Interesovanje građana i privrede za postavljanje solarnih panela i dalje raste, a broj kupaca-proizvođača (prozjumera) električne energije u Srbiji povećan je oko sedam puta u proteklih godinu i po dana na oko 3.100, rečeno je na Trećoj međunarodnoj stručnoj konferencije o kupcima-proizvođačima električne energije „Prozjumeri – dve godine posle”.

Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene je na otvaranju konferencije istakla da je u odnosu na period pre godinu i po broj kupaca proizvođača veći sedam puta, a snaga objekata veća za 8,5 puta. Ovaj koncept koristan je domaćinstvima i privredi, ali i državi i predstavlja jedno od oruđa da se uključi veliki broj građana u energetsku tranziciju i da u tom procesu budemo efikasni i uspešni.

“U okviru planiranih izmena Zakona o energetici, tokom ove godine, uspostavićemo pravni okvir za aktivne kupce i industriji ćemo omogućiti da proizvedenu zelenu energiju koristi za sopstvene potrebe, a višak prodaje na tržištu. Uspostavićemo sistem sertifikacije instalatera solarnih sistema, toplotnih pumpi i drugih OIE sistema i obezbedićemo ujednačen i standardizovan kvalitet usluga na tržištu za građane i privredu”, rekla je Maja Vukadinović.

Prema njenim rečima, energetska samostalnost upotrebom solarne energije korisna je svima, kako domaćinstvima i privredi, tako i državi. Ona je najavila i da će se kroz planirane izmene Zakona o energetici, tokom ove godine, uspostaviti pravni okvir za aktivne kupce, kojima će omogućiti da proizvedenu zelenu energiju koriste za sopstvene potrebe, a višak da prodaju na tržištu.

“Sprovešće se i mere za unapređenje procedure priključenja, naročito na distributivnom nivou, gde je cilj digitalizovan i transparentan postupak priključenja za elektrane i prozjumere”, rekla je Vukadinović.

Povećanje broja kupaca-proizvođača

Sve je veće interesovanje i rast broja kupaca-proizvođača iz obnovljivih izvora. Milan Radunović, savetnik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije je rekao da je za dve godine Elektroprivreda Srbije potpisala više od 3.400 ugovora za oko 53 megavata snage i do sada je impresivnih 20 miliona kilovat-sati isporučene zelene energije. On je istakao da je prema poslednjim podacima, na krovovima svojih kuća 2.400 domaćinstava postavilo solarne panele, a više od 930 proizvodnih objekata u sektoru privrede instaliralo je solarne sisteme za svoje potrebe.

“Solarne panele su postavile i mnoge ustanove, škole, vrtići, studentski centri, manastiri, instituti uz subvencije lokalnih samouprava. Odnedavno, priključena je i prva prava stambena zajednica u Nišu. EPS će uvek biti podrška i građanima i kupcima – proizvođačima”, rekao je Radunović.

Pročitajte još:

• ŠTA JE POREZ NA SUNCE – ZBOG ČEGA NEKE ZEMLJE „KAŽNJAVAJU“ PROZJUMERE?
• SOLARNI KALKULATOR – SKRAĆEN ROK ISPLATIVOSTI INVESTICIJA PROZJUMERA U SRBIJI
• JEDINSTVENI PORTAL ZA POSTOJEĆE I BUDUĆE PROZJUMERE U SRBIJI

Doprinos prozjumera elektroenergetskim sistemima

U okviru međunarodne stručne konferencije o kupcima-proizvođačima električne energije održana je diskusija na temu šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana.

Ivana Đorđević, direktor Sektora za upravljanje kupcima-proizvođačima u Elektroprivredi Srbije je rekla da su kupci – proizvođači postigli mnogo u prethodne dve godine, oni više nisu retkost već su se odomaćili i postali su važni u celom društvu. U proteklom periodu uvedena je nova dinamika u potrošnji i proizvodnji električne energije. Uvedene su izmene zakona koje su omogućile bolje funkcionisanje prozjumera.

“Naši prozjumeri danas ostvaruju uštede po osnovu poreza koji moraju da plate, EPS im je omogućio popuste, prozjumeri smanjuju troškove i vide značajne efekte. Međutim i dalje su problem neusaglašeni kapaciteti sa aspekta onog što je kupcu potrebno. Moramo se fokusirati na to koliki kapacitet kupac-proizvođač treba da postavi da bi imao pravi efekat. Više od 50 odsto prozjumera je isporučilo više električne energije, a 10 odsto je isporučilo celokupnu proizvedenu električnu energiju. U prvoj godini funkcionisanja kupaca-proizvođača isporučeno je 60 odsto ukupne električne energije”, navela je Đorđević. Ona je dodala i da treba edukovati domaćine o tome kako da pravilno postave solarne elektrane, kako da planiraju potrošnju i unaprede proizvodnju električne energije.

U diskusiji je učestvovao i Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije. Prema njegovim rečima dve godine posle uvođenja prozjumera vlada veliko interesovanje za status kupca-proizvođača, a pri izdavanju dozvola i odobravanju uslova mora sve dobro da se sagleda.

“Značajno je porastao broj zahteva za prozjumere. Uredbom je početkom godine uvedeno ograničenje za domaćinstva do 10,8 kilovata, a za ostale, odnosno za privrednike je ograničenje do 150 kilovata. Imamo veliki broj zahteva iz industrije za priključenje na mrežu. Biće promena u proceduri izdavanja dozvola, ali tehniku moramo da ispoštujemo. Problem kod prve kategorije kupaca proizvođača do 10, 8 kilovata je što može da dođe do zasićenja mreže”, rekao je Matić.

Neophodna je i sertifikacija izvođača radova o kvalitetu izvođenja radova u cilju bezbednosti.

Iskustva u Crnoj Gori

U Crnoj Gori iniciraju projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije i podsticanju razvoja da bi smanjili potrošnju i gubitke električne energije. Ljubiša Đurković, tehnički direktor Elektroprivrede Crne Gore je rekao da su se na početku realizacije projekta Solari 3000+ za domaćinstva i Solari 500+ za pravna i fizička lica, vrednog 30 miliona evra, čiji je nosilac Elektroprivreda, suočili sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.  U ovom projektu reč je o finansiranju i subvencionisanju korisnika za kupovinu i ugradnju fotonaponskih sistema snage do 10 kilovata za individualne stambene objekte, odnosno za fotonaponske sisteme snage do 30 kilovata za pravna i fizička lica, vlasnike poslovnih objekata. Ovaj projekat predstavlja početak energetske tranzicije u Crnoj Gori i jednu od najznačajnijih investicija u energetskom sektoru u poslednjih 40 godina.

“Realizacija projekta Solari 3000+ i Solari 500 + teče planiranom dinamikom. Na oko 3.500 objekata instalirali smo 300 megavata, a sad nam je cilj i realizacija projekta Solari 5000+ za domaćinstva, pravna lica i stambene zajednice da instaliramo još 100 megavata. I u Crnoj Gori prozjumeri traže veću instalisanu snagu u odnosu na ono što je optimalni sistem. Vodimo računa da visina rate za otplatu opreme bude jednaka visini računa za električnu energiju i na taj način kupce-proizvođače motivišemo da ugrađuju solarne panele”, rekao je Đurković.

On je naglasio da je važno raditi na  marketingu i edukaciji kupaca-poizvođača i da se mora voditi računa da se svaka solarna elektrana integriše u jedan jedinstven sistem. U Crnoj Gori je neophodna izmena tarifnih sistema da bi se doprinelo što efikasnijem korišćenju električne energije, jer ovako tarifni sistem nije stimulativan za prozjumere. Neophodno je pronaći način za optimalno planiranje potrošnje električne energije iz fotonaponskih sistema.

Obnovljivi izvori energije u EU

Situaciju u EU u oblasti prozjumera predstavio je Željko Marković direktor kompanije Scitech iz Beograda. On je rekao da se oblast obnovljivih izvora energije u Evropi razvija zadnjih 30 godina i da je postavljen cilj da dostignu 45 udela električne energije iz obnovljivih izvora. U EU se umesto izraza prozjumer koristi izraz proizvođač iz obnovljive zajednice.

“U EU postoje bazični prozjumeri, energetske zajednice i građanske energetske zajednice. Holanđani su na prvom mestu po broju instalisanih megavata po stanovniku, a zatim Nemci, Danci, Letonija i ostale zemlje. U EU zemlje nisu imale jedinstven stav po pitanju PDV-a. Neke zemlje su smanjivale stopu PDV-a za prozjumere, a druge nisu. Očekuje se značajan rast broja instalisanih solarnih panela do 2027. godine, ali procedure za odobrenje za priključenje na mrežu u EU moraju da budu kraće, maksimalno do tri meseca i mora da se obezbedi dobra radna snaga u izgradnji solarnih elektrana”, rekao je Marković.

Prema njegovim rečima prema novoj direktivi koja je donešena u EU na svim javnim objektima od 250 kvadrata do 2026. godine moraju da budu ugrađeni solarni paneli, a svi stambeni objekti do 2029. godine moraju da imaju solarne panele. I to je pravilo za sve članice EU.

Konferencija u organizaciji portala Energija Balkana je okupila predstavnike državnih institucija, akademske zajednice, privrednike i potencijalne korisnike. Skup je organizovan uz institucionalno pokroviteljstvo Ministarstva rudarstva i energetike, a u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i Privrednom komorom Srbije – Privrednom komorom Beograda.

Mirjana Vujadinović Tomevski