Obaveštenje – Kako podneti zahteve za dodelu podsticajnih sredstava

07.06.2023

default — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine je objavilo detaljno uputstvo kako podneti zahteve za dodelu podsticajnih sredstava za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2023. godini.

Zahtev za dodelu podsticajnih sredstava podnosi se na posebnom obrascu koji se dostavlja direktno, bez propratnog akta/dopisa, na adresu: Ministarstvo zaštite životne sredine, Odsek za zaštićena područja, Komisija za podsticaje, 11070 Beograd, Omladinskih brigada 1, kancelarija broj 668 i na imejl adresu: aleksandra.doslic@eko.gov.rs i lidija.stevanovic@eko.gov.rs. Na naslovnoj strani popunjenog obrasca, osim drugih traženih podataka, stavlja se pečat lokalne samouprave i potpis odgovornog lica. Pečat i paraf odgovornog lica stavlja se i pri dnu svake stranice popunjenog obrasca.

Rok za podnošenje zahteva za dodelu podsticajnih sredstava je 20.6.2023. godine.

Podsticajna sredstva mogu se tražiti za poslove, odnosno radove i aktivnosti definisane članom 2. Uredbe o merilima i kriterijumima za dodelu podsticajnih sredstava za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2023. godini („Službeni glasnik RS”, broj 34/23).
Poslovi, odnosno radovi i aktivnosti definisani članom 2. Uredbe o merilima i kriterijumima za dodelu podsticajnih sredstava za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2023. godini, moraju biti predviđeni Programom upravljanja zaštićenog područja za 2023. godinu, kao i Planom upravljanja tog područja.
Lokalna samouprava, koja na svojoj teritoriji ima više zaštićenih područja, u okviru jednog zahteva popunjava pojedinačne tabele za svako zaštićeno područje za koje očekuje podsticajna sredstva.
Minimalno učešće sopstvenih sredstava, odnosno sredstava iz drugih izvora, je 20 odsto u odnosu na predračunsku vrednost radova i aktivnosti i taj se odnos mora zadovoljiti, odnosno uslov ispuniti na nivou kategorija namena iz tačke 2. ovog obaveštenja. Međutim, ukupna vrednost i tražena podsticajna sredstva prikazuju se za svaku grupu/vrstu radova i aktivnosti iz obrasca.
Ako su u pitanju radovi odnosno projektne aktivnosti koje se ne završavaju u ovoj godini, to treba istaći, pri čemu se u zahtevu navode samo oni parametri radova (vrsta i vrednost radova) koji se realizuju u tekućoj godini.
U prilogu popunjenog obrasca zahteva za dodelu sredstava, pored dokumentacije iz člana 7. Uredbe o merilima i kriterijumima za dodelu podsticajnih sredstava za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2023. godini, obavezno se dostavljaju:
a) svi podaci koji su bitni za razumevanje vrste i vrednosti nameravanih radova i troškova, odnosno detaljnije obrazloženje tih radova, što se posebno odnosi na one stavke za koje se traže podsticajna sredstva, a koje u programu upravljanja nacionalnog parka i zaštićenog područja nisu detaljnije obrazložene;
b) predlozi projekata ili tehnička dokumentacija, sa građevinskom dozvolom ukoliko je potrebna za planirane radove, dokazi o rešenim imovinsko-pravnim pitanjima ili izjave o načinu rešavanja tih pitanja;
v) pribavljeni predračuni u slučaju nabavke sredstava i opreme i drugi dokazi (ugovori i dr.) o vrednosti poslova koji se finansiraju;
g) saglasnost upravljača nacionalnih parkova ili zaštićenih područja proglašenih aktom Vlade.
Naglašavamo potrebu što realnijeg planiranja poslova i sredstava potrebnih za njihovo izvršenje, obavezu poštovanja propisa o javnim nabavkama i drugih propisa koji se odnose na finanijsko poslovanje i raspolaganje sredstvima, kao i stavke iz ugovora koja se odnosi na odgovarajuće prikazivanje učešća sredstava budžeta, odnosno Ministarstva u finansiranju radova.

Pri popunjavanju obrasca koristiti iste fontove kojima je obrazac ispisan.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Kako stambena zajednica može da postane prozjumer električne energije?

07.06.2023

solar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

Proces dostizanja statusa kupac-proizvođač (prozjumer) električne energije dobijene iz solarnih panela specifičan je za svaku stambenu zajednicu i može se razlikovati od slučaja do slučaja. Zajednice bi još uvek trebalo da konsultuju stručnjake u ovoj oblasti, kako bi dobile tačne informacije i podršku, međutim ovo bi uskoro moglo da se promeni.

„Taj sistem još nije u potpunosti zaživeo i u samim regulatornim telima postoje određene nedoumice, tako da je vrlo bitno da u prvim fazama procesa, koji će se odvijati tokom narednih godina, ljudi imaju stručnu podršku i pomoć. Kada bude odobreno desetak stambenih zajednica mislim da će stanari i upravnici zgrada moći kroz 60 do 70 odsto procesa da prođu samostalno“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs direktor Centra za održivi razvoj energetike (CORE) Boban Starinac.

On dodaje da je svakako neophodno da kroz tehničke delove projekata prolaze ljudi sa licencama, kao i kada je reč o izvođenju radova, ali će delu koji se tiče pripreme dokumentacije stanari moći samostalno da pristupe. Prema njegovim rečima, prilikom pisanja projekta važno je uzeti u obzir da mora da se poklopi vreme proizvodnje i vreme potrošnje, kao i da iz fotonaponske elektrane energija najviše može da se koristi u višoj (skupljoj) tarifi.

Pročitajte još:

Ovakav princip CORE je primenio na tri zgrade u Nišu koje čine jednu stambenu zajednicu i koje su instalirale solarne panele na svojim krovovima. Oni će im omogućiti da proizvode dovoljno električne energije da pokriju zajedničku potrošnju struje.

„Kod fotonaponskih elektrana u sistemu prozjumera vrlo je bitno dimenzioniranje. Mnogi imaju predimenzioniran sistem, a mi smo sistem dimenzionirali tako da pokrije potpunu potrošnju u višoj tarifi, što je iznosilo oko 71.500 kWh na godišnjem nivou. Proizvodnja elektrane je projektovana tako da bude oko 73.000 kWh godišnje što će možda varirati, ali je kod prozjumera važno da sve viškove koje stvorite ne možete da iskoristite nego poklanjate sistemu, odnosno državi, svom snabdevaču“, naglasio je Starinac.

On je podsetio da je sam sistem kupac-proizvođač podsticajna mera i da nije ideja da se zarađuje na tome, jer snabdevač mora da balansira sistem i da uloži dodatna sredstva kako bi korisnicima omogućio da budu prozjumeri.

„Ako nam već taj model daje da povlačimo energiju kada nam je potrebna i da je skladištimo kad je imamo u višku, to je već na neki način podsticaj. Stoga moramo da se tu ograničimo, da proizvedemo tačno onoliko koliko trošimo, jer bi nam u svakom drugom slučaju bilo omogućeno da pravimo ekstreman profit na račun nekih drugih potrušača, a to je sistem koji mora da bude održiv“, smatra Starinac.

Primer stambene zajednice iz Niša

Centar za održivi razvoj energetike (CORE) nastao je kako bi se stanovnicima u Nišu i okruženju omogućilo da dobiju potrebne informacije o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (OIE).

Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

„Prvo je neophodno podići svest ljudi, kako bi razumeli šta donosi energetska efikasnost. Čak ni proces proizvodnje solarnih panela, koji predstavljaju čistu energiju, nije zelen, zato je ključno prvo smanjiti potrošnju“, istakao je Boban Starinac.

Stambena zajednica iz Niša je posle zgrade iz Pančeva dobila status prozjumera, što je bila inicijativa stanara koji su želeli da ostvare to svoje pravo. Međutim, ovde je reč o specifičnom slučaju gde tri zgrade čine jednu stambenu zajednicu, tako da je proces bio komplikovaniji.

„Bila je potrebna dvotrećinska većina stanara za donošenje odluke, pa je samo odlučivanje trajalo od septembra do decembra. Uradili smo više prezentacija, ukazali na prednosti i nedostatke, ali je projekat na kraju prihvaćen. Tu nam je bila značajna podrška UNDP-a ne samo u finansijskom, nego i u mentorskom smislu. Pored instalacije fotonaponskih panela i solarne elektrane instalirali smo i tri punjača sa četiri mesta za punjenje električnih vozila u garaži kod stambenog kompleksa. Takođe smo obučili i dva radnika za monitoring i održavanje elektrane“, objašnjava Starinac.

Projekat je finansiran od strane Vlade Japana pod nazivom „Zelena energetska tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“.

„Mi smo napisali projekat, uradili projektovanje, obezbedili finansiranje, ne samo od strane UNDP-a nego i od dobavljača, jer smo shvatili da ljudi nisu spremni da investiraju unapred. Vek sistema je 25 godina, a uloženo se otplati, u zavisnosti od potrošnje, za četiri do osam godina. Istovremeno čuvate životnu sredinu“, ukazao je Starinac.

Sekundarni efekat ovakvog projekta je, kako kaže, povećavanje vrednosti nekretnine, jer vredi više nego stan koji nema solarnu elektranu na svom krovu.

„Sada smo u fazi priključenja fotonaponske elektrane, pošto postoji određena procedura koja je malo složenija jer je reč o tri zgrade. Gradi se potpuno novo merno mesto, ali bi tokom ovog meseca trebalo sve da bude realizovano do kraja, a da početkom leta poteku i prvi kilovati“, očekuje Starinac.

Izvor: Biznis.rs

Razvijene zemlje daju zajmove, ne pakete pomoći

06.06.2023

klimatske_promene_suva_zemlja — Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Hendry)

Na 15. Konferenciji UN-a o klimatskim promenama (COP15) u Kopenhagenu 2009. godine, razvijene zemlje su se obavezale na zajednički cilj od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. za klimatske akcije u zemljama u razvoju, radi ublažavanje uticaja klimatskih promena. Cilj je formalizovan na COP16 u Kankunu, a na COP21 u Parizu je ponovljen i produžen do 2025.

Bogatije zemlje nisu uspele da ispune svoje obećanje da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje za pomoć zemljama sa nižim prihodima u borbi protiv klimatskih promena. Uprkos tvrdnjama da je 2020. godine mobilisano 83,3 milijarde dolara, stvarna cifra iznosi oko 24,5 milijardi dolara, prvenstveno isporučenih kao zajmovi, a ne kao grantovi.

Pročitajte još:

Strategija finansiranja klimatskih akcija putem zajmova naišla je na kritiku zbog potencijalnog pogoršanja finansijske situacije već ekonomski opterećenih zemalja. Značajan deo finansiranja klimatskih promena obezbeđen je u vidu zajma. U ovim pozajmicama prednjači Francuska, ali odmah iza nje velike zajmove, a ne paket pomoći, daju i Austrija, Japan i Španija. Multilateralne razvojne banke, poput Svetske banke, takođe prate ovaj obrazac, a 90 odsto njihovih finansiranja u oblasti klimatskih promena dolazile su vidu kredita, prema Oxfamovom izveštaju.

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Takođe, postoji velika zabrinutost što se u sklopu ove javne strategije ne govori o finansiranju pomoći zemljama koje su pogođene sušama, rekordnim temperaturama, samim tim i talasom najveće gladi u poslednjih nekoliko godina pa i decenija, naročito na prostorima Afrike.

Globalni izveštaj o krizama һrane iz 2023. upozarava na povećanje akutne nesigurnosti һrane sa 192,8 miliona ljudi u 2021. na 257,8 miliona u 2022. Ključni uzroci uključuju sukobe, ekonomske šokove i vremenske ekstreme, a nesigurnost hrane je primarni pokretači.

Energetski portal

OTVOREN KONKURS MENJAJ NA ZELENO!

06.06.2023

landscape-klimatske promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Callum Shaw)

Beogradska otvorena škola objavljuje poziv za program podrške Menjaj na zeleno! namenjen organizacijama civilnog društva i medijima da kandiduju projektne ideje koje će doprineti kvalitetnijem učešću javnosti u procesima donošenja odluka i praćenju primene javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Deset najboljih projekata biće izabrano kroz tri faze selekcije i biće im dodeljena finansijska podrška u iznosu od pet do 15 hiljada američkih dolara.

Odabrani projekti biće realizovani u periodu od 1. septembra 2023. godine do 30. aprila 2024. godine. Osim finansijke podrške, uspešnim organizacijama i medijima biće na raspolaganju mentorska i ekspertska podrška uz koju će moći da razvijaju svoja znanja i kapacitete.

Program Menjaj na zeleno! realizuje se u okviru petogodišnjeg projekta “Zajedno za životnu sredinu” koji sprovode Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Američka agencija za međunarodnu saradnju (USAID) sa ciljem unapređenja zaštite životne sredine i biodiverziteta u Srbiji. Program će trajati do 2027. godine i namenjen je civilnom, građanskom društvu koje je pokretač promena i ključni akter demokratskog razvoja. Ovaj poziv se odnosi na prvi godišnji ciklus podrške za 2023. godinu.

Zaštita životne sredine, prirode i klimatske promene čine četiri od šest prioriteta građana i građanki Srbije, pokazalo je istraživanje IPSOS-a iz 2021. godine. Sve više su zabrinuti za klimatske promene i kvalitet životne sredine i spremni su da se direktno uključe u rešavanje ovih pitanja. Međutim, istraživanja pokazuju da građani ali i organizacije civilnog
društva retko učestvuju u formalnim procesima donošenja odluka, jer su najčešće procesi kako kažu suviše birokratizovani i komplikovani ili nemaju poverenje da svojim angažovanjem mogu nešto da promene.

“Pozivamo organizace civilnog društva i medije da nam se priključe u praćenju javnih politika i aktivno i informisano učestvuju u procesima donošenja odluka o životno važnim izazovima kao što su zaštita kvaliteta vazduha, prirode, upravljanje vodama, klimatske promene, upravljanje otpadom i vladavina prava u oblasti zaštite životne sredine”, istakla je Mirjana Jovanović programska menadžerka Beogradske otvorene škole u programskoj oblasti energija, klima i životna sredina.

Rok za podnošenje projektnih ideja je 5. jul 2023. godine, do 15 časova, a više informacija o smernicama podnošenja projekata nalazi se na sajtu: zazivotnusredinu.bos.rs

Za zainteresovane organizacije civilnog društva i medije Beogradska otvorena škola će u sredu, 14. juna sa početkom u 11 časova, održati info sesiju radi bližeg predstavljanja uslova iz javnog poziva za podnošenje predloga projektnih ideja.

Prijava za učešće na informativnoj radionici je moguća preko ovog linka.

Izvor: BOŠ

VLADA DONELA NOVU UREDBU ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE

06.06.2023

co2-zagadjenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije je nedavno predstavila novu uredbu koja ima za cilj da podstakne investicije u zemlji, i naglasi značaj zelenih inicijativa. Uredba, koja stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, daje sveobuhvatne smernice za strukturnu i individualnu državnu pomoć, sa eksplicitnim fokusom na projekte koji doprinose održivosti životne sredine.

Od podnosilaca zahteva za državnu pomoć se traži da detaljno predstave svoje investicione projekte, uključujući opis projekta, potencijalne pozitivne uticaje, troškove, kao i neophodnost pomoći. Takođe, uredba naglašava da ovi predlozi treba detaljno da navedu njihov doprinos smanjenju emisije gasova staklene bašte, time naglašavajući posvećenost Srbije globalnoj klimatskoj agendi.

PROČITAJTE JOŠ:

Ovom uredbom, dobijanje državne pomoći proširuje se i na ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu, što ima ekološke implikacije. Materijalna imovina uključuje nekretnine i mašine, dok nematerijalna imovina obuhvata patente, licence i druga prava intelektualne svojine koja se odnose na ekološke tehnologije i prakse.

Štaviše, uredba propisuje da investicije koje koriste subvencije moraju ostati operativne u istoj oblasti najmanje pet godina, odnosno tri godine za mala i srednja preduzeća. Međutim, državna pomoć se neće dodeljivati za zamenu zastarele ili pokvarene opreme, time indirektno podstičući održivosti resursa i promovisanje dugoročnih, ekološki prihvatljivih investicija.

Dodatni uslov je da primaoci pomoći moraju da se obavežu da neće prekinuti takve aktivnosti u roku od dve godine nakon završetka investicije.

Uredbom je predviđen intenzitet pomoći do 35 odsto opravdanih troškova, uz mogućnost određenih povećanja. Propisi takođe dozvoljavaju akumulaciju državne pomoći do određene granice.

Naime, pojedinačna državna pomoć se može dodeliti kao izuzetak, posebno ako bi korisnik mogao da dobije sličnu investiciju van Srbije. Takva pomoć takođe zavisi od ulaganja u korišćenje najnaprednije, ekološki prihvatljive proizvodne tehnologije.

Ova ekološki svesna uredba služi za jačanje posvećenosti Srbije njenoj zelenoj tranziciji. Usklađivanjem podsticanja investicija sa ekološkim ciljevima, Srbija ima za cilj da podstakne održivi ekonomski razvoj, privuče ekološke investicije i pozicionira se kao lider u borbi protiv klimatskih promena. Očekuje se da će ova dešavanja privući pažnju ekološki svesnih investitora širom sveta, što će se pozitivno odraziti na investicioni pejzaž Srbije.

Ceo tekst Uredbe pročitajte ovde.

Energetski portal

Stari način odlaganja otpada u deponiji „Vinča” odlazi u zaborav

06.06.2023

U okviru kompleksa deponije „Vinča” u toku je završetak druge faze kompletnog projekta deponije, kao i pokretanja sistema toplane i energane. U ovim postrojenjima dobija se toplotna i električna energija iz komunalnog otpada, postrojenje za dobijanje električne energije iz deponijskog gasa, postrojenje za tretman građevinskog otpada i postrojenje za tretman procednih voda, kao i novu sanitarnu deponiju komunalnog otpada i inertnog otpada.

Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine, istakla je da je nekadašnja „crna tačka” u Evropi, koja je tu postojala više od 40 godina, a sada je siva i sve više se približava zelenoj.

“Očekuje se da će u oktobru započeti proizvodnja toplotne i električne energije iz našeg komunalnog otpada. Kompletno je urađen toplo-dalekovod Konjarnik–Vinča i tih devet kilometara su već u svojoj funkciji”, rekla je Vilotijevićeva.

Ona je naglasila da je ovaj projekat 2019. godine proglašen najboljim ekološkim projektom u Evropi.

Pročitajte još:

“Sertifikat koji smo za taj projekat dobili od Evropske unije (Gold standard sertifikat) omogućiće da Grad Beograd dobija 500.000 evra godišnje za njegovu realizaciju. Beograđani na današnji dan treba da budu svesni da je stara deponija „Vinča”, odnosno stari način odlaganja otpada otišao u zaborav”, istakla je gradska sekretarka za zaštitu životne sredine, navodi se na sajtu grada.

Ona je navela da se danas može videti šta je sve urađeno u prve dve faze projekta na kompleksu deponije „Vinča”, a posebno kako funkcioniše reciklažni centar, gde stiže sav građevinski otpad čijom preradom se dobija agregat koji je dobio sertifikat i može da se koristiti za nekategorisane puteve.

Energetski portal

Vlada planira da u sistem uključi još 1.300 „zelenih“ MW

06.06.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Vlada Srbije usvojila je Plan sistema podsticaja korišćenja obnovljivih izvora energije za period 2023-2025. Plan je fokusiran na tehnologije proizvodnje električne energije iz vetroelektrana i proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana.

U planu nema podsticanja izgradnje malih hidroelektrana u trogodišnjem periodu, zbog, kako se navodi u obrazloženju, izazova u vezi sa pitanjem njihove ekološke prihvatljivosti.

Ukupan kapacitet za koji se može steći pravo na podsticaje u sistemu tržišne premije u periodu od naredne tri godine iznosi 1.000 MW za tehnologiju vetroelektrana i 300 MW za tehnologiju solarnih elektrana.

Prve aukcije u drugom kvartalu 2023.

Predviđeno je da se prve aukcije za dodelu tržišne premije održe u drugom kvartalu 2023. godine za 400 MW kapaciteta vetroelektrana i 50 MW kapaciteta solarnih elektrana.

Naredne aukcije za dodelu tržišne premije će se održati u prvom kvartalu 2024. godine, gde će kvota aukcije iznositi 300 MW za vetroelektrane i 100 MW za solarne elektrane, i u prvom kvartalu 2025. godine, gde će kvota aukcije iznositi 300 MW za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane.

Prve aukcije u ovoj godini biće sprovedene u klasičnoj i jednostavnijoj formi, gde se podsticaji dodeljuju na osnovu finansijske ponude.

Pročitajte još:

Plan je, kako se navodi da buduće aukcije uključe i druge kriterijume, poput spremnosti proizvođača da električnu energiju ponude garantovanom snabdevaču za potrebe garantovanog snabdevanja domaćinstava i malih kupaca ili drugom krajnjem kupcu kroz direktan ugovor o otkupu obnovljivih izvora energije, čime će se obezbediti da korisnici podsticaja prodaju električnu energiju u Srbiji za potrebe građana i privrede.

“Uzimajući u obzir vremenski rok između sprovođenja aukcije i puštanja u rad proizvodnog kapaciteta za koji se na aukciji stekne pravo na podsticaje, a koji je specifičan za svaku vrstu tehnologije, u narednom periodu od tri godine, očekuje se da će u prvom kvartalu 2025. godine biti pušten u rad kapacitet solarnih elektrana koji stekne pravo na podsticaje na prvoj aukciji (50 MW), dok se u četvrtom kvartalu 2025. godine očekuje da će u rad biti puštena većina kapaciteta vetroelektrana koje steknu pravo na podsticaje na prvoj aukciji (300 MW), kao i većina kapaciteta solarnih elektrana koji steknu pravo na podsticaje na drugoj aukciji (50 MW)” navodi se u saopštenju.

Elektrane na biogas nisu obuhvaćene Planom jer su trenutno za 68,26 MW rezervisane fid-in tarife čija se realizacija očekuje do kraja 2025. godine, što će u slučaju realizacije sa postojećim kapacitetom od 28,48 MW obezbediti skoro 100 MW kapaciteta iz ove tehnologije.

Ovo je, kako se navodi, više nego dovoljno imajući u vidu da je trenutno fid-in tarifa za električnu energiju proizvedenu u biogasnim elektranama veoma visoka i iznosi 200 EUR/MWh, pa bi dodatno podsticanje biogasnih elektrana moglo da dovede do prekomernog opterećenja sistema podsticaja.

Planom nisu predviđene aukcije ni za ostale tehnologije poput elektrana na biomasu, geotermalne i druge elektrane, imajući u vidu da nema projekata koje bi postupak učinile konkurentnim.

Izvor: eKapija

Predstavljanjem zelenih ideja, projekata i inovacija obeležen Međunarodni dan zaštite životne sredine

06.06.2023

otvaranje sajma zelenih ideja, projekata i inovacija — Foto: UNDP

U okviru Evropske zelene nedelje 2023, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i partneri, obeležili su danas Međunarodni dan zaštite životne sredine. Tim povodom je u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu održan „Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija“. Na njemu su predstavljeni najbolji, do sada podržani i realizovani projekti i investicije za zelenu transformaciju srpske privrede i društva. Događaj je okupio predstavnike i predstavnice poslovnog i bankarskog sektora, relevantnih nacionalnih institucija, civilnog i akademskog sektora, ambasada i međunarodnih institucija.

„Cilj inicijative Zelena agenda za Zapadni Balkan Evropske unije je da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva, i prebacimo se na obnovljive izvore energije, sačuvamo i bolje koristimo prirodne resurse, smanjimo zagađivanje sredine, očuvamo prirodu i biodiverzitet, i razvijemo sisteme ruralnog i održivog snabdevanja hranom. Cenim da zajedničkim radom možemo da donesemo dobro društvu. Ne postoji planeta B i svakako nema vremena za opuštanje, posebno ne u ova nemirna vremena. Pred nama je još napornog rada: propisi, njihovo sprovođenje, ulaganja i dijalog predstavljaju glavne akcije sutrašnjice. Ozelenjavanje privrede takođe znači ozelenjavanje mentaliteta, te pozivam građane da se uključe i informišu o raznim događajima tokom Evropske zelene nedelje, ali i posle, jer svet traži da se svi aktivno uključimo“, istakao je ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, NJ.E. Emanuele Žiofre.

Pročitajte još:

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je iskoristila priliku da pozove jedinice lokalne samouprave koje su izradile planove kvaliteta vazduha ili su ostvarile značajan napredak u planiranju kvaliteta vazduha, da se jave na javni poziv kojim će se sufinansirati mere zaštite vazduha do 50 odsto od ukupne vrednosti projekta, kako bi unapredili kvalitet vazduha u svojim lokalnim samoupravama.

„Organizovanjem ovog Sajma želeli smo da na jednom mestu okupimo sve inovatore koji uz podršku donatora, UNDP-a i naših partnera aktivno doprinose zelenoj transformaciji Srbije, kako bismo inspirisali druge da krenu istim putem. Pošto su zaživela u praksi, ova zelena rešenja već pozitivno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, ove kompanije i njihovi proizvodi postaju konkurentniji na izvoznim tržištima, čime doprinose održivom privrednom rastu i otvaranju novih, zelenih radnih mesta“, istakao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Na Sajmu je učestvovalo više od 40 autora i autorki zelenih rešenja iz privatnog i javnog sektora, organizacija civilnog društva, istraživačkih institucija i lokalnih samouprava. Oni su odgovarali na pitanja posetilaca o razvoju svojih inovacija, od ideja do uspešnih projekata koji doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), prelasku na obnovljive izvore energije, ponovnoj upotrebi otpada za dobijanje novih proizvoda, poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta.

U okviru Sajma su održane i tri panel diskusije, na teme od ključnog značaja za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan u Srbiji.

Na prvom panelu, koji je otvorila NJ.E. Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji, naglašena je važnost usklađivanja zakonodavnog okvira i javnih politika u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine sa pravnim tekovinama Evropske unije, posebno u kontekstu puta Srbije ka članstvu u EU.

Drugi panel, koji je otvorio ambasador Švajcarske u Srbiji, Nj.E. Urs Šmid, istakao je značaj negovanja kulture inovacija i primene savremenih tehnologija i održivih praksi za ubrzanje zelene tranzicije.

Imajuću u vidu ulogu dostupnosti finansijskih sredstava za uspešnost zelene transformacije, treći panel, na kome je uvodnu reč dao Alesandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, predstavio je različite mogućnosti za ulaganja, kao i mehanizme i modele finansiranja koji mogu da obezbede sprovođenje zelenih rešenja u praksi.

Bragonzi je istakao da EIB Global, namenski ogranak EIB-a, pomaže Srbiji da napreduje na svom putu ka pristupanju EU, uključujući Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 27 o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama: „Mi smo jedan od glavnih svetskih finansijera klimatskih i održivih projekata. U 2022. godini udeo investicija EIB-a koje su otišle u ove sektore porastao je na 36,5 milijardi evra, ili 58 odsto našeg godišnjeg obima kreditiranja. Ovo je u skladu sa našim Akcionim klimatskih planom da mobilišemo do 1 bilion evra zelenih investicija do kraja ove decenije.“

On je dodao da je uključivanje privatnog sektora od suštinskog značaja za povećanje zelenih investicija: „Međutim, kompanije na Zapadnom Balkanu i dalje zaostaju u poređenju sa sličnim zemljama, prema istraživanju preduzeća koje su sproveli EIB, EBRD i Svetska banka. Iako 10 odsto firmi prijavljuje gubitke od ekstremnih vremenskih prilika, samo 21 odsto kompanija ulaže u energetsku efikasnost, dok 59 odsto smatra da takvo ulaganje nije prioritet. Izveštaj pokazuje da kompanije treba da unaprede svoje strateške ciljeve u vezi sa životnom sredinom, povećaju uključenost menadžmenta i pristup finansijama. Projekat ‘EU za Zelenu agendu u Srbiji’ koji podržavamo zajedno sa UNDP-om i drugim partnerima u Srbiji je svakako pravi put napred kada je u pitanju podrška zelenim inovacijama i energetskoj tranziciji privreda u regionu“, rekao je Bragonzi.

Nakon panela, komercijalne banke su predstavile svoju ponudu zelenog finansiranja, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, organizovani su poslovni (B2B) sastanci preduzeća, sa ciljem uspostavljanja novih partnerstava.

Uporedo sa zvaničnim programom, na platou ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić́“, postavljena je modna instalacija haljina od recikliranog teksasa dizajnerke Ane Trošić Trajković, koja pokazuje kako ostaci iz tekstilne industrije mogu da budu upotrebljeni za izradu nove odeće, umesto da završe na otpadu. Posetioci su mogli da vežbaju u eko-teretani, u kojoj su sprave za vežbanje napravljene od stabala drveća izvađenog iz reke Save, i da osvoje nagrade za tačne odgovore na pitanja o zaštiti životne sredine. Osim toga, ulaskom u klimatsku kapsulu Centra za promociju nauke, imali su priliku da kroz naučne činjenice, umetničke intervencije i multimedijalne sadržaje, saznaju kakva nas budućnost čeka ukoliko ne budemo adekvatno odgovorili na klimatske promene.

Takođe, u sklopu obeležavanja Međunarodnog dana zaštite životne sredine, na Savskom šetalištu na Kalemegdanu je otvorena foto izložba sa opisom zelenih ideja, projekata i inovacija, koja će trajati do 11. juna.

Ova izložba i „Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija“ organizovani su u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Takođe, događaj je deo Evropske zelene nedelje 2023, koja se održava od 3. do 11. juna, sa fokusom na razvoj veština koje su nam potrebne za stvaranje održivih, otpornih i socijalno pravednih zajednica. Tokom njenog obeležavanja biće prikazana ukupna podrška EU životnoj sredini u Srbiji, te njena saradnja sa nacionalnim i lokalnim partnerima.

Izvor: UNDP

Uređaj za merenje buke na ulicama Pariza i Berlina

05.06.2023

Berlin_Nemačka — Photo-illustration: Unsplash (Ansgar Scheffold)

Zagađenje bukom jeste širenje štetnog, prekomernog nivoa zvuka u životnoj sredini. Ovaj oblik zagađenja može poremetiti ljudske aktivnosti i prirodnu ravnotežu ekosistema.

Berlin je pokrenuo novu inicijativu za kontrolu saobraćajne buke, postavljanjem prvog merača za buku na jednoj od svojih najpoznatijih avenija – Kurfurstendamm.

U toku je osmonedeljni naučno-istraživački projekat kao probni test. Projekat ima za cilj da prouči izvodljivost automatskog identifikovanja glasnih vozila na javnim putevima, pružajući vredan doprinos za predstojeći Akcioni plan za buku u Berlinu, zakazan za jul 2024.

Nazvan ‘Hydre’, merač za buku testiran je na nekoliko lokacija u Francuskoj, od 2022. godine, naravno i u Parizu, s obzirom da je proizvod njihove firme Viginoiz.

Pročitajte još:

Uređaj isključivo detektuje izvor zvuka bez snimanja bilo kakvih podataka o vlasniku ili licu vlasnika, obezbeđujući privatnost dok nudi potencijal za poboljšanu regulaciju buke u urbanim sredinama. Štaviše, u ovoj fazi se ne preduzimaju nikakve kaznene mere na osnovu detekcije kamere.

Kamera koristi više mikrofona za merenje i laser za akustičnu i optičku detekciju. Podaci će biti analizirani kako bi se povezali tehnički podaci vozila i akustična merenja, u nadi da će se otkriti obrasci između njih. Rezultati ovog projekta biće uključeni u Akcioni plan za buku.

Javni doprinosi Akcionom planu za buku 2019-2023 ističu probleme kao što su prekomerno ubrzanje, duplo parkiranje, ilegalne trke i manipulacija vozilima.

Od 31. maja 2023. Senatsko odeljenje za mobilnost, transport, zaštitu klime i životnu sredinu sprovešće ovu naučnu studiju koristeći dakle prototip kamere za buku „Hydre“ za otkrivanje vozila koja prelaze određene pragove buke, navodi se u saopštenju za javnost pomenutog nadležnog odeljenja u Berlinu.

Energetski portal

Završetak obilaznice oko Beograda tokom juna

05.06.2023

putevi_petlja_SAD — Foto-ilustracija: Unsplash (Jared Murray)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Jerez)

Obilaznica oko Beograda privodi se kraju, i tokom ovog meseca očekuje se da bude gotova. Njen završetak značajno će uticati na rasterećenje samog grada i mosta Gazele.

Da bi obilaznica bila potpuna neophodno je uraditi još 31 kilometar od Bubanj potoka do Pančeva, čije je projektovanje počelo pre nekoliko meseci. Međutim, ta deonica je vrlo zahtevna jer ona ne čini samo 31 kilometar saobraćajne obilaznice, već i 28,8 kilometara železničke obilaznice. Ideja je da sav teretni železnički saobraćaj iz Pančeva, Vršca, Zrenjanina, Kikinde više ne prolazi kroz glavni grad, zbog čega se treba izraditi železničko drumski most kod Vinče – odnosno železnička obilaznica oko Beograda.

Pročitajte još:

Kod Bubanj potoka i Leštana biće urađeni i tuneli, navedeno je u saopštenju Vlade.

U Surčinu je sa kineskom kompanijom potpisan aneks ugovora za petlju Jakovo i to je nastavak brze saobraćajnice Surčin – Novi Beorgad, naveo je nadležni ministar. Ova petlja omogućava da Zemun i Novi Beograd budu bolje povezani, i da više od 40.000 ljudi iz Surčina i drugih opština ima direktan izlaz na auto-put, dok će, s druge strane, ukinuti sav teretni, tranzitni kamionski saobraćaj kroz Surčin.

Energetski portal

SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

05.06.2023

nature_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Harald Arlander)

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se svake godine 5. juna, što pokreće razgovore na globalnom nivou o potrebi očuvanja zdravlja naše planete Zemlje. Ujedinjene nacije su inicirale ovaj dan, a kao takav prepoznat je u preko 140 zemalja.

Prvi put ga je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1972. godine posle Štokholmske konferencije o čovekovom okruženju, a od 1974. godine počeo je da se obeležava sa ciljem podizanja svesti o pitanjima životne sredine, kao i podsticanja političkih akcija na ovu temu.

Globalno obeležavanje svake godine je usidreno oko neke jedinstvene teme, koja se fokusira na određenu brigu o životnoj sredini – primera radi, 2021. godine ta tema glasila je „Obnova ekosistema“. Određena zemlja domaćin je svake godine, stoga preuzima vodeću ulogu u organizovanju događaja. Ove godine to je Obala Slonovače, a glavna tema 5. juna 2023. godine je “Rešenja za smanjenje zagađenja plastikom”.

Pročitajte još:

U Srbiji se povodom ovog dana održava „Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija“. U Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemgdanu biće predstavljeni najbolji projekti za zelenu transformaciju srpske privrede i društva. Takođe, tri panel diskusije u vezi sa sprovođenjem Zelene agende za Zapadni Balkan u Srbiji biće održane u sklopu ovog sajma.

Životna sredina obuhvata sve – od sićušnih mikroorganizama do visokih planina, od velikih okeana do pustinjske ruže, od krošnji tropskih prašuma do polarnih ledenih kapa. Životna sredina je zbir ekosistema naše planete, koja obezbeđuje resurse za svaki oblik života, utičući na globalnu klimu i omogućavajući sveukupni opstanak Zemlje.

Međutim, suočeni sa brzim tehnološkim napretkom i sve većim ljudskim aktivnostima, životna sredina je ugrožena, i ne čudi što svake godine mora da se održi globalni razgovor na teme ekoloških izazova. Degradacija ekosistema, izumiranje vrsta, klimatske promene, zagađenje, krčenje šuma i ostali ekološki problemi, stvaraju sve ozbiljnije posledice koje sve brže ostavljaju trag. Ovo predstavlja značajan izazov za zajedničku budućnost čovečanstva, čineći zaštitu životne sredine prioritetom.

Širok spektar aktivnosti i strategija, neminovan je kako bi ovaj dan u kalenedaru imao smisla. Smanjenje emisije ugljenika, kontrola zagađenja, očuvanja biodiverziteta, promovisanje održivog korišćenja resursa, vožnja električnih automobila, bicikala, trotineta, sistem grejanja zasnovan na OIE, recikliranje, bolje upravljanje otpadom, solarna energija, hidro energija, vetro energija deo su rešenja. Zaštitom naše životne sredine ne samo da obezbeđujemo opstanak bezbrojnih vrsta, već i sopstveni opstanak kao vrste.

Milica Vučković

Usvojena Uredba o tržišnoj premiji i fid-in tarifi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici

05.06.2023

struja — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Na sednici Vlade usvojena je Uredba o tržišnoj premiji i fid-in tarifi, kojom se bliže uređuju vrsta, način i uslovi sticanja, ostvarivanja i prestanka prava na tržišnu premiju i fid-in tarifu, kao i uslovi, prava i obaveze kada je reč o statusu privremenog povlaćšenog proizvođača.

Uredbom je bliže određeno koje elektrane mogu da steknu pravo na tržišne premije i fid-in tarife i to su hidroelektrana odobrene snage do 30 MW, elektrana na biomasu, elektrana na biogas, vetroelektrana, solarna elektrana, zatim geotermalna elektrana, elektrana na biorazgradivi otpad, elektrana na deponijski gas i elektrana na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda.

Pored navedenog, Uredbom su obuhvaćeni i način određivanja referentne tržišne cene, pokretanje postupka aukcije, visina novčanog depozita na ime troškova uklanjanja elektrane nakon isteka životnog veka elektrane i sanacije zemljišta na kojoj se nalazila elektrana i drugo.

Šta je sve određeno Uredbom, možete da pročitate ovde.

Pročitajte još:

VLADA USVOJILA UREDBE O PREUZIMANJU BALANSNE ODGOVORNOSTI I KVOTI TRŽIŠNE PREMIJE ZA SOLARNE ELEKTRANE

Vlada je usvojila na sednici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, radi usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti energetike sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Kako se navodi u obrazloženju donošenja Zakona, u skladu sa gore navedenim propisima Evropske unije, Zakonom je propisano da pre nego što neko pravno lice dobije licencu i time bude određeno za operatora prenosnog sistema električne energije, odnosno operatora transportnog sistema prirodnog gasa mora biti sertifikovano u skladu sa ovim zakonom. U postupku sertifikacije utvrđuje se nezavisnost operatora prenosnog sistema električne energije, odnosno operatora transportnog sistema prirodnog gasa od proizvođača i snabdevača električnom energijom, odnosno prirodnim gasom.

U odnosu na navedeno, postupak sertifikacije prenosnog sistema „AD Elektromreža Srbije” je okončan od strane Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), koja pema Zakonu treba da sprovede to i da odluku o sertifikaciji dostavi Sekretarijatu energetske zajednice. Međutim, Sekretarijat je zahtevao da AERS preispita svoju odluku. U svom aktu, AERS je ostao pri svojoj konačnoj odluci i odlučio da zahtev Sekretarijata nije opravdan jer je AD „Elektromreža Srbije” ispunila uslove iz Zakona koji se odnose na razdvajanje, a naročito posle izmene Zakona o ministarstvima. I pored navedenog sertifikacija je i dalje ostala otvoreno pitanje, odnosno nije priznata od strane nadležnih međunarodnih organa iz razloga što, prema njihovom mišljenju, kontrolu nad operatorom prenosnog sistema električne energije i društava koje obavlja delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom i dalje obavlja isto lice.

Imajući u vidu potrebu sertifikacije operatora transportnog sistema u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama, kao i potrebu priznavanja sertifikacije operatora prenosnog sistema AD „Elektromreža Srbije” od strane nadležnih međunarodnih organa, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici preciziraju se odredbe kojima će se nesporno omogućiti dokazivanje da kontrolu nad operatorom prenosnog sistema električne energije, odnosno operatora transportnog sistema prirodnog gasa i društava koja obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom, čiji je osnivač Republika Srbija, ne vrši isto lice.

Na ovaj način omogućava se potpuna implementacija gore navedenih propisa EU, a za šta je uređen osnov u važećem zakonu o energetici.

Detalje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici pogledajte ovde.

Energetski portal

Digitalizacija preduslov uspešnog poslovanja u Srbiji

05.06.2023

Digitalizacija je zahtev savremenog tržišta, ne treba je posmatrati kao investiciju ili trošak već kao jedini način da uhvatimo korak sa tehnološkim razvojem globalne privrede i čuvanjem resursa, rečeno je na panelu u okviru konferencije „Ubrzajmo digitalnu transformaciju u industriji“ u organizaciji kompanije „Siemens Srbija“.

„Budućnost privrede je u inovacijama i zelenim tehnologijama, a digitalizacija i inovacije su odgovor na kreiranje održive budućnosti. Kompanije koje to ne budu shvatile, za deceniju ili dve nažalost više neće postojati na globalnoj poslovnoj mapi. U tom smislu, verujem da je prošlo vreme za postavljanje pitanja da li nam je digitalizacija neophodna, već treba da vidimo kako da ubrzamo digitalnu transformaciju“, istakla je Medeja Lončar, generalna direktorka kompanije Siemens za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju ovom prilikom.

Prema rečima prof. Milana Ristanovića sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, digitalizacija u industriji je važna iz tri razloga: zbog zaštite životne sredine, drastičnog pada radno sposobnog stanovništva u poslednjih 10 godina i kraja „romanse“ sa jeftinim energentima, poput prirodnog gasa i električne energije.

„Digitalizaciju ne vidim kao prepreku, već kao priliku, a ključ je u saradnji univerziteta i industrije. Uloga države je da pruži okvir u kojem će struci biti dozvoljeno da odlučuje“, istakao je prof. Ristanović.

Goran Milisavljević, direktor sektora „Digital Industries“ u kompaniji „Siemens“, kaže da je digitalizacija odgovor na tržište koje se menja, kako u svetu široke potrošnje tako i u industriji.

„Mi živimo u vremenu kada se napušta masovna proizvodnja, a prelazi na cirkularnu i tzv. personalizovanu ekonomiju. U procesu digitalne transformacije srećemo se često sa strahom od nepoznatog, pitanjem kako i odakle početi, ali rezultati ubrzo pokažu da digitalizacija donosi velike koristi za firme koja će mnogo brže i efikasnije poslovati kao i za zaposlene“, napominje Milisavljević.

Pročitajte još:

SIEMENS – STVARANJE OKRUŽENJA KOME JE STALO

Dušan Antonijević, direktor fabrike „Henkel” u Kruševcu, na primeru ove kompanije potvrđuje da je investiranje u digitalizaciju jedini pravi put. Prema njegovim rečima, ukoliko niste digitalizovali svoje poslovanje, izgubićete prednosti koje ste imali, a nećete dobiti nove.

„Henkel je u poslednjih nekoliko godina uložio više od 100 miliona evra u inovativne proizvode koji nastaju u fabrici u Kruševcu. Na taj način duplirali smo broj proizvodnih linija i značajno uvećali kapacitete. Za mnoge od tih uspeha, osim naših ljudi, zaslužna je digitalna tehnologija. Digitalnom transformacijom nismo zatvorili nijedno radno mesto, već smo oslobodili prostor ljudima da se bave nečim konkretnijim. Digitalizacija je čak pomogla da zaposlimo više ljudi, jer smo dobili nove projekte“, naveo je Antonijević.

Nada Begenišić, generalna direktorka „Igmako Smart Solutions“, istakla je da je digitalizacija jedno od najmoćnijih sredstava u borbi sa izazovima sa kojima se svet suočava, počev od prenaseljenosti, nedostatka resursa, klimatskih promena do brige o starima i zdravstvene nege. U ovom procesu veliku ulogu ima 5G, jer je to jedini standard koji je napravljen i za industriju i za sve korisnike javnih mobilnih operatera.

Vidosava Džagić, pomoćnik direktora u Privrednoj komori Beograda, prenela je rezultate domaćeg istraživanja koje je već trećeg meseca od početka pandemije COVID-19 pokazalo da je svaka peta kompanija svoj put oporavka videla u digitalnoj transformaciji, a 15 odsto u pametno i zelenoj transformaciji. Digitalizacija je, kako je istakla, sredstvo za povećanje konkurentske prednosti na tržištu.

„Firme od univerziteta očekuju obrazovanje, dobijanje kompetencija za industriju 4.0 i uključivanje u rešavanje tehnoloških problema, od države očekuju finansijsku podršku i infrastrukturu, a najviše očekuju od dobavljača i kupaca“.

Iz tog razloga, Vojin Vukadinović, izvršni direktor za razvoj, digitalne komunikacije, IT i marketing u kompaniji „Metalac“, naglasio je da digitalizacija dugoročan proces i da uspeh ne dolazi preko noći ni za jednu kompaniju.

„Digitalizacija zahteva prave ljude, prave sisteme i pravi trenutak, ali i pravilnu komunikaciju i stalno obrazovanje“, kaže Vukadinović.

Učesnici panela zaključili su da digitalizacija više nije samo budućnost privrede u Srbiji, već njena sadašnjost i imperativ uspešnog poslovanja. Digitalizacija znači brži plasman proizvoda, efikasnije prilagođavanje potrebama tržišta, povećanje produktivnosti i kvaliteta, smanjenje troškova proizvodnje i donosi brojne druge koristi. Iz tog razloga, ulaganje u digitalizaciju uvek se isplati i jedini je način da srpska industrija ostane konkurenta.

Izvor: Siemens Srbija

Saradnja Srbije sa Azijskom bankom za infrastrukturne investicije

05.06.2023

vetrogenerator_vetar_vetroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O potencijalnim modelima za saradnju u oblasti dekarbonizacije, obnovljivih izvora energije i jačanja prenosne i distributivne mreže, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa potpredsednikom Odbora direktora Azijske banke za infrastrukturne investicije (AIIB) Konstantinom Limitovskim.

Tokom sastanka, ministarka je istakla da će Srbija u narednim godinama ulagati značajna sredstva u energetsku infrastrukturu kako bi razvijala više kapaciteta iz OIE, osigurala dovoljno energije i energenata za građane i privredu i smanjila negativne uticaje na životnu sredinu, navodi se na sajtu Ministarstva.

„Intenzivno smo radili na sagledavanju situacije u energetskom sektoru, definisali gde su nam najveće potrebe da bismo mogli da budemo nezavisni i stabilni u godinama koje dolaze i utvrdili prioritetne investicije za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, nastavak gasifikacije, nove gasne interkonekcije, naftna skladišta i naftovode. U narednih 10 godina biće potrebno da uložimo oko 15 milijardi evra u razvoj energetskog sektora’’, navela je ministarka Đedović.

Pročitajte još:

Ministarka je ukazala na opredeljenost Vlade Srbije za uspostavljanje strateške saradnje sa investitorima u oblasti OIE kao i da će uskoro biti definisani prioritetni projekti koji se između ostalog mogu realizovati u saradnji sa AIIB.

Konstantin Limitovski ocenio je da postoji puno prostora za saradnju AIIB i Srbije sa posebnim akcentom na energetske projekte koji su u trenutnim međunarodnim okolnostima jedan od glavnih prioriteta banke. Imajući u vidu da se Srbija nalazi u procesu energetske tranzicije, naglasio je veliki potencijal u finansiranju solarnih i vetroelektrana, gasne infrastrukture i unapređenju prenosne i distributivne mreže.

Azijska infrastrukturna investiciona banka (AIIB) je jedna od najvećih razvojnih banaka u svetu koja je fokusirana na ekonomski razvoj i unapređenje infrastrukture u Aziji, ali i članicama banke iz celog sveta.

Energetski portal

Ubrzava se zelena tranzicija i u Srbiji, rastu ulaganja u energiju sunca i vetra

05.06.2023

solar-cell-ge28608e28_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Međunarodna agencija za energiju saopštava da će ove godine ulaganja u solarnu energiju prvi put nadmašiti investicije u proizvodnju nafte. Na svaki dolar uložen u fosilna goriva 1,7 dolara ide u čistu energiju. I Srbija je zaokružila zakonske propise za povećanje zelenih megavata.

Trogodišnja svetska ulaganja u čistu energiju povećana su za četvrtinu, dok investicije u fosilna goriva, kojih se svet još ne odriče, beleže rast od 15 posto. Energetska tranzicija ubrzava se i u Srbiji, a najveće interesovanje je za energiju sunca i vetra.

,,Interesovanje investitora je ogromno, što pokazuje čak 20 gigavata podnetih zahteva za priključenja koji su podneti Elektromreži Srbije. To je dva puta više nego što Srbija sada ima u svom energetskom bilansu“, navodi direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije Srbije Danijela Isailović.

Pročitajte još:

Potrebna skladišta električne energije

Zbog prihvata veće količine zelenih megavata evropske države intenzivno rade na jačanju prenosne mreže i međusobnom povezivanju. Proizvodnju struje iz vetra i sunca diktiraju vremenske prilike, pa se uporedo radi na razvoju neophodnih skladišta električne energije.

,,Skladišta su veoma važna zbog ove varijabilnosti klimatskih promena i stabilnosti ugovora o isporuci električne energije koja bi omogućila da se sa prihvatljivim cenama, sa dostupnim cenama električne energije za stanovništvo i privredu obezbedi proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora„, objašnjava Nebojša Petrović, predsednik Crpskog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže.

Maksimalno iskoristiti resurse

Povećanje udela čiste energije zahteva i nova tehnološka rešenja – od proizvodnje do upravljanja elektroenergetskim sistemima. Sve zahtevnijem tržištu obnovljive energije poslovanje prilagođava i elektroindustrija.

,,Očekuje se da se energetske potrebe sveta utrostruče do 2050, ali isto tako treba maksimalno iskoristiti resurse koje trenutno posedujemo. To je kompletna jedna digitalizacija koja će to sve da isprati, da bi se ta energija maksimalno iskoristila i prenela građanstvu i industriji“, navodi direktor Pametne infrastrukture u „Simens Srbija“ Srdan Srdanović.

Izveštaj Međunarodne agencije za energetiku pokazuje – ovogodišnja globalna ulaganja u energetski sektor biće 2.800 milijardi dolara, od čega će više od 60 odsto novca biti utrošeno u tehnologije čiste energije, a ostatak su investicije u ugalj, naftu i gas.

Izvor: RTS

Nemački Zakon o energiji zgrada suočava se sa poteškoćama

04.06.2023

cevi_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

U ambicioznom nastojanju ka održivosti, Savezna vlada Nemačke je predložila reviziju Zakona o energiji zgrada. Prema ovom predlogu, od 2024. godine svaki novoinstalisani sistem grejanja treba da radi na najmanje 65 odsto obnovljive energije. Iako ovaj potez stavlja Nemačku, zajedno sa Francuskom, Norveškom, Švedskom, Danskom, Austrijom, Češkom Republikom i Poljskom, na čelo klimatskih akcija, visoki početni troškovi ovih sistema izazvali su debatu.

Prelazak na sisteme grejanja na obnovljive izvore energije dolazi sa početnim troškovima, jer se procenjuje da ugradnja toplotnih pumpi košta više od 20.000 evra, skoro duplo skuplje od konvencionalnih sistema. Fokus kontroverze bio je na teretu ovih troškova na vlasnike kuća i stanare. Međutim, nemačka vlada tvrdi da će uprkos većoj početnoj ceni, dugoročni operativni troškovi ovih klimatski prihvatljivih sistema biti znatno niži zbog povećane efikasnosti i rasta cena CO2.

Pročitajte još:

Da bi zaštitila potrošače od visokih početnih troškova, vlada razmatra subvencije kako bi ublažila tranziciju. Predlozi obuhvataju pokrivanje od 25 do 40 odsto troškova u zavisnosti od prihoda, a do 80 odsto za određene demografske grupe. Pored toga, vlasnici kuća stariji od 80 godina ili oni koji primaju socijalna davanja biće izuzeti od zamene pokvarenih sistema grejanja sa obnovljivim. Detalji ovih subvencija, međutim, tek treba da budu finalizovani.

U međuvremenu, glavna tačka debate je uključivanje sistema grejanja „spremnih za vodonik“. Kritičari tvrde da su ovi sistemi veoma neefikasni u poređenju sa toplotnim pumpama, i stoga mogu dovesti do većih troškova za one koji ih instaliraju. Nekoliko studija je zaključilo da je malo verovatno da će vodonik igrati značajnu ulogu u grejanju zbog velike količine obnovljive energije potrebne za njegovu proizvodnju.

Nacrt zakona, sa kojim se složila vladina vlada, još treba da prođe u nemačkom parlamentu, a predlog je naišao na kritike nekoliko političkih partija. Uprkos kontroverzi, kancelar Olaf Šolc je nagovestio da ne očekuje nikakve suštinske promene planova. Vlada se nada da će zakon usvojiti pre letnje pauze u parlamentu u julu i avgustu, ali opozicione stranke su predložile odlaganje do jeseni.

Ambiciozni prelazak na grejanje pogodno za klimu, iako je još uvek u toku debate, naglašava posvećenost Nemačke energetskom suverenitetu i ekološkoj održivosti. Međutim, ostaje izazov u balansiranju težnje za zelenom energijom sa ekonomskim uticajem na vlasnike kuća i stanare.

Energetski portal

1...198199200...1.567 Page 199 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM