Rapisan konkurs za subvencionisanje kredita za podršku turizmu u Vojvodini

11.01.2023

ukraine_nature_ukrajina_priroda — Photo-illustration: Pixabay

Razvojni fond Vojvodine je raspisao konkurs za dodelu subvencionisanih dugoročnih kredita za razvoj turizma.

Osnovni cilj odobravanja kredita je podrška razvoju turizma putem povećanja nivoa opremljenosti turističkih kapaciteta, stvaranja uslova za povećanje kvaliteta i proširenje ponude u pružanju turističkih usluga, podizanja stepena konkurentnosti i povećanja zaposlenosti.

Posebni ciljevi dodele sredstava su razvoj turističke delatnosti karakteristične za geografsko područje Vojvodine, odnosno za razvoj:

– ruralnog turizma: lovnog i ribolovnog turizma, enogastronomskog turizma, verskog turizma, kulturnog turizma, zdravstvenog turizma;

– seoskog turizma: agroturizma i turizma u seoskom domaćinstvu, malih porodičnih hotela u selima, kampova, etno sela, etno kuća, izletišta, folklora.

Pravo učešća na konkursu imaju pravna lica i preduzetnici koji su razvrstani kao mikro, malo ili srednje pravno lice.

Pročitajte još:

Korisnici sredstava moraju biti registrovani za obavljanje delatnosti u oblasti turizma ili ugostiteljstva i imati registrovano sedište na teritoriji AP Vojvodine. Investicija koja je predmet finansiranja se mora realizovati na teritoriji AP Vojvodine.

Iznos kredita je do 20.000.000 dinara, dok minimalan iznos kredita je 300.000 dinara.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Grad zelenih kapitalnih investicija

11.01.2023

NikolaDasic_01 — Ljubaznošću Nikole Dašića

Kako bismo znali danas ko smo, potrebno je da imamo saznanja o tome ko smo bili kroz istoriju. Pozivajući se na čoveka koji je zabeležio svoj trag u čovečanstvu: „Istorija je svedok vremena, svetlo istine, život pamćenja, učiteljica života, glasnik starine.” (Ciceron)

Kroz istoriju svog postojanja, Grad Kragujevac zasluženo je dobio epitet prvi. Nakon što je 1815. godine oslobođen od vladavine Turaka, tri godine kasnije je proglašen prestonicom autonomne Kneževine Srbije. U ovom gradu objavljene su i ,,Novine srbske”, prve nacionalne novine nastale pod uredništvom Dimitrija Davidovića.

Danas, oslanjajući se na svoju tradiciju, Kragujevac je proglašen pobednikom konkursa za Eko-opštinu u kategoriji Energetska efikasnost. Zaslužiti epitet eko-opštine, u trenutku u kom ekologija predstavlja najvažnije pitanje za opstanak budućnosti, nije bilo lako. Uoči kraja još jedne uspešne godine u ovom gradu, o prethodnim ali i budućim uspesima čiji put se sad utire, razgovarali smo sa Nikolom Dašićem, gradonačelnikom Kragujevca.

EP: U kragujevačkoj toplani „Energetika’’ zamenjeno pet poluvekovnih kotlova na ugalj novim kotlovima na gas. Koliko je smanjena emisija ugljen-dioksida i kakvi su planovi za sanaciju deponije pepela?

Nikola Dašić: Rekonstrukcija i promena energenta u gradskoj toplani jedan je od najvažnijih, kapitalnih projekata u Kragujevcu. Ugradnjom novih kotlova na gas stavljeni su van funkcije visokozagađujući kotlovi na ugalj stari 50 godina, a to će u velikoj meri unaprediti kvalitet vazduha u gradskoj zoni. Sve je urađeno po svetskim standardima i sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu sada može da parira bilo kom evropskom gradu. Benefiti su se osetili kada je počela grejna sezona. Emisija ugljenika u atmosferu smanjena je za više od 70 odsto. Naredna faza projekta je sanacija deponije pepela koja se nalazi u sklopu toplane i koja razvejavanjem zagađuje životnu sredinu. Na osnovu konsultacija sa stručnjacima EBRD-a, našli smo najbolje rešenje. Pepeo će biti iskorišćen kao građevinski materijal za izgradnju 15 km lokalnih puteva u Kragujevcu već početkom naredne građevinske sezone.

U fokusu:

EP: U planu je bila i rekonstrukcija dela vrelovoda za snabdevanje potrošača u gradskim naseljima Erdoglija, Lepenica i Centar. Da li ste uspeli i to da sprovedete u delo?

Nikola Dašić: U okviru priprema za ovu grejnu sezonu završena je i rekonstrukcija glavnog toplovoda od matične lokacije do užeg gradskog jezgra. Zamenjene su cevi u dužini od 3,6 kilometara čime je značajno poboljšana distribucija toplotne energije ka naseljima Lepenica, Centar i Erdoglija.

EP: Do sada je uklonjeno 14 divljih deponija. Na koji način će se ubuduće upravljati otpadom kako ne bi došlo do nastajanja novih divljih deponija?

Nikola Dašić: Nesavesnim odlaganjem komunalnog i građevinskog otpada, u kragujevačkim naseljima svako malo nastane po jedna divlja deponija. Ekipe JKP Šumadija otklanjaju takav otpad isključivo po nalogu komunalne inspekcije, a samo tokom juna, kroz projekat Ministarstva zaštite životne sredine ,,Zajedničkim snagama protiv divljih deponija u Kragujevcu’’ uklonjeno je čak 14 najvećih divljih deponija. Za tu namenu resorno ministarstvo izdvojilo je više od milion dinara.

Ekipe JKP Šumadija svakodnevno obilaze najkritičnije lokacije u gradu, na kojima se i nakon čišćenja, na istom mestu, ponovo odlaže komunalni otpad. U tom poslu mogu mnogo da pomognu i sami građani. Svako ko primeti nagomilani komunalni ili kabasti, građevinski otpad, prijavu sa tačnom lokacijom može da uputi lokalnoj inspekciji koja, nakon izvršenog uviđaja, izdaje nalog komunalnom preduzeću da očisti lokaciju. JKP Šumadija Kragujevac u cilju bržeg i efikasnijeg uklanjanja kabastog otpada organizuje besplatno preuzimanje starog nameštaja, stolarije i slično, svake prve i treće subote u mesecu, kao i radnim danima po pozivu građana.

S druge strane nemoguće je još uvek u potpunosti sprečiti stvaranje divljih deponija i u tom smislu potrebno je raditi na edukaciji građana sa jedne strane, ali i na procesu sankcionisanja onih koji se neodgovorno odnose prema prirodi.

EP: Grad je uveo i subvencije za „kupce-proizvođače’’. Kakva je zainteresovanost građana?

Nikola Dašić: Grad Kragujevac je u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sredinom godine raspisao Javni poziv za građane za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama. Vladalo je veliko interesovanje, a potražnja je četiri puta veća od raspoloživih sredstava. Subvencije je dobilo 26 domaćinstava, a samo jedno je za sada i priključeno. Zbog velikog interesovanja, subvencije su planirane i za narednu godinu i nadam se da će se u budućnosti uvećavati fond za ovu svrhu.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Velika Britanija zabranjuje upotrebu određene jednokratne plastike

11.01.2023

plastika-otpad-smeće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Volodymyr Hryshchenko)

Vlada Velike Britanije donela je odluku da se određeni jednokratni plastični pribor i tanjiri zabrane za upotrebu.

Na osnovu procena Vlade na godišnjem nivou se u Velikoj Britaniji iskoristi oko 1,1 milijarda jednokratnih tanjira i četiri milijarde komada plastičnog pribora, prenose mediji.

U zabranjene plastične proizvode uvrstano je pakovanje i pribor koji se služi uz hranu za poneti, dok proizvodi koji se nalaze u prodavnicama nisu obuhvaćeni ovom merom, već se za njih doneti posebna odluka.

Velika Britanija još 2020. godine izbacila je iz upotrebe jednokratne slamčice, ukrasne štapiće za koktele i plastične štapiće za uši.

Pročitajte još:

Kada je odluka stupiti na snagu i dalje nije rečeno, a Vlada će zvanične informacije izneti 14. januara.

Prošle godine Škotska je zabranila upotrebu plastičnog pribora za jelo za jednokratnu upotrebu, kao i tanjira, posuda za hranu i piće koje su napravljenje od ekspandiranog polistirena, što je uradila i Hrvatska usvajanjem novog zakone o upravljanju otpadom.

Hrvatska je prvo zabranila stavljanje u promet plastičnih slamki, tanjira i pribora za jelo, kao i posuda za hranu od ekspandiranog polistirena, a zatim je zabranjena i prodaja laganih plastičnih kesa za nošenje. Takođe, i u Severnoj Makedoniji je krajem 2021. godine zabranjena prodaja plastičnih kesa.

Energetski portal

Novi Sad dobija tri nova mosta preko Dunava

11.01.2023

serbia-srbija-novi sad — Foto-ilustracija: Pixabay

U Novom Sadu uskoro će početi izgradnja tri nova mosta, što će 2025. godine, odnosno 2026. kada budu završeni, duplirati broj mostova u gradu. Prema rečima Milana Đurića, gradonačelnika, infrastrukturni objekti, bez pripremnih radova i projektovanja, koštaće oko 370 miliona evra.

Na prezentaciji projekata tri buduća mosta – pešačko-biciklističkog na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, mosta u produžetku Bulevara Evrope i mosta preko Dunava u okviru Fruškogorskog koridora, precizirano je da će realizacijom tih projekata u Novom Sadu drastično biti smanjene saobraćajne gužve, kao i zagađenje.

Predstavnici kompanije „CRBC“ održali su kratke prezentacije kojima su približili detalјe vezane za projekat mosta u produžetku Bulevara Evrope i projekat mosta koji se gradi u okviru Fruškogorskog koridora. Istaknuto je da radovi na izgradnji dva mosta uspešno teku, dok će za pešačko-biciklistički most u narednim mesecima biti raspisan javni poziv za izbor izvođača za nastavak projektovanja i početak izvođenja radova.

“Kao gradonačelnik, ali i kao građanin Novog Sada, ne mogu biti ponosniji. U istoriji Grada se nije dogodilo da u isto vreme imamo gradilišta za tri mosta. Oni se grade u skladu sa planskim aktima i pravilima struke. Grad je angažovao skup eksperata u oblasti zaštite životne sredine koji je bio zadužen da izradi Smernice za revitalizaciju svih staništa odnosno prostora izgradnje mosta, a rezultati studije su potvrdili da prirodna vegetacija na Šodrošu nije u zoni regulacije mosta, nego u neposrednom okruženju i da ista neće biti narušena izgradnjom mosta. Dodatno, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Grad Novi Sad će sprovesti sve aktivnosti koje je struka predložila u okviru izrađenog akta za revitalizaciju područja oko mosta, što će samo dodatno povećati pre svega zeleni fond. Četvrti most funkcionisaće u istom režimu kao i Most slobode, dok će most u okviru Fruškogorskog koridora biti tranzitni i relaksiraće saobraćaj u gradu. Izgradnjom ovih mostova, stvaraju se uslovi da se naše Petrovaradinsko podgrađe pretvori u pešačku zonu, što će dati pun smisao pešačko-biciklističkom mostu”, rekao je Milan Đurić, navodi se na sajtu grada.

Pročitajte još:

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić posebno je naglasio da se preko mosta u produžetku Bulevara Evrope neće odvijati teretni saobraćaj, kao i da će cena najavljenih radova biti 369,5 miliona evra.

Prezentaciji su prisustvovali i državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sara Pavkov, kao i direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić. Pavkov je pričala o Bernskoj konvenciji, rekavši da je Republika Srbija postala zvanična članica te konvencije 2008. godine.

“Mi smo nadležni organ za sprovođenje konvencija, a cilј je očuvanje biološke raznovrsnosti, i obezbeđivanje zaštite divlјe flore i faune prirodnih staništa na teritoriji evropskog kontitenta kojem mi pripadamo”, naglasiila je Sara Pavkov.

Aleksandar Antić je rekao da su mostovi od klјučne važnosti za saobraćaj, koji će biti izmešten i rasterećen, a da su ti projekti u funkciji svih građana i da će biti uvažene sve smernice koje se odnose na očuvanje i revitalizaciju prirode.

Energetski portal

Vlada Kantona Sarajevo prihvatila inicijativu za osnivanje javnog preduzeća za proizvodnju električne energije iz OIE

11.01.2023

vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Vlada Kantona Sarajevo prihvatila je inicijativu Ministarstva privrede za studijsko istraživanje društveno-ekonomske opravdanosti za osnivanja javnog preduzeća za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Ministar Adnan Delić istakao je da je jedan od preduslova za pokretanje daljih procedura osnivanja jednog ovakvog preduzeća upravo izrada studije koja će pokazati da li postoji stvarna opravdanost za pokretanjem ovakovg tipa preduzeća, navodi se na sajtu Vlade Kantona Sarajevo.

„U Kantonu Sarajevo električna energija se gotovo u potpunosti uvozi, zbog čega, između ostalog, proizilazi potreba za izmenom politike u oblasti energetike, a posebno u oblasti elektroenergetskog sektora. S obzirom na to da je BiH preuzela obavezu postepenog uvođenja takse na emisije CO2 kako bi do 2030. postala deo EU ETS sistema, Kanton Sarajevo kao središte Bosne i Hercegovine, već mora da počne da radi na izmenama energetske politike, posebno u oblasti korišćenja obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije’’, naveo je ministar Delić.

Pročitajte još:

Prvi korak na ostvarenju boljih rezultata u ovoj oblasti je izrada studije o društveno-ekonomskoj opravdanosti osnivanja javnog preduzeća u vlasništvu Kantona Sarajevo za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Za osnivanje ovog javnog preduzeća, bilo bi potrebno, ističe Delić, realizovati projekte istraživanja vetroenergetskog potencijala na četiri potencijalne lokacije i projekte istraživanja potencijala solarne energije na dve lokacije.

„Ova incijativa primarno je fokusirana na električnu energiju i elektroenergetski sektor, kako zbog njegove važnosti za razvoj i konkurentnost privrede, tako i za stabilizaciju standarda kvaliteta života u Kantonu, jer je električna energija osnovna potreba u svim segmentima života, posebno u ovo digitalno vreme, gde je život praktično nezamisliv bez električne energije i gde smo svi u svakom trenutku zavisni od nje, kako u privatnoj, tako i u poslovnoj sferi delovanja“, dodao je ministar Delić.

Nezavisnost u oblasti upravljanja energetskim resursima je važna, navodi ministar, posebno zbog velikih turbulencija na globalnom nivou, koje se odražavaju i na lokalnom tržištu.

„Trošak električne energije sastavni je deo troškova svih proizvoda i usluga, uključujući i elementarne troškove života, a ukoliko budemo zavisili od uvoza, te troškove nikad nećemo moći da stavimo pod kontrolu. Sve zemlje sveta svesne su važnosti suverenosti u oblasti upravljanja energetskim resursima i mi svakako želimo da pratimo te trendove’’, pojasnio je ministar.

Kanton Sarajevo raspolaže kvalitetnim prirodnim resursima, podsetio je ministar i dodao da oni mogu da se koriste za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a da se u ovom trenutku koriste mininamalno u odnosu na potencijal koji ima.

U Kantonu Sarajevo u 2021. godini isporučena je energija u iznosu od 5.125,88 GWh, od čega je električna energija 27,99 odsto, prirodni gas 27,14 odsto, čvrsta goriva 10,38 odsto i naftni derivati 34,49 odsto. Ukupna potrošnja energije u 2021. godini, u odnosu na 2020. godinu bila je veća za 6,01 odsto. U 2021. godini Kanton Sarajevo uvozio je mnogo više energije nego što se proizvodilo iz domaćih resursa, odnosno od ukupne potrošnje električne energije iz uvoza je 61,64 odsto, a domaće svega 38,36 odsto.

Energetski portal

Donacija inovativnog domaćeg patenta „tečnog drveća“ najzagađenijim opštinama u Srbiji

10.01.2023

Liquid 3 tečno drvo_1_Foto_Institut za multidisciplinarna istraživanja — Foto: Represent communications

Svet pun srca je svet pun prilika, parola je pod kojom će NLB Komercijalna banka donirati Liquid 3 tečno drvo – potpuno novo rešenje za prečišćavanje vazduha, inovaciju Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu – dvema najzagađenijim opštinama u Srbiji. Ukupna vrednost donacije ovih prvih urbanih foto-bioreaktora, osmišljenih tako da uklanjaju ugljen-dioksid i čestično zagađenje u sredinama gde su njihove koncentracije najveće i gde nema dovoljno prostora za sadnju drveća, iznosiće skoro šest miliona dinara.

Akcija je deo šire regionalne inicijative, u okviru koje će sve banke-članice NLB Grupe podržati različita udruženja, humanitarne organizacije i ugrožene grupe u ukupnom iznosu od gotovo 59 miliona dinara.

„Sa sedištem i isključivim strateškim fokusom na Jugoistočnu Evropu, naša matična NLB Grupa ima jedinstven geografski otisak. Osim što je vodeća finansijska grupacija u regionu, prepoznata je i kao pionir održivog poslovanja koji je utkan u sam DNK svih njenih članica, uključujući i NLB Komercijalnu banku, koja predstavlja njene principe na najvećem regionalnom tržištu. U prethodnoj godini intenzivno smo radili na ostvarenju ciljeva održivog poslovanja i za kratko vreme uspeli da obezbedimo snabdevanje električnom energijom isključivo iz obnovljivih izvora, kao i da u potpunosti digitalizujemo proces nabavke. Naredni korak je instalacija solarnih panela, uvođenje električnih bicikala za zaposlene, kao i zamena celokupnog voznog parka električnim i hibridnim automobilima. Uporedo sa internim aktivnostima, nastavljamo snažnu podršku razvoju zelene agende kroz plasman održivih proizvoda građanima i privredi, ali i društveno odgovorne akcije, poput donacije „tečnog drveća“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke.

Napomenuo je da će u narednim danima zaposleni Banke, na osnovu različitih kriterijuma, poput zagađenosti, industrijske aktivnosti, intenziteta saobraćaja, daljinskog grejanja, ali i odsustva uslova za pošumljavanje, odabrati dve opštine, kojima će donirati tečno drveće.

Tečno drvo, izum tima domaćih naučnika, nagrađeno je kao jedno od najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. U pitanju je akvarijum, ispunjen sa šest stotina litara vode i algama, koje vezuju ugljen dioksid i putem fotosinteze prečišćavaju vazduh i proizvode čist kiseonik. Ujedno, ovaj sistem je multifunkcionalan – napravljen je kao klupa, punjač za mobilne telefone i noćno svetlo, a ima i solarnu ploču, što omogućava da za svoj rad koristi obnovljiv izvor energije.

„Kombinovanjem znanja iz različitih oblasti, razvili smo ekološko rešenje, koje ima kapacitet da postepeno izmeni, ne samo životnu sredinu, već i svest ljudi o značaju ekologije i nauke. Kao prvi ikada urbani foto-bioreaktor, naše tečno drvo pobudilo je veliko interesovanje kako domaće, tako i strane javnosti i svetskih medija. Podrška NLB Komercijalne banke koja je usledila za nas je najbolji vetar u leđa da nastavimo da razvijamo ovaj jedinstveni koncept i učinimo ga još dostupnijim i rasprostranjenijim u budućnosti. Tako ova donacija nije samo pravi korak u pravcu čistijeg vazduha i zdravije životne sredine, već i u razvoju čitave domaće scene, kada su u pitanju zelene tehnologije“, izjavio je dr Ivan Spasojević sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Prvi urbani foto-bioreaktor u Srbiji – Liquid 3, postavljen je prošle godine ispred zgrade Opštine Stari grad u Beogradu. Kao jedinstvena fuzija dizajna, biologije i biotehnologije nagrađen je za najbolju inovaciju i podržan zajedno sa još 10 inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske promene, koji je sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Izvor: Represent communications

U Aleksincu nema merenja u realnom vremenu, ali je vazduh zagađen

10.01.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

Aleksinčani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku jer ne postoji automatska merna stanica kao u drugim gradovima na jugu, a ona koja postoji do sada je merila samo PM 10 čestice osam nedelja godišnje i pokazala je da vazduh jeste zagađen u zimskim mesecima. Od ove godine planirano je da se mere i sitnije i opasnije PM 2.5 čestice u vazduhu, ali takođe ne svakodnevno. Nadležni procenjuju da u Aleksincu dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.

U Aleksincu postoji jedno merno mesto, koje se nalazi u dvorištu Opštine Aleksinac, u Knjaza Miloša, a nadležni kažu da su tokom 2022. godine, 365 dana godišnje, 24 sata dnevno, merili samo nivo zagađenja sumpor-dioskida i azot-dioksida, dok su suspendovane PM 10 čestice merili 56 dana godišnje, odnosno osam nedelja ravnomerno tokom godine.

Zagađenja je merio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji je dobio taj posao na javnoj nabavci.

Pročitajte još:

Aleksinčani ipak ne znaju kakav vazduh dišu u realnom vremenu, a to neće znati ni ove godine, jer automatska merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha zasada nije planirana.

Ono što mogu da vide jesu mesečni izveštaji koje nadležni objavljuju na zvaničnom sajtu i dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine, a ovog meseca građanima će biti dostupan i godišnji izveštaj.

Novina za 2023. godinu je, kažu, merenje i PM 2.5 čestica, koje su sitnije i opasnije.

Merno mesto koje je Opština izabrala za merenje kvaliteta vazduha u Aleksincu se nalazi u urbanoj sredini, jer su osim njihove zgrade u blizini i Opštinski sud, Policijska stanica, objekti osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanove kulture, crkva i drugo. Takođe su tu i objekti kolektivnog stanovanja do pet spratova i objekti individualnog stanovanja, kao i glavne saobraćajnice koje prolaze kroz Aleksinac, a koje su osim lokalnog opterećene i tranzitnim saobraćajem.

Pojašnjavaju i da su radne zone koje u Aleksincu postoje na provetrenom delu aleksinačke kotline i u dolini Južne Morave, da nema proizvodnih procesa koje karakteriše značajan uticaj na kvalitet vazduha, kao i da je u prethodnoj deceniji izvršena konverzija najvećeg broja aktivnih kotlarnica sa čvrstih i tečnih goriva na prirodni gas. Takođe Aleksinac nema toplanu i sistema centralnog grejenja, pa očekuju da dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.

Izvor: Južne vesti

Sistem za ocenjivanje ekološkog otiska plovila

10.01.2023

boats-g80cfb300e_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (strikers)

Green Sail nedavno je predstavio sistem Vessel Environmental Footprint, kojim se ocenjuje ekološki otisak koji plovila ostavljaju na životnu sredinu.

Sistem je usmeren na smanjenje uticaja na životnu sredinu, na način da potencijalnim kupcima omogući potrebne informacije kako bi napravili održiviji i zeleniji izbor.

Četiri ključna kriterijuma za ocenjivanje su emisije proizvedene na brodu, potrošnja energije, upotreba vode kao i otpad koji se proizvede na brodu.

Pored toga mere se i elementi koji mogu da nadoknade ili smanje negativan uticaj, kao što je posedovanje solarnih panela, kao i to da li se vrši odvajanje otpada za reciklažu.

Na kraju u ocenu ulazi i koliko je plovilo staro i koliko se često koristi.

Pročitajte još:

Green Sail je neprofitna organizacija koja podržava razvoj održivog turizma u Hrvatskoj, kao i razvoj svesti o potrebi odgovornog odnosa prema Jadranskom moru. U svojim akcijama, organizuju čišćenje plaža i morskog dna, kako bi se među lokalnim zajednicma podizala ekološka svest o neophodnosti sprečavanja stvaranja morskog otpada.

Pored organizovanih akcija čišćenja, Green Sail sprovodi i edukativne i informativne aktivnosti o ovoj temi.

Njihova vizija usko je povezana sa UN Ciljem održivog razvoja, Život ispod vode.

Energetski portal

Otklonjena opasnost od daljeg curenja amonijaka kod Pirota

10.01.2023

voz Pirot — Foto: Vlada Republike Srbije

Rano jutros završena je operacija pretakanja približno 20 tona preostalog amonijaka iz cisterne koja je iskliznula sa šina kod Pirota i njeno odvoženje na bezbednu lokaciju u stanicu Sukovo. Kako je rekao Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, to znači da na mestu železničke nesreće više nema curenja amonijaka.

Ranije je cisterna broj 13, iz koje je curio amonijak, podignuta je dizalicama i vraćena na kolosek.

Vesić je istakao da je operacija podizanja i vraćanja cisterne na kolosek bila visokorizična, navodeći da su njom rukovodili predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za vanredne situacije MUP-a i Štaba za vanredne situacije grada Pirota.

Ministar je naglasio i da će ekipe koje sprovode monitoring kvaliteta zemlje, vode i vazduha ostati na terenu dok Štab za vanredne situacije ne odluči drugačije.

Takođe, ekipe „Infrastrukture železnice Srbije“ nastavljaju sa popravkom koloseka da bi se izvršilo podizanje još tri pune prevrnute cisterne iz kojih nije bilo curenja amonijaka.

Vesić je naveo da su sve ostale cisterne koje su ostale posle nesreće na koloseku već uklonjene, a podizanje preostalih prevrnutih cisterni na mestu nezgode vrši pomoćni voz i drumska dizalica iz Bugarske.

Pročitajte još:

On je napomenuo da je pre nekoliko dana zamolio za pomoć potpredsednika Vlade Bugarske zaduženog za ekonomske politike i ministra transporta i komunikacija Hrista Aleksieva.

“Naši bugarski prijatelji odmah su uputili u Srbiju železnički pomoćni voz i autodizalicu sa svojim radnicima. Srpski i bugarski radnici radili su nekoliko dana, i danju i noću, kako bi se prvo uklonile cisterne koje nisu iskliznule, a potom podigle i pretočile one koje su iskliznule. Želim da im se zahvalim na ogromnom trudu i energiji. Posebno bugarskim železničarima koji su zajedno sa svojim srpskim kolegama radili i rizikovali život kao da je u pitanju njihova zemlja”, rekao je Vesić, navodi se u saopštenju.

Ministar je objasnio da zbog rizika obavljanja ove operacije, nije bilo moguće objavljivati svaki detalj i najavljivati postupanje.

Prema informacijama preduzeća „Infrastrukture železnice Srbije“, u koliko se radovi nastave po zadatoj dinamici, pruga Niš – Dimitrovgrad trebalo bi da bude ponovo u funkciji najkasnije od 13. januara.

“Očekujem da u najkraćem roku dobijem izveštaj Komisije za istragu koju sam formirao, kao i izveštaj tužilaštva kako bi se utvrdile sve okolnosti pod kojima je došlo do nesreće”, zaključio je ministar.

Energetski portal

Poziv lokalnim samoupravama za prijavljivanje potreba za opremom za sakupljanje otpada u 2023. godini

10.01.2023

default — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva jedinice lokalne samouprave da dostave prijavu sa podacima o svojim potrebama u vezi sa opremom za sakupljanje otpada u cilju unapređenja i zaštite životne sredine.

Na osnovu dostavljenih prijava u 2023. godini, davaće se na korišćenje oprema za sakupljanje otpada u cilju unapređenja i zaštite životne sredine lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Potrebno je dostaviti Spisak potreba sa sledećim informacijama:

model i vrsta opreme,
potrebnu količinu opreme,
napomenu sa koliko ispravnih/neispravnih kamiona JLS raspolaže, ili navesti podatak ukoliko JLS ne raspolaže ni sa jednim kamionom, ili navesti podatak da imaju Javno- privatno partnerstvo, i to sve u tabeli koja se nalazi u prilogu OVDE.

Prijave sa neophodnim podacima dostaviti do petka 13.01.2023. godine do 10 sati, na email adresu: eko.kabinet@eko.gov.rs.

Energetski portal

Matejićeva o Transbalkanskom koridoru: Što su nam veliki koridori bliži, bolje za nas

10.01.2023

struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew T Rader)

Posle prošlonedeljnog pada, cena nafte od juče ponovo premašuje 80 dolara, dok je cena gasa zadržala nizak nivo od pre početka rata u Ukrajini – oko 700 evra za hiljadu kubnih metara. Za strujom je i dalje velika potražnja, a i dalje je skupa – prosečna cena megavat-sata u 2022. bila je 275 evra. EU, pored novih dotoka gasa, pokušava da obezbedi i što više električne energije iz novih izvora. Razvijaju se i grade novi dalekovodni pravci, a elektromreža Srbije je deo tog prenosnog sistema.

Direktorka EMS-a Jelena Matejić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je sve spremno ukoliko sa najavljenim zahlađenjem dođe do problema na dalekovodima zbog snega i leda.

„Svi planovi za slučaj vanredne situacije su napravljeni, sve aktivnosti i grupe ljudi su spremni u slučaju da dođe do zahlađenja. Mi najviše mrzimo temperature bliske nuli, jer se oko pet stepeni ispod nule stvara led na provodnicima, ali mi smo spremni za to. Svakakve nedaće su moguće, ali tvrdimo da će se ako se nešto desi sve otkloniti u rekordnom roku“, kaže ona.

Govorila je i o dalekovodnom projektu Transbalkanski koridor, koji počinje u Rumuniji, ide preko naše zemlje, a završava u Italiji, podmorskim kablom spaja crnogorske i italijanske obale Jadrana.

Srbija je deo tog projekta vrednog preko dvesta miliona evra, a direktorka EMS-a kaže da je uspešno završena druga faza, te da predstoje još dve faze.

Reč je o projektu od nacionalnog, ali i transnacionalnog značaja.

„Osim donacija i kredita, obezbedili smo i sredstva za realizaciju treće sekcije – od Obrenovca do Bajine Bašte treba da bude završena do prvog kvartala već u 2024. u funkciji, a poslednja sekcija u 2027. godini. Ovo su neverovatne dužine, prolazimo kroz teško pristupačne zone. Imamo još jedan benefit, menjamo mrežu 220 kW napona, koja pored toga što je zaostala u odnosu na novu 400-kilovatnu mrežu dodatno i stara, benefit će biti višestruk“, rekla je Matejićeva.

Ističe da je za Brisel ovaj projekat veoma važan kao deo šireg područja u odnosu na Transbalkanski koridor.

„On je konektovan na kabl koji ide od Italije do crnogorskog obalskog dela, pod Jadranskim morem je, zatim se nastavlja kao nadzemna prenosna mreža do granice sa Srbijom. Prelazi preko teritorije Srbije i spaja se sa Rumunijom, sa daljim uticajem na Ukrajinu i Moldaviju. U pitanju su dostizanja velikih transnacionalnih dodatnih kapaciteta u elektroenergetskoj mreži, znači brže, bolje, stabilnije i kvalitetnije električne energije u tom regionalnom smislu“, kaže Jelena Matejić.

Pročitajte još:

Za nas to, ističe, znači – više kvalitetnije struje, dostupne u svakom momentu.

„Veće mogućnosti za evakuaciju i integraciju obnovljivih izvora energije, posebno iz vojvođanskog, banatskog regiona. Dalje širenje i dalji potencijal u Crnoj Gori. Ne zaboravimo Bistricu, to je neophodan uslov za priključenje nove hidroelektrane, reverzibilne, koja se pominje često ovih dana“, kaže direktorka EMS-a.

Za EU ali i Srbiju važna je i struja iz Azerbejdžana, o čemu se govorilo u proteklom periodu, a radi se i na drugim povezivanjima.

„Radi se o predinvesticionoj fazi razvojnog projekta koji je podržala EU… Do Srbije ovaj projekat još nije stigao. U prvom kvartalu ove godine treba da se nađe u desetogodišnjim planovima prenosnih sistema Evrope… Ovaj projekat za glavni cilj ima da spoji azerbejdžansko i gruzijsko tržište sa tržištem kontinentalne Evrope preko Rumunije. Radi se o kablu sličnom kablu pod Jadranskim morem, nešto duže trase, sa 2,2 kilometra dubine pod morem… On je u toj predvizibilnoj fazi, i treba kroz studiju izvodljivosti i neke studije uticaja na životnu sredinu da pokaže pravac kretanja realizacije. Preko dve milijarde evra je u priči, četiri zemlje koje, pored EU, direktno podržavaju razvoj ovog projekta – Mađarska, Rumunija, Gruzija, Azerbejdžan“, objašnjava Jelena Matejić.

Ističe da se Srbija raduje svakom ovakvom projektu jer, što su nam bliže nove količine električne energije i novi veliki koridori, to je za nas bolje.

Direktorka EMS-a je govorila i o balansiranju, koje je neophodno da bismo obezbedili više zelenih megavata.

„Naša zemlja ima proizvodni balansni kapacitet, ali on se mora koordinirano graditi i ići u korak korelativno u odnosu na nove predstojeće integritete varijabilnih izvora energije, kao što su solar i vetar“, ističe ona.

Jelena Matejić napominje da je cilj svake zemlje i zadatak koji je Vlada za ovu godinu postavila – da se nađe izbalansirano rešenje za optimalni proizvodni miks koji će omogućiti stabilnu integraciju svih izvora energije, i dodaje:

„Ali u dovoljnim količinama da obezbedi nezavisni, dalji razvoj svih drugih oblasti naše zemlje i nezavisnost naše države i energetskog sistema od nekada čini se dostupnih, a ispostavi se slabo dostupnih ili čak nedostupnih izvora energije.“

Poslednjih nekoliko godina EMS je širio poslovanje, kupio je 15 odsto udela u prenosnom sistemu Crne Gore, a direktorka tog preduzeća najavljuje nove investicione i razvojne projekte.

Izvor: RTS

Stiže EVO, prvo električno vozilo proizvedeno u BiH

09.01.2023

electric_charge_car_električni_automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Grupa inženjera iz travničke Tvornice mašina GS, nakon dve godine projektovanja i dizajniranja, predstavila je prvo domaće električno vozilo.

“Radi se o lakom dostavnom vozilu čija je autonomija stotinu kilometara. Sve je proizvedeno u Bosni i Hercegovini. Na vozilu su radili razvojni inženjeri, mašinski inženjeri, elektroinženjeri i imali smo industrijske dizajnere”, rekao je za Denis Bešić, inženjer u GS Tvornici mašina Travnik.

Ovo vozilo je namenjeno za dostavu tereta, a njegova nosivost je 300 kilograma. Jedna od renomiranih logističkih kompanija iz Nemačke prvi je naručilac vozila EVO. Procena je da će potražnja za ovakvim vozilima biti ogromna u skorijoj budućnosti, što je velika šansa za kompaniju, ali i privredu BiH u celini.

Pročitajte još:

Poverenje zahtevnog tržišta Evropske unije ova kompanija stekla je odavno. Modeli električnih bicikala, kao i ostali proizvodi plasirani na tržište EU, opravdali su očekivanja kupaca, stoga nema ni najmanje bojazni da će isti slučaj biti i sa dostavnim električnim vozilom, ističu u kompaniji, uz napomenu da iza svakog proizvoda stoji timski rad mladih inženjera koji su najveća vrednost kompanije.

“Mi najviše energije ulažemo u svoje ljude, u njihovo obrazovanje jer ne vrede vam ni nove hale ni nove mašine ako nemate kvalitetan kadar”, rekao je Senad Beganović, izvršni direktor GS Tvornice mašina Travnik.

Do sredine ove godine vozilo EVO bi trebalo da prođe sva potrebna testiranja, a do kraja godine dobiti i dozvolu za serijsku proizvodnju za koju je već pripremljena nova proizvodna hala od 3.200 metara kvadratnih u krugu travničke tvornice mašina GS.

Izvor: Capital.ba

U 2022. vazduh u Srbiji bio je veoma zagađen, u Užicu čak 160 dana

09.01.2023

U izveštaju koji je objavila Nacionalna ekološka asocijacija predstavljena je analiza nivoa aerozagađenja u Republici Srbiji u 2022. godini.

Vazduh u zonama Srbija i Vojvodina u 2022. godini bio je prekomerno zagađen, uzimajući u obzir da je u gradovima i opštinama bila dominantno treća kategorija prema zakonskim odredbama. Prekomerno zagađen vazduh (treća kategorija), prema Zakonu o zaštiti vazduha, jeste onaj gde je preko 35 dana postojalo prekoračenje srednjih dnevnih koncentracija PM10 čestica.

U Užicu je zabeleženo 160 dana prekoračenih srednjih dnevnih graničnih koncentracija PM10 čestica, u Popovcu 146, u Valjevu 144, a u Novom Pazaru 141 dan.

Ovakva prekoračenja ukupno su zabeležena na 33 lokacije u Srbiji, od čega je preko 10 zabeleženo samo na lokacijama u Beogradu. Vazduh je u Zemunu bio zagađen najveći broj dana, čak 105, dok je najmanje zagađena opština bila Vračar sa 38 dana.

Pročitajte još:

Granične vrednosti za srednje godišnje koncentracije PM2.5 suspendovanih čestica takođe su prekoračene u mnogim mestima, kao i za PM10 u Novom Pazaru, Užicu, Valjevu, Smederevu ali i u Pirotu, Lazarevcu, Čačku, Kosjerići i Nišu, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o prekoračenju broja srednjih časovnih koncentracija sumpor dioksida (SO2), u Boru je takođe bio prekomerno zagađen vazduh, i to 39 sati od propisanih 24. U izveštaju se napominje da topionica ne radi od maja meseca.

Zbog prekoračenja srednjih dnevnih koncentracija prizemnog ozona (O3), prekomerno zagađen vazduh zabeležen je i na Kopaoniku, Kameničkom Visu, kao i u Kragujevcu.

Publikacija Instituta za zdravstvene efekte iz septembra 2022. godine iznosi podatak da godišnje u Republici Srbiji premine pre vremena 12.700 ljudi usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu.

U Srbiji više od 95 odsto populacije živi u zonama gde srednje godišnje vrednosti najopasnijih čestica, PM2.5, prelaze vrednost preporučenu od Svetske zdravstvene organizacije.

Energetski portal

Kriza i prekretnica ka zelenoj energiji, Srbija u jednom izvoru ima veći potencijal od Nemačke

09.01.2023

solar-panel-solarni+paneli+energija — Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Svetska energetska kriza i rat u Ukrajini ubrzavaju gradnju postrojenja obnovljive energije. Međunarodna agencija za energiju saopštava da će globalni kapaciteti zelene energije narednih pet godina biti duplo veći nego danas. Najisplativije su solarne elektrane i vetroparkovi. Iz Vlade poručuju da i Srbija ima ozbiljne zelene planove.

Svet je spreman da u narednih pet godina doda količinu obnovljive energije, jednaku proizvodnji u prethodnih 20 godina, poručuju iz Međunarodne agencije za energiju.

Rastu zelenih energetskih investicija najviše doprinose Kina, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Indija.

,,Očekuje se veliki rast. To je oko 2.400 gigavata novih instalisanih, što je posledica i dekarbonizacije i orjentacije, naročito Evrope, da se oslobodi ruskih energenata“, objašnjava lider za energetiku u „Dilojtu“ Željko Marković.

Kriza napravila prekretnicu

Iako je ugalj još dominantan i nijedna zemlja ne zasniva energetsku bezbednost samo na obnovljivoj energiji, stručnjaci su saglasni da je energetska kriza napravila istorijsku prekretnicu ka čistijem energetskom sistemu i to je budućnost.

,,Brza energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i na pametan način vođena tranzicija, gde se staro ne zaboravlja brzo, a gde novo pristiže omogućava da energetski miks Evrope bude mnogo kvalitetniji nego sada“, kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

Naglašava i da se u naredne dve, tri decenije ne možemo odreći fosilnih goriva: uglja, nafte, a posebno gasa.

Pročitajte još:

Koji su potencijali Srbije

Devedeset odsto novih investicija za proizvodnju struje su iz vetra i sunca. U tim izvorima, Srbija ima ogroman potencijal.

Iz Udruženje za energetiku i rudarstvo PKS Ljubenko Savić kaže da je najveći potencijal Srbije solarna energija.

,,Imamo 30 odsto većeg potencijala od Nemačke ili 40 odsto od zapadnih zemlja. Imamo preko 2.000 sunčanih sati“, navodi Savić.

Vlada je već donela „zelenu agendu“ i kažu da se radi na unapređenju propisa i uslova koji će olakšati prihvat novih zelenih kilovata u energetski sistem naše zemlje.

,,U prvom talasu, 400 megavata, napravićemo trogodišnji plan da investitori znaju kakvi su nam planovi, da se pripreme i da u nekom srednjem roku, naredne tri, četiri godine imamo 1.400 megavata zelene energije“, kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Plan „Zeleni put“

Osim privatnog kapitala, tu su i projekti iz EPS-ovog plana „Zeleni put“. Najvažnije je da je i Elektroprivreda počela realizaciju svojih projekata obnovljive energije, a ključna je hidrolektrana „Bistrica“ koja do kraja decenije treba da bude na mreži.

,,U toku je izgradnja vetroparka ‘Kostolac’, koji će biti 66 megavata instalisane snage. Na tom području planiramo još dva vetroparka Stiško polje 1 i 2″, objašnjava savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut.

Prema njegovim rečima, kada budu zatvorene najstarije termoelektrane „Morava“ i „Kolubara A“, na njihovim pepelištima planirana je izgradnja solarnih elektrana.

Bržoj energetskoj traziciji doprinosi i pojeftinjenje opreme i tehnologije za obnovljivu energiju. Za dve decenije, proizvodnja iz solarnih panela pojeftinila je čak 12 puta, a iz vetroelektrana tri puta.

Izvor: RTS

EU odobrila nemačke subvencije proizvođačima OIE

09.01.2023

vetroelektrane-vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Evropska unija je odobrila nemačku šemu obnovljive energije u iznosu od 28 milijardi evra, dizajnirane da ispuni cilj Nemačke da proizvodi 80 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, prenosi “Bilten”, Agencije za energetiku Srbije.

Zamenjujući postojeću šemu podrške obnovljivim izvorima energije, ona traje do 2026. Evropska komisija ističe da će pozitivan uticaj ove državne subvencije u sektoru privrede na životnu sredinu nadmašiti moguće narušavanje konkurencije.

Nemački program funkcioniše naime tako što šema omogućava plaćanje premije proizvođačima obnovljive energije, povrh tržišne cene koju dobiju za prodaju svoje energije.

Pročitajte još:

Mali proizvođači mogu dobiti podsticajnu, fid-in-tarifu dajući zagarantovanu cenu za svoju električnu energiju. Proširenje proizvodnje čiste energije biće ključno za postizanje nemačkog cilja da eliminiše svoje neto emisije stakleničkih gasova do 2045. godine. Takođe će, navode u Komisiji, delimično popuniti jaz u snabdevanju energijom izazvan smanjenjem isporuka ruskog gasa Evropi, prenosi portal eunews.green. Kako bi izbegla dvostruku kompenzaciju kompanijama, Nemačka će takođe postepeno ukinuti postojeću podršku proizvođačima iz obnovljivih izvora u vremenima negativnih cena električne energije do 2027. godine.

Izvor: Danas

1...210211212...1.529 Page 211 of 1.529

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM