Kako stambena zajednica može da postane prozjumer električne energije?

Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Proces dostizanja statusa kupac-proizvođač (prozjumer) električne energije dobijene iz solarnih panela specifičan je za svaku stambenu zajednicu i može se razlikovati od slučaja do slučaja. Zajednice bi još uvek trebalo da konsultuju stručnjake u ovoj oblasti, kako bi dobile tačne informacije i podršku, međutim ovo bi uskoro moglo da se promeni.

„Taj sistem još nije u potpunosti zaživeo i u samim regulatornim telima postoje određene nedoumice, tako da je vrlo bitno da u prvim fazama procesa, koji će se odvijati tokom narednih godina, ljudi imaju stručnu podršku i pomoć. Kada bude odobreno desetak stambenih zajednica mislim da će stanari i upravnici zgrada moći kroz 60 do 70 odsto procesa da prođu samostalno“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs direktor Centra za održivi razvoj energetike (CORE) Boban Starinac.

On dodaje da je svakako neophodno da kroz tehničke delove projekata prolaze ljudi sa licencama, kao i kada je reč o izvođenju radova, ali će delu koji se tiče pripreme dokumentacije stanari moći samostalno da pristupe. Prema njegovim rečima, prilikom pisanja projekta važno je uzeti u obzir da mora da se poklopi vreme proizvodnje i vreme potrošnje, kao i da iz fotonaponske elektrane energija najviše može da se koristi u višoj (skupljoj) tarifi.

Pročitajte još:

Ovakav princip CORE je primenio na tri zgrade u Nišu koje čine jednu stambenu zajednicu i koje su instalirale solarne panele na svojim krovovima. Oni će im omogućiti da proizvode dovoljno električne energije da pokriju zajedničku potrošnju struje.

„Kod fotonaponskih elektrana u sistemu prozjumera vrlo je bitno dimenzioniranje. Mnogi imaju predimenzioniran sistem, a mi smo sistem dimenzionirali tako da pokrije potpunu potrošnju u višoj tarifi, što je iznosilo oko 71.500 kWh na godišnjem nivou. Proizvodnja elektrane je projektovana tako da bude oko 73.000 kWh godišnje što će možda varirati, ali je kod prozjumera važno da sve viškove koje stvorite ne možete da iskoristite nego poklanjate sistemu, odnosno državi, svom snabdevaču“, naglasio je Starinac.

On je podsetio da je sam sistem kupac-proizvođač podsticajna mera i da nije ideja da se zarađuje na tome, jer snabdevač mora da balansira sistem i da uloži dodatna sredstva kako bi korisnicima omogućio da budu prozjumeri.

„Ako nam već taj model daje da povlačimo energiju kada nam je potrebna i da je skladištimo kad je imamo u višku, to je već na neki način podsticaj. Stoga moramo da se tu ograničimo, da proizvedemo tačno onoliko koliko trošimo, jer bi nam u svakom drugom slučaju bilo omogućeno da pravimo ekstreman profit na račun nekih drugih potrušača, a to je sistem koji mora da bude održiv“, smatra Starinac.

Primer stambene zajednice iz Niša

Centar za održivi razvoj energetike (CORE) nastao je kako bi se stanovnicima u Nišu i okruženju omogućilo da dobiju potrebne informacije o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (OIE).

Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

„Prvo je neophodno podići svest ljudi, kako bi razumeli šta donosi energetska efikasnost. Čak ni proces proizvodnje solarnih panela, koji predstavljaju čistu energiju, nije zelen, zato je ključno prvo smanjiti potrošnju“, istakao je Boban Starinac.

Stambena zajednica iz Niša je posle zgrade iz Pančeva dobila status prozjumera, što je bila inicijativa stanara koji su želeli da ostvare to svoje pravo. Međutim, ovde je reč o specifičnom slučaju gde tri zgrade čine jednu stambenu zajednicu, tako da je proces bio komplikovaniji.

„Bila je potrebna dvotrećinska većina stanara za donošenje odluke, pa je samo odlučivanje trajalo od septembra do decembra. Uradili smo više prezentacija, ukazali na prednosti i nedostatke, ali je projekat na kraju prihvaćen. Tu nam je bila značajna podrška UNDP-a ne samo u finansijskom, nego i u mentorskom smislu. Pored instalacije fotonaponskih panela i solarne elektrane instalirali smo i tri punjača sa četiri mesta za punjenje električnih vozila u garaži kod stambenog kompleksa. Takođe smo obučili i dva radnika za monitoring i održavanje elektrane“, objašnjava Starinac.

Projekat je finansiran od strane Vlade Japana pod nazivom „Zelena energetska tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“.

„Mi smo napisali projekat, uradili projektovanje, obezbedili finansiranje, ne samo od strane UNDP-a nego i od dobavljača, jer smo shvatili da ljudi nisu spremni da investiraju unapred. Vek sistema je 25 godina, a uloženo se otplati, u zavisnosti od potrošnje, za četiri do osam godina. Istovremeno čuvate životnu sredinu“, ukazao je Starinac.

Sekundarni efekat ovakvog projekta je, kako kaže, povećavanje vrednosti nekretnine, jer vredi više nego stan koji nema solarnu elektranu na svom krovu.

„Sada smo u fazi priključenja fotonaponske elektrane, pošto postoji određena procedura koja je malo složenija jer je reč o tri zgrade. Gradi se potpuno novo merno mesto, ali bi tokom ovog meseca trebalo sve da bude realizovano do kraja, a da početkom leta poteku i prvi kilovati“, očekuje Starinac.

Izvor: Biznis.rs

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti