Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Razvijene zemlje daju zajmove, ne pakete pomoći
Podeli
Na 15. Konferenciji UN-a o klimatskim promenama (COP15) u Kopenhagenu 2009. godine, razvijene zemlje su se obavezale na zajednički cilj od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. za klimatske akcije u zemljama u razvoju, radi ublažavanje uticaja klimatskih promena. Cilj je formalizovan na COP16 u Kankunu, a na COP21 u Parizu je ponovljen i produžen do 2025.
Bogatije zemlje nisu uspele da ispune svoje obećanje da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje za pomoć zemljama sa nižim prihodima u borbi protiv klimatskih promena. Uprkos tvrdnjama da je 2020. godine mobilisano 83,3 milijarde dolara, stvarna cifra iznosi oko 24,5 milijardi dolara, prvenstveno isporučenih kao zajmovi, a ne kao grantovi.
Pročitajte još:
- Višak ostataka hrane u restoranima raste, dok se u domaćinstvima smanjuje
- Uplatite „uslovni obrok“ za socijalno ugrožene – od nedavno i u srpskim restoranima!
- Naš čovek u Helsinkiju otvorio revolucionarni restoran koji ne proizvodi otpad!
Strategija finansiranja klimatskih akcija putem zajmova naišla je na kritiku zbog potencijalnog pogoršanja finansijske situacije već ekonomski opterećenih zemalja. Značajan deo finansiranja klimatskih promena obezbeđen je u vidu zajma. U ovim pozajmicama prednjači Francuska, ali odmah iza nje velike zajmove, a ne paket pomoći, daju i Austrija, Japan i Španija. Multilateralne razvojne banke, poput Svetske banke, takođe prate ovaj obrazac, a 90 odsto njihovih finansiranja u oblasti klimatskih promena dolazile su vidu kredita, prema Oxfamovom izveštaju.
Takođe, postoji velika zabrinutost što se u sklopu ove javne strategije ne govori o finansiranju pomoći zemljama koje su pogođene sušama, rekordnim temperaturama, samim tim i talasom najveće gladi u poslednjih nekoliko godina pa i decenija, naročito na prostorima Afrike.
Globalni izveštaj o krizama һrane iz 2023. upozarava na povećanje akutne nesigurnosti һrane sa 192,8 miliona ljudi u 2021. na 257,8 miliona u 2022. Ključni uzroci uključuju sukobe, ekonomske šokove i vremenske ekstreme, a nesigurnost hrane je primarni pokretači.
Energetski portal
