Home Blog Page 197

Airbus A350 – novi standard letenja

Foto: Top One
Foto: Top One

Air France-KLM grupa ulaže dve milijarde evra godišnje u obnavljanje svoje flote. Letelice najnovije generacije smanjuju emisiju ugljen-dioksida i za 25 odsto i značajno smanjuju zagađenje bukom, a u njih se uvodi potpuno nov standard putovanja, koji podrazumeva najviše nivoe udobnosti i tehnologije.

Air France je naručio 41 avion tipa Airbus A350 sa novim dizajnom i opremom svih putničkih kabina, koji će se do 2025. pridruživati floti letelica za duge relacije. Do sada je isporučeno 20 letelica, a prvi let novim avionom Airbus A350 obaviće se sledećeg meseca. Air France je predstavio svoje nove kabine koje imaju 48 sedišta u biznis klasi, 32 u premijum ekonomskoj i 212 u ekonomskoj klasi.

Pročitajte još:

Novo sedište u biznis klasi, specijalno dizajnirano za Air France, spušta se u potpuno ravan krevet dužine skoro dva metra i poseduje klizna vrata koja omogućavaju putnicima da stvore potpuno privatan prostor. Sedišta smeštena u centru biznis kabine namenjena su putnicima koji lete zajedno i opremljena su pokretnim pregradnim zidom koji se može spustiti i stvoriti bolji osećaj zajedništva na letu. Sedišta su takođe opremljena slušalicama za poništavanje buke, toaletnim ogledalom i dodatnim prostorom za lične stvari putnika. Zahvaljujući najnovijoj tehnologiji, svako sedište ima ekran širine od čak 20 inča, bluetooth vezu, koja putnicima omogućava da preko svojih ličnih slušalica uživaju u preko 1.500 sati zabavnog programa, ekran osetljiv na dodir, koji kontroliše i položaj sedišta i intenzitet osvetljenja, nove USB utičnice, WiFi i novi sistem povezivanja ekrana i mobilnog telefona zahvaljujući kom lični uređaj putnika može funkcionisati i kao daljinski upravljač.

Foto: Top One

Nova sedišta u premijum ekonomskoj kabini široka su 48 cm, imaju 94 cm prostora za noge i mogu se spustiti do 121 stepena. Jastuci sada dosežu do ramena putnika, naslon za glavu ima četiri različita položaja, a sedišta takođe poseduju i slušalice za poništavanje buke, individualno osvetljenje za čitanje, kao i USB-A i USB-C portove. Sa druge strane, ekonomska kabina je opremljena sedištima širine 46 cm, koja imaju nagib od 119 stepeni i 79 cm prostora za noge, ali i držače za mobilne telefone ili tablete, kao i nove USB utičnice. Kao i u biznis klasi, tako i u premijum ekonomskoj i ekonomskoj klasi, ekrani se mogu povezati sa mobilnim telefonom koji potom može funkcionisati kao daljinski upravljač.

Nove Airbus A350 letelice pokrivene su WiFi signalom, a zahvaljujući Air France Connect usluzi putnici mogu potpuno besplatno slati i primati tekstualne poruke tokom leta, dok su surfovanje internetom i striming dostupni uz nadoknadu.

Izvor: Top One

Saniraju se posledice poplava, ponovo uspostavljen saobraćaj na pruzi Beograd–Niš

Foto ilustracija: Unsplash ( Easton Mok)
Foto-ilustracija: Pixabay

Saniraju se posledice poplava u Pomoravlju gde se usled obilnih padavina izlilo desetina seoskih potoka i rečica. Ponovo je uspostavljen saobraćaj na magistralnoj pruzi Beograd–Niš kod Jagodine.

Petnaestak minuta pre ponoći ponovo je uspostavljen saobraćaj na magistralnoj pruzi Beograd–Niš kod Jagodine. Reka Lugomir opala je tokom večeri čitav metar tako da železnički most više nije ugrožen, javlja dopisnik RTS-a.

Saobraćaj je obustavljen juče oko 17 časova zbog visokog vodostaja Lugomira i velike mase granja i panjeva koje je reka nanela na čeličnu konstrukciju.

U opštini Svilajnac izlila se Trstena, a u selu Vojska proglašena je i vanredna situacija. Štete od bujica ima i na teritoriji opštine Paraćin.

Pročitajte još:

Vanredna situacija je i na teritoriji grada Čačka gde je jaka kiša izazvala izlivanje u više mesnih zajednica.

Zbog obilnih padavina i izlivanja reke Moravice, uvedena je vanredna situacija i u opštini Sokobanja.

Vanredno i u delovima opštine Majdanpek zbog padavina za vikend.

Izvor: RTS

Do kraja godine završetak dela puta od Sremske Rače do Kuzmina

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Srbija će do kraja godine završiti svoj deo puta od Sremske Rače do Kuzmina, deonicu dugu 19 kilometara, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić prilikom susreta sa ministrom komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine Edinom Fortom.

“U Rači će biti napravljen integrisani granični prelaz BiH i Srbije, koji će biti pušten u rad 2025. godine, a očekuje se da i BiH završi svoj deo puta” kaže Vesić, piše na sajtu Vlade.

Prema njegovim rečima planira se i izgradnja autoputa Požega–Kotroman, gde je više od 85 odsto projekta završeno.

Tokom sastanka razgovaralo se i o jačanju drumskih i železničkih veza, što će, kako je ocenjeno, ojačati odnose Srbije i BiH, ali i o graničnim prelazima, pruzi Šabac–Zvornik–Loznica, autoputu Požega–Kotroman, aerodromu u Trebinju i o zajedničkoj putarini.

Pročitajte još:

“Mi ćemo zajedno sa Srbijom aplicirati za sredstva kod Evropske unije za prugu od Banjaluke preko Doboja do Srbije”, naveo je Forto i istakao da je potrebno da se svi u regionu skoncentrišu na povezivanje, dodavši da je saobraćajna infrastruktura sredstvo približavanja i sa Evropskom unijom.

Energetski portal

Obilne padavine izazvale vanrednu situaciju u 26 gradova i opština

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (diego_torres)

Vanredna situacija proglašena je u 26 gradova i opština širom Srbije zbog obilnih padavina, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije. Prema izveštajima, pripadnici Sektora za vanredne situacije su evakuisali šest osoba, uključujući dvoje dece, u Kruševcu, Čačku i Jagodini.

Načelnik Odeljenja u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije, Nedeljko Gagić, istakao je da su kritične situacije zabeležene u Kruševcu, Jagodini, Kragujevcu i Somboru, gde su poplave uzrokovane obilnim padavinama prouzrokovale prodor vode u dvorišta i stambene objekte.

Posebno je izdvojena situacija u Čačku, gde je voda ušla u preko 200 objekata, jer kišna kanalizacija nije mogla da primi celokupnu količinu vode u kratkom vremenu. Pripadnici MUP-a su angažovani na ispumpavanju vode na desetinama lokacija.

PROČITAJTE JOŠ:

Od 26. maja, 762 vatrogasca-spasioca su angažovana na 355 intervencija, evakuisali su 62 osobe, ugasili 12 požara izazvanih udarom groma i izvršili 320 intervencija crpljenja vode iz objekata.

U tim akcijama, angažovano je 390 vatrogasnih vozila i više od 400 pumpi. Načelnik Gagić je apelovao na građane u poplavljenim područjima da izbegavaju obale reka i nasipe i da prate prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

On je poručio da ukoliko postoji opasnost od ulaska vode u kuće, građani treba da postave džakove sa peskom na ulazima, isključe struju i popnu se na više etaže objekata, a da obavezno obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na telefon 193 ili policiju na telefon 192.

Energetski portal

Kako će izgledati globalna proizvodnja žitarica i potražnja u nadolazećoj sezoni?

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)
Foto-ilustracija: Unsplash (Guillaume de Germain)

Prognozirajući sezonu 2023./24., za jedan odsto bi se mogla povećati svetska proizvodnja žitarica i dostići 2.813 miliona tona. Rast predvode tri kulture, izveštava FAO.

Kako se sezona 2022./23. bliži kraju, procene Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO za globalnu proizvodnju žitarica u 2022. ukazuju na godišnji pad od jedan odsto, uglavnom zbog pada proizvodnje kukuruza, praćenog manjim padom za pirinač i sirak.

Procenjuje se da će se korišćenje u ovoj sezoni smanjiti za 0,9 odsto, uglavnom zbog manje upotrebe krupnozrnih žitarica i pirinča, kao i pada ostalih namena svih glavnih useva.

Svetska proizvodnja premašuje iskorišćenost, a procenjuje se da će zalihe na kraju sezone neznatno porasti za 0,2 odsto iznad početnih nivoa.

Povećanje zaliha pšenice i ječma nadmašuje smanjenje zaliha kukuruza, pirinča i sirka.

PROČITAJTE JOŠ:

Veće svetske zalihe

Photo-illustration: Pixabay

Prognozirajući sezonu 2023./24., za jedan odsto bi se mogla povećati svetska proizvodnja žitarica i dostići 2.813 miliona tona. To se najviše odnosi na kukuruz, ali i pirinač i sirak, dok će za pšenicu i ječam pasti ispod nivoa 2022./23.

Za nadolazeću sezonu prognozira se povećanje globalnog korišćenja žitarica na oko 2.803 miliona tona. Dominantan pokretač je povećanje upotrebe stočne hrane, prvenstveno kukuruza, a prate ga pšenica i pirinač za ljudsku ishranu.

Globalne zalihe bi mogle da porastu za 1,7 odsto i dostignu rekordnih 873 miliona tona. Očekuje se povećanje za kukuruz, pirinač i ječam, dok će se smanjiti zalihe pšenice i sirka. 

Pad globalne trgovine pšenicom

Predviđa se da će svetska trgovina ovom robom, vezana za 472 miliona tona, ostati blizu nivoa 2022/23. Očekivani pad globalne trgovine pšenicom će nadoknaditi predviđeno povećanje svetske trgovine krupnozrnim žitaricama i pirinčem.

U maju 2023. je FAO indeks cena žitarica u proseku 25,3 odsto manji od prošlogodišnje rekordne vrednosti, što odražava nagli pad svetskih cena pšenice i krupnozrnih žitarica, dok su cene pirinča porasle. Ali, i dalje je bio 7,1 odsto iznad petogodišnje prosečne vrednosti za isti mesec.

Izvor: Agroklub

Izveštaj o kvalitetu evropskih vodenih površina

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (David Burner)

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u saradnji sa Komisijom izveštava da većina evropskih kupališta zapravo ispunjava najviše standarde kvaliteta vode EU prema obrađenim podacima.

Izveštaj je zasnovan na praćenju 21.973 kupališta širom Evrope. Pruža informacije o tome gde plivači ovog leta mogu pronaći najčistija mesta za kupanje u Evropi, na osnovu podataka obrađenih za prošlu godinu.

Priobalne lokacije gde se misli na morska kupališta, koje čine dve trećine svih mesta za kupanje, generalno su nadmašile lokacije reka i jezera u unutrašnjosti u pogledu kvaliteta vode. U 2022. godini, 88,9 odsto priobalnih kupališta u EU je klasifikovano kao „odlično“, u poređenju sa 79,3 odsto lokacija u unutrašnjosti.

PROČITAJTE JOŠ:

Zemlje Kipar, Austrija, Grčka i Hrvatska isticale su se sa 95 odsto svojih voda za kupanje koje su zadovoljile „odličan“ standard kvaliteta 2022. Vode za kupanje na Malti, Bugarskoj, Rumuniji, Sloveniji i Luksemburgu ispunjavale su najmanje minimalni ‘dovoljni’ standard kvaliteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (V2F)

Od kada je Direktiva o vodi za kupanje doneta 2006. godine, udeo „odličnih“ lokacija se povećao, stabilizujući se poslednjih godina na između 85–89 odsto za priobalne i 77–81 odsto za unutrašnje vode za kupanje. Minimalne standarde kvaliteta vode ispunilo je 95,9 odsto svih voda za kupanje u EU.

Procenat voda za kupanje sa lošim kvalitetom vode opada tokom poslednje decenije i stabilan je od 2015. godine, na samo 1,5 odsto u 2022. Ovo predstavlja postepeno smanjenje zdravstvenih rizika povezanih sa kupanjem u evropskim vodama.

Komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo – Virginijus Sinkevičijus, izrazio je poverenje u kvalitet evropskih kupališta. On je potvrdio važnost održavanja visokih standarda za zdravlje i dobrobit građana i ukazao na ulogu EU u smanjenju zagađivača u okeanima i rekama.

Urbane vode za kupanje, pre svega u Grčkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji, čine 8 odsto ukupnog broja i značajno doprinose kvalitetu života u ovim gradovima i prednostima ekosistema.

Kopnene vode za kupanje, uglavnom u centralnoj Evropi, podložnije su kratkotrajnom zagađenju usled obilnih letnjih kiša ili suša. To je zato što se često nalaze u relativno malim jezerima, barama i rekama sa malim protokom.

Baltičko more, Severno more i Jadransko more u Hrvatskoj, prepoznato je vrlo često kao veoma čisto.

Energetski portal

Ferari proširuje fabriku u Maranelu zbog pokretanja proizvodnje električnih vozila

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Smešten u severnim krajevima Italije, Maranelo je dugo bio svojevrsni “grad-firma”, zahvaljujući svetski poznatoj fabrici Ferari koju je, na ovom mestu, 1943. godine osnovao Enco Ferari. Maranelo se, na svoj jedinstven način, vrti oko “Villaggio Ferrari”, nudeći međusobno povezan ekosistem koji proizvodi svetski poznate luksuzne automobile.

Sada je ovaj izuzetan grad spreman da dočeka Ferarijev skok u budućnost automobilske tehnologije sa proširenjem kompanije na proizvodnju električnih vozila.

Izvršni direktor Ferarija – Benedeto Vinja potvrdio je da se u Maranelu gradi nova fabrika posvećena proizvodnji električnih superautomobila i pogonskih agregata sledeće generacije. Takozvana e-fabrika, koja govori o posvećenosti italijanskog proizvođača automobila električnoj budućnosti, biće gotova do juna 2024. i biće sposobna da proizvodi i električne i neelektrične automobile, rečeno je na konferenciji koju je organizovao Blumberg Forum.

PROČITAJTE JOŠ:

„Ferari planira da predstavi svoj prvi potpuno električni Ferari u četvrtom kvartalu 2025. godine“, rekao je Vinja. Izjava je u skladu sa Ferarijevim planom za sve veću elektrifikaciju. Čisto električni, kao i hibridni modeli trebalo bi da dominiraju Ferarijevim vozilima u drugoj polovini decenije. Kompanija takođe nastoji da zadrži svoju klijentelu koja kupuje njihova vozila sa konvencionalnim motorom, a da se pritom uspešno pridržava sve strožijih propisa o emisiji izduvnih gasova, naročito onih koje EU zadaje svojim članicama, pa i Italiji kao jendoj od njih.

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Vest o proširenju fabrike usledila je nakon nedavnog izveštaja u kojem se navodi da je Ferari kupio zemljište u blizini svoje tradicionalne fabrike u Maranelu. Ova nova fabrika postaće dom za Ferarijevu treću proizvodnu liniju, posvećenu proizvodnji električnih i hibridnih vozila.

Prelazak legendarnog proizvođača automobila na električna vozila takođe otvara vrata za uvođenje novih modela. Očekuje se da će Ferrari Purosangue, prvi SUV kompanije ikada, imati elektrifikovani pogonski sklop.

Dok Ferari počinje da raščišćava parcelu za svoju novu fabriku, spekuliše se da bi objekat mogao da bude i centar za istraživanje baterijskih tehnologija. Zvanično saopštenje kompanije očekuje se 16. juna 2023. godine, kada će izvršni direktor Benedeto Vinja dalje razraditi vremenski okvir za elektrifikaciju Ferarija. Kako se ovaj kultni brend razvija za električnu budućnost, Maranelo je spreman da zadrži svoj status mesta koje spaja inovacije i automobilsku izvrsnost.

Energetski portal

 

Pirot dobija solarne elektrane ukupne snage preko 125 megavata – Investiraju Englezi i Francuzi

Photo-illustration: Unsplash (Mariana Proenca)
Foto-ilustracija: Pixabay

U okolini Pirota u toku je izrada dokumentacije za izgradnju više solarnih elektrana ukupne snage preko 125 megavata. O kolikoj količini energije je reč, dovoljno govori podatak da je snaga HE “Zavoj” 80 megavata, što znači da će buduće solarne elektrane imati snagu od jednog i po HE “Zavoja”.

U emisiji Oni kažu, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao da je ovo višestruko dobro za Pirot, i kao podsticaj građevinskoj industriji, i kroz prizmu zapošljavanja jer će se na ovim objektima, kada budu sagrađeni, uposliti ljudi, a pre svega zbog činjenice da je reč o obnovljivim izvorima energije.

“Pirot je povoljan što se tiče osunčanosti, ima interesovanja za izgradnju solarnih elektrana i mi smo donoseći prostorni plan kao krovni urbanistički plan predvideli da investitori koji žele da grade energetske objekte moraju da prave plan detaljne regulacije, da se te površne urbanistički detaljno razrade pa da se onda gradi. To mnogi gradovi nemaju”, rekao je Vasić.

Dodao je da prema Nišoru, tačnije prema Dobrom Dolu, francuska firma počela izradu plana detaljne regulacije za izradu solarne elektrane od 75 megavata na 106 hekatara površine.

Pročitajte još:

“Oni imaju problema sa EPS-om, odsnosno EMS-om, jer je reč o ogromnoj snazi i treba obezbediti dalekovode, prenosne sisteme, kablovode i to je dosta komplikovano i dugo će se rešavati. Posle toga su nam se javili engleski fondovi, koji na lokaciji prema Ponoru, gde je nekada bila velika plantaža višanja, na lokaciji od 50 hektara, žele da prave solarnu elektranu od 45 megavata, i oni su počeli sa izradom plana detaljne regulacije. Nadam se da će investitori probleme uspešno rešavati. Imamo i tri male solarne elektrane, kod Ponora na lokaciji Ravnište, snage pet megavata, dobili su građevinsku dozvolu, u nastavku je Ravnište 1 od jednog megavata i kod sela Basara gradi se elektrana snage jednog megavata”, kazao je gradonačelnik Vasić.

On je istakao da su ove investicije dobre i kao podsticaj građevinskoj industriji, takođe, zaposliće se ljudi na tim objektima, a pre svega, reč je o obnovljivim izvorima energije.

Izvor: Pirotske vesti

Izgradnja dela obilaznice oko Beograda privodi se kraju, na putu i tehnologija koja se prvi put primenjuje

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Do kraja juna trebalo bi da bude završena obilaznica od Straževice do Bubanj Potoka. Na putu se našla i reka.

Iako je najveći deo radova na deonici obilaznice od Straževice do Bubanj Potoka završen, veliki broj radnika je angažovan, kako bi do kraja meseca saobraćajnica bila spremna za otvaranje.

Paralelno sa asfaltiranjem preostalog dela obilaznice, radnici u najznačajnijem objektu na trasi, tunelu Beli Potok, ugrađuju opremu.

Predstavnik izvođača Jovica Radić kaže da je u građevinskom smislu ostalo pre svega da se asfaltira deo ispred tunela Beli Potok, desne cevi u dužini od 150 metara.

„Nadamo se do kraja meseca, kada bude sve očišćeno, sve finalizovano, da se postavi i završni sloj asfalta SMA debljine četiri centimetra. Od ostalih radova u tunelu ostali su bukvalno završni radovi, samo finale – farbanje, uređenje arhitektonskih niša, bojenje evakuacione crvene linije i eventualno neki sitni radovi, u smislu asfaltiranja pešačkih staza na kanalima za instalacije“, navodi Radić.

Pročitajte još:

Tehnologija koja se prvi put primenjuje na području Beograda

Na deonici će biti postavljeno pet velikih tabli koje će obaveštavati vozače o saobraćaju, i četiri vrste kamera koje će registrovati vangabaritna vozila, registarske tablice, brzinu vozila i gustinu saobraćaja.

Ova tehnologija se po prvi put primenjuje na području Beograda. Završetkom deonice kompletan teretni saobraćaj biće preusmeren sa kružnog puta.

„Od Straževice do Bubanj Potoka postoje dve petlje. Jedna je petlja Avala, koja povezuje ovu deonicu između Straževice i tunela Beli Potok sa kružnim putem, kako bi mogli ljudi da se u budućnosti voze i isključuju za okolna mesta, Rakovica selo, Beli Potok, Resnik i sva ostala mesta koja su u blizini“, dodaje Radić.

Deo projekta obilaznice je izmeštanje i uređenje korita reke Bolečice, koja se često izlivala i rešavanje višedecenijskog problema sa kanalizacijom nekoliko naselja.

„Tako da je rešen taj komunalni problem uz saradnju BVK i našeg investitora ‘Puteva Srbije’, tako što je uređen tranzitni kolektor od tunela Beli Potok do Rakovičkog potoka u dužini od tri kilometra“, kaže Radić.

Da bi obilaznica oko Beograda bila kompletirana, preostalo je da se narednih godina završi deonica od Bubanj Potoka do Pančeva.

Izvor: RTS

Nacionalna strategija SAD-a za čist vodonik

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: pixabay

Ministarstvo energetike SAD u saradnji sa Bajden-Harisovom administracijom predstavilo je svoju prvu Nacionalnu strategiju i plan za čist vodonik. Ovaj sveobuhvatni plan je dizajniran da ubrza proizvodnju, preradu, isporuku, skladištenje i upotrebu čistog vodonika, održivog i fleksibilnog nosioca energije. Strategija označava ključnu prekretnicu u agendi predsednika Bajdena, koja nosi naziv “Ulaganje u Ameriku”, koja ima za cilj uspostavljanje snažne ekonomije čiste energije i postizanje dugoročnih ciljeva dekarbonizacije.

Vodonik je najzastupljeniji element u univerzumu, ali se obično nalazi u kombinaciji sa drugim elementima na Zemlji, kao što je voda (H2O) ili ugljovodonici (kao što je metan, CH4). Vodonik dobijamo tako što ga izvlačimo iz ovih jedinjenja.

Pročitajte još:

Skladištenje vodonika podrazumeva bezbedno čuvanje vodonika u stanju koje se može koristiti kao izvor goriva. S obzirom na potencijal vodonika kao goriva sa nultom emisijom, neophodno je imati efikasna rešenja za skladištenje vodonika kako bi se olakšala njegova upotreba u različitim primenama.

Nekoliko zemalja širom sveta prepoznalo je ovaj potencijal vodonika kao ključan za održivu budućnost, i stogai ulaže velika sredstva u istraživanje, razvoj i primenu tehnologija vodonika, uključujući njegovo skladištenje – Nemačka, Japan, Kina, Australija, Južna Koreja i SAD.

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Reed)

Prema procenama Ministarstva energetike SAD, rast ekonomije zasnovane na energiji dobijenoj iz vodonika, mogao bi da stvori 100.000 novih radnih mesta do 2030. Ovaj napredak je u skladu sa politikom predsednika Bajdena da podstakne američku konkurentnost, stvori dobro plaćena radna mesta i podstakne lokalni ekonomski razvoj.

Strategija postavlja ambiciozne ciljeve za domaću proizvodnju čistog vodonika — 10 miliona tona godišnje do 2030. godine, 20 miliona tona do 2040. i 50 miliona tona do 2050. godine. Ove inicijative su podržane značajnim ulaganjem od 9,5 milijardi dolara za čist vodonik.

Predviđa se da će ogromne investicije koje su olakšane federalnim zakonom o infrastrukturi iz 2021. ubrzati napredak ka ovoj inicijativi, koja ima za cilj da smanji troškove čistog vodonika za 80 odsto na 1 dolar/kg u roku od jedne decenije. Značajne investicije plana uključuju milijardu dolara za program elektrolize – kao jednog od načina za dobijanje čistog vodonika, 500 miliona dolara za proizvodnju i reciklažu čistog vodonika, 8 milijardi dolara za regionalni čist vodonik i standard proizvodnje istog.

Energetski portal

OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE PREMA PRIORITETIMA I STANDARDIMA

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: ljubaznošću Vere Arežine

Kad govorimo o ekološkoj bezbednosti, prvo treba istaći problem koji se tiče različitih stavova. Ranije su postojala dva shvatanja u proučavanju ekološke bezbednosti. Prema prvom, smatralo se da ljudi ne mogu da utiču na klimu, a argumentacija se zasnivala na radovima našeg istaknutog naučnika Milutina Milankovića. Prema drugom shvatanju, ljudi od 80-ih godina prošlog veka značajno utiču na klimu. Oba shvatanja su tačna, jer je Milutin Milanković živeo do 60-ih godina prošlog veka, kada čovek još nije negativno delovao na mnoge ekološke činioce.

Drugi problem se odnosi na usvajanje međunarodnih sporazuma i naših zakona o zaštiti ekološke bezbednosti i održivog razvoja. Posle Agende 21 Ujedinjenih nacija (1992) kod nas su usvojeni Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Nacionalna strategija o održivom razvoju, Nacionalni Milenijumski ciljevi održivog razvoja i dr. Na osnovu toga, usvojeni su mnogi Lokalni ekološki akcioni planovi – LEAP, kao što su LEAP Grad Niš (2001), Grad Beograd i Grad Smederevo (2005), a kasnije i za mnoge druge gradove i opštine, na primer u Beogradu za opštine Zemun, Savski venac i druge. Međutim, ostaje pitanje primene mnogih dokumenata. Na osnovu Agende 2030 Ujedinjenih nacija (2015) i cilja održivog razvoja (Sustainable Develepment Goal – SDG) koji se odnosi na vode, procenjuje se da kod nas 75 odsto ljudi ima pristup zdravoj vodi za piće, dok oko 21 odsto ljudi koristi čistu energiju u Srbiji. Osim toga, prema Pariskom sporazumu iz 2015, države članice Ujedinjenih nacija preuzele su obavezu da smanje gasove sa efektom staklene bašte kako bi se zaustavio porast srednje globalne temperature na 1,5–2 stepena Celzijusa do kraja veka. Na osnovu ovog sporazuma, svaka država ima Nacionalno utvrđeni doprinos (NDCs). Srbija treba da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte na oko 10 odsto do 2030. godine, u poređenju sa emisijama u 1990. godini.

U FOKUSU:

Foto: ljubaznošću Vere Arežine

Treći i glavni problem se odnosi na definisanje prioriteta, posebno u našoj zemlji. Da li su naši prioriteti zaštita vodnih resursa, vazduha, biodiverziteta, pošumljavanje, obrazovanje? Očuvanje ekološke bezbednosti je dugotrajan proces koji počinje od vaspitanja, obrazovanja na svim nivoima, socijalizacije i informisanja, do povećanja broja prijavljenih krivičnih dela i optužnih akata protiv ugrožavanja životne sredine. Na mnogim našim fakultetima, kao i u srednjim i osnovnim školama izučavaju se predmeti koji se odnose na zaštitu životne sredine. Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu imamo nekoliko predmeta koji se odnose na ekološku bezbednost, ekološke politike, a organizovali smo i nedelje održivog razvoja. Na Univerzitetu u Geteburgu, Mičigenu i drugim izučavaju se ekološka metodologija, ekološke procene i slično. Nedavno sam učestvovala u Inicijativi za održivost u visokom obrazovanju (The Higher Education Sustainability Initiative – HESI) koju su pokrenule Ujedinjene nacije, sa ciljem primene ciljeva održivog razvoja, a posebno kvalitetnog obrazovanja i učenja tokom celog života. Neke zemlje su definisale pošumljavanje kao prioritete. Od 2019. godine Italija je posadila oko 300.000 stabala i obnovila šume na 30.000 hektara. U Pakistanu planiraju da zasade 10 milijardi stabala, a do sada su posadili jednu trećinu. U više od 20 afričkih zemalja pre deset godina pokrenut je projekat Zid od drveća, koji se prostire na 8.000 kilometara, a do danas je realizovano više od 15 odsto ovog projekta.

Zbog toga što nismo definisali prioritete u očuvanju ekološke bezbednosti u Srbiji, suočavamo se sa mnogim posledicama klimatskih promena. Osim toga, tu su i zagađenost vazduha i vodnih resursa, problemi odlaganja otpada, prerade otpadnih voda, zastarela industrijska postrojenja i termoelektrane koje nisu obnavljane i drugo. Treba uzeti u obzir i nova industrijska postrojenja koja se grade na poljoprivrednom zemljištu, kao na primer fabrika za preradu guma u Zrenjaninu koja se gradi u blizini Carske bare, iako u tom gradu postoji industrijska zona. Prema procenama Evropske ekološke agencija (EEA), jedan od osam smrtnih slučajeva u Evropi ima veze sa zagađenjem životne sredine, a najviše zbog zagađenja vazduha, buke ili lošeg kvaliteta vode. Najviše je ugroženo stanovništvo na Balkanu, posebno u Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 smrtnih slučajeva godišnje samo zbog zagađenja vazduha, od čega samo u Beogradu ima oko 2.000 slučajeva. Takođe, ekološku bezbednost naše zemlje može ugroziti postavljanje derivacionih mini-hidroelektrana i otvaranje novih rudnika bez poštovanja ekoloških standarda ISO 14000, kao na primer u Loznici i drugim naseljenim mestima, gde su zastupljeni voćarstvo i druge poljoprivredne delatnosti.

Vera Arežina

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

DA LI JE EVROPA IZAŠLA IZ KRIZE SA CENOM STRUJE? Detaljna analiza budućnosti evropskog tržišta električne energije

Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)
Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Nakon što su prošlog leta dostigle nezabeleženi maksimum, cene struje u Evropi su se sada vratile na predratne nivoe za gas, a na nekim mestima su čak i ušle u negativnu teritoriju za električnu energiju. Ali nemojte da vas zavara, ovo je samo pad onoga što će verovatno postati sezonska vožnja toboganom.

Na prvi pogled, bilo bi primamljivo zaključiti da je evropska energetska kriza napravila odlučujući zaokret na bolje. Nakon što su u avgustu prošle godine dostigle istorijski maksimum, cene na veleprodajnom tržištu električne energije u EU ušle su u negativnu teritoriju u Finskoj tokom proteklih nedelja i dostigle nove minimume u drugim zemljama zbog toplog i sunčanog vremena.

U Belgiji su, na primer, vetar i solarna energija proizveli dovoljno električne energije da pokriju celokupnu potražnju zemlje po prvi put prošle nedelje. Proizvodnja električne energije bila je toliko visoka da su belgijske vlasti čak morale da smanje proizvodnju energije vetra i plaćaju velikim industrijskim potrošačima električne energije da povećaju svoju potrošnju kako bi apsorbovali višak proizvodnje.

Pročitajte još:

U januaru su se cene gasa vratile na nivoe koji nisu viđeni od juna 2021. godine, koja je prethodila ratu Rusije protiv Ukrajine, uglavnom zbog neobično tople zime i smanjenja potražnje među industrijskim potrošačima. U avgustu je potom dostignut istorijski maksimum od 340 evra po megavat satu, nakon što je Rusija skoro zaustavila sav izvoz zbog sankcija koje su joj uvedene.

Dakle, da li je Evropa napravila zaokret u energetskoj krizi? Odgovor je i „da“, i „ne“.

Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

,,Sa vedrije strane, toplo i sunčano vreme je dovelo do povećane proizvodnje solarne energije, postavljajući rekorde u nekim zemljama, dok je kišno vreme u drugim delovima Evrope dovelo do porasta proizvodnje hidroenergije iz godine u godinu“, objašnjava Sara Braun iz „Embera“, istraživačkog centra za klimu i energiju.

Francuski nuklearni reaktori se takođe konačno vraćaju na mrežu nakon što su prošle godine pretrpeli niz kvarova ili su bili podvrgnuti radovima na održavanju koji su bili odloženi zbog pandemije korona virusa.

,,Shodno tome, vidimo značajan pad potražnje za električnom energijom proizvedenom od fosilnih goriva, koja je prošle godine bila neviđeno skupa, u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je kombinovano sa periodom niske potražnje za električnom energijom i prezasićenošću tržišta fosilnog gasa“, rekla je ona za EURACTIV.

Politike sprovedene na nivou EU su takođe pomogle, istakla je Evropska komisija u dokumentu koji opisuje napredak postignut otkako je izvršna vlast EU pre godinu dana predložila svoj plan REPowerEU, koji ima za cilj odbacivanje ruskog gasa.

Zabrinutost zbog nestašice energije u zimskom periodu se povukla pošto je Evropa počela da diverzifikuje snabdevanje gasom i sprovela vanredne mere, kao što je cilj od 90 odsto skladištenja gasa uoči zimske grejne sezone i cilj smanjenja potražnje za električnom energijom od pet odsto tokom najkritičnijih sati potražnje.

Gledajući narednu zimu, Evropa je takođe u boljoj poziciji, sa nivoom skladištenja gasa koji u proseku dostiže 60 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom od oko 30 odsto, kaže Kristijan Rubi, generalni sekretar Eurelectric-a, udruženja za elektroprivredu EU.

Ipak, Evropa je daleko od toga da je završila sa promenama cena energije. U stvari, očekuje se da će velike sezonske fluktuacije cena postati norma dok Evropa ide napred sa povećanim udelom obnovljive električne energije, kažu stručnjaci.

,,Možemo očekivati da će se u sistemu sa visokom obnovljivom energijom često dešavati slično. Kada su vremenski uslovi pogodni, biće snažan pritisak na cene. Velike padavine u Finskoj, na primer, snažno su uticale na hidroenergetske kapacitete zemlje i doprinele pritisku na smanjenje cena“, navodi Rubi.

Foto-ilustracija: Pixabay (blickpixel)

,,Previše je rano za opuštanje, mogli bismo da imamo hladnu zimu i loše vremenske uslove, što bi moglo ponovo da podigne cene. Budućem energetskom sistemu EU mogli bi da budu potrebni mnogo veći kapaciteti za skladištenje u različitim tehnologijama i vremenskim okvirima, da bi mogao da odgovori sezonskoj ponudi i potražnji“, dodao je on.

Georg Zahman, iz Brigelovog ekonomskog istraživačkog centra u Briselu, slaže se da je Evropa u boljoj poziciji nego prošle godine, i navodi da povećane količine nuklearne i solarne energije povući generalno pozitivan trend uoči sledeće zime.

,,Ali izazov postaje sve veći usled činjenice da će evropski energetski sistem biti veoma različit leti i zimi“, rekao je on za EURACTIV.

Što se tiče gasa, evropski nivoi skladišta su već bili puni u novembru prošle godine, a trenutno nema dodatnih kapaciteta za skladištenje, ističe Zahman. Pored toga, solarna proizvodnja u januaru iznosi samo deset do 20 odsto letnje, a izgradnja više fotonaponskih elektrana adonosi samo ograničenu koristi za pokrivanje zimske potražnje.

,,Stoga, razlike između leta i zime mogle bi da postanu mnogo izraženije, i nadamo se da će to podstaći više strukturalnih rešenja, kao što su komercijalizacija sezonskog skladištenja ili sezonsko ponašanje koje menja potražnju“, kaže Zahman.

Sa rastućim udelom obnovljivih izvora u miksu električne energije, rešavanje sezonskih promena cena biće ključni izazov za Evropu, što će ovo pitanje učiniti jednom od centralnih političkih debata u tekućoj reformi pravila tržišta električne energije u EU.

,,Ove cene pokazuju da tržište funkcioniše“, kaže Rubi. Međutim, on dodaje da su dugoročni signali cena takođe potrebni jer pružaju jasnoću investitorima koji žele da ulože novac u velika energetska sredstva kao što su vetroelektrane na moru, mrežna infrastruktura ili nuklearne elektrane.

Te investicije su od suštinskog značaja za uspeh zelene tranzicije i periodi veoma niskih cena ne bi smeli da ih odvrate, zaključio je on.

Izvor: EURACTIV

Poziv na Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana

Foto-ilustracija_ Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana biće održan u petak 16.06.2023. godine sa početkom u 10 časova u Privrednoj komori Srbije. Samit će okupiti klјučne aktere iz regiona Zapadnog Balkana kako bi zajedno ukazali da se primenom principa cirkularne ekonomije naš region može transformisati u održivi i konkurentni. Programom Samita predviđeno je sagledavanje rezultata tri godine primene Zelene agende sa aspekta nadležnih državnih organa, međunarodnih institucije i privrednih komora, predstavljanje cirkularnih rešenja koje kompanije primenjuju u svom poslovanju, kao i mogućih izvora finansiranja zelene tranzicije.

Kao prateći događaj Samita, Festival cirkularne ekonomije biće održan u subotu, 17. juna 2023. godine sa početkom u 12 časova na Cvetnom trgu u Beogradu. Programom Festivala obuhvaćene su razne vrste zabavno-edukativnih aktivnosti za decu i građane, u cilju podizanja svesti o klimatskoj krizi i značaju primene principa cirkularne ekonomije. Više informacija u agendi u prilogu.

Prijavu učešća možete pronaći na linku ovde 

Link za online praćenje Samita možete pronaći ovde

Izvor: PKS

Ekstremne godine: šta su one, i zašto ih ima sve više?

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Šta godine 2000, 2001, 2014, 2018. i 2019. imaju zajedničko? Kako ukazuje savremena meteorologija, ove godine su one koje su u poslednjih četvrt veka bile – ekstremne. Preciznije: tokom njih bilo je zabeleženo između 30 i 50 odsto više ekstremnih prilika (suša, toplotnih talasa, obilatih padavina) u odnosu na prosek druge polovine 20. veka, objašnjava za Klima101, Milica Tošić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Poređenja radi, pre 2000. godine na ovaj način se izdvaja jedna jedina ekstremna godina – 1991.

Ovaj porast uzrokovale su klimatske promene, i on se može precizno opisati na sledeći način: u poslednjih 70 godina, godine su postajale ekstremnije u proseku za 1,1 odsto po deceniji, što praktično znači oko četiri ekstremna dana više, u proseku, svake decenije. I taj porast se, naravno, ubrzava usled klimatskih promena.

Ali zašto merimo godine na ovakav način?

Foto: Klima101 (Prema savremenoj metodologiji, ekstremna godina predstavlja fenomen koji se odlikuje učestalijim i intenzivnijim ekstremnim vremenskim događajima poput visokih i niskih temperatura, obilnih padavina i suše. Sve ove pojave integrisane su u jedan klimatski indeks koji pokazuje da je od 2000. naovamo došlo do drastičnog porasta ekstremnih godina kod nas.)

Ekstremni događaji prate se naizgled jednostavno, u odnosu na uobičajene meteorološke vrednosti

Prema dokumentima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), ekstremni vremenski događaj je definisan kao „događaj koji je redak na određenoj lokaciji i u određenom trenutku u toku godine“, a ekstremni klimatski događaj kao „obrazac ekstremnog vremena koji traje neko duže vreme (npr. tokom godišnjeg doba)“.

I jedni i drugi ekstremi su retki događaji, sa velikim odstupanjima u odnosu na klimatologiju za dato mesto i vreme – u pitanju su, naravno, događaji poput poplava, suša, toplotnih talasa, ekstremno visokih (ali i niskih) temperatura i sl. koji imaju najveći uticaj na različite sektore društva, od poljoprivrede do energetike i zdravstva.

Premda su retki, ekstremni događaji predstavljaju jedan od najkompleksnijih problema za izučavanje u klimatologiji. S obzirom da ih je izuzetno teško predvideti, u naučnoj zajednici definisani su indikatori ovih pojava koji se određuju na osnovu meteoroloških parametara (izmerene temperature, brzine vetra, količine padavina) i koji se nazivaju klimatski indeksi.

Pročitajte još:

Klimatski rizik se povećava kada postoji kombinovani uticaj više ekstremnih pojava

Definicije indeksa uglavnom su zasnovane ili na verovatnoći pojavljivanja određene vrednosti ili na premašivanju apsolutnog ili percentilskog praga. Primera radi, jedan takav indeks je broj letnjih dana u toku godine, to jest broj dana tokom kojih je izmerena maksimalna dnevna temperatura veća od 25 stepeni Celzijusa.

Foto: Proglas

Pošto se temperatura vazduha beleži decenijama, imamo neke poprilično jasne uvide koji ukazuju na uticaj klimatskih promena. Evo jednog takvog pokazatelja: ako gledamo prosečan broj letnjih dana u toku godine za period od 1961. do 1990. godine, poslednja godina koja je imala manji broj letnjih dana od tog proseka bila je davna 1995. Svaka naredna godina bila je iznadprosečna, a posebno se izdvaja 2012, koja je imala gotovo 60 letnjih dana više nego što je to (nekada bio) prosek.

Rekli bismo: u pitanju je relativno jasna stvar, zar ne? Ali ako želimo da osmotrimo posledice vremenskih uslova, a posebno onih ekstremnih, stvari postaju daleko kompleksnije.

Naime, klimatski rizik se povećava kada postoji kombinovani uticaj više ekstremnih pojava, bilo da se one dešavaju jedna za drugom u kratkom vremenskom periodu ili se dešavaju istovremeno.

Na primer, sa stanovišta uticaja na zdravlje, veoma topli i vlažni uslovi predstavljaju veći stres za ljudski organizam nego kada bi oni bili topli i suvi; sa druge strane, upravo topli i suvi, kada su združeni, povećavaju rizik od pojave požara. Kombinacija obilnih padavina i jakih vetrova može dovesti do intenzivnih poplava i stvaranja klizišta.

Srbija je poslednjih godina imala nekoliko slučajeva ovakvih složenih ekstrema, gde se naravno nameću poplave 2014. godine kao najrazornije. Po savremenim meteorološkim merenjima, Srbija je u poslednjih 20 godine osetila češće i intenzivnije toplotne talase, suše i poplave.

Pošto su ekstremni događaji najuticajniji (ili: najopasniji) po funkcionisanje društva, od suštinskog je značaja da se razmotri njihov združeni efekat, kako bi se steklo sveobuhvatno znanje o našoj sadašnjoj i budućoj izloženosti na takve događaje. Upravo zbog toga su osmišljeni indikatori kombinovanih ekstremnih vrednosti.

Ako ne bismo preduzeli nikakve klimatske akcije, do kraja veka imali bismo ekstremne pojave na svaka četiri dana

To su, ukratko, ekstremne godine: jedan klimatski indeks u koji je integrisano više pojedinačnih klimatskih ekstrema poput broja dana sa ekstremno visokim i ekstremno niskim temperaturama, broja dana sa veoma obilatim padavinama i indeks suše, i sve to u godišnjim vrednostima. U pitanju su one godine kada je sveukupno ovakvih klimatskih ekstrema bilo značajno više od dugogodišnjeg proseka.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ovakav kombinovani indeks nam na jednostavan i neposredan način ukazuje na posledice klimatskih promena i može biti važan alat u osmišljavanju strategija za borbu protiv klimatskih promena, kao i za adaptaciju na promenjene uslove.

Učestalost ekstremnih događaja i ekstremnih godina nastaviće da raste u 21. veku – koliko tačno, zavisi od zaustavljanja emisije gasova staklene bašte.

Prema pesimističnom scenariju, rezultati regionalnih klimatskih modela nam ukazuju da u proseku, do kraja dvadeset prvog veka, možemo očekivati povećanje od 20 odsto u združenim klimatskim ekstremima. To bi onda značilo da bismo u toku jedne godine u proseku osećali ekstremne meteorološke uslove svakog četvrtog dana.

Srećom, pesimistični scenario je sve manje verovatan, a posebno sa aktuelnim najavama velikih projekata zelene tranzicije. Ali važno je znati šta bi nam se tačno desilo kada bismo nastavili „sve po starom“.

Izvor: Klima101

PRODUKTIVNOST I ODRŽIVA BUDUĆNOST NA ABB NAČIN

Photo: ABB
Photo: ABB

Brojni merni instrumenti, senzori, aktuatori, elektronski transmiteri i drugi uređaji, sakriveni u dubini nekog postrojenja, neprestano beleže podatke o protoku vazduha, gasa, vode ili toplotne energije. Sa pojavom novih tehnologija i kompanija koje su se specijalizovale za digitalnu transformaciju, stvorili su se uslovi da ovaj izvor dragocenih informacija bude polazna tačka za prelazak industrije na održivo poslovanje.

Nasuprot konvencionalnom proizvodnom procesu, u kom je bezbrižan odnos prema resursima kao što su voda, toplotna ili električna energija, odražavao opšti duh vremena, danas stoji novi model zasnovan upravo na merenjima potrošnje raznih resursa u samim postrojenjima. Taj savremeni proizvodni proces podrazumeva da su sve operacije potpuno povezane, fleksibilne i samooptimizujuće, a među kompanijama koje mogu sve zahtevnijim industrijama to i da obezbede ističe se ABB, vodeća svetska inženjering kompanija. Njihova softverska rešenja u oblastima elektroenergetike, robotike, automatizacije i elektromotornih pogona primenjena su u mnogim fabričkim postrojenjima, elektranama i drugim pogonima, čime su ostvarene veća produktivnost, bezbednost i pouzdanost, uz smanjenje ugljeničnog otiska.

U FOKUSU:

ABB u borbi protiv posledica klimatskih promena

Poznato je da bez merenja nema ni dobrog upravljanja, a postizanje održivosti u industriji se zasniva upravo na pažljivom prikupljanju podataka o potrošnji. Istraživanja su pokazala da bi se globalna potrošnja električne energije mogla smanjiti do 10 odsto ako bi se 300 miliona industrijskih sistema sa elektromotornim pogonima u svetu zamenilo optimizovanom opremom visoke efikasnosti. Međutim, to ne bi bila jedina dobrobit. Posledično bi se smanjile i emisije štetnih gasova koji su, inače, glavni uzročnici globalnog zagrevanja.

Kao svetski lider u efikasnosti korišćenja resursa, ABB pruža mogućnost energetske tranzicije u fabrikama, elektranama i drugim industrijskim postrojenjima. Njiho va rešenja pomažu u smanjenju emisija štetnih gasova i očuvanju prirodnih resursa u industriji. Svojim ekološkim težnjama dali su i vremenski okvir. Planiraju da pomognu svojim klijentima da do 2030. godine smanje godišnje emisije CO2 za 100 miliona tona, što je količina godišnjih emisija koju ispušta 30 miliona vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.

Priredila: Jovana Marković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

ABB pomaže u obezbeđivanju održive energije na 75. trci Formule E

Foto: ABB

ABB FIA Svetsko prvenstvo u Formuli E obeležio je svoju 75. trku kao glavni sponzor u Džakarti. 

Staza duga 2,37 kilometara, namenski je izgrađena, postavljena u senci zaliva Džakarta u severnom delu grada. Ima 18 okreta i dugačku, brzu startno-ciljnu stazu koja će dovesti do uzbudljivih trka na indonežanskoj vrućini.

ABB sarađuje sa indonežanskom državnom elektroenergetskom kompanijom PLN, na efikasnom, bezbednom i praktičnom snabdevanju električnom energijom iz geotermalne i hidroelektrane. 

Pročitajte još:

Karin Lepasoon, glavna direktorka za komunikaciju i održivost ABB-a, rekla je:

„Važno je imati na umu ovu prekretnicu održivosti naše 75. trke kao nacionalnog sponzora u najnaseljenijem gradu, u kom radimo da obezbedimo tehnologiju i rešenja koja pomažu u borbi protiv pitanja vezanih za klimatske promene. Ključne oblasti su elektrifikacija i energetska efikasnost – dve teme koje se savršeno uklapaju u seriju trka električnih motora, gde je efikasno upravljanje energijom ključ uspeha.”

Foto: ABB

ABB pruža rešenja koja doprinose tekućoj energetskoj tranziciji i donose značajno smanjenje emisije i uticaja na životnu sredinu u Džakarti i širom Indonezije. Primer za to je kompanijsko besprekidno napajanje (UPS) PoverVave33 koji je PLN koristio za samit G20 na Baliju prošle godine kako bi garantovao dostupnost električne energije sa malim otiskom.

ABB ove sezone preuzima ulogu zvaničnog partnera za punjenje. Kao lider na tržištu, ABB je do danas instalirao oko 400 punjača u Indoneziji i omogućio niz prvih ovakvih instaliranih punjača u zemlji, poput Južne DŽakarte gde je u jednoj stambenoj zgradi instaliran prvi elektropunjač.

Kao prvo na svetu potpuno električno FIA Svetsko prvenstvo i jedino sportsko sertifikovano neto nulta ugljenik takmičenje, trke u Formuli E donose dramatične trke u srce najpoznatijih gradova na svetu koji pružaju platformu za moto trke novog doba, od strane proizvođača automobila koje će ubrzati inovacije električnih vozila.

Izvor: ABB