovi bližnji uglavnom previše zauzeti što često dovodi do toga da su danima, pa i nedeljama, zarobljeni u tišini i samoći. „Bake aktivistkinje“ rešile su i taj problem: druženje, osmišljavanje projekata i pozitivna atmosfera krase ovu organizaciju, a za usamljenosti i tugu jednostavno nema mesta.

Da li vam se dopada ova priča? Zar vam ona ne vraća veru u ljude? Ipak, ja se pitam da li je ovakav vid aktivizma moguć i u Srbiji. Nešto mi se čini da i kod nas mora da postoji makar jedna Anu Harki koja bespomoćno prati razvoj klimatskih promena i koja bi bila voljna da dodatno istražuje, okupi društvance, sebi slično, i bavi se aktivizmom. Ali već vas čujem kako kažete: “Pa kad bi to da zaista moglo nešto da promeni”. Nažalost, navikli smo da živimo u zemlji u kojoj se stvari teško i sporo menjaju. Naučeni smo da “gledamo svoja posla”, pa nam često promakne da podržimo nečiju borbu koja je bez podrške naposletku osuđena da se ugasi. Sa druge strane, trenutni položaj starije populacije u Srbiji nije sjajan. Ponašamo se kao da stari nemaju nikakvu ulogu u društvu, da nemaju šta da kažu i ponude zajednici. Onda ne čudi što smo i dalje daleko od organizacija poput finskih „Baka aktivistkinja“. Ja ipak ne odustajem i nadam da neće proći mnogo vremena da neka naša žena uzme stvari u svoje ruke.

Nema sumnje da najpre treba da promenimo stav o starijim ljudima i pošaljemo im jasnu poruku: “Vaše mišljenje nam je važno i vaša borba može svima da znači. Vi niste teret svojoj deci. Vi niste samo onaj broj koji fiksnim telefonom pozovemo jednom mesečno. Vi ste bitni članovi društva.” Ubeđena sam da bi to napravilo ogromnu promenu, jer starijoj generaciji u Srbiji ne fali ni znanje ni snaga, već naš podstrek, i malo motivacije.

Milena Maglovski