Najveći rudnik cinka u Evropi privremeno obustavlja rad

15.06.2023

rudnik_stepenice — Foto-ilustracija: Unsplash (Nicolas J. Leclercq)

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristi Goia)

Ovih dana dogodio se preokret u rudniku Tara u Irskoj, priznatom kao najveći rudnik cinka u Evropi i jedan od najznačajnijih u svetu. On će obustaviti svoj rad na neko vreme.

Boliden, rudarska švedska kompanija koja upravlja Tarom od 2004. godine, objavila je svoju odluku u zvaničnom saopštenju za javnost, navodeći da iza ove odluke stoji niz operativnih izazova zbog kojih je poslovni novčani tok bio u padu.

Izazovi uključuju pad cene cinka, povećanje cena energije i opštu inflaciju troškova. Dakle, dok se uslovi ne poboljšaju, Tara će biti stavljena pod privremeno održavanje, ali će praktično biti zaustavljena proizvodnja i istraživanje.

Od početka eksploatacije ruda u rudniku Tara 1977. godine, izvučeno je preko 85 miliona tona rude, što je značajno doprinelo svetskoj proizvodnji cinka i koncentrata olova. Godišnje se, prema podacima Bolidena, iskopa oko dva miliona tona rude, što svedoči o njegovom značaju u industriji uopšte.

Pročitajte još:

Ekstrahovani cink se generalno često koristi u galvanizaciji, što je proces premazivanja gvožđa ili čelika da bi se sprečila korozija, i zaštitio metal. Takođe se koristi u proizvodnji legura, baterija, i raznih proizvoda u hemijskoj i građevinskoj industriji. Njegov širok spektar primene čini cink ključnim mineralom u globalnoj ekonomiji.

Istorijski gledano, mineralne rezerve i resursi Tare su kontinuirano rasli, zahvaljujući istraživanjima. Međutim, trenutna ekonomska klima je opteretila ove operacije, primoravajući kompaniju da preispita strategiju.

Sa oko 650 zaposlenih, Tara je veliki rudnik. Odluka o pauziranju rada znači da će radna snaga biti privremeno bez posla dok se rad ne nastavi.

Spoj tržišnih uslova i šireg ekonomskog okruženja utiču na sve, i na rad rudnika. Kada veliki rudnik kao što je Tara u Irskoj privremeno prestane sa proizvodnjom, to svakako utiče na globalnu ponudu robe koju proizvodi – u ovom slučaju, cinka.

Teoretski, smanjenje ponude dovodi do viših cena, posebno ako tražnja ostaje stabilna ili raste. Ako se potražnja za cinkom smanji – na primer, zbog usporavanja u sektorima koji koriste cink, kao što su građevinarstvo, automobilska industrija ili elektronika – to bi takođe moglo da nadoknadi povećanje cena uzrokovano smanjenjem ponude. Međutim, na duže staze, u zavisnosti od toga kada i kako će Tara nastaviti rad, ako drugi rudnici ili izvori ne mogu da nadoknade ovo smanjenje, a potražnja je prisutna u istoj meri, povećanje cena je izvesno.

Energetski portal

Solarni sateliti u svemiru – energija na Zemlji

15.06.2023

satellite-orbit-with-planet-earth-background — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Tehnologija je uznapredovala u tolikoj meri, da bilo koje inovativno dostignuće shvatimo olako i sasvim nam je prirodno, kao da je baš trebalo do njega da dođe, a možda usledi i pitanje – Zašto nije i ranije? Bilo na dnu okeana ili iznad oblaka nalazi se rukama čoveka stvorena tehnologija. I dok veliki deo ljudi nije imao susret sa obnovljivim izvorima energije, pa čak i sada već uobičajenim solarnim panelima na krovovima kuća, naučnici ovakve panele šalju u svemir.

Kao i svakom uređaju, satelitu je potrebna energija za rad, a kada se ona potroši – završava se i njen radni vek. S obzirom na to da u svemiru ne postoji utičnica ili pumpa na kojoj bi mogao da se napuni novom energijom, naučnici su se prvobitno dosetili da energiju sunca iskoriste za njihovo napajanje. Naime, veoma lagani solarni paneli predstavljaju krila, a sunčevu svetlost pretvaraju u energiju potrebnu za rad satelita. Prema nekim podacima, prvi satelit sa fotonaponskim ćelijama lansiran je još 1958. godine.

Šezdesetak godina kasnije, energetska i ekološka kriza nametnule su potrebu iznalaženja raznovrsnih rešenja za njihovo otklanjanje, među kojima možda i ključnu ulogu ima obnovljiva energija. Da čoveku ni nebo više nije granica, pokazuje informacija da naučnici pronalaze način kako da preko solarnih satelita, proizvedenu energiju emituju na Zemlju.

Kako u svemiru ne postoji atmosfera koja odbija deo sunčeve svetlosti i vraća je nazad, i koja uključuje i oblake, gasove i prašinu, čime se umanjuje kapacitet iskorišćenja sunčeve energije na površini planete, ona je u svemiru i za oko 50 odsto jača, odnosno ima veću mogućnost iskorišćenja. Ovo je bio značajan podatak za naučnike, koji ih je naveo na razmišljanje da će postavljanjem solarnih panela u svemir, oni proizvoditi dvostruko više energije, koja može da se pošalje na Zemlju.

Kada sam već pomenula oblake, treba imati na umu još jedan problem. Ukoliko želimo da se u bližoj budućnosti većina stanovništva snabdeva čistom energijom, među kojima je i energija sunca, treba da znamo da nad time ne možemo da imamo potpunu kontrolu. Solarni paneli napajaju se sunčevim zracima, a kada oblaci ne dozvoljavaju napajanje, energija se crpi iz skladišta. Ipak, tehnologija i dalje nije omogućila da se uskladištena energija čuva na duže vreme, što znači da ukoliko su oblaci prisutni duži period, energije iz solara neće biti. Ovde naučnici daju još jedan plus energiji iz svemira, u kojem oblaka nema.

Nedovoljno istražena, ali i u tom trenutku veoma skupa ideja, nije bila do danas ostvarena. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iz godine u godinu sve je pristupačnija, kako tehnologija napreduje, što predstavlja dobar trenutak za pokretanje energije iz svemira. I dugo je problem predstavljalo pitanje – kako energiju poslati na površinu naše planete, ali naučnici su shvatili da je odgovor jednostavan i da se krije u načinu na koji sateliti oduvek šalju informacije na Zemlju i tako komuniciraju sa ljudima.

Naučnici kažu – energija sunca se preko solarnih panela u svemiru pretvara u mikrotalase visoke frekvencije, a zatim tako šalje na Zemlju i dobijamo energiju. I u svemu ovom jednostavnom, pokušala sam i sama da razjasnim sebi, pa došla do odgovora. Možda nije tačan, ali jedini je način bio da pojednostavim i razumem, na primeru koji mi je blizak. Kako sam pojam kaže – mikrotalasi, asociralo me je na mikrotalasnu koju koristimo za podgrevanje hrane. Naime, ovaj uređaj dobija energiju, a zatim je kroz mikrotalase u vidu neke toplotne energije prenosi na hranu.

Bilo kako bilo, naučnici sa jednog svetskog univerziteta saopštili su da je svemirska solarna energija uspešno po prvi put preneta na Zemlju. Iako je reč o prototipu, ozbiljnija ulaganja u razvoj ovakve energije su na putu.

U svemu dobrom što bi moglo da donese za čitavu našu planetu i sve njene stanovnike, ostaje mi pitanje kako će se to odraziti na svemirski otpad, o kojem sam pisala u nekom od prethodnih blogova. Upozorava se da je svemir već zagađen, a ukoliko ovakvi solarni sateliti zažive, biće potrebna vrlo pažljiva koordinacija, da bi izbegli sudaranje.

Katarina Vuinac

Svetski dan vetra

15.06.2023

oblaci_vetar_oluja — Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Plenio)

Prirodna sila, oličenje kretanja i promena, način na koji naša planeta Zemlja diše, jednom reči – vetar. Ne čudi što su mu nekada davali božanske epitete i moć. Današnji dan širom sveta posvećen je njemu i njegovom značaju za procese koji se svakodnevno odvijaju iznad nas i oko nas. Da vetra nema, topli vazduh se ne bi mešao sa hladnim vazduhom polova, i ko zna kakva bi nam klima bila u tom slučaju.

Vetar je kretanje vazduha iz oblasti visokog pritiska u oblast niskog pritiska. To je uzrokovano razlikama u atmosferskom pritisku. Ove razlike u pritisku su prvenstveno izazvane neravnomernim zagrevanjem površine Zemlje od strane Sunca. Kada se neki region zagreje, vazduh se širi i podiže, stvarajući oblast niskog pritiska. Hladniji vazduh iz oblasti visokog pritiska tada popunjava oblast niskog pritiska, a ovo kretanje vazduha je ono što nazivamo vetrom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Manan Singh)

Pomenuti ekvator koji deli Zemlju na severnu i južnu hemisferu, bez vetra bio bi vreliji, a polarni regioni bili bi verovatno još hladniji. Kod nas, s druge strane, ne bi bilo hladno zimi, niti bi bilo povetarca leti.

Ni kiša ne bi isto padala, jer oblaci ne bi putovali kao što sada to čine. Kako su oni sačinjeni od sitnih kapljica i čestica leda, nastalih kondenzacijom vodene pare, oni stoga najviše nastaju iznad vode. Mnoga područja verovatno bi bila izrazito suva, opustošena, teška za život, naročito kontinentalni delovi, jer vlaga sa okeana koja formira najveće količine kapljica kiše u oblacima ne bi stizala do duboke unutrašnjosti kontinenata. Kako bismo onda uzgajali voće i povrće? Vegetacija bi nam se osušila, a zelenila ne bi više bilo. Reke ne bi više bile bujne, sa velikim količinama vode koju koristimo za sve najvažnije aktivnosti – piće, poljoprivredu, industriju, transport, saobraćaj, hidro-energiju…

Pročitajte još:

Mnoge životinje prate ritam vetra u razmnožavanju, migracijama i ostalim procesima. Ali osim biljaka i životinja, i ljudi se sve više oslanjanju na vetar. Energija vetra je održiva i obnovljiva, što je čini odličnim izborom za smanjenje našeg oslanjanja na fosilna goriva. Naš svet bez vetra izgledao bi dosta drugačije i ekstremnije, a i potencijal OIE bio bi smanjen. Zemlje koje najviše koriste potencijal vetra su Kina, SAD, Nemačka u Evropi, kao i Indija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo koje ulažu dosta u ovaj vid OIE, naročito ako uzmemo u obzir da su okrenute ka velikim vodenim površinama.

Iako nam se može učiniti da klimatske promene ne utiču na vetar, zapravo snažno utiču na njegov ustaljeni ritam. Vetar je strujanje vazduha, a ukoliko je vazduh jako zagrejan s obzirom na globalno zagrevanje to može promeniti neke njegove ustaljene mehanizme. Kako se Zemlja zagreva zbog klimatskih promena, to ne čini ravnomerno jer je Zemlja ipak pod uglom i rotira se. Neki delovi zagrevaju se više od drugih. Pošto vetar pokreće razlike u pritisku koje su rezultat varijacija u temperaturi, promena ovih temperatura može promeniti obrasce vetra. Na primer, polarni regioni se zagrevaju mnogo brže od ostatka sveta. Ovo može oslabiti mlazne tokove – vetrove na velikim visinama koji kruže oko Zemlje i utiču na vremenske obrasce. Promenjeni obrasci dovode do ekstremnijih vremenskih uslova, primera radi – topliji vazduh zadržava više vlage, što može dovesti do češćih oluja, a toplije površine okeana mogu da podstaknu jače tropske ciklone – uragane i tajfune.

Postoji još jedna uloga vetra – čistač. Veliki gradovi, puni smoga, koji nemaju vetrove često, zadržavaju i talože štetne gasove u gradu. Gradovi u kojima vetra ima, poput čuvene košave koja je poznata u mnogim gradovima Srbije, prečišćavaju vazduh na ovaj način.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U Srbiji je danas obeležen Svetski dan vetra jednom svečanosti koju je organzovalo “Udruženje OIE Srbije” u vetroparku “Elicio” u Alibunaru. Kako je ovom događaju prisustvovala i Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović, ona je naglasila da studije pokazuju da je izračunata snaga vetra u najvetrovitijem području Republike Srbije uporediva sa evropskom, ali da trenutno iz vetra dobijamo tek 3 odsto električne energije.

„Ipak, nedavno smo oborili mali rekord. Prvi put smo bili među prvih deset zemlja u Evropi sa 11 odsto udela proizvodnje iz vetra na dnevnom nivou u nacionalnom miksu, zahvaljujući radu osam vetroelektrana u Srbiji kapaciteta 400 MW u koje je uloženo 730 miliona evra“, rekla je ministarka.

Milica Vučković

Novi Sad – Sutra počinju prijave za subvencije za bicikle

15.06.2023

U cilju promocije i podsticanja korišćenja bicikla, Novi Sad je 2021. godine, prvi u Srbiji, pokrenuo akciju podrške građanima za kupovinu bicikla kao ekološki poželjnog prevoznog sredstva koje, pored doprinosa poboljšanju kvaliteta vazduha zbog smanjenja upotrebe automobila, predstavlja i značajan aspekt zdravog životnog stila.

Kako su građani Novog Sada pokazali izuzetnu zainteresovanost i ove godine obezbeđena su sredstva za pružanje podrške građanima za nabavku novih bicikla, navodi se na sajtu grada.

Pojedinačan iznos sredstava koji se dodeljuje za podršku nabavke bicikla je 12.000 dinara, a ukoliko je cena bicikla manja od ovog iznosa, fizičkom licu će biti uplaćen iznos u visini cene bicikla.

Za realizaciju akcije koja se ove godine odvija pod sloganom „Biciklom za čistiji Grad“, izabrano je udruženje Unija studenata Univerziteta u Novom Sadu.

Pročitajte još:

Udruženje je 14. juna 2023. godine, raspisalo Javni poziv za građane koji je objavljen u dnevnom listu „Dnevnik“, kao i na sajtu Udruženja (www.biciklomzacistijigrad.com) i Gradske uprave za zaštitu živiotne sredine (www.environovisad.rs).

Prijava građana koji ispunjavaju uslove iz Javnog poziva će se vršiti u periodu od 16. juna 2023. godine u 10 časova do 20. juna u 18 časova, putem aplikacije koja će biti dostupna na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine i na sajtu Udruženja, popunjavanjem traženih podataka.

Prilikom prijave građani treba da imaju u vidu da samo jedno lice iz porodičnog domaćinstva može dobiti sredstva, kao i da lice koje je ostvarilo podršku po osnovu prethodnih Javnih poziva ne može učestvovati na ovom Javnom pozivu.

Detaljnije informacije o Javnom pozivu i načinu prijavljivanja građani mogu dobiti telefonom na broj 065 219 0477 radnim danima od 9 do 19 časova.

U protekle dve godine, kroz ovu akciju, podržana kupovina 3.406 bicikla, a uz podršku društveno odgovornih kompanija najboljim učenicima osnovnih i srednjih škola podeljeno je 114 bicikla.

Energetski portal

FIC pohvalio početak reformi u energetskom sektoru

15.06.2023

vetar , oie , energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

O strateškom planiranju razvoja energetskog sektora i reformama koje imaju za cilj unapređenje poslovanja u energetskim kompanijama, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i članovi Izvršnog odbora Saveta stranih investitora (FIC).

Tom prilikom, ministarka je istakla da se u julu očekuje početak javne rasprave i izrazila nadu da će Vlada na jesen usvojiti Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan.

,,Taj strateški dokument predstavlja osnovu razvoja našeg energetskog sektora do 2030, sa projekcima do 2050. godine u pogledu povećanja učešća OIE u energetskom miksu, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova’’, rekla je ministarka Đedović.

Prema njenim rečima, Srbija je već 2019. godine bila iznad proseka EU u udelu OIE u energetskom miksu, najpre zahvaljujući našim hidroelektranama, ali kako je dodala, kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora moraćemo da radimo više na podizanju kapaciteta iz solarnih i vetroelektrana.

Pročitajte još:

Izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić pohvalio je početak reformi javnih preduzeća u energetskom sektoru, i preneo zainteresovanost stranih investitora za sigurno snabdevanje Srbije gasom.

Savet stranih investitora već 20 godina se zalaže za korporatizaciju energetskih preduzeća u Srbiji, rekao je Ljubić i ujedno pohvalio početak reformi u energetskom sektoru, koje ovaj savet kontinuirano preporučuje u svojoj „Beloj knjizi’’.

Takođe, kako je dodao, mnogi strani investitori su korisnici prirodnog gasa i veoma su zainteresovani za sigurno snabdevanje, imajući u vidu nepredvidljive globalne nestabilnosti.

Savet stranih investitora pohvaljuje sve inicijative Vlade i resornog ministarstva koje imaju za cilj diversifikaciju i unapređenje sigurnosti snabdevanja srpskog tržišta, naveo je Ljubić.

Prema njegovim rečima, Srbija je dobro mesto za investiranje i stranim investitorima je važan razvoj digitalne infrastrukture, dostupnost energije i energenata, kao i predvidivo poslovno okruženje, na čemu se aktivno radi sa Vladom Srbije.

Energetski portal

EU: emisije CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva za korišćenje energije smanjene u 2022.

14.06.2023

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

U zemljama Evropske unije u 2022. godini, emisije ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva za koriščenje energije smanjene su za 2,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Preciznije, emisije iz fosilnih goriva u koje spadaju nafta, prirodni gas, ugalj i treset, dostigle 2,4 gigatona, pokazuju podaci Eurostata.

Posmatrajući pojedinačno, do smanjenja emisija CO2 došlo je u 17 država članica, a najveće je ostvareno je u Holandiji za 12,8 odsto, Luksemburgu za 12 odsto, Belgiji za 9,7 odsto i Mađarskoj za 8,6 odsto.

Ipak, neke članice zabeležile su i porast emisija CO2, i to Bugarska za 12 odsto, Portugal za 9,9 odsto i Malta za 4,1 odsto.

Pročitajte još:

Podaci Eurostata ukazuju da samo Nemačka predstavlja četvrtinu ukupnih emisija CO2 u Evropskoj uniji, kada je reč o sagorevanju fosilnih goriva za proizvodnju energije. Za njom idu Italija i Poljska, svaka sa po 12,4 odsto udela i Francuska sa 10,7 odsto.

Kada je reč o fosilnim gorivima, posmatrajući ih pojedinačno, smanjenje emisija CO2 beleži se iz prirodnog gasa i to za 13 procentnih poena, dok su emisije iz čvrstih fosilnih goriva kao što je ugalj, u blagom porastu za tri procentna poena. Emisije iz nafte i naftnih derivata ostale su na gotovo istom nivou kao iz 2021. godine.

Energetski portal

FORD OTVARA PRVU FABRIKU ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA U EVROPI

14.06.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Nadine Shaabana)

Ford je predstavio svoj najsavremeniji centar za električna vozila u Kelnu, čime je put Evrope ka električnoj mobilnosti otišao još jedan korak napred. Ovaj objekat je dizajniran za proizvodnju Fordove nove generacije električnih putničkih vozila, i okrenut je održivosti.

Uloženo je 2 milijarde dolara u transformaciju istorijske fabrike Niehl, Keln, osnovane 1930. godine, u Keln EV centar. Pogon se prostire na 125 hektara i ima novu proizvodnu liniju, montažu baterija i automatizaciju. Fabrika je dizajnirana da bude visoko efikasna sa godišnjim proizvodnim kapacitetom od preko 250.000 električnih vozila (EV), objavio je Ford u svom saopštenju na zvaničnom sajtu.

Pročitajte još:

EV Centar u Kelnu bi trebalo da bude prva Fordova fabrika za sklapanje automobila u svetu bez emisija ugljenika. Kompanija se dakle okrenula postizanju neutralnosti ugljenika u svim njenim operacijama u Evropi – uključujući logistiku, direktne dobavljače i dizajn objekta, do 2035. godine.

Fabrika u Kelnu ima dugu istoriju proizvodnje vozila od 1930. godine, sa preko 18 miliona proizvedenih automobila. U objektu je proizvedeno dosta različitih kultnih Fordovih modela tokom godina, uključujući model A, Taunus, Capri, Granadu i Fiestu.

Postoje inicijative u cilju zaštite životne sredine koje uključuju sadnju nove višegodišnje vegetacije, pretvaranje travnatih površina u livade divljeg cveća i stvaranje staništa za insekte, kao i staništa slepih miševa i ptica.

Energetski portal

INTELIGENTNA ELEKTRIFIKACIJA ZA INDUSTRIJU

14.06.2023

AdobeStockGridSystem234658970_original — Foto: Siemens

O načinima pružanja podrške industriji u naporima da smanji emisije i dekarbonizaciju, kao i o mogućnostima za veću održivost u okviru radnih procesa, razgovarali smo sa Miroslavom Ristićem, iz kompanije Siemens Srbija Smart Infrastructure.

„Industrijska preduzeća, kao i ostatak privrede iza sebe imaju godine koje je obeležila pandemija kovida 19. Neke kompanije su u boljoj poziciji od drugih zbog lokacije na kojoj posluju ili sektora u kojem se nalaze. Bez obzira na to kako su prebrodili prethodni period sada postoji prilika da se postpandemijski oporavak oblikuje na „zeleniji“ način, posebno zato što je ova godina neizvesnosti razotkrila dodatni problem koji nas sve pogađa – klimatske promene“, rekao je Ristić.

Neophodne su značajne i međusobno usklađene mere kako bi se postiglo smanjenje emisije gasova staklene bašte. To se odnosi i na industrijski sektor, posebno na procesnu i proizvodnu industriju, koja troši dosta energije.

Miroslav Ristić je istakao da su adekvatni procesi od presudnog značaja u ovom sektoru, jer industrija predstavlja trećinu od ukupne potrošnje energije. I ne samo to. Dok su sektori kao što su proizvodnja električne energije, poljoprivreda i domaćinstva počeli da smanjuju sopstvene emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, u oblasti industrije do sada nije bilo značajnijeg pomaka u odnosu na to koliko bi stvarno moglo da se uradi.

U FOKUSU:

„Identifikovali smo tri poluge koje će pokretati smanjenje emisija i dekarbonizaciju u industriji. Prvo je uvođenje veće fleksibilnosti u korišćenju energije, na primer korišćenjem rešenja za skladištenje i virtuelnih elektrana. Drugo, moramo da digitalizujemo operativne procese, što će nam omogućiti da zaista efikasno koristimo energiju. To može da se postigne korišćenjem uređaja IoT, senzora i softvera. Treće, potrebna nam je inteligentna elektrifikacija u svim pogonskim procesima“, kaže Ristić.

Od pomenute tri poluge, treća ima najveći potencijal za dekarbonizaciju i može u velikoj meri profitirati od prve dve poluge. Kod elektrifikacije treba uzeti u obzir dva aspekta: snabdevanje industrijske lokacije energijom, na primermoguće korišćenje obnovljive energije iz vetroelektrana, solarnih elektrana i hidroelektrana bez emisije CO2, kao i upravljanje energijom na samoj lokaciji, na primer u obliku softverskog upravljanja potražnjom.

Procesi bez emisija

Miroslav Ristić kaže da elektrifikacija ima tako veliki potencijalni uticaj na dekarbonizaciju, jer omogućava da čista električna energija iz obnovljivih izvora pokreće procese zakoje su se ranije koristile tehnologije visoke emisije kao što su dizel generatori. Proces koji je do ovog trenutka dovodio do visoke emisije štetnih gasova, može se sasvim odvijati bez emisija, ako se za pogon koristi obnovljiva energija.

Brojne su mogućnosti za upravljanje energijom na lokaciji, jer elektrifikacija otvara vrata digitalizaciji i inteligentnijoj elektrifikaciji. Na ovaj način se otvaraju brojne mogućnosti, ne samo za energetsku efikasnost, već i radnu otpornost i optimizaciju postrojenja.

Učiniti elektrifikaciju „pametnom“ znači uvođenje senzora i platformi za IoT koje mogu prikupljati ogromne količine podataka. Podaci se akumuliraju i analiziraju pomoću algoritama i softvera kako bi se pomoglo operaterima postrojenja da identifikuju mogućnosti povećanja efikasnosti u energetskom sistemu postrojenja i uopšte u samom radu.

Naš sagovornik ističe da ovo između ostalog dovodi do optimizovane proizvodnje i niske potrošnje energije. Istovremeno, moguće je rano prepoznati situacije koje mogu negativno uticati na efikasnost sistema, kao što je zastoj u radu mašina.

Digitalizacija omogućava stvaranje digitalnog blizanca energetskog sistema fabrike.

U kombinaciji sa industrijskom automatizacijom, dizajneri mogu tako da testiraju brojne operativne scenarije. Svrha testiranja je optimalna koordinacija sistema i usluga. Ovo doprinosi nižim stopama grešaka i nižim troškovima projektovanja, izgradnje i održavanja.

Primeri iz prakse pokazuju koje se prilike pružaju industrijskim preduzećima.

„Naša rešenja našla su primenu kod velikog broja industrijskih preduzeća. Svakodnevno se povećava broj zadovoljnih korisnika i otvaraju se nove mogućnosti za saradnju.

Kao jedan od primera izdvojio bih saradnju sa industrijskim kompleksom MIND Kragujevac, gde su naša napredna rešenja i sofisticirana oprema ugrađeni u svim distributivnim trafostanicama čime je omogućeno pouzdano snabdevanje električnom energijom kao i praćenje i analiza svih parametara sistema“, kaže Ristić.

Izvor: Siemens

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Uskoro regionalni energetski hit – Sarajevo Energy Forum

14.06.2023

Ostalo je nekoliko dana do početka Sarajevskog energetskog foruma, jednog od najvažnijih regionalnih skupova posvećenih energetskoj industriji. Ovaj forum će okupiti stručnjake, poslovne ljude, te predstavnike vlasti koji će raspravljati o važnosti prelaska na obnovljive izvore energije i načinima kako da se to ostvari. Kao što je već poznato, prelazak na obnovljive izvore energije je ključan za održivu budućnost planete, a energetski forum će se fokusirati upravo na ovu temu.

Ono što je posebno važno: svoje učešće na SEF-u su već potvrdili brojni respektabilni eksperti kako iz Bosne i Hercegovine tako i iz regije. Vrlo zanimljivo će biti čuti, na primer, jednog od ključnih autoriteta u ovoj oblasti, dr. Janeza Kopača, ili Marka Lasića, direktora KOER-a, prve virtuelne elektrane u Hrvatskoj, dr. Gorana Majstorovića iz Energetskog instituta Hrvoje Požar iz Zageba, ili dr. Elmu Agić-Šabetu profesoricu sa SSST-a, dr. Adnana Đuguma iz Sarajevogasa, Nikolu Rovčanina izvšnog direktora Elektroprivrede Crne Gore, ili Maju Pokrovac, direktorku Obnovljivih izvora energije Hrvatske… Da se radi o ozbiljnoj organizaciji i institucionalnoj podršci projektu govori i podatak da je pokrovitelj Sarajevskog energetskog foruma Ministarstvo vansjke trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hecegovine, a entitetska ministarstva enegrije i turzima i okoliša, vlade kantona Sarajevo, USK, Ze-Do, te Vanjskotrgovinska komora su institucionalni partneri SEF-a. Tu su i brojni medijski partneri, uključujući i najčitanije portale u zemlji.

Pročitajte još:

U JUNU SARAJEVSKI ENERGETSKI FORUM

Još uvek su otvoreni pozivi za prijavu za učešće na SEF-u, a svoju povoljnu priliku možete iskoristiti na linku ovde. Ova promo ponuda koja je u poslednjoj nedelji pred početak foruma, 50 odsto je niža od redovne cene za pojedince i mala i srednja preduzeća. Ponuda se mora zgrabiti, pošto je broj mesta na forumu ograničen, a s obzirom da forum počinje 21. juna, taj rok je sve kraći.

Na Sarajevskom energetskom forumu biće govora o razvoju nacionalnih i regionalne berze trgovanja energijom, kao i o tranziciji na zeleni hidrogen, korišćenju biomase – šta mora uraditi država, a koje pripreme mora učiniti privreda… Biće održano predavanje o ulozi prozjumera građanske energije i energetskih zajednica u bržoj energetskoj tranziciji – prednosti, slabosti i naučene lekcije iz regiona, kao i prezentacija o sistemima merenja i učinkovitosti rada i očekivanih prihoda solarnih elektrana i kako gubitke učiniti minimalnim. Tokom trodnevne konferencije, učesnici će imati priliku učestvovati na 10 panela, sa perko 70 panelista iz cele BiH i regije, sa prezentacijama i predavanjima na tražene i aktuelne teme, a sve detalje možete pronaći ovde. Sarajevo će, dakle, od 21. do 23. juna 2023. godine u hotelu Hills na Ilidži biti domaćin Sarajevskog energetskog foruma – SEF, jednog od najvažnijih skupova posvećenih energetskoj industriji u regionu.

Izvor: Sarajevski energetski forum

Pokrenute aukcije za dodelu tržišnih premija za OIE

14.06.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i enegetike pokrenuli su aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije – vetroelektrane (400MW) i solarne elektrane (50MW).

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović kaže da je postupak aukcija digitalizovan, što obezbeđuje brzo, efikasno i transparentno sprovođenje procesa koji će za rezultat imati 450 novih zelenih megavata za privredu i građane u elektroenergetskom sistemu Srbije.

„Kao što je premijerka Ana Brnabić najavila nakon sastanka sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u Londonu, pokrenuli smo aukcije za dodelu tržišnih premija za OIE. Ovo su ujedno najveće aukcije koje se odjednom sprovede u regionu Zapadnog Balkana. Sprovodimo ih u skladu sa najboljom evropskom i svetskom praksom i prelazimo na tržišne premije, koje omogućavaju bolje upravljanje troškovima i sveobuhvatnu veću korist za naš energetski sistem. Ovim ćemo podstaći priliv direktnih stranih investicija, rast BDP-a, razvoj građevinske industrije, potencijalno smanjenje troškova električne energije i sigurnije snabdevanje naše privrede i građana. Svesni smo neophodnosti prelaska na čistije izvore energije i odgovorno radimo na preduzimanju mera za dekarbonizaciju našeg energetskog sektora. Verujem da su prve aukcije za 450 MW iz OIE jasan pokazatelj naše opredeljenosti za čistiju i zdraviju energetiku“, poručila je ministarka Đedović, navodi se u saopštenju.

Ona je navela da se očekuje i aktivno učešće Elektroprivrede Srbije u ovom procesu zarad sigurnije snabdevenosti građana i privrede.

„Procenjuje se da će uspešnom realizacijom aukcija, Elektroprivreda Srbije prihodovati više od tri miliona evra na godišnjem nivou, uzimajući u obzir relevantne tržišne cene”, navela je Đedović

Pročitajte još:

Tržišna premija je podsticaj za proizvodnju električne energije kojom država štiti proizvođača od promene tržišnih cena u odnosu na cenu koju proizvođač ponudi na aukciji tako što isplaćuje razliku između ponuđene cene na aukciji i tržišne cene. Ako tržišne cene budu veće od ponuđene cene proizvođača na aukciji, proizvođač će razliku platiti državi. Referentna tržišna cena za obračun tržišne premije je cena električne energije na srpskoj berzi (SEEPEX).

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Maksimalnu cenu koju proizvođač OIE može ponuditi na aukciji definiše Vlada i ona iznosi 105 evra po megavat-satu za vetroelektrane, odnosno 90 evra po megavat-satu za solarne elektrane. Prednost za dobijanje podsticaja će imati oni investitori koji ponude najnižu cenu u odnosu na maksimalnu definisanu. Time se očekuje ostvarenje smanjenja troškova električne energije.

Ovo su ujedno i prve aukcije u okviru Trogodišnjeg plana sistema podsticaja, koji predviđa dodelu tržišnih premija za 1.300 MW za proizvođače iz obnovljivih izvora energije u naredne tri godine.

Tehničku pomoć za razvoj pravnog i regulatornog okvira za sprovođenje aukcija pruža Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz finansijsku podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO) i akcionara EBRD-a.

Na sajtu oieaukcije.mre.gov.rs s navedeni su uputstvo i javni poziv za prijave na aukcije, a ukoliko zainteresovani imaju nedoumice u vezi sa prijavom, na njih će odgovoriti Komisija za sprovođenje aukcija. Prijave će se podnositi preko portala OIE aukcije tokom narednih 60 dana, odnosno do polovine avgusta tekuće godine.

Sprovođenju aukcija prethodilo je usvajanje izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) i pratećih podzakonskih akata kojima su stvoreni uslovi za bržu integraciju novih kapaciteta iz OIE u elektroenergetski sistem Srbije, uz očuvanje pouzdanosti i stabilnosti rada sistema i aktivno učešće EMS-a i EPS-a.

Energetski portal

Recikliranje baterija: Novi pravac SAD-a ka održivosti

13.06.2023

battery-recklaža baterija — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo energetike SAD-a najavilo je preko 192 miliona dolara novih sredstava za unapređenje tehnologija recikliranja baterija iz potrošačkih proizvoda, ali i pokretanje naprednijeg istraživanja, kako bi se stvorilo domaće i održivo snabdevanje potrebnih materijala.

Kao deo strategije, najavili su mogućnost finansiranja 125 miliona dolara samo za reciklažu i ponovnu obradu baterija potrošačke elektronike. Finansiranje će podsticati inicijative i kampanje podizanja svesti javnosti o ovoj temi.

Kada se baterije recikliraju, različiti vredni materijali se mogu iznova dobiti i koristiti, smanjujući potrebu za novim resursima i umanjujući štetu po životnu sredinu. Šta dobijamo reciklažom baterije zavisi od sastava i tipa te baterije. Primera radi, imamo olovne baterije koje se koriste dosta prilikom izrade vozila, a svi njeni delovi mogu se reciklirati, nakon čega olovo i plastika mogu ponovo biti upotrebljavani. Sumporna kiselina se može neutralisati, prečistiti, testirati i na primer pretvoriti u natrijum sulfat, koji se koristi u deterdžentu za veš, staklu i proizvodnji tekstila. Tip litijum-jonskih baterija, koje možete naći u elektronici – laptopovima i telefonima, ali i u električnim automobilima, vrlo su aktuelne upravo zbog ove primene. Njihovo recikliranje vrši povraćaj vrlo vrednih materijala – kobalt, nikl i litijum.

PROČITAJTE JOŠ:

Recikliranje baterija pomaže u obezbeđivanju održive i isplative proizvodnje novih baterija, smanjuje i uticaj na životnu sredinu i doprinosi poželjnosti električnih vozila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Zašto? – Pored materijalne koristi, recikliranje baterija može pomoći u smanjenju uticaja električnih vozila na životnu sredinu. Električna vozila ne proizvode emisije štetnih gasova, to nam je poznato, ali njihova proizvodnja naročito baterija je energetski intenzivna i ima značajan ugljenični otisak. Stoga, reciklaža je deo rešenja, jer je to prilika da se povrate vredni materijali koje one sadrže, uključujući litijum, kobalt, nikl i druge metale.

Reciklirani materijali se mogu iznova koristiti, što znači da je potreba za iskopavanjem novih resursa smanjena, a to je važno jer iskopavanje utiče na životnu sredinu i stanovništvo, kao što smo napomenuli. Takođe, ovi elementi su često retki ili ih ima u delovima sveta koji nemaju dobre regulative ili političku situaciju za ovakve projekte. Možemo napomenuti da su cene litijuma u maju 2022. godine bile sedam puta veće nego početkom 2021. godine, ali i cene kobalta i nikla su bile povećane.

Ministarstvo SAD-a je zato takođe izdvojilo i 60 miliona dolara za Konzorcijum za istraživanje i razvoj naprednih baterija. Konzorcijum ima za cilj okupljanje velikih proizvođača vozila sa električnim pogonom, univerziteta i drugih zainteresovanih strana za rešavanje kritičnih potreba za baterijama i dalji razvoj domaćeg lanca snabdevanja baterijama.

Ovo dolazi usred projekcija povećanja tržišta litijumskih baterija do 2030. godine, a finansiranje je u skladu sa ciljem Bajden-Harisove administracije da električna vozila čine 50 odsto tržišnog udela odnsono ukupne prodaje vozila u Americi do 2030. godine.

Energetki portal

ZAŠTO NEODVOJIVI ČEPOVI NA PLASTIČNIM FLAŠAMA?

13.06.2023

plastične_flaše — Foto-ilustracija: Pixabay

Širom Evrope, ali i kod nas kada su u pitanju neki brendovi, već neko vreme pri kupovini vode ili sokova potrošači mogu primetiti nov dizajn plastičnih flaša. Inovacija je čep koji sada ne može da se skine i odvoji, već ostaje pričvršćen za plastiku na vrhu flaše.

Evropska komisija aktivno jača zakone namenjene što boljem upravljanju otpadom i što boljem shvatanju kako plastika utiče na životnu sredinu.

Prema njenim podacima, čak 80 odsto otpada u morima je plastika koja uništava životinje, ekosisteme, potom dospeva i u naš lanac ishrane. Iako smo pisali na ovu temu, nije na odmet iznova podsetiti na Veliko pacifičko ostrvo smeća – plutajuću masu plastičnog otpada u okeanu i simbol globalne ekološke krize, teško 80.000 tona. Neke kompanije preduzele su mere povodom ove teme.

PROČITAJTE JOŠ:

Plastični otpad se ne razgrađuje kao što to čine organski materijali. Umesto toga, polako se raspada na manje delove kroz proces poznat kao fotodegradacija, koji pokreće sunčeva svetlost. Ovaj proces može trajati veoma dugo – stotine do hiljade godina, u zavisnosti od vrste plastike i uslova kojima je izložena.

Kako se često dešava da se čepovi gube, i prilikom sakupljanja flaša za reciklažu, ne budu prisutni na flašama, sada su napravljeni neodvojivi čepovi. To znači da kada se flaša donese na reciklažu, na njoj će uvek biti i čep kao plastični deo koji se inače teže razgrađuje i reciklira.

Ova ideja potiče od direktive EU o plastici za jednokratnu upotrebu.

Direktiva postavlja cilj prikupljanja od 90 odsto recikliranja za SUP plastične boce do 2029. (sa privremenim ciljem od 77 odsto do 2025.).
Ove boce treba da sadrže najmanje 25 odsto reciklirane plastike u proizvodnji do 2025. godine (za PET boce), i 30 odsto do 2030. godine (za sve boce).
Oni sa poklopcima od plastike mogu se staviti na tržište samo ako poklopci ostanu pričvršćeni tokom faze predviđene za upotrebu proizvoda.

Energetski portal

1...195196197...1.567 Page 196 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM