Privredna agencija Beča izdvojiće tri miliona evra za podršku klimatskim projektima

21.07.2022

Vienna, Beč — Foto-ilustracija: Pixabay (marcel_rnsn)

U okviru internacionalnog konkursa „Zero Emission Cities“ Privredna agencija Beča će izdvojiti tri miliona evra za podršku klimatskim projektima u gradu.

Svako preduzeće ili startap koji sprovodi projekte sa aktivnim doprinosom zaštiti klime u Beču može da učestvuje u konkursu.

Vrednosti pojedinačnih projekata iznose od 50.000 do 500.000 evra. Konkurs se odnosi na istraživačke i razvojne projekte širokog spektra, od ideja za smanjenje emisije štetnih gasova, do mera za prilagođavanje klimatskim promenama u gradu ili digitalnih rešenja sa pozitivnim uticajem na klimu. Naučne institucije takođe mogu biti partneri na projektima.

Pročitajte još:

U cilju podrške ženskom preduzetništvu projekti koje vode žene dobiće dodatnih 10.000 evra, a projekti koji su rezultat saradnje mogu obezbediti povećanje stope finansiaranja za preduzeća u vrednosti od 15 odsto. Strana preduzeća koja otvore firme u Beču mogu ostvariti dodatnih 5.000 evra finansijske podrške.

„Pozivam sva ekološki orijentisana preduzeća da predaju svoje projekte za zaštitu klime. Kako bi sprečili posledice klimatskih promena u gradovima potrebne su nam nove ideje. Beč nudi uzbudljivo okruženje za branšu, ali i mogućnost da se projekti realizuju u saradnji sa gradom i njegovim institucijama“, izjavio je Peter Hanke, član gradskog veća zadužen za privredu.

Rok za predaju projekata je 25. jul 2022. godine.

Izvor: Eurocomm-PR

Google mape uvode energetski efikasne rute za uštedu goriva

21.07.2022

henry-perks-BJXAxQ1L7dI-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Henry Perks)

Foto-ilustracija: Unsplash (Henry Perks)

Prošle godine, Google mape su uvele alternativni način navigacije nudeći rute koje su štedljivije i ekološki prihvatljivije, piše portal 9to5 Google.

Međutim, ne ponašaju se sva vozila na isti način niti mogu da optimizuju potrošnju goriva istim metodama. Iako su vozila na gas još uvek dominantna u Sjedinjenim Državama, na putu je sve veći broj dizel, hibridnih i električnih vozila.

Dovoljno je reći da najefikasniji put za konvencionalni automobil neće biti isti kao onaj za električni.

Sada se Google mape spremaju da prošire svoje opcije rutiranja koje štede energiju tako što će se posebno prilagoditi električnim i hibridnim vozilima.

Pročitajte još:

Najnovije beta ažuriranje Google mapa uključuje pripreme za određivanje tipa motora korisnika. Ovaj izbor — sa opcijama za gas, dizel, električni i hibrid — omogućiće aplikaciji da „prilagodi“ navigaciju koja će korisnicima „uštedeti najviše goriva ili energije“.

Energetski portal

EU se sprema za zimu, države članice smanjuju potrošnju gasa za 15 odsto

21.07.2022

flame-gas — Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)

Evropska komisija predstavila je plan štednje gasa za zimu, koji predviđa smanjenje potrošnje za 15 odsto – od avgusta do marta. Članice, kažu, moraju da budu spremne u slučaju prekida dotoka ruskog gasa. Završava se desetodnevni remont “Severnog toka 1”, a još je neizvesno hoće li Rusi sutra odvrnuti slavine na gasovodu.

“Evropska komisija preporučuje smanjenje potrošnje na svim nivoima – od domaćinstava, javne uprave, industrije i proizvođača energije. Novi plan za vanrednu situaciju snabdavanja biće obavezujući za sve članice. Rusija nas ucenjuje. Rusija koristi energiju kao oružje. U slučaju da se delimično ili potpuno obustave isporuke gasa, Evropa treba da bude spremna. Tražimo od država članica da smanje potrošnju gasa za 15 odsto. Tako bezbedno možemo da preživimo ovu zimu u slučaju potpunog prekida dotoka“, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Gasprom“ saopštava da čeka papire od nemačkog „Simensa“ kako bi ponovo instalirao turbinu koja je bila na remontu u Kanadi, jer od nje zavisi normalan rad “Sevrnog toka 1”.

A ruski predsednik Vladimir Putin upozorava na rizik da servisirana oprema prestane da radi što bi i dalji dotok gasa moglo zatvoriti ili prepoloviti.

„Gasovod “Severni tok 1“, kojim se Evropa snabdeva ruskim gasom, funkcioniše sa dve turbine koje dnevno isporučuju 60 kubika gasa. Ako stigne još jedna turbina, dobro, radiće njih dve. Ako ne, onda će raditi samo jedna koja će obezbeđivati 30 kubnih metara gasa dnevno“, rekao je Putin.

Pročitajte još:

Predsednica Evropske komisije kaže da je turbina koja je bila u Kanadi na putu nazad i daće stići na vreme.

„Inače, to nije jedina turbina na svetu, postoje identične, alternativne turbine. Tako da nema izgovora da se ne isporučuje gas“, navela je Fon der Lajenova.

Brisel poziva članice da edukuju građane o potrebi smanjenja grejanja i hlađenja za nekoliko stepeni. Austrija je već najavila – u slučaju nestašica gasa zatvoriće škole i nastava će biti kao u vreme kovida – onlajn. A Francuska vlada je naložila da se nacionalna skladišta gasa do jeseni popune – 100 posto.

Izvor: RTS

Britanija okovana ekstremnim vrućinama – zabeležena najviša temperatura ikada

20.07.2022

vrućina_umivanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Tadeusz Lakota)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jaanus Jagomägi)

Velika Britanija ovih dana ne zaostaje za Španijom i Francuskom kada su u pitanju visoke temperature, a meteorolozi su prognozirali da će živa u termometru po prvi put dostići 40°C, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Glavni meteorolog Pol Gundersen rekao je da će ove nedelje Veliku Britaniju pogoditi veoma visoke temperature, možda čak i rekordne, naročito u delovima centralne, severne, istočne i jugoistočne Engleske.

„Šanse su 50 odsto da temperature budu iznad 40°C, a 80 odsto da ćemo videti novu maksimalnu temperaturu. Noći će takođe biti izuzetno tople, posebno u urbanim sredinama, što će dovesti do široko rasprostranjenog uticaja na ljude i infrastrukturu“, predvideo je Gundersen.

Predviđanja meteorologa su se obistinila nakon što je na londonskom aerodromu Hitrou juče zabeležen novi nacionalni rekord od 40,2°C, javljaju svetski mediji.

Nacionalna meteorološka služba Met Ofis izdala je crveno upozorenje za ekstremnu vrućinu i apelovala na građane da promene svoje rutine kako bi izbegli posledice po zdravlje.

Pročitajte još:

Donedavni rekord u Velikoj Britaniji 38,7°C

Prethodna maksimalna temperatura na britanskom ostrvu zabeležena je 25. jula 2019. godine u Botaničkoj bašti Kembridž kada je dostigla 38,7°C.

Činjenica da je ovaj rekord oboren, te da su se temperature tipične za tropske i pustinjske krajeve, preselile u Veliku Britaniju, očigledan je pokazatelj ozbiljnosti klimatskih promena.

„Šanse da se u Velikoj Britaniji vide dani od 40°C mogu biti čak 10 puta veće u trenutnoj klimi nego u prirodnoj klimi bez ljudskog uticaja. U nedavnoj studiji otkrili smo da se verovatnoća ekstremno vrućih dana u Velikoj Britaniji povećava i da će se nastaviti tokom veka“, rekao je naučnik za atribuciju klime u Met Ofisu, dr Nikos Kristidis.

Učestaliji, duži i intenzivniji toplotni talasi poslednjih decenija jasno su povezani sa globalnim zagrevanjem i posledica su ljudskih aktivnosti, poručuju meteorolozi.

Milena Maglovski

Momirović: Uz podršku EIB-a 1,6 milijardi dinara za rеkonstrukciju puta od Raškе do Novog Pazara

20.07.2022

gradilište — Foto: Ministratsvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Foto: Ministratsvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

U toku je rеkonstrukcija državnog puta Novi Pazar – Tutin, a uskoro počinju i radovi na izgradnji važnе saobraćajnicе od Novog Pazara do Raškе, stoji u saopštenju Ministartsva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Novi Pazar jе jеdan od gradova u koji se značajno ulaže kada jе rеč o novim infrastrukturnim projеktima, izjavio jе ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović nakon obilaska radova na putu Novi Pazar – Tutin i dodao da je cilj da sve opštine i gradovi u ovom delu Srbije budu povezani najkvalitetnijim putevima.

S obzirom na to da državni put Novi Pazar – Tutin nijе rеkonstruisan višе od čеtrdеsеt godina, Momirović je objasnio da je bilo potrеbno ponovo izgraditi saobraćajnicu koja jе od vitalnog značaja za oba mesta. Novi put je praktično završen, jer je 90 odsto radova gotovo, rekao je ministar.

Pročitajte još:

Obilasku radova prisustvovali su i gradonačеlnik Novog Pazara Nihat Bišеvac i prеdsеdnik opštinе Tutin Salih Hot koji jе tom prilikom pojasnio koliko jе taj putni pravac važan za infrastrukturu tamošnjеg rеgiona i da sa nеstrpljеnjеm očеkujе da sе ovaj putni pravac pusti u rad.

„Novi Pazar ima vеliki turistički potеncijal, a izgradnjom pomеnutih saobraćajnica značajno ćеmo unaprеditi kvalitеt i bеzbеdnost putnе infrastrukturе“, naglasio jе on.

Rеkonstrukcija saobraćajnicе Novi Pazar – Tutin, u dužini od 20,5 kilomеtara, jе projеkat vrеdan 24 miliona еvra. U toku su i radovi na izgradnji obilaznicе oko Novog Pazara koja iznosi 2,3 km, a vrеdnost radova je 255 miliona dinara.

Rеkonstrukcija puta Novi Pazar – Raška bićе zajеdnički finansirana od stranе Evropskе invеsticionе bankе i Rеpublikе Srbijе, a vrеdnost radova iznosi 1,6 milijardi dinara. Dužina dеonicе iznosi 17,9 km, a izvođač radova jе Novi Pazar – put d.o.o

Energetski portal

Na putu zelene transformacije nismo sami

20.07.2022

Beograd — Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitrije Milenković)

Manje razvijene države razapete su između borbe da sačuvaju energetsku stabilnost i domaću privredu sa jedne strane i pritisaka koje nameće globalna energetska tranzicija sa druge. Glavni razlog njihove nemogućnosti da uđu u korak sa ostatkom sveta jeste nedostatak finansijskih sredstava, pa postizanje ugljenične neutralnosti nedovoljno razvijenih zemalja umnogome zavisi od savetodavne, moralne i finansijske podrške.

Evropska investiciona banka (EIB) aktivno finansira projekte koji doprinose ublažavanju klimatskih promena širom sveta i time predstavlja jedan od stubova globalne zelene transformacije. O strategiji i misiji EIB-a, njihovoj aktivnosti na Zapadnom Balkanu i u našoj zemlji, razgovarali smo sa Alesandrom Bragonzijem, šefom regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.

EP: Evropska investiciona banka jedan je od glavnih finansijera projekata koji doprinose borbi protiv klimatskih promena. O kakvim projektima je reč i u kojim zemljama sprovodite projekte?

Alesandro Bragonzi: U skladu sa Planom klimatskog delovanja Banke za period 2021–2025. usvojenim 2020. godine, EIB se obavezala da će do 2025. godine 50 odsto svog kreditiranja usmeravati za klimatske mere i održivost životne sredine i taj cilj je već postignut prošle godine, kada smo 27,6 milijardi evra, odnosno 51 odsto ukupnog obima našeg finansiranja, opredelili za globalno klimatsko delovanje. Sve svoje aktivnosti smo uskladili sa ciljevima Pariskog sporazuma, potvrđujući svoju ulogu jednog od vodećih klimatskih finansijera. Planiramo da pomognemo da se, tokom tekuće decenije, mobiliše hiljadu milijardi evra za projekte u oblasti klime i održivosti životne sredine.

Kada je u pitanju ublažavanje klimatskih promena, fokusiramo se na investicije sa ciljem ograničavanja globalnog zagrevanja kroz smanjenje emisije gasova staklene bašte. Kod prilagođavanja klimatskim promenama bavimo se njihovim posledicama povećanjem otpornosti i njihovim ublažavanjem. Postoji potreba za ulaganjem u energetsku efikasnost kako bi se smanjili energetski nedostaci u Evropi ili dala podrška javnom prevozu sa niskim emisijama, koji je projektovan tako da zadovoljava potrebe različitih socijalno-ekonomskih grupa. Ciljanim ulaganjima u obnovljive izvore energije – kako u sklopu postojeće mreže tako i van nje – možemo podržati 1,1 milijardu ljudi koji trenutno nemaju pristup električnoj energiji, čime se borimo i protiv rodnih nejednakosti. Kada su u pitanju konkretni klimatski projekti koje EIB podržava globalno, dozvolite mi da pomenem neke od njih.

Zajedno sa Svetskom bankom, implementiramo Fond za finansiranje klimatskih mera u gradovima koji pomaže u planiraju projekata za smanjenje emisije i unapređenje svakodnevnog života u urbanim područjima. Od te korisne tehničke pomoći pogodnosti ostvaruju i neki gradovi na Zapadnom Balkanu. U Ugandi EIB finansira distribuciju 240.000 solarnih sistema za domaćinstva. Zahvaljujući toj investiciji, preko milion ljudi širom zemlje po prvi put će imati električnu energiju za napajanje mobilnih telefona i osvetljenje. Zajam EIB vredan 280 miliona evra pomaže korporaciji ArcelorMittal u razvoju metoda proizvodnje čelika sa smanjenom emisijom štetnih gasova. Pomažemo u obnavljanju šuma u Južnoj Americi pomoću Fonda za ublažavanje degradacije zemljišta koji upravlja sa 500.000 hektara zemlje. EIB finansira prvu plutajuću vetroelektranu u Evropi, uz obalu Portugala, koja se uzdiže 210 metara iznad Severnog Atlantika. U pitanju je impresivan inženjerski podvig – tri turbine proizvode dovoljno električne energije za 60.000 domaćinstava, smanjujući emisiju ugljen-dioksida za otprilike 1,1 milion tona. Detalje naših aktivnosti u ovom sektoru i informacije o glavnim projektima javno su dostupne u najnovijem izdanju Pregleda klimatskih aktivnosti i održivosti životne sredine koji je objavljen u martu 2022. godine.

U fokusu:

EP: Cilj Evropske investicione banke je da do 2050. godine učini Evropu ugljenično neutralnim kontinentom. Da li je taj cilj ostvariv za zemlje Zapadnog Balkana, s obzirom na to da će fosilna goriva još dugo biti prioritet u odnosu na obnovljive izvore energije?

Alesandro Bragonzi: Evropskim zelenim sporazumom predviđeno je da se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine mora smanjiti za 55 odsto. Cena ugljenika, kamen temeljac energetske tranzicije Evrope, nastaviće da igra ključnu ulogu, uključujući proširenje sistema EU za trgovinu emisijama (ETS) na nove sektore. Takav razvoj događaja neizbežno će uticati na pravne tekovine EU, koje predstavljaju preduslov za napredak zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu u procesu pristupanja. Međutim, nekoliko zemalja Zapadnog Balkana i dalje u proizvodnji električne energije u velikoj meri zavisi od uglja/lignita, uprkos sve lošijem kvalitetu vazduha, negativnim posledicama po zdravlje i značajnom neiskorišćenom potencijalu za obnovljivu energiju. Oko 70 odsto ukupne električne energije u Srbiji dobija se iz lignita, dok ostatak potiče od hidroenergije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Blokstra)

Ipak, Srbija je postigla velik napredak, naročito u sektorima obnovljive energije i energetske efikasnosti, donošenjem novih zakona. Novousvojenim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije država je omogućila tržišno zasnovanu šemu podrške. Međutim, još uvek čekamo Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije koji bi jasno definisao njene obaveze i plan aktivnosti u pravcu dekarbonizacije. Zapadni Balkan je deo ciljeva kada je u pitanju naša strategija pravične tranzicije. Potrebna mu je naša snažna podrška za postepeni prelazak sa uglja i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora.

EP: Koliko je EIB do sada opredelila za Zapadni Balkan i koji projekti su ključni za dekarbonizaciju ovog dela Evrope?

Alesandro Bragonzi: Od 2009. godine, EIB je investirala gotovo 9,5 milijardi evra za Zapadni Balkan, za podršku održivom privrednom razvoju i procesima EU integracija. Cilj nam je bio da pomognemo u unapređenju uslova života i rada ljudi širom regiona, u pogledu kvaliteta transporta, dostupnosti vode, snabdevanja energijom, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Kada je reč o klimatskim ciljevima, podržavamo i javni i privatni sektor. Na primer, 2021. godine pokrenuli smo namensku kreditnu liniju, kako bismo podstakli MSP da sprovode projekte i usvajaju prakse u oblasti klime i energetske efikasnosti, omogućavajući time brži prelazak na održivu i cirkularnu ekonomiju.

U Srbiji, zajedno sa Delegacijom EU, UNDP, Švedskom i Vladom Srbije, pomažemo srpskim preduzećima i industrijama, kao i lokalnim samoupravama u sprovođenju projekata sa povoljnim uticajem na životnu sredinu, koji će pomoći da se smanji ugljenični otisak, emisija zagađujućih materija, otpad, zagađenje vazduha i doprineti zaštiti biodiverziteta i ekosistema.

U Bosni i Hercegovini pružamo tehničku podršku za pripremu projekta obnovljive energije – vetroelektrane na Vlašiću, koji će omogućiti izgradnju vetroelektrane snage 50 megavata u regionu Travnika. Kao rezultat tih napora, ta zemlja će moći da ojača svoje snabdevanje energijom, poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i smanji zavisnost od fosilnih goriva, podstičući time održiv rast zemlje. Istovremeno investiramo u velike projekte koji će pomoći u smanjenju emisija CO2 , kao što su modernizacija železnice, poboljšanje unutrašnjeg vodnog puta rekama Sava i Dunav i unapređenje gradskog saobraćaja u Sarajevu i Nišu. Te investicije će omogućiti postepene promene u ponašanju putnika, prelaskom sa privatnih na javne vidove prevoza sa povoljnijim uticajem na klimu.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Poljoprivrednici: Još nećemo na ulice, dali smo rok od sedam dana

20.07.2022

tractor-traktor-poljoprivrednik-obrada-zemlje-suša — Foto-ilustracija: Pixabay

Na sastanku održanom sa predstavnicima Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obećao je da će se u najskorije vreme rešiti nekoliko njihovih zahteva, dok će jedan biti odložen za sledeću godinu.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednik ove inicijative Vukašin Baćina, poljoprivrednici bar nakon ovih obećanja trenutno mogu da odahnu, ali mogućnost da se izađe na ulice još uvek nije isključena, što zavisi od toga da li će obećanja koja im je dao ministar biti ispunjena. Tome doprinosi i nezadovoljstvo zbog toga što nisu svi zahtevi mogli da budu uzeti u razmatranje.

„Za svih pet tačaka koje smo naveli kao svoje zahteve ministar je dao konkretne predloge, dok jednu od njih trenutno nije moguće ispuniti“, kaže naš sagovornik, dodajući da je za ispunjenje istih dat rok od sedam dana.

U suprotnom, miran način pokušaja da se reši situacija u poljoprivredi, koju je nazvao katastrofalnom, će promeniti formu i pretvoriti se u proteste. Među zahtevima koji su stavljeni pred ministra, naš sagovornik navodi da otkup pšenice proizvedene u Srbiji bude po minimalnoj ceni od 45 dinara sa PDV-om, kao i da cene suncokreta i soje budu u skladu sa onima u regionu.

„Takođe, tražili smo oslobađanje od akcize na dizel gorivo na svim benzinskim pumpama u količini od po sto litara po hektaru“, naglašava naš sagovornik, dodajući da je ministar rekao da će se ovaj zahtev razmotriti nakon formiranja nove vlade.

„Hrvati imaju plavi dizel za poljoprivrednike. Srbija bi trebalo da se za bar 100 litara dizela po hektaru odrekne akciza kako bi poljoprivrednik mogao da obradi to zemljište i proizvede zdravu hranu“, kaže Baćina.

Pročitajte još:

Pored toga, na listi zahteva ove inicijative je i povećanje podsticaja u stočarstvu, kao i zaštita domaćih povrtara i voćara koji su na udaru od nekontrolisanog uvoza.

„Oni su ugroženi uvozničkim lobijem. Mora da se donese odluka kada može, a kada ne može da se uvozi – ako se naš paradajz bere u to vreme, tada ne može da se uvozi paradajz“, kaže on.

Ovde je i kraj spisku onoga čije je razmatranje ministar obećao, dok će za sledeći zahtev poljoprivrednici, sudeći po rečima ministra morati da čekaju najmanje do sledeće godine.

„Neće biti ispunjen zahtev za subvencijom od 300 evra po hektaru jer je ministar rekao da država nema para, ali da će probati da se i ovaj deo uvrsti kada se bude radio budžet za 2023. godinu“, kaže Baćina, dodajući da su poljoprivrednici upravo zbog ovoga otišli nezadovoljni sa sastanka.

Jedan od zahteva koji je odmah ispunjen jeste oročeni izvoz žitarica, što je za agenciju Beta potvrdio potpredsednik inicijative Radoslav Adamović.

„Nedimović je rekao da će biti ukinuta zabrana izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i ulja do septembra, a posle toga će se razmatrati situacija na tržištu“, rekao je Adamović.

Inače, ukoliko ne dođe do ispunjenja obećanja, potencijalni protest ovog udruženja je najavljen Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) za 21. jul, koji podrazumeva izlazak traktorima na sve magistralne puteve u Srbiji.

„Mi smo za mirno rešavanje problema, iako znamo da je nemoguće odgovoriti odjednom na svih pet zahteva, ali može na deo, a da deo krene u proceduru. Ministarstvo mora da sarađuje sa poljoprivrednicima“, zaključuje Baćina.

Podsetimo, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije formirana je nedavno i pre dvadesetak dana je predala zahteve Vladi Srbije u pismenoj formi, a jutros su njeni predstavnici razgovarali sa ministrom.

Izvor: Biznis.rs

Da li će srpski turistički vaučeri moći da se koriste i na crnogorskom primorju?

20.07.2022

Crna-gora-more — Foto-ilustracija: Unsplash (Wladislaw Peljuchn)

Foto-ilustracija: Unsplash (Wladislaw Peljuchno)

Zanimljiv predlog o mogućem važenju srpskih turističkih vaučera i na crnogorskom primorju izneo je političar iz susedne države Nebojša Medojević, navodeći da bi ova inicijativa bila značajna za obe države. Za srpske turiste zbog toga što bi povlašćene uslove imali i na moru, a za Crnu Goru da popuni kapacitete jer sezona do sada ne ide očekivanim tokom.

„Inicijativa bi u ovom trenutku više značila Crnoj Gori, u nastojanju da spasi turističku sezonu“, kaže za Biznis.rs savetnik za turizam Branko Krasojević i dodaje da je predlog došao kasno za ovo leto zbog procedura koje bi zahtevale rad drugih ministarstava.

On smatra da bi to imalo smisla kao dugoročnije rešenje za neki budući period, uz napomenu da bi u tom slučaju morao da se poveća broj vaučera.

„Nekoliko aspekata govori da predlog ide u prilog Crnoj Gori, pre svega zato što im letnja sezona ide veoma loše. Uljuljkao ih je dobar početak u predsezoni kada su poverovali da im sledi rekordna posećenost. U skladu sa tim oni su i formirali cenovnu politiku koja je bila takva da su probili određene očekivane nivoe, što se odrazilo na interesovanje turista“, navodi Krasojević.

Pročitajte još:

U analizi crnogorskih medija navedeno je da se na primeru Budve vidi loš rad sektora. Praktično nepostojeća strategija razvoja turizma, nejasnog koncepta, dovela je do toga da u Budvi odmara 32 odsto manje gostiju nego prošle godine u istom periodu. Kao glavni razlog navodi se nedostatak turista iz Rusije i Ukrajine, ali i ljudi iz regiona, posebno iz Srbije.

Krasojević objašnjava da su vaučeri pre svega pokrenuti da bi se promovisao domaći turizam i povećali njegovi prihodi, kako bi konačno naš turistički bilans bio u suficitu.

„Predložena mera privukla bi veliki broj ljudi da odu na crnogorsko primorje ali bi ona u ovom trenutku dosta oštetila Srbiju. Vaučeri se brzo razgrabe iako ih ove godine ima više u ponudi, a interesovanje je veliko i kod građana, ali i kod vlasnika smeštajnih kapaciteta. Ove godine su manje restriktivni uslovi za dobijanje vaučera i interesovanje su pokazali i građani koji imaju novca, a ispunjavaju uslove. Sve je učinjeno ciljano da bi se ljudi što više zadržali u Srbiji. Stalno imamo veći odliv nego priliv sredstava u turizmu, što se retko ističe kao činjenica“, prenosi Krasojević.

On predlaže da bi za početak važnost turističkih vaučera trebalo da obuhvati srpske sredine na Kosovu i Metohiji.

„Duže vreme sam radio kao konsultant na kategorizaciji tamošnjih objekata koja nije mogla da bude prihvaćena od strane našeg ministarstva. Prijavljivanja smeštaja za vaučere je bilo, ali nikada nisu odobreni jer je za uključivanje u sistem neophodno da objekat bude kategorisan. Sada u ovom trenutku moramo misliti na sebe, posebno posle vezanih kriza pandemije i rata u Ukrajini. Građani su jedva čekali da se ukinu određene barijere i da krenu na topla mora. Ipak je Srbija bila alternativa za odmor prethodnih godina i iznuđena destinacija“, zaključuje Krasojević.

Izvor: Biznis.rs

U Hrvatskoj odabrani najpovoljniji ponuđači za dodelu tržišne premije

19.07.2022

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (seagul)

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) doneo je Odluku o odabiru najpovoljnijih ponuđača za dodelu tržišne premije.

Tako su pravo na tržišnu premiju ostvarile kompanije Solektra iz Čakovca za tri solarne elektrane (ukupne snage približno 3.000 kW), kao i kompanija Java iz Ivanca za solarnu elektranu snage 5.000 kW.

Pravo na tržišnu premiju ostvarile su i kompanija Odeta sa sedištem u Karlovcu za malu hidroelektranu snage 1.250 kW, kao i kompanija Male hidre iz Zagreba takođe za malu hidroelektranu Otočac snage 1.500 kW.

Kompanija Acciona Energija iz Splita to pravo je ostvarila za vetroelektranu Boraja II snage 45 MW, kao i kompanija Vjetroelektrana Opor, takođe iz Splita, za vetroelektranu priključne snage 33 MW.

Inovativna tehnologija

Prema grupama proizvodnih postrojenja čije su ponude ocenjene kao najbolje, najviše je nosilaca projekata elektrana na biogas.

Pravo na tržišnu premiju ostvarili su poljoprivrednik Dominik Bokun iz Hrastovca za biogasno postrojenje priključne snage 740 kW, kompanija Novčić više sa sedištem u Zdencima (dva biogasna postrojenja, svaki snage 1000 kW), kompanija Širjan iz Svetog Petra Orehovca (biogasno postrojenje Šarampov snage 2000 kW), kompanija Stočar iz Varaždina (biogasno postrojenje Sračinec snage 1000 kW), kompanija Mesna industrija Natura sa sedištem u Đurđevcu (biogasno postrojenje snage 2000 kW), kao i Veterinarska ambulanta Martes sa sedištem u Semeljcima (biogasno postrojenje snage 1000 kW).

U grupi proizvodnih postrojenja koja koriste inovativnu tehnologiju pravo na tržišnu premiju ostvarila je kompanija AAT Geothermae iz Draškovca za naprednu geotermalnu elektranu s internalizacijom ugljeničnih spojeva snage 10 MW.

Pročitajte još:

Nevažeće ponude

Podsećamo, HROTE-u je na javnom konkursu za dodelu tržišne premije, u okviru raspoloživih kvota za podsticaj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i visoko efikasne kogeneracije, pristiglo 19 ponuda.

Reč je o pet ponuda za solarne elektrane ukupne priključne snage 12.996 kW, tri za hidroelektrane (5.350 kW), kao i tri za vetroelektrane (113.000 kW). Pored toga, pristiglo je sedam ponuda za elektrane na biogas ukupne priključne snage 8.740 kW, kao i jedna za geotermalnu elektranu (inovativna tehnologija) snage 10.000 kW.

Ukupna priključna snaga iz tih ponuda iznosi nešto više od 150 MW. Ukupna kvota iz toj javnog konkursa bila je 648 MW. Međutim, od 19 pristiglih ponuda, pravo na dodelu tržišne premije nisu ostvarili tri ponuđivača zato što su njihove ponude utvrđene kao nevažeće i nisu uzete u razmatranje, objavljeno je na stranicama HROTE-a.

Reč je o ponudama kompanije Seš sa sedištem u Karlovcu za solarnu elektranu Škotovica snage pet MW, Hrvatske elektroprivrede (HEP) za malu hidroelektranu Peruča snage 2,6 MW, kao i kompanija BM Herba iz Lipika za vetroelektranu Ostrovica priključne snage 35 MW.

Izvor: energetika-net

Uspešno realizovani projekti upravljanja otpadom u Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu

19.07.2022

kontejner_đubretarci — Foto-ilustracija: Unsplash (Zibik)

Upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova u našoj zemlji, a glavnu ulogu u rešavanju problema imaju gradovi i opštine koji unapređuju sisteme za sortiranje, reciklažu i odlaganje smeća.

Ekološka slika Sremske Mitrovice upravo je postala još svetlija nakon što je uspešno implementiran projekat odlaganja i mapiranja animalnog otpada, odnosno uginulih životinja.

Kako prenosi portal Moj Grad SM, u ataru sela Martinci kod Sremske Mitrovice završeni su radovi na opremanju sanitarne deponije za animalni otpad koju će koristiti meštani sela Martinci i Kuzmin.

Prema rečima Dražena Riđošića, načelnika Gradske uprave za socijalnu i zdravstvenu zaštitu i zaštitu životne sredine, cilj ovog projeta prvenstveno je bio da se zaštiti život i zdravlje građana, kao i životna sredina.

“Ova deponija, odnosno spremište urađeno je slično kao u Laćarku, postavljena su četiri kontejnera, izbetonirana je površina od 200 kvadrata i postavljena je zaštitna žičana ograda koja sprečava iznošenje uginulih životinja od strane drugih životinja. Prilikom obilaska naseljenih mesta naše opštine video sam da građani odlažu animalni otpad u atarima, prilaznim putevima i kanalima, pa ovim putem apelujem na njih da to ubuduće čine na mestima koja su isključivo za to i predviđena, kao što je ovo ovde u Martincima. Lokalna samouprava i u narednom periodu nastaviće da štiti životnu sredinu, a takođe i zdravlje i bezbednost naših građana”, rekao je Riđošić za portal Moj Grad SM.

Pročitajte još:

Pokrenuta i aplikacija za efikasnije odlaganje animalnog otpada

U Sremskoj Mitrovici je pokrenut projekat pod imenom „Registar zagađivača animalnim otpadom za teritoriju Grada Sremska Mitrovica“ sa fokusom na nalaženju rešenja za višedecenijski problem preuzimanja i odlaganja animalnog otpada.

Projekat su podržali agencija za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije u čijem sastavu se nalazi i Uprava za veterinu, piše na sajtu animalniotpad.rs na kome se može preuzeti aplikacija.

Cilj projekta je bolji uvid u stanje stočnih jama i grobalja na teritoriji Grada kao i njihovo mapiranje za potrebe aplikacije za mobilne telefone. Zahvaljujući aplikaciji za zbrinjavanje uginulih životinja, farmeri će moći da dokažu da su na bezbedan i savestan način zbrinuli svoju uginulu životinju, dok će Grad i veterinarske stanice imati lakši uvid da u zbrinjavanje animalnog otpada.

Aplikacija je u razvojnoj fazi i primenu će naći najpre u mestima gde su uređene i gde se uređuju deponije animalnog otpada – Laćarak, Kuzmin, Martinci, sa perspektivom primene u svim mitrovačkim selima. Ovo inovativno rešenje je dobilo nagradu “Lider u inovacijama”, koju dodeljuju Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, kao jedno od osam najinovativnijih sredstava za prikupljanje podataka.

Realizovan projekat „Zajedničkim snagama protiv divljih deponija u Kragujevcu“

U Kragujevcu je zaživeo projekat kod imenom „Zajedničkim snagama protiv divljih deponija u Kragujevcu“ koji sprovodi JKP Šumadija Kragujevac, a u okviru kojeg je za mesec dana uklonjeno 14 divljih deponija.

Mešovit komunalni otpad sa divljih deponija uklonjen je iz Vinograda, Bresnice, Erdeča, Teferiča, Stanova, Petrovca, Deninog brda, Lužnica, Čumića, Donje Sabante, Novog Milanovca i Ilićeva.

Na osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekta prevencije nelegalnog odlaganja otpada i uklanjanje u 2022. godini, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je iz Zelenog fonda Republike Srbije obezbedilo Kragujevcu korišćenje sredstava u visini od 1.145.760,00 dinara, dok je Grad za ovaj projekat izdvojio sredstva u iznosu od 286.440,00 dinara, piše u saopštenju JKP Šumadija Kragujevac.

Milena Maglovski

Solarna elektrana na beogradskom aerodromu puštena u rad

19.07.2022

U blizini aerodromskog kompleksa u Beogradu, na putu prema Surčinu, pušteno je u rad novo solarno postrojenje integrisane snage 1 MWp, stoji u saopštenju beogradskog aerodroma.

Solarna elektrana će godišnje proizvoditi oko 1.130.000 kWh zelene električne energije, što je uporedivo sa godišnjom potrošnjom 430 domaćinstava. Na ovaj način, aerodrom će smanjiti emisiju CO2 za 900 tona godišnje.

Postrojenje se nalazi pored novog Tesla parkinga i sastoji se od blizu 3.000 solarnih panela raspoređenih na platou površine 15.900 m2.

Kompanija BELGRADE AIRPORT, deo kompanije VINCI Airports i operater aerodroma „Nikola Tesla“, pustila je u rad solarnu elektranu koja će aerodromu obezbeđivati električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Ova inicijativa je deo globalnih napora kompanije VINCI Airports u pravcu ekološke i energetske tranzicije, i prvi je aerodromski operater koji se 2016. godine obavezao na međunarodnu strategiju zaštite životne sredine. Kompanija je od 2018. godine na ovamo već smanjila emisiju ugljen-dioksida za 28 odsto, naročito instaliranjem solarnih elektrana u svojoj mreži aerodroma koje već dostižu 30 MWpv fotonaponske snage u radu.

Pročitajte još:

„Održivim poslovanjem BELGRADE AIRPORT teži da dostigne cilj od nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Od 2018. godine implementiramo niz ekoloških projekata na aerodromu, poput toplane na prirodan gas, postrojenja za preradu čvrstog otpada i za preradu otpadnih voda. Nastavićemo da poslujemo na održiv način i doprinosimo zdravijem okruženju“, kaže Fransoa Berizo, generalni direktor kompanije BELGRADE AIRPORT.

U novembru 2020. godine kompanija BELGRADE AIRPORT pridružila se Programu akreditacije za upravljanje emisijom ugljen-dioksida na aerodromima (Airport Carbon Accreditation program – ACA), a aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd dobio je sertifikat nivoa jedan, dok je sertifikacija za nivo dva u toku. Takođe, pokrenuta je inicijativa za implementaciju standarda 50001 o energetskoj efikasnosti čime će se BELGRADE AIRPORT svrstati među malobrojne kompanije u zemlji koje su svoje procese uskladile sa zahtevima ovog standarda.

Izvor: Belgrade Airport

Crna Gora uvodi aukcije za obnovljive izvore energije

19.07.2022

zelena_energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ashes Sitoula)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pružiće tehničku podršku Ministarstvu kapitalnih investicija Crne Gore da implementira program za uvođenje aukcija za obnovljive izvore energije.

„Ta tehnička podrška finansirana je bespovratnim sredstvima EBRD, Saveznog ministarstva finansija Austrije putem Partnerstva sa visokim uticajem na klimatske akcije (HIPCA) i Italije putem Centralnoevropske inicijative (CEI)“, navodi se u saopštenju EBRD, koje prenosi agencija Mina.

Crna Gora, kako se dodaje, planira da aukcijama za obnovljive izvore energije, koje će privući privatne investicije u taj sektor, poveća učešće obnovljivih izvora u svom energetskom miksu.

„Cilj programa je da se Crnoj Gori pomogne da poveća korišćenje čiste energije i izgradi održivi i diverzifikovani energetski sektor stvaranjem povoljnog poslovnog okruženja za privatne investicije. Crna Gora, koja ima snažan potencijal energije vetra i sunca, moći će tako da koristi ove resurse po konkurentnim cenama“, rekli su iz EBRD.

Pročitajte još:

Program će prvo pružiti podršku vlastima da razviju sveobuhvatni pravni okvir u vidu novog zakona o obnovljivim izvorima energije, koji će postaviti temelje za ubrzanje rasta udela obnovljivih izvora energije.

„Potom će se raditi na pripremi i sprovođenju konkurentnih javnih nabavki za dodelu tržišne podrške proizvođačima obnovljive električne energije“, dodaje se u saopštenju.

Direktor EBRD u Crnoj Gori, Remon Zakaria rekao je da mu je veliko zadovoljstvo što ova institucija podržava Crnu Goru da uvede najbolje međunarodne standarde koji će omogućiti da se povećaju investicije u obnovljivu energiju.

„Reformom energetskog sektora, Crna Gora će moći da na dobar način iskoristi svoje bogate izvore obnovljive energije, uz pozitivan doprinos životnoj sredini i privredi”, rekao je Zakaria, prenosi agencija Mina.

Potpredsednik Vlade i ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović naveo je da, s obzirom da Crna Gora raspolaže značajnim potencijalima obnovljivih izvora energije, kao što su hidropotencijal, potencijal vetra, solarna energija i biomasa, prioritet je bio i ostaje proizvodnja obnovljive, odnosno čiste energije.

„Mi želimo da klimatske i ekološke izazove pretvorimo u naše prilike i konkurentske prednosti, osiguravanjem pravedne i inkluzivne tranzicije prema klimatskoj neutralnosti. Crna Gora će i dalje, u skladu sa svojim prioritetima iz oblasti energetike, nastaviti aktivnosti na obezbeđenju sigurnog snabdevanja energijom, razvoja konkurentnog tržišta energije i održivog energetskog razvoja, uz aktivnu saradnju sa svima koji imaju iste ciljeve”, rekao je Ibrahimović.

Izvor: biznis.rs

Da li je mreža spremna da prihvati sve vetroparkove koji su u razvoju u Pančevu? – EMS tvrdi da jeste i sprema gradnju novog dalekovoda

19.07.2022

vetropark_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)

Kako je eKapija nedavno pisala, u Pančevu se trenutno razvija 8 vetroparkova ukupne planirane instalisane snage veće od 1.345 MW. Pitanje koje se nameće, pogotovo nakon prošlogodišnjih upozorenja, jeste da li prenosni sistem može da prihvati toliku snagu.

Krajem prošle godine, Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektromreža Srbije (EMS) poslale su dopis Ministarstvu rudarstva i energetike u kom navode da će uključivanje velikog broja solarnih elektrana i vetroparkova u elektroenergetski sistem ugroziti njegovu stabilnost.

Sada je priča, međutim, drugačija, barem za Pančevo. Kako eKapija saznaje u EMS-u, Pančevo jeste preopterećeno brojem zahteva, ali kako bi se ovi izazovi prevazišli, EMS AD je u investicioni plan uvrstio realizaciju dvosistemskog dalekovoda 400 kV od Čibuka 2 do TS Beograd 50 koji će u značajnoj meri rešiti ove probleme.

Pročitajte još:

Uloženo 30 mil EUR u novu prenosnu mrežu

Kako kažu, u poslednjih sedam godina, na području južnog Banata EMS AD je uložio oko 30 miliona evra u potpuno novu prenosnu mrežu 400 kV i 110 kV naponskog nivoa, odnosno izgradio je dva potpuno nova dalekovoda. Jedan je 2×400 kV Pančevo 2 – državna granica sa Rumunijom, a drugi je DV 110 kV TS Bela Crkva – TS Veliko Gradište.

,,Upravo ove investicije su omogućile da EMS AD izda uslove za priključenje vetroelektrana na području južnog Banata. Na području južnog Banata, do sada, u procesu priključenja je izdato Tehničkih uslova za približno 2.400 MW, pri čemu su za približno 1.400 MW izdati uslovi priključenja upravo na novoizgrađeni DV 2×400 TS Pančevo – državna granica sa Rumunijom’’, objašnjavaju za eKapiju u EMS-u.

Zbog velikog interesovanja investitora vetroparkova za južni Banat, EMS je u investicioni plan uvrstio realizaciju dvosistemskog dalekovoda 400 kV od Čibuka 2 do TS Beograd 50.

,,Kako bi se unapredili uslovi eksploatacije, odnosno operativnog rada ovih objekata, a uvažavajući činjenicu značajnog interesovanja investitora za izgradnjom vetroelektrana na području južnog Banata, kao i na području braničevskog regiona, EMS AD je saglasno Planovima razvoja uvrstio u investicioni plan realizaciju dvosistemskog dalekovoda 400 kV od Čibuka 2 do TS Beograd 50, koji čini deo projekta Beogrid2025. Za projekat Beogrid2025, Vlada RS je donela odluku o proglašenju ovog projekta Projektom od posebnog značaja sa rokom realizacije prvi kvartal 2026. Godine’’, kažu u EMS.

Kako navode, kada će projekti biti priključeni na prenosni sistem, ne zavisi od njih, već od investitora objekata. Napominju ipak da se dinamika izgradnje priključaka na prenosni sistem usklađuje sa dinamikom izgradnje objekata koji se priključuju, u ovom slučaju, vetroelektrana.

Ko će balansirati energiju iz vetroparkova

Na pitanje ko će balansirti energiju iz vetroparkova, u EMS odgovaraju da se balansna odgovornost vetroparkova uređuje u skladu sa zakonima, podzakonskim aktima i Pravilima o radu tržišta, odnosno da se na balansnu odgovornost svih učesnika na tržištu električne energije primenjuju odredbe važećeg regulatornog okvira u datom trenutku.

,,Regulatorni okvir je podložan promenama u skladu sa razvojem i najboljom praksom u ovoj grani industrije, kao i obavezama Republike Srbije na usklađivanju zakonskog okvira u oblasti energetike sa uredbama Evropske unije, koje je Evropska komisija donela u okviru Clean Energy Package, a koju je transponovala ili će transponovati Energetska zajednica.’’

Konkretno, balansna odgovornost vetroparkova će biti uređena u skladu sa važećim propisima koji su na snazi u momentu pristupa vetroparkova elektroenergetskom sistemu, s obzirom da ista mora biti uređena u trenutku zaključenja Ugovora o pristupu sistemu, a po potrebi će se, kao i za sve ostale učesnike na tržištu električne energije, usklađivati sa eventualnim izmenama regulatornog okvira u tom domenu.

Izvor: eKapija

Interkonekcija Srbija–Bugarska strateški važna za energetsku bezbednost

19.07.2022

gas_pipeline_gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Bugarska strateški je značajan projekat za energetsku bezbednost i jedan od trenutno najvažnijih projekata u našoj zemlji.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike prilikom obilaska gradilišta gasovoda Niš–Dimitrovgrad, na kojem su počeli radovi na merno regulacionoj stanici, istakla da je geostrateška pozicija Srbije omogućila da budemo tranzitna ruta u energetici i saobraćaju.

“Srbija je izgradila gasovod Balkanski tok i dobila još jedan pravac snabdevanja gasom, ali i dalje imamo samo jednog dobavljača. Jedan dobavljač, ma ko to bio, nije dovoljan da budemo cenovno i energetski bezbedni i zbog toga je ova interkonekcija bitna. Pregovaramo s Azerbejdžanom o tome da sledeće godine od njih dobavljamo gas i očekujem da ćemo imati dodatnu sigurnost kada na jesen iduće godine ovaj gasovod bude završen”, istakla je ona, navodi se u saopštenju.

Prema njenim rečima, zajedničkim radom svih učesnika u projektu prevaziđeni su određeni problemi koji su nastali kao posledica rata u Ukrajini, a potrebna oprema će stići na vreme.

Pročitajte još:

Mihajlović je ukazala na to da Ministarstvo rudarstva i energetike, zajedno sa Gradom Nišom i Ministarstvom finansija, radi na rešavanju pitanja u vezi s eksproprijacijom.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da će novi gasni interkonektor diverzifikovati snabdevanje gasom, značajno povećati količinu gasa dostupnog industriji i domaćinstvima i obezbediti čistiju životnu sredinu.

On je naglasio da će, zahvaljujući ovom projektu, Srbija biti manje zavisna, a njena privreda otpornija, uz dodatni izvor energenata.

“EU obezbeđuje gotovo 50 miliona evra donacija i 25 miliona evra kredita EIB za ovaj projekat, potvrđujući našu posvećenost da podržimo energetsku bezbednost Srbije i prelaz sa uglja na energetske izvore koji manje zagađuju”, naveo je Žiofre.

Prema njegovim rečima, EU će nastaviti podršku Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, u ovim teškim vremenima kroz dalje poboljšanje energetske infrastrukture, a takođe, i kao deo EU Repower mehanizma.

Izgradnja gasovoda Niš–Dimitrovgrad počela je 1. februara 2022. godine, a dužina interkonekcije na teritoriji Srbije iznosi 109 kilometara.

Poskupljenje struje

Ministarka je rekla da struja mora da poskupi, te da je to stav ministarstva na čijem je čelu, ali i Fiskalnog saveta.

Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da će “gledati da se ne ide na povećanje cene struje i gasa više od 10 odsto”, prenosi RTS.

Energetski portal

Požari divljaju širom Evrope, vreli talas ne posustaje

18.07.2022

wildfire_požar — Photo-illustration: Pixabay

Ekstremno visoke temperature u Evropi, koje ne jenjavaju nekoliko nedelja unazad, izazvale su niz šumskih požara koji su uništili na desetine hiljada hektara šume i uzrokovali masovnu evakuaciju, javljaju svetski mediji.

Vatra se širi kroz borove šume jugozapadne Francuske, severozapadnu Španiju i sever Portugala, a gori i u Italiji i Grčkoj. Plamen je doskora buktao i između Vodica i Šibenika u Hrvatskoj, ali je 14. juna stavljen pod kontrolu, piše N1 Zagreb.

Kako javljaju francuski mediji, ove subote evakuisano je više od 12.000 ljudi, a vatra je do sada progutala preko 14.000 hektara šume.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerald Darmanin rekao je da će vatrenu stihiju u francuskom departmanu Žironda gasiti još tri aviona, 200 vatrogasaca i 11 teških kamiona.

Maksimalna temperatura na jugozapadu Francuske je već sredinom juna bila 43°C, a ovih dana živa u termometru dostiže 42°C.

🔥 En Gironde, l’incendie de la Teste-de-Buch subit une importante reprise ce dimanche après-midi. Les flammes ont atteint la plage de la lagune ! (© Ariane Massenet) pic.twitter.com/lzhaXqrcyz
— Météo Express (@MeteoExpress) July 17, 2022

U Španiji je prijavljeno više od 360 smrtnih slučajeva izazvanih prošlonedeljnim toplotnim talasom, a u šumskim požarima, koji besne na severozapadu zemlje, poginuo je jedan vatrogasac.

U nedelju je termometar dostigao 39°C u Madridu, 39,7°C u Sevilji, a maksimalnih 43,4° u Don Benitu kod Badahosa, piše Sud Ouest.

Pročitajte još:

I Portugal je od 10. jula pogođen teškim šumskim požarima uzrokovanim toplotnim talasima. Ekstremno visoke temperature su od 7. do 13. jula izazvale 238 smrtnih slučajeva, a portugalska Vlada je 11. jula proglasila vanredno stanje, javlja XINHUA Português.

#ICYMI VIDEO: A car drives through a wildfire in central Portugal, where over 2,000 firefighters were battling four major fires across the country pic.twitter.com/ZWrzU9ODUV
— AFP News Agency (@AFP) July 16, 2022

Vatrogasci se u Grčkoj bore sa požarima 50 km jugoistočno od Atine, kao i na severnoj obali Krita odakle su evakuisani stanovnici sedam sela.

Italiju je ove godine pogodila najveća suša u poslenjih sedam decenija, a šumski požari izbili su između regija Veneto i Friuli i pedesetak kilometara istočno od Rima, prenosi HRT.

Milena Maglovski

1...272273274...1.531 Page 273 of 1.531

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM