UMETNOST KROZ PRIZMU EKOLOGIJE

09.06.2023

Kad na zelenim površinama niknu deponije, a plutajući otpad istisne ribe iz reka, umesto lepote pejzaža dobijamo ruglo, koje može dugo da čeka da mu se vrati čisto, zelenoplavo ruho. Čini se da novonastala slika šalje snažnu poruku. Iako to nije uvek dovoljno za promenu, ponekad se ipak javi tračak nade kad se prepletu ekologija i umetnost, pa se u toj novoj simbiozi stvori jedinstvena energija. Takva je umetnost koju živi muralista Andrej Josifovski, docent na Departmanu za arhitektonske tehnologije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je javnosti možda poznatiji po nadimku Pijanista. S njim smo razgovarali o njegovim umetničkim stvaralaštvima posvećenim ekologiji i snazi poruke koje nose u sebi.

„Zadatak umetnosti je da svojim stvaralaštvom oplemenjuje ljude, budeći lepa i uzvišena osećanja, čime ujedno ukazuje i na sve ono što je ružno i što treba menjati da bi svet bio lepši i bolji“, kaže Andrej.

Jedan od njegovih velikih projekata je Zlatni kontejner kojim je, polazeći od sociološkog aspekta siromaštva, trebalo skrenuti pažnju na ideju da je odnos prema đubretu zapravo gledanje na svet i njegovu budućnost. Sa ovim radom učestvovao je, kao deo autorskog tima arhitekte Branka Stojanovića, na Bijenalu Arhitekture u Veneciji 2018. godine predstavljajući Republiku Srbiju.

U FOKUSU:

Iako je priroda „bogata“ otpadom koji je ovom umetniku potreban za rad, do njega nije uvek lako doći, zbog čega mu značajnu podršku pružaju njegovi pomoćnici, kao i organizacije koje se bave otpadom kao što su EkoStar PAK i KappaStar Recycling.

Rezultat zajedničkog truda je rad Save Our Home, u kom je od plastičnih flaša skupljanih po reci napravio lik Jovana Memedovića, velikog borca za očuvanje zdrave životne sredine. Jovan je u javnom nastupu prvi skrenuo pažnju na zagađenost naših reka, navodi Andrej.

Projekat Eko čikice privukao je posebnu pažnju građana. Inspiracija za projekat potekla je od Andrejeve omiljene dečje zabave – slaganja lego kockica napravljenih od plastike.

,,Plastičnog otpada je najviše, i to je najveća pretnja planetarnom ekosistemu, a time i opstanku živog sveta na Zemlji. Igra je tako dizajnirana da razvija kreativnost i maštu, budući da slaganjem jednoličnih kockica oživljava jedan nov, lep dečji svet budućnosti. Početak igre uvek je nov izazov, a da bi igra mogla da se ponavlja i traje, na kraju se sve razgrađuje i kockice se pakuju u svoje kartonske kutije“, kaže Andrej.

Reč „lego“ je složenica dveju reči danskog jezika „leg“ i „godt“ i znači „lepo se igraj“. ,,Tako sam i vaspitavan, da se lepo igram i u tom duhu bi trebalo da se deca vaspitavaju, jer budućnost sveta pripada njima“, kaže Andrej.

Nakon višednevne izrade Eko čikice našle su mesto na divljim deponijama da odatle poruče da razbacivanje otpada nije lepa dečja igra, već ružna i opasna navika. Ono što važi za decu treba da važi i za odrasle i dokle god bude trebalo, Andrej će to svojim radovima isticati, a tome se kraj još ni izdaleka ne vidi.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Zelena ekonomija – Pokretač održivog razvoja privrede Republike Srpske

09.06.2023

Na konferenciji ,,Zelena ekonomija – Pokretač održivog razvoja privrede Republike Srpske’’, koja je održana u Trebinju, panel diskusija bila je posvećena finansiranju zelene ekonomije i zelenih projekata malih i srednjih preduzeća.

Cilj panela bio je da se daju odgovori na pitanja kako obezbediti finansiranje za projekte koji dolaze iz OIE, odnosno zelene projekte, jer kada kompanije imali ideju da mogu da naprave uštede u vezi energije i kada krenu da pišu projektni plan i dođu do pitanja budžeta nailaze na problem.

Miloš Milošević iz Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu, kao moderator, na početku panela istakao je da su Razvojna agencija Republike Srpske, Inovacioni centar i Privredna komora Republike Srpske partneri na projektu Evropske mreže za preduzetništvo, koja takođe pruža podršku ovakvim preduzećima.

Hamdija Mujezin, project manager projekta URBANLED u UNDP-u, predstavio je njihova pozitivna iskustva u podršci malim i srednjim preduzećima. Kako je naveo, pažnja je usmerena na preduzeća iz karbonski intenzivnih industrija, a podrška im je pružana kroz direktnu tehničku i finansijsku asistenciju. To je podrazumevalo, između ostalog, i pripremu predloga za mere za investicije, izradu tehničke dokumentacije, samo finansiranje kao i praćenje implementacije investicije.

Pročitajte još:

Mujezin je približio učesnicima kroz primer i ESCO model finansiranja, koji kompanijama omogućava ujedno uštedu energije i drugoročni profit, objašnjavajući da postoje varijabilne i garantovanje uštede. Govoreći o varijabilnim, na mesečnom niovu se mere uštede i dogovara se koliku uštedu zadržava firma, a koliku ESCO. Kod garantovanih ušteda, primera radi, ESCO firme investiraju u fotonaponsku elektranu određenog preduzeća i narednih pet godina sve ostvarene uštede, kada je reč o energiji, idu ESCO firmi. Nakon isteka tog perioda, naredne tri godine preduzeće i ESCO firma dele uštedu, nakon čega ESCO izlazi iz ugovornog odnosa i sve ušede od tog trenutka su samo za preduzeće.

Njihova dosadašnja iskustva u podršci ovakvim preduzećima su uspešna. Kako Mujezin objašnjava, kada su uzeli u obzir trenutnu cenu takse CO2 u Evropskoj uniji, sve investicije su se isplatile kroz uštede CO2, investirajući u čistiju energiju.

Zihnija Hasović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), rekao je da banka značajno investira u BiH i objasnio koliki značaj imaju kreditne linije. Naime, kao primer je naveo finansiranje malih i srednjih preduzeća gde ona mogu da podignu kredit uz koji dobiju podsticaj od 15 odsto. To znači da će nakon završetka investicije dobiti povraćaj od 15 odsto. Projekti koje EBRD podržava jesu svi oni okrenuti resursima od energetske efikasnosti do izrade projekata OIE.

