Razvijene zemlje daju zajmove, ne pakete pomoći

Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Na 15. Konferenciji UN-a o klimatskim promenama (COP15) u Kopenhagenu 2009. godine, razvijene zemlje su se obavezale na zajednički cilj od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. za klimatske akcije u zemljama u razvoju, radi ublažavanje uticaja klimatskih promena. Cilj je formalizovan na COP16 u Kankunu, a na COP21 u Parizu je ponovljen i produžen do 2025.

Bogatije zemlje nisu uspele da ispune svoje obećanje da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje za pomoć zemljama sa nižim prihodima u borbi protiv klimatskih promena. Uprkos tvrdnjama da je 2020. godine mobilisano 83,3 milijarde dolara, stvarna cifra iznosi  oko 24,5 milijardi dolara, prvenstveno isporučenih kao zajmovi,  a ne kao grantovi.

Pročitajte još:

Strategija finansiranja klimatskih akcija putem zajmova naišla je na kritiku zbog potencijalnog pogoršanja finansijske situacije već ekonomski opterećenih zemalja. Značajan deo finansiranja klimatskih promena obezbeđen je u vidu zajma. U ovim pozajmicama prednjači Francuska, ali odmah iza nje velike zajmove, a ne paket pomoći, daju i Austrija, Japan i Španija. Multilateralne razvojne banke, poput Svetske banke, takođe prate ovaj obrazac, a 90 odsto njihovih finansiranja u oblasti klimatskih promena dolazile su vidu kredita, prema Oxfamovom izveštaju.

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Takođe, postoji velika zabrinutost što se u sklopu ove javne strategije ne govori o finansiranju pomoći zemljama koje su pogođene sušama, rekordnim temperaturama, samim tim i talasom najveće gladi u poslednjih nekoliko godina pa i decenija, naročito na prostorima Afrike.

Globalni izveštaj o krizama һrane iz 2023. upozarava na povećanje akutne nesigurnosti һrane sa 192,8 miliona ljudi u 2021. na 257,8 miliona u 2022. Ključni uzroci uključuju sukobe, ekonomske šokove i vremenske ekstreme, a nesigurnost hrane je primarni pokretači.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti