Aleksinčani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku jer ne postoji automatska merna stanica kao u drugim gradovima na jugu, a ona koja postoji do sada je merila samo PM 10 čestice osam nedelja godišnje i pokazala je da vazduh jeste zagađen u zimskim mesecima. Od ove godine planirano je da se mere i sitnije i opasnije PM 2.5 čestice u vazduhu, ali takođe ne svakodnevno. Nadležni procenjuju da u Aleksincu dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.
U Aleksincu postoji jedno merno mesto, koje se nalazi u dvorištu Opštine Aleksinac, u Knjaza Miloša, a nadležni kažu da su tokom 2022. godine, 365 dana godišnje, 24 sata dnevno, merili samo nivo zagađenja sumpor-dioskida i azot-dioksida, dok su suspendovane PM 10 čestice merili 56 dana godišnje, odnosno osam nedelja ravnomerno tokom godine.
Zagađenja je merio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji je dobio taj posao na javnoj nabavci.
Pročitajte još:
- U 2022. VAZDUH U SRBIJI BIO JE VEOMA ZAGAĐEN, U UŽICU ČAK 160 DANA
- KVALITET VAZDUHA U BEČU
- ISTRAŽIVANJE: KAKO AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE U OCENAMA KVALITETA VAZDUHA DEZINFORMIŠE DOMAĆU JAVNOST
Aleksinčani ipak ne znaju kakav vazduh dišu u realnom vremenu, a to neće znati ni ove godine, jer automatska merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha zasada nije planirana.
Ono što mogu da vide jesu mesečni izveštaji koje nadležni objavljuju na zvaničnom sajtu i dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine, a ovog meseca građanima će biti dostupan i godišnji izveštaj.
Novina za 2023. godinu je, kažu, merenje i PM 2.5 čestica, koje su sitnije i opasnije.
Merno mesto koje je Opština izabrala za merenje kvaliteta vazduha u Aleksincu se nalazi u urbanoj sredini, jer su osim njihove zgrade u blizini i Opštinski sud, Policijska stanica, objekti osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanove kulture, crkva i drugo. Takođe su tu i objekti kolektivnog stanovanja do pet spratova i objekti individualnog stanovanja, kao i glavne saobraćajnice koje prolaze kroz Aleksinac, a koje su osim lokalnog opterećene i tranzitnim saobraćajem.
Pojašnjavaju i da su radne zone koje u Aleksincu postoje na provetrenom delu aleksinačke kotline i u dolini Južne Morave, da nema proizvodnih procesa koje karakteriše značajan uticaj na kvalitet vazduha, kao i da je u prethodnoj deceniji izvršena konverzija najvećeg broja aktivnih kotlarnica sa čvrstih i tečnih goriva na prirodni gas. Takođe Aleksinac nema toplanu i sistema centralnog grejenja, pa očekuju da dominantno zagađenje potiče od individualnih ložišta i saobraćaja.
Izvor: Južne vesti