Andrijana Marić iz Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ), govorila je o načinu na koji pružaju podršku ovakvim preduzećima. Kako je istakla, okrenuti su preduzećima u izvozno orijentisanim sektorima – drvo i metal, ali i turizmu. U javnim pozivima grant sredstva usmerena su upravo prema ovakvim preduzećima, zato što se ona prva suočavaju sa zahtevima za prilagođavanje proizvodnje od strane kupaca iz Evropske unije. Kroz grant sredstva podržavaju se mere resursne energetske efikasnosti, zatim implementacije sistema upravljanja zaštitom životne sredine i sistema upravljanja energijom, kao i segment cirkularnih poslovnih modela, odnosno implementacije jednog takvog modela. Preduzeća su uglavnom najviše zainteresovana za resursnu energetsku efikasnost, što je donekle i jasno, kako Andrijana navodi, zbog ekonomskih efekata. Na osnovu javnog poziva, GIZ je odabrao šest kompanija kojima će pružiti podršku.

Tijana Marjanac iz Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srpske, rekla je da njihov Fond kroz prethodnih 10 godina finansira jedan do dva projekata godišnje, a sredstva koja dodeljuju kreću se u rasponu od 50 do 100 hiljada maraka uz obavazno učešće korisnika u nivou od 30 odsto. Kako navodi, najčešće se finansiraju mere energetske efikasnosti kroz postavljanje izolacije, PVC stolarije, zatim LED rasvete i drugo.

U toku ove godine biće raspisan još jedan javni poziv, koji bi trebalo da bude propraćen i kampanjom koja će približiti javni poziv potencijalnim korisnicima. Javni poziv odnosiće se na spoljnu zaštitu objekata, odnosno na postavljanje termoizolacije, zatim povećanje efikasnosti sistema grejanja i hlađenja, unapređenje energetske efikasnosti u unutrašnjoj rasveti…

Na kraju panel diskusije, učesnicima se obratio Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koji je predstavio dugogodišnje iskustvo svoje kompanije i objasnio značaj grantova za mala i srednja preduzeća.

Prema njegovim rečima, glavna delatnost kompanije MT-KOMEX do 2010. godine bila je mašinski sektor, delatnost zavarivanja. U tom periodu dolazi do transformacije preduzeća, nakon što su uvideli da počinje tranformacija i energetskog sektora i da će solarna energija biti budućnost energetskog mix-a.

,,Tada sam čitao studiju koju je radio Greenpeace, a koji je predvideo da će do 2050. godine gotovo cela zemaljska kugla moći da se snabdeva dominantno iz dva izvora energije – solarne i energije vetra’’, rekao je Kostić.

Kako je objasnio, ni danas nije jednostavno razviti jedan projekat solarne elektrane, a naročito to nije bilo 2012. godine, kada su započinjali sa prvim projektima. Govoreći o prvim projektima, Kostić je podelio iskustvo njihove kompanije, kada je reč o finansijskim investicijama. Naime, u tom periodu Srbija je dozvolila izgradnju ukupno pet megavata, od čega je kompanija MT-KOMEX izgradila dva. Tada je investicija po megavatu iznosila 1,9 miliona evra, dok je danas, zahvaljujući tehnološkom razvoju, došlo do pojeftinjenja i investicija po megavatu iznosi između 650 i 700 hiljada evra.

Kompanija MT-KOMEX imala je finansijski izazov, kako da investira u solarnu elektranu koja je zahtevala sredstva između osam i devet miliona evra, uključujući i kupovinu zemljišta i troškove priključenja. Prema rečima Kostića, počeli su samostalnim sredstvima, sa oko 70 odsto, a u trenutku kada su banke prepoznale da će projekat moći da bude realizovan ušli su u proces odobrenja kredita koji je trajao više od četiri meseca.

Govoreći o podršci malim i srednjim preduzećima, Kostić navodi da je 15 odsto granta za ova preduzeća prisutno u Srbiji. Naveo je i primer, gde je prošle godine njihova kompanija sarađivala sa četiri banke u izgradnji oko 30 megavata solarnih panela na krovu, gde su korisnici dobili 15 odsto granta kao keš povraćaj nakon investicije, što je njima smanjilo ulaganja.

,,U proseku, računali smo, povratak investicije sa novim cenama električne energije u Srbiji, negde je između četiri i pet godina, što je vrlo prihvatljivo za industrijska preduzeća’’, kaže Kostić.

Na kraju izlaganja, Kostić je istakao da imaju prijatelje u Republici Srpskoj i Federaciji, zbog čega su odlučili da predstavništvo kompanije MT-KOMEX otvore i na tom području. U ovom trenutku imaju dvoje zaposlednih, dok u Srbiji u njihovim firmama imaju skoro 100 zaposlenih, od čega je 30 inženjera.

,,Želimo da budemo deo tržišta i ovde, i prisustvovaćemo i u investicionom smislu, ali želimo i da resurse koje imamo iskoristimo i pomognemo u razvoju i izgradnji projekata’’, zaključio je Kostić.

Energetski portal

OBJAVLJENE NOVE CENE GORIVA

09.06.2023

stanica_gorivo_auto — Foto-ilustracija: Pexels

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 9. juna 2023. godine do 16. juna 2023. godine iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 184,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 178,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva turizma i omladine.

Energetski portal

Evropska zelena nedelja u Novom Sadu

09.06.2023

Povodom Evropske zelene nedelje održaće se šesti po redu Grad humanost – Rastemo uz EKO stvaralaštva, 10. juna od 10 sati, na platou ispred Promenade, u organizaciji EU info pointa i Čepom do osmeha, a uz podršku Grada Novog Sada.

Građani mogu da ponesu plastične čepove i ubace ih u postavljene kante. Sakupljeni čepovi se recikliraju, a prikupljena novčana sredstva koriste se za kupovinu pomagala deci sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom, kao i njihovim porodicama, kako bi im se omogućilo lakše funkcionisanje u svakodnevnom životu i obrazovanju, pa tako akcija, osim što ima humanitarni karakter, podupire ekološko osvešćivanje društva i unapređivanje sistema odvajanja čvrstog otpada u Srbiji.

Pored sajamskog programa, najmlađi posetioci će moći da učestvuju u kreativnim radionicama, dečjim predstavama, recitacijama, kao i pravljenju mozaika od plastičnih čepova. Takođe, prisutni će moći da se upoznaju sa udruženjima i pojedincima koji svojim radom utiču na bolji položaj osoba sa invaliditetom i dece i odraslih sa smetnjama u razvoju.

Evropska zelena nedelja, koja se održava od 3. do 11. juna, fokusiraće se na veštine za održive, otporne i socijalno pravedne zajednice. Ona je svedočanstvo podrške EU ovom sektoru u Srbiji i njene saradnje sa nacionalnim i lokalnim institucijama.

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine i podržava Srbiju na njenom putu ka zdravijoj životnoj sredini. Sa preko 580 miliona evra bespovratnih sredstava uloženih u zaštitu životne sredine i klimatske akcije u Srbiji, EU je najveći donator u ovoj oblasti u zemlji.

Izvor: EUIP NS

NOVA ZAKONSKA REŠENJA UPRAVLJANJA AMBALAŽNIM OTPADOM MORAJU DA DOPRINESU STVARNOM SMANJENJU OTPADA I POVEĆANJU RECIKLAŽE

09.06.2023

MAR_0555 — Foto: Alijansa za cirkularna pakovanja

U javnu raspravu koja se odnosi na donošenje novog zakonskog okvira kojim će biti regulisano pitanja upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, aktivno se uključila i Alijanska za cirkularna pakovanja, koju čine lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja – Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging, Smurfit Kappa. Alijansa je ponudila svoje znanje i iskustvo iz ove oblasti i poručila da nova sistemska rešenja treba da donesu dugoročne pozitivne efekte i da ne smeju biti nepovoljna za neki od materijala koji se koriste u pakovanjima, jer kompletni proizvodni kapaciteti u Srbiji mogu biti ugroženi.

Prema rečima Nenada Đurđevića, predsednika Alijanse, nova zakonska rešenja treba da doprinesu stvarnom smanjenju otpada, povećanju cirkularnosti, kao i povećanju stope reciklaže kada je reč o ambalažnim pakovanjima.

Dodao je i da nova zakonska rešenja ne smeju nikako biti mrtvo slovo na papiru ili lista želja koju nije moguće sprovesti u delo.

,,Upravo iz tog razloga Alijansa želi sa nadležnima, pre svega Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da podeli svoje znanje po ovom pitanju, bogato iskustvo kada je reč o reciklaži i cirkularnosti koje, kompanije koje čine Alijansu, imaju. Isto tako želimo da ukažemo na moguće rizike, ali i da ponudimo efikasna rešenja i mehanizme koji će omogućiti povećanje stope cirkularnosti i reciklaže. Želimo da se izbegne mogućnost donošenja neadekvatnih zakonskih rešenja koja bila imala dugoročne negativne efekte na životnu sredinu kao i na ekonomiju“, kaže Đurđević.

Kako navode u Alijansi, ovo pitanje je od velikog značaja za Srbiju na više nivoa. Pored ekološkog aspekta koji je Alijansa stavila u prvi plan, jer zakon mora da obezbedi efikasnost u prikupljanju ambalažnog otpada koja će nakon toga omogućiti da se prikupljena ambalaža reciklira, ukazali su i na ekonomski aspekat. Istakli su da je usklađivanje sa novom zakonskom regulativom EU od izuzetne važnosti, jer je to jedini način da domaći proizvodi (ambalažno pakovanje proizvedeno u Srbiji) i dalje bude konkurentno na drugim tržištima.

Najveći deo kompanija koje su osnovale Alijansu proizvode pakovanja od jednog materijala (staklo, aluminijum, kartonska i papirna ambalaža, višeslojna kartonska ambalaža, PET i ostala plastična ambalaža) i ukoliko nova rešenja budu nepovoljna za neki od navedenih materijala, kompletni proizvodni kapaciteti mogu biti ugroženi.

Procena je da kompanije okupljene u Alijansi za cirkularna pakovanja pokrivaju 65 odsto celokupnog tržišta ambalažnih pakovanja, a njihov godišnji obrt je veći od 660 miliona evra.

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto od stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, kao i da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS) koji donosi visoke procente u reciklaži. Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili natrag na primer 5 dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90 odsto ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40 odsto ukupnog otpada od posmatranih materijala.

Pored depozitnog sistema članice Alijanse podržavaju stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok prikuplja plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton.

Kompanije u Alijansi posvećene su principu cirkularnosti što potvrđuju i ciljevi koje su pred sebe postavile zaključno sa 2030. godinom. Ball Corporation planira da do zadatakog roka reciklira 90 odsto proizvedenih aluminijumskih limenki, stopa recikata na svim tržištima na kojima Ball posluje treba da dosegne 85 odsto, kompanija ALPLA je postavila cilj od najmanje 25 odsto rPET-a u proizvodima, Greiner teži 100 odsto cirkularnom poslovanju kada je reč o plastičnoj jednokratnoj ambalaži, ambalaži za višekratnu upotrebu i kompostabilnoj ambalaži, Staklarna Hrastnik – Srpska fabrika stakla je postavila cilj da ima najmanje 50 odsto sadržaja post-recikliranog stakla, Tetra Pak želi da postignemo stopu recikliranja od najmanje 70 odsto do 2030. godine, a Smurfit Kappa doo bavi se proizvodnjom isključivo recikliranog papira.

Izvor: Alijansa za cirkularna pakovanja

Ukupne štete u državnim šumama Srbije u 2022. iznose preko 150.000 m3

08.06.2023

forest-šuma-drveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupne štete u državnim šumama Republike Srbije u 2022. godini, iskazane po zapremini drveta, iznose 151 708 m3.

Od toga su elementarne nepogode – vetar, kiša, grad i sneg, prouzrokovale najveću štetu i to od oko 92.000m3 zapremine drveta.

Visoke temperature prošle godine dovele su do brojnih požara širom sveta, a u Srbiji ih je evidentirano 45 u državnim šumama, usled čega je oštećena zapremina drveta od 6.267 m3.

Oštećena zapremina drveta u šumama na koje postoji pravo svojine iznosi 3 690 m3, a štete od biljnih bolesti u državnim šumama u 2022. godini iznose oko 20 000 m3, navodi se na sajtu RZS. Kao posledica uticaja čovekovog delovanja, oštećeno je oko 21.000m3.

Pročitajte još:

Govoreći o pošumljenosti, Srbija spada u srednje šumovite zemlje, dok AP Vojvodina zauzima mesto najsiromašnije regije u Evropi kada je reč o pošumljenosti i to sa samo 7,1 odsto.

Iako nije istaknuto da je reč o seči drveća iz područja šuma, treba podsetiti na informaciju da je u 2022. godini došlo do porasta seče drveća, zbog čega svaki podatak o dodatnom oštećenju drveća zabrinjava. U Vojvodini koja je već siromašna kada je reč o pošumljenosti, seča drveća uvećana je za 13 odsto.

Energetski portal

Štampana hrana – budućnost ljudske ishrane?

08.06.2023

meso , hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Divily)

Foto-ilustracija: Pixabay (smilingpixell)

,,Dobar dan komšija, daćete mi sveže ištampanih 300 grama mesa’’. Možda mislite da ovog jutra nisam popila kafu i razbudila se, ali ova rečenica mogla bi svakodnevno da se čuje u mesarama i ribarnicama budućih generacija.

Znamo da se planeta suočava sa dva velika problema. Međusobno povezani, problem prehrane sve većeg broja stanovništva i ekološki kao što su klimatske promene. Među njima provlači se i pitanje dobrobiti životinja. Mogla bih ceo blog da posvetim ovoj temi, ali hajde ukratko da se osvrnemo. Porast broja ljudi na planeti zahteva i veći uzgoj stoke, a time i žitarica od kojih se proizvodi stočna hrana. To dalje zahteva veću potrošnju vode, učestalije obrađivanje poljoprivrednog zemljišta tokom čega se oslobađaju emisije koje doprinose efektima staklene bašte. Ujedno ovakvog zemljišta je sve manje usled urbanizacije – opet potrebom sve većeg broja ljudi na planeti. Kako je postojeće poljoprivredno zemljište iskorišćeno, krče se šumska područja, isušuju močvare i uništavaju drugi ekosistemi za potrebe proizvodnje hrane za ljude. Time se ugrožava biodiverzitet, lanac ishrane, osobađaju dalje emisije… I za kraj ovog osvrta napisala bih da ljubitelji mesa znaju koliko je teletina mekana i ukusna. Uzgojem krava doprinosi se emitovanju emisija metana, kroz njihov izmet – a metan značajno više doprinosi klimatskim promenama od ugljen-dioksida.

Niz je dodatnih razloga zbog čega čovekova prehrana namirnicama životinjskog porekla predstavlja problem. Ako bih pomenula ribe, među kojima je popularna tunjevina, otvorila bih jednu potpuno novu priču prekomernog lova, usputnog ulova u kojem stradaju druga morska bića koja su važna za lanac ishrane i tako dalje.

No, naučnici i zagovornici dobrobiti životinja godinama unazad aktivno rade na pronalasku rešenja za alternativnu prehranu kao što su vegetarijanski i veganski proizvodi ili makar drugačiji, održiviji načini uzgoja životinja. Među inovativnijim rešenjima nalazi se 3D štampa mesa i ribe.

Kako funkcioniše?

Moje prvo pitanje bilo je – da li ljudi na tanjiru dobiju pravi komad mesa i ribe? Odgovor do kojeg sam došla kaže – da. Na tanjiru se nalazi pravo održivije meso i riba. Reč je o 3D bioštampačima, a proces je sledeći: Od životinja se uzimaju matične ćelije koje se u kontrolisanim uslovima razmnožavaju, a kada dostignu dovoljan broj sledi njihova diferencijacija u mišićne i masne ćelije. Ovo je proces u kojem se ćelije menjaju morfološki i fiziološki. Nakon toga sleduje jednostavno njihova prerada u uobičajene mesne proizvode kao što su recimo ćevapi ili biftek. Biomastilo, što bi prema ovome trebalo da budu prerađene ćelije, stavlja se u mašinu i kroz nekoliko minuta štampa se hrana.

Iako je predstavljeno kao tako jednostavno, za mene je i dalje neshvatljivo. Ostaje još dugo vremena dok ovakva proizvodnja ne bude zaživela, naročito na našim prostorima. Ostaje i pitanje čiji me odgovor zanima – kakvog su stava, kada je o ovoj tehnologiji reč, zagovornici dobrobiti životinja, a kako bi je prihvatili pravi ljubitelji mesa?

Ukoliko budem došla do ovog odgovora, podeliću ga rado sa vama.

Katarina Vuinac

SVETSKI DAN OKEANA

08.06.2023

okean_podvodni_svet — Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Okon)

Pokrivajući preko 70 odsto naše planete Zemlje, okeani sadrže neverovatno bogatstvo resursa, održavaju život i imaju snažan uticaj na globalne klimatske tokove. S obzirom na broj vrsta u ovim dubinama, doprinos okeana lancu ishrane i klimi je neverovatan, iako deluju daleko i ne toliko uticajno za nas koji živimo u kontinentalnim delovima, ipak nije tako.

Kako su okeani ogromna riznica biodiverziteta, u njihovim neukroćenim dubinama se nalazi oko dva miliona morskih vrsta, od planktona do plavih kitova, kao i još mnoge neotkrivene vrste. Upravo plavi kitovi, živeli su u skoro svim okeanima do 20. veka. Lovljeni su preko svih mera, dok skoro nisu bili istrebljeni, kada je to postalo zabranjeno 60-ih godina prošlog veka.

Okeani su nužni akteri u ekonomiji. Turizam, ribarstvo, brodarstvo, vetro energija, hidro energija, transport, samo su neke od aktivnosti koje se oslanjaju na njih. Olakšavaju preko 90 odsto svetske trgovine putem međunarodnih ruta čiji je značaj važan kao i kopnena mreža železnica i auto-puteva. Tihi okean je jedan od najprometnijih, jer povezuje neke od najvećih luka u svetu, posebno one u Aziji kao što su Šangaj, Hong Kong, Singapur, a s druge strane Los Anđeles na zapadnoj obali Severne Amerike.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Francesco Ungaro)

Najveće vodene površine igraju ključnu ulogu u globalnom klimatskom sistemu. Oni apsorbuju oko 30 odsto ugljen-dioksida proizvedenog ljudskim aktivnostima, ublažavajući uticaje klimatskih promena. Alge osim što su hrana mnogim morskim životinjama, one takođe vrše fotosintezu i stvaraju kiseonik. Alge proizvode oko 70 odsto kiseonika, jer koliko god biljaka bilo na kopno ono čini 30 odsto, a voda 70 odsto naše Zemlje.

Ljudske aktivnosti dovele su do degradacije okeana. Prekomerni ribolov je poremetio ekosisteme, što je dovelo do smanjenja populacije riba i izumiranja nekih vrsta. Kako to izgleda na primeru, pisali smo jednom prilikom – u šumama pacifičkih algi ključna i dominanatna vrsta jesu morske vidre. Kada se vidre prekomerno love, morski ježevi koji su njihova hrana, razmnožavaju se, ima ih sve više i potrebna im je pojačana ishrana, zbog čega dolazi do velike „ispaše“ algi, kojih je onda sve manje, zbog čega se menja ceo ekosistem. Ovo se naročito dešava kada se neobuzdano love pomenute vidre.

Međutim, zagađenje plastikom je golim okom vidljiv problem. Kada kažemo vidljiv, to pokazuju i satelitski snimci. Veliko pacifičko ostrvo smeća je plutajuća masa plastičnog otpada i predstavlja simbol globalne ekološke krize. Smešteno između Havaja i Kalifornije, na preko 1,6 miliona kvadratnih kilometara ovo ”ostrvo” je teško oko 80.000 tona. Ova masa smeća u konstantnom je pokretu na površini vode, jer zbog svoje gustine u odnosu na gustinu vode, plastika ne može da potone. Poređenja radi, veličina ”ostrva” je približno jednaka površini Irana, a gotovo 18 puta veća od površine Srbije. Mikroplastika infiltrirala se čak i u najudaljenije delove okeana, ulazeći u lanac ishrane.

Rastuće temperature mora izazivaju izbeljivanje korala, ugrožavajući vodeni život. Otapanje polarnih ledenih kapa dovodi do porasta nivoa mora, ugrožavajući priobalne zajednice i male ostrvske države, poput države Tuvalu, Maldiva, ili priobalja Danske i Japana.

Okeani su postali najveće svetske deponije, sa procenom da oko 8 miliona tona plastike ulazi u ove vode godišnje. Svojstva koja plastika ima – njena izdržljivost i otpornost – čine je postojanim i smrtonosnim zagađivačem u okruženju.

Naši okeani nisu naše deponije, oni su zajednički resursi koji igraju suštinsku ulogu u održavanju života na Zemlji. Slika ove deponije oštar je podsetnik na sebičluk koji je naš životni stil doneo prirodi.

Milica Vučković

Opasan dim stigao iz Kanade u SAD

08.06.2023

forest_fire_šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Kvalitet vazduha na severoistoku SAD pogoršao se ove nedelje jer više od 150 šumskih požara besni u Kvebeku, prema podacima kanadskog Međuagencijskog centra za šumske požare.

Dok se narandžasti dim od šumskog požara iz Kanade nadvija nad delovima severoistočnih i srednjeatlantskih regiona, zvaničnici države Njujork upozoravaju stanovnike da izbegavaju boravak na otvorenom zbog potencijalnog zdravstvenog rizika.

Njujork je imao najgore zagađenje vazduha na svetu od bilo kog većeg grada tokom utorka, jer se gust dim od više od 100 šumskih požara koji su goreli severno od kanadske granice povlačio prema jugu.

Zbog dima su takođe izdata upozorenja o kvalitetu vazduha u delovima Masačusetsa, Nju Hempšira, Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije i Karoline, navodi Nacionalna meteorološka služba.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Luke Stackpoole)

Alarmantno loš kvalitet vazduha podstakao je gradonačelnika Njujorka Erika Adamsa da zamoli stanovnike da ograniče svoje aktivnosti na otvorenom, a državne službenike za zaštitu životne sredine da izdaju zdravstveni savet u vezi sa kvalitetom vazduha u gradu.

„Deca, odrasli i ljudi sa hroničnim bolestima pluća, kao što je astma, treba da smanje boravak na otvorenom“, savetuju zvaničnici.

Državne škole u Njujorku u sredu su otkazale sve aktivnosti napolju, ali će ostati otvorene. Najmanje 10 školskih okruga u centralnoj državi Njujork otkazalo je događaje na otvorenom u utorak.

Do 7 sati ujutru u sredu, indeks kvaliteta vazduha u Njujorku bio je nešto ispod 180, što je oznaka „nezdravo“. Tokom noći sa utorka na sredu, indeks kvaliteta vazduha u gradu je premašio 200, svrstavajući ga u „veoma nezdrav“ opseg.

Njujork je u utorak u 22 sata zabeležio najgori kvalitet vazduha od bilo koje veće gradske oblasti. Tog dana bio je drugi najzagađeniji grad na svetu, posle Nju Delhija u Indiji, izvestio je IQair. Ostali gradovi na listi bili su Doha, Bagdad i Lahor.

Kvalitet vazduha na severoistoku SAD pogoršao se ove nedelje jer više od 150 šumskih požara besni u Kvebeku, prema podacima kanadskog Međuagencijskog centra za šumske požare.

U pokrajini je do sada ove godine bilo više od 400 požara, što je duplo više od proseka za ovaj period.

Više od 9 miliona hektara je izgorelo u požarima u celoj Kanadi tokom 2023. godine – što je oko 15 puta više od uobičajene spaljene površine za ovaj region tokom jedne godine.

Klimatske promene izazvane aktivnostima ljudi pogoršale su vruće i suve uslove koji podstiču šumske požare. Naučnici su nedavno izvestili da se milioni hektara spaljenih u šumskim požarima na zapadu SAD-a i u Kanadi mogu pratiti sve do zagađenja ugljenikom, od najvećih svetskih kompanija za fosilna goriva i cement.

Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)

Zabrinutost za kvalitet vazduha u više država

U sredu se predviđa da će najjači dim zahvatiti severoistok kroz srednji Atlantik i sve do Karoline. Dim bi u tim regionima takođe mogao da se zadrži najmanje do četvrtka.

Očekuje se da će se u gradovima uključujući Njujork, Filadelfiju i Vašington kvalitet vazduha poboljšati tokom dana.

Međutim, predviđa se da će se u sredu pogoršati vazduh iznad Bostona, Pitsburga i Rolija u Severnoj Karolini.

Dim od šumskog požara je posebno opasan jer sadrži sitne čestice, ili PM2,5 – najsitnije zagađivače. Kada se udišu, mogu da uđu duboko u plućno tkivo i krvotok. Ove čestice potiču iz izvora kao što su sagorevanje fosilnih goriva, peščane oluje i šumski požari, a povezan je sa nekoliko zdravstvenih komplikacija uključujući astmu, bolesti srca i druge respiratorne bolesti.

A uticaji bi mogli biti smrtonosni: 2016. godine, oko 4,2 miliona prevremenih smrti bilo je povezano sa ovim česticama, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

„Ako možete da vidite ili osetite dim, znajte da ste izloženi“, rekao je Vilijam Baret iz Američke asocijacije za plućne bolesti. „I važno je da učinite sve što možete da ostanete u kući tokom tih perioda velikog zagađenja, i da pazite na svoje zdravlje ili bilo kakve simptome“.

Izvor: EURACTIV

Bolje definisanje računa za struju prvi korak ka unapređenju položaja prozjumera

08.06.2023

Gotovo tri četvrtine građana koji su investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto. Čak 78 odsto njih instalaciju je finansiralo iz svog džepa. Danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a. To je pokazalo prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz podršku USAID-a.

Prvo što bi kupci-proizvođači uradili da poprave svoj položaj jeste usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja. To se poklapa i sa jednim od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka kako unaprediti status prozjumera i isplativost njihovih investicija, koji su danas predstavljeni javnosti.

Potrebno je jasno definisati pojam utrošene energije i precizirati da se sve dažbine obračunavaju na višak preuzete energije od EPS-a, umanjen za eventualno ranije ostvarene viškove u sopstvenoj proizvodnji. Nakon što je izmenama Zakona o PDV-u taj problem rešen kada je reč o obračunu poreza, potrebno je isto uraditi i za akcizu i naknadu koje prozjumeri plaćaju.

Pročitajte još:

Među glavnim preporukama jeste i donošenje niza mera koje bi omogućile stambenim zgradama da budu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane, jer predstavljaju veliki potencijal u ovoj oblasti. Potrebno je da im se omogući otplata investicije preko objedinjene naplate (infostana), kao i da se vlasnicima stanova, podstanarima i drugim potencijalnim zakupcima dozvoli zakup dela krova na koji bi postavili panele – izjavio je profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović koji je kao jedan od eksperata učestvovao u izradi preporuka.

Na stolu su i preporuke da se obezbede posebni republički podsticaji za ulaganje u solarne panele, osigura da odnos cene za struju koju prozjumeri isporuče EPS-u i preuzmu iz elektromreže bude unapred predvidiv kako bi mogli da izračunaju u kojoj meri će im se investicija isplatiti, kao i preporuke za unapređenje procedura priključenja na elektrodistributivnu mrežu. Prozjumeri su u istraživanju istakli da administrativne procedure u vezi sa izgradnjom elektrane i priključenjem traju u proseku četiri meseca i ono što očekuju jeste da se omogući praćenje toka rešavanja njihovih zahteva elektronskim putem i skraćenje rokova postupanja elektrodistribucija.

Savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak rekao je predstavljajući nedavno usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije da su uvedena ograničenja u pogledu instalisane snage solarnih panela za domaćinstva od 10,8 kW, a za privredu 150kW.

Suština definicije kupca proizvođača jeste da on i dalje ostaje krajnji kupac električne energije. Ovaj koncept je zasnovan na principu da kupac-proizvođač predajom viška proizvedene energije ne prodaje istu, već dobija umanjenje računa za električnu energiju, pri čemu to pravo traje godinu dana, dok se neutrošeni višak nakon isteka tog perioda predaje snabdevaču bez naknade – objasnio je Mrdak.

Istraživanjem su obuhvaćeni i građani koji tek planiraju da postanu prozjumeri, a šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović rekla je da je tek svaki četvrti upoznat sa uslovima za sticanje statusa kupca-proizvođača. Među građanima, čak 60 odsto njih bi investiralo u solarne panele samo ako bi dobili podsticaje dok bi dve trećine privrednika investiciju obezbedilo iz sopstvenih sredstava.

Kada je reč o lokalnim samoupravama, svaki drugi grad ili opština nisu na svojim zgradama postavili panele, niti je to učinilo 83 odsto njihovih komunalnih preduzeća i službi. S druge strane, građani i privreda su veoma zainteresovani za ulaganje i čak 85 odsto lokalnih samouprava dobijalo je upite o instalaciji. U 60 odsto gradova i opština finansirano je postavljanje panela, ali uglavnom od jedan do pet projekata. Dobra vest je i da 70 odsto lokalnih samouprava ima u srednjoročnim planovima mere podrške građanima za instalaciju solarnih panela.

Istraživanje i izrada preporuka realizovani su u okviru projekta „Podsticanje proizvodnje električne energije iz sopstvenih izvora i poboljšanje položaja kupaca-proizvođača“. To je deo šireg projekta USAID Bolja energija.

Izvor: NALED

Puni silosi, slab izvoz – gde i kako ćemo čuvati novu pšenicu

08.06.2023

polje_pšenice — Foto-ilustracija: Unsplash (Tomasz Filipek)

Za oko mesec dana u Srbiji bi trebalo da počne žetva pšenice. U ovom trenutku nemoguće je znati koliki će biti ovogodišnji rod. Ipak, pretpostavlja se da bi mogao da bude rekordan, ne zbog visokih prinosa, već zbog toga što je jesenas pšenicom posejano oko 720.000 hektara. Stručnjake brine da li će nov rod pšenice moći da bude adekvatno uskladišten, budući da su u silosima velike zalihe ove žitarice od prošle godine.

Krajem juna ili početkom jula kombajni bi trebalo da uđu u njive i požanju pšenicu. Stiže nam nov rod, a prošlogodišnji nam, čini se, zadaje sve veće glavobolje. Muke i probleme proizvođači, trgovci i izvoznici žitarica imaju još od prošlog marta.

„Prošla tržišna godina bila je za pšenicu izuzetno problematična. Prvo zato što smo je započeli u julu sa većim prenetim zalihama nego što je to uobičajeno. Delom je za to kriv rekordno veliki rod 2021. godine koji je bio 3,4 miliona tona, a delom zabrana i ograničenje izvoza koji su značajno omeli izvozne tokove u periodu mart-jul prošle godine i ostavili nas sa zalihama roda 2021. od preko 700.000 tona“, kaže Sunčica Savović iz Udruženja „Žita Srbije“.

„Mi smo ponovo prošle godine imali dobar rod pšenice, na nivou od preko 3,2 miliona tona. U toku prošle godine u Srbiji smo mesečno trošili oko 148.000 tona pšenice, što je na godišnjem nivou potrošnja od oko 1,77 miliona tona“, dodaje naša sagovornica.

Pročitajte još:

Smanjen izvoz pšenice

Od juna prošle godine do maja ove izvezli smo 854.862 tone pšenice i brašna preračunatog na zrno. Od toga 681.431 tonu pšenice i 133.409 tona brašna.

„Ako pretpostavimo da će u junu izaći još oko 70.000 tona pšenice i oko 15.000 tona brašna, što bi bio optimistični scenario, nama na zalihama na početku nove tržišne godine za pšenicu ostaje oko 1,2 miliona tona ove žitarice. To su zalihe koje su za pola miliona tona veće nego godinu ranije“, ističe Savović.

Kada je nakon ukidanja zabrana i kvota izvoz pšenice omogućen, Srbija se našla u problemima – kome da proda svoju robu i kako da je isporuči.

„U tom trenutku imali smo limitiranu mogućnost transporta preko Dunava, budući da nam je to glavni kanal za izvoz. Vodostaj je bio nizak i fizički nije bilo moguće realizovati neki veći izvoz“, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS.

„Mi imamo logistički problem. Nama je glavni koridor za izvoz žitarica rečni transport i sva naša roba koja ide tim rečnim koridorima završava u Konstanci. A tamo završava i velika količina ukrajinske robe, tako da su silosi u Konstanci puni. To je dodatni problem u ovoj situaciji, jer nemate prostor gde biste mogli da lagerujete robu koju dovozite baržama. Aleternativa su nam železnica, kojom ide deo robe u region – Severnu Makedoniju i Italiju. Ali, glavni koridor koji nam je reka je u ovom periodu blokiran zbog punih skladišta u Konstanci“, dodaje naš sagovornik.

Ukrajinska pšenica „zatrpala“ Konstancu

Stručnjaci ne pamte da je godina bila ovako loša za plasman domaće pšenice.

„Izvoz je ove godine katastrofalan. Trenutno nemamo izvozni ventil koji se zove luka Konstanca koja je prepuna ukrajinske pšenice. Ona više nije naša najznačajnija izvozna destinacija. Mi smo ranije imali jednog velikog vlasnika tamo, koji je imao kapacitete i zakupljene terminale, ali to više nemamo. Naš izvoz sada ide drumskim putem i železnicom“, objašnjava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

„Struktura naših kupaca se promenila. Mi gravitiramo ka zemljama CEFTE i Italiji koja je sada naš najveći uvoznik. Loša vest je da Konstanca nije naše uporište. Prevoz dunavskim tokom je najjeftiniji i tamo smo bili prisutni na velikom svetskom tržištu gde se pojavljuju najveći svetski dileri žitarica. To je važna stvar i za naše izvoznike i za likvidnost našeg tržišta jer su to veliki kupci koji su nam pravili dobre reference na svetskom tržištu. Sada toga nema“, precizira naš sagovornik.

Ipak, treba naglasiti da nema samo Srbija problem sa viškovima stare pšenice pred žetvu nove.

„Situacija je takva da je dobar deo zemalja imao sličnu situaciju kao mi, pa je ostao sa velikim prenetim zalihama, a s druge strane ukrajinske robe ima sve više na tržištu. Iako je crnomorski koridor bio delimično otvoren, a delimično zatvoren to nije predstavljalo problem Ukrajini da plasira svoje žitarice. Ono što sve muči što se to radi po veoma niskim cenama. Ista je situacija i sa ruskom robom. I Rusija ima velike količine i velike viškove koje intenzivno plasira na tržištu po dosta niskim cenama“, navodi Bogunović.

Troškovi transporta značajno utiču na cenu pšenice

U ovom trenutku domaća pšenica cenom ne može da konkuriše ukrajinskoj i ruskoj.

„Mi govorimo o baržama koje rade robu iz Ukrajine i da biste doveli baržu do Srbije treba da platite dosta visoku cenu. Troškovi transporta su otišli gore i do tri puta u odnosu na prethodni period što u mnogome opterećuje cenu naših proizvoda“, objašnjava naš sagovornik.

„Zašto govorimo o baržama zato što one mogu biti nosivosti od 1.000 do 5.000 tona. Poređenja radi brod kojim se transportuju žitarice, što ne radimo mi, već velike multinacionalne kompanije koje su vlasnici i skladišta i pomorske flote, oni robu voze brodovima nosivosti 50.000-60.000 tona. Ako se uzme u obzir plovnost Dunava pitanje je da li se može natovariti svih 5.000 tona. Kompozicija voza je oko 1.000 tona. Postoje i specijlaizovani vozovi do 1.800 tona“, kaže Bogunović.

Proizvođači čekali veću cenu

Za velike zalihe delimično su krivi i proizvođači.

„Recimo, naši proizvođači nisu hteli da prodaju robu kada je cena bila povoljnija. Mislili su da će cena ići gore zbog sitaucije u Ukrajini. To se nije desilo, već su cene otišle dole. Sredinom januara pšenica je koštala 35 dinara po kilogramu, a sada je ispod 20. Čak i kada su robne rezerve raspisale konkurs za otkup pšenice po ceni od 28 dinara u početku je interesovanje bilo jako malo“, podseća naš sagovornik.

„U ovim okonostima, kada je ponuda došla u poslednjem trenutku, jer se čekalo mesecima na ponudu da bi pšenica mogla da se izveze, izvoznici daju sve od sebe da izađe što više robe iz zemlje“, objašnjava Savović.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Koliki je pad cene hrane u svetu? Najviše uticaja imaju tri proizvoda

07.06.2023

šećer_sugar — Foto-ilustracija: Unsplash (Faran Raufi)

Referentni FAO indeks cena hrane opao je u maju i bio manji za 3,4 boda, odnosno 2,6 odsto u odnosu na april. Treba napomenuti i da su manje za 35,4 bodova, odnosno 22 odsto u odnosu na najvišu vrednost svih vremena koju je dosegao u martu 2022.

Ovakav trend je bio podstaknut značajnim padom indeksa za biljna ulja, žitarice i mlečne proizvode, koji su delimično uravnoteženi povećanjem indeksa za šećer i meso.

Tri vrste proizvoda jeftinije

FAO indeks cena žitarica u maju je u proseku bio za 4,8 odsto manji nego u aprilu i čak 25,3 odsto ispod svoje rekordno visoke vrednosti pre godinu dana.

Na globalnom su nivou pale za pšenicu, 3,5 odsto na mesečnom nivou, odražavajući izglede za velike globalne zalihe u predstojećoj sezoni 2023/24 i produženje Crnomorske inicijative za žito. U maju su ovaj trend sledile i one za kukuruz za 9,8 odsto. Povoljni su izgledi za povećanje globalnih zaliha u 2023/24. uz očekivanu veću proizvodnju u Brazilu i SAD. Tempo izvoza iz SAD je usporen, a otkazana je kupovina iz Kine. Svetske cene ječma i sirka su takođe niže, za 9,5, odnosno 9,7 odsto.

Za 8,7 odsto pao je indeks cena biljnog ulja na mesečnom nivou i čak 48,2 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, a najviše se odnosi na palmino, sojino, repičino i suncokretovo ulje. Kada je reč o sojinom, one imaju silazni trend šesti uzastopni mesec.

Manji je i indeks za mlečne proizvode za 3,2 odsto. Najviše je to posledica pada onih za sir. Kotacije za mleko u prahu su se oporavile, a blago su porasle cene putera.

Pročitajte još:

Skuplje meso i šećer

FAO indeks cena mesa u maju je u proseku bio za jedan odsto veći u odnosu na april, ali i dalje za 4,1 odsto ispod prošlogodišnje vrednosti u istom mesecu. Porasle su one za piletinu zbog povećane potražnje iz Azije i zabrinutosti zbog epidemija ptičjeg gripa. Rasle su i za govedinu, ali i svinjetinu, i to četvrti mesec za redom. Pale su cene ovčijeg mesa.

U odnosu na april porasle su cene šećera i to za 5,5 odsto, što predstavlja četvrti uzastopni mesečni rast, i čak 30,9 odsto iznad svoje vrednosti pre godinu dana. Rasla je zabrinutost oko razvoja El Ninja koji može uticati na useve 2023/24., što je izazvalo ovo povećanje.

Kašnjenja u isporuci usled jake konkurencije soje i kukuruza u Brazilu takođe su podržala ovaj trend. Pozitivni izgledi za useve šećerne trske u Brazilu 2023, zajedno sa poboljšanim vremenskim uslovima koji su pogodovali napretku žetve, sprečili su veće mesečne poraste.

Izvor: Agroklub

ODRŽIVOST POKRETAČ KOMPANIJSKOG RAZVOJA

07.06.2023

Screenshot 2023-06-07 104129 — Foto: Microsoft

U kompaniji Microsoft održivost je u srcu poslovanja, a uspešnost koncepta održivosti zavisi od celokupnog lanca vrednosti kompanije. Održivost je odgovornost, ali i prilika. To je, zapravo, jedini put napred.

Kad razmišljamo šta bismo mogli da uradimo kako bismo sprečili dalje klimatske promene, nalazimo rešenja i za druge izazove sa kojima se susrećemo. Primera radi, digitalizacijom usluga automatski se koristi manje papira i stvara se manje otpada, hibridni rad donosi nam manje putovanja, više vremena i bržu saradnju, smanjenje zagađenja vazduha utiče na opadanje broja zdravstvenih problema, a energetski efikasne zgrade vode ka bolje kvalitetu života. U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma očuvanje klime je obavezan deo poslovne strategije.

Kompanije koje strategiju zasnivaju na održivosti stvaraju dugoročnu prednost među konkurencijom. Ovako je Tatjana Skoko, Sustainability Lead Microsoft SE, započela razgovor o tome na koji način kompanija Microsoft podržava Globalnu strategiju održivosti. Za naš magazin Tatjana je objasnila kako pomažu klijentima da unaprede put ka održivosti, a kako osnažuju kompanije da postanu osetljivije na temu održivosti, zatim na čemu temelje inovativne projekte, kao i na koji način napredna tehnologija omogućava pristup, analizu i korišćenje globalnih podataka o planeti Zemlji.

U FOKUSU:

EP: Koji ciljevi su postavljeni Globalnom strategijom održivosti?

Tatjana Skoko: Klimatske promene su pravi izazov i važno je odmah reagovati. Microsoft ima dugogodišnju posvećenost održivosti i napravili smo važan napredak u smanjenju emisije ugljenika, korišćenju više obnovljive energije i inovacijama. Međutim, jasno je da moramo učiniti više. Idući napred, imamo viziju održivosti u srži kompanije, koju unosimo u sva naša tehnološka rešenja, koja zatim uključujemo u aktivnosti za očuvanje životne sredine. Microsoft konstantno ulaže u nova istraživanja i razvoj, inovacije i napredak u svakom delu poslovanja. Održivost je prisutna u svemu što radimo, a kao kompanija smo se obavezali da do 2030. godine postanemo karbonski negativni, sa nultom količinom proizvedenog otpada i pozitivnim utroškom vode. Do 2050. ćemo poništiti sve emisije štetnih gasova od osnivanja kompanije.

EP: Na čemu se temelji inicijativa Microsoft Cloud for Sustainability?

Tatjana Skoko: Microsoft Cloud for Sustainability pomaže klijentima da unaprede put ka održivosti spajajući mogućnosti zaštite životne sredine, društva i upravljanja (ESG) iz celog portfolija Microsoft Cloud sa rešenjima iz našeg globalnog i lokalnog eko-sistema partnera. To može pomoći organizacijama da poboljšaju svoje poslovne procese i smanje uticaj na životnu sredinu, identifikuju mogućnosti za izgradnju održivije IT infrastrukture, kreiraju zelenije lance vrednosti i automatizuju obračunavanje i izveštavanje o ugljeniku.

Kao deo ove platforme, nudimo set rešenja koja omogućavaju organizacijama da napreduju na putu održivosti. Počevši od Microsoft Emission Impact Dashboarda, gde klijenti koji koriste Microsoft Cloud imaju podatke o merenju i izveštaje o smanjenju emisije ugljenika.

Microsoft Sustainability Manager omogućava organizacijama da beleže, izveštavaju i smanjuju uticaj na životnu sredinu putem automatizovanog povezivanja podataka koji pružaju jasne uvide. Ovo rešenje ubrzava integraciju podataka, izračunavanje i izveštavanje u celoj organizaciji i čitavom lancu vrednosti. Trenutno je fokus na smanjenju emisije ugljenika, dok se upravljanje otpadom i vodom očekuje uskoro.

EP: Šta je najvažnije u sprovođenju ciljeva održivosti?

Tatjana Skoko: Digitalne inovacije će igrati ključnu ulogu u pomaganju organizacijama da smanje potrošnju energije, efikasnije koriste resurse i donose informisane odluke na osnovu relevantnih podataka.

Organizacije vođene podacima osnažuju lidere i zaposlene da donose pametnije odluke koje poboljšavaju poslovanje i održivost. Objedinjavanje podataka iz celog preduzeća i korišćenje veštačke inteligencije omogućava kompanijama da bolje transformišu uvid u akciju, pomažući u pokretanju održivosti, operativne efikasnosti, mogućnosti rasta, praćenja uticaja i izveštavanja, i na kraju, stvaranja vrednosti.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Srbija predstavila strategiju niskougljeničnog razvoja za period 2023-2030

07.06.2023

co2-ugljen-dioksid-zagadjenje — Foto ilustracija: Pexels

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Vlada Srbije, na čelu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, predstavila je sveobuhvatnu Strategiju niskougljičnog razvoja za period 2023-2030, koja sadrži dugoročne projekcije do 2050. godine.

Inicijativa je formulisana kao odgovor na izazove klimatskih promena, i očekuje se da će preorijentisati nacionalnu ekonomiju ka održivijem modelu sa niskim emisijama ugljenika i doprineti međunarodnim naporima za ublažavanje klimatskih promena.

Sve veće pretnje klimatskih promena

Strategija stiže u trenutku kada se Srbija suočava sa sve većim pretnjama klimatskih promena. Nedavni podaci otkrivaju porast temperature od 0,36°C po deceniji od 1961-2017. Projekcije ukazuju na mogući porast temperature između 2°C i 4,3°C do 2100. Uz zagrevanje, prosečna količina padavina je opala za 10 odsto između 1961. i 2017. godine, sa predviđenim smanjenjem do 4,5 odsto do 2100. Ove promene predstavljaju značajne rizike za Infrastruktura Srbije, poljoprivredna produktivnost, dostupnost vode i javno zdravlje.

Poboljšane klimatske obaveze

Srbija, potpisnica Pariskog sporazuma i Kjoto protokola, prvobitno se obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 9,8 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Međutim, kao deo Strategije, Srbija je revidirala svoju posvećenost, podižući cilj smanjenja na 33,3 odsto do 2030. Ova posvećenost je takođe u skladu sa težnjom Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, pošto nacija ima za cilj da ispuni ambiciozne ciljeve EU do 2030. godine, koji uključuju minimum 40 odsto smanjenje emisije gasova staklene bašte, minimalno 32 odsto učešće obnovljivih izvora energije i minimalno povećanje energetske efikasnosti za 32,5 odsto.

PROČITAJTE JOŠ:

Usklađivanje sa EU i globalnim standardima

Kao kandidat za članstvo u EU i ugovorna strana Energetske zajednice, Srbija se aktivno usklađuje sa politikama i akcijama EU, usvajajući integrisane nacionalne energetske i klimatske planove. Ovim planovima biće definisane aktivnosti za sprovođenje mera za postizanje ciljeva zacrtanih u Strategiji nisko-karbonskog razvoja.

Sektorski doprinosi emisijama gasova staklene bašte

Strategija navodi doprinose različitih sektora emisiji gasova staklene bašte u Srbiji.

Photo-illustration: Unsplash (Felix Fuchs)

Energetski sektor, uključujući transport, ima značajan doprinos, odgovoran za 80,6 odsto ukupnih emisija u 2015. U međuvremenu, poljoprivreda je činila 8,5 odsto nacionalnih emisija u 2015, a sektor šumarstva je služio kao ponor ugljenika, apsorbujući 7,4 odsto ukupne emisije u Srbiji. Sektor otpada činio je 4,2 odsto ukupnih emisija.

Strategija priznaje nedostatak specifičnih ciljeva u nekoliko sektora za smanjenje emisije gasova staklene bašte i nedostatak adekvatnih finansijskih mehanizama i kapaciteta za podsticanje razvoja sa niskim emisijama ugljenika. Da bi odgovorila na ove nedostatke, Vlada planira da implementira Strategiju razvoja sa niskim emisijama ugljenika i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan u narednoj godini.

Istorijski trendovi i vizija budućnosti

Ukupna emisija gasova staklene bašte u Srbiji za 2015. iznosila je 61.233 kt CO2, što predstavlja smanjenje od 24,9 odsto u odnosu na 1990. godinu. Vizija iznesena u Strategiji zamišlja Srbiju kao društvo sa niskim emisijama ugljenika do 2050. godine sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom, izgrađenom na društveno pravedan i ekonomski isplativ način.

U Strategiji se ističe da bi ova transformacija uskladila Srbiju sa zahtevima Pariskog sporazuma i procesima pristupanja EU, što bi pomoglo Srbiji da se efikasno takmiči u globalnoj ekonomiji uz obezbeđivanje očuvanja životne sredine za buduće generacije.

Uredbu u celosti možete pogledati ovde

Energetski portal

1...197198199...1.567 Page 198 of 1.567

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

U FOKUSU:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM