Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz lanca snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG) mogle bi se smanjiti za više od 60 odsto upotrebom današnjih tehnologija, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA).
U izveštaju pod nazovim „Procena emisija iz LNG lanca snabdevanja i opcije za njihovo smanjenje” bavili su se fazama proizvodnje na izvoru, preradi, prenosu gasovodom, ukapljivanjem, transportom brodovima i regasifikacijom širom sveta.
Procenjuje se da emisije gasova sa efektom staklene bašte povezane s globalnim snabdevanjem LNG-om iznose oko 350 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida (Mt CO₂-eq) godišnje. Oko 70 odsto ovih emisija otpada na CO₂ koji se sagoreva ili ispušta, dok preostalih 30 odsto čini metan koji neizgoren izlazi u atmosferu.
Prema izveštaju, više od 99 odsto LNG-a potrošenog u 2024. godini imalo je niže emisije tokom životnog ciklusa u poređenju s ugljem. U proseku, na globalnom nivou, LNG dovodi do oko 25 odsto manje emisija u odnosu na ugalj.
Emisije iz LNG lanca snabdevanja mogle bi se smanjiti za više od 60 odsto upotrebom postojećih tehnologija, a mnoge mere mogle bi se sprovesti uz niske ili umerene troškove.
„Samo smanjenje curenja metana moglo bi da smanji emisije za blizu 90 Mt CO2-eq godišnje, odnosno 25 odsto ukupnih emisija LNG-a, a polovina tog smanjenja mogla bi se postići bez neto troška. Smanjenje spaljivanja (flaring) u LNG postrojenjima i na nalazištima koja isporučuju gas moglo bi dodatno smanjiti godišnje emisije za još pet Mt CO2-eq”, navodi IEA.
Pročitajte još:
- Izveštaj o energetici EU 2024: Solar nadmašio ugalj, vetar stabilan uz izazove, LNG u porastu
- LNG terminal u Aleksandropolisu pušten u rad
- Radovi na modulu LNG terminala na Krku biće završeni u naredne dve godine?
Druge strategije uključuju primenu hvatanja, korišćenja i skladištenja ugljen-dioksida (CCUS) u postrojenjima za ukapljivanje kako bi se uhvatio CO2 koji prirodno postoji u izvornom gasu.
Elektrifikacija postrojenja u ranijim fazama lanca snabdijevanja LNG-om znači da se umjesto korišćenja fosilnih goriva za pogon opreme i mašina koristi električna energija, posebno ona iz obnovljivih izvora može dodatno smanjiti emisije za oko 110 Mt CO2-eq.
Norveška predvodnik
Norveška je predvodnik u elektrifikaciji naftnih i gasnih operacija u početnoj fazi, koristeći mrežne priključke ili namenske offshore vetroelektrane kao deo svog plana da do 2040. godine smanji emisije za 70 odsto. British Petroleum (BP) je takođe elektrifikovao značajan deo svojih postrojenja u Permijanskom basenu u Teksasu.
Osim njih malo je velikih akcija elektrifikacije koje su pokrenuli drugi proizvođači nafte i gasa, naročito kada je reč o postojećim postrojenjima.
Energetski portal
