Home Blog Page 192

Nastavak uspešne saradnje u oblasti nauke sa kineskom „BGI grupom”

Foto: Vlada Republike Srbije
Foto: Vlada Republike Srbije

,,BGI grupu’’ u Tjenđinu, vodeću kinesku kompaniju u oblasti biotehnologije i biomedicine, sa kojom Vlada Srbije uspešno sarađuje već tri godine, posetila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Tom prilikom, ministarka je ukazala na važnost pomoći ,,BGI grupe’’ u osnivanju Centra za sekvenciranje genoma i bioinformatiku, koji je postao osnova za dalji razvoj tehnologije i njenu primenu u različitim oblastima života, poput medicine, poljoprivrede, energetike i zaštite životne sredine, navodi se na sajtu Vlade.

Prema njenim rečima, postojanjem ovakvog centra, Srbija je uključena u sve nove tokove i ima šanse da se izbori sa izazovima koji nas očekuju u budućnosti.

,,U centru se, pre svega, rade analize u oblasti zdravstva i personalizovane medicine, a cilj je da našim građanima obezbedimo najsavremenije metode lečenja, dijagnostike i prevencije pojave bolesti’’, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Razvoj tehnologije, kako je objasnila, može nam dati i odgovor na pitanje koji je to najbolji lek za datu osobu kako bi tretman bio što efikasniji, a pomoću markera, to jeste promena koje čitamo u DNK materijalu, možemo, sa određenom verovatnoćom, reći da li pojedinac ima šanse da razvije neku bolest i da kroz prevenciju delujemo da ne dođe do nje.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka je dodala da je razvoj u oblasti DNK tehnologije potpuno promenio svet i da je Srbija od samih početaka te tehnologije lider u širem regionu.

Ministarka Begović je izrazila nadu da će „BGI grupa” biti među prvim kompanijama koje će postati stanari u BIO4 kampusu, navodeći da je sledeći korak u saradnji sa ovom grupom otvaranje nove kompanije koja bi se bavila sintezom DNK, a Srbija bila mesto iz koje će se izvoziti ova vrsta tehnologije.

,,Srbija daje stimulativne mere kako bismo privukli ovakve kompanije i naša zemlja postala još bitnija na svetskoj mapi istraživačko-razvojnih aktivnosti u oblasti biotehnologije, IT industrije i veštačke inteligencije’’, podvukla je ministarka.

Potpredsednik „BGI grupe” Terens Sijong istakao je da podržava srpsku nacionalnu strategiju za razvijanje biotehnologije i IT industrije, i potvrdio da se razmatra mogućnost da budu prva kompanija u budućem BIO4 kampusu u Srbiji.

,,U Beogradu imamo istraživački tim od 17 ljudi, od kojih je osam iz Srbije, a svi su doktori nauka. Razmatramo i da povećamo naše kapacitete u Srbiji, otvorimo nove laboratorije i proširimo postojeće’’, najavio on i dodao da su u Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku u Beogradu započeli program obuke lokalnih naučnika o koronavirusu.

Sijong je naveo da se u ovoj kompaniji u Tjenđinu istražuje pojava raka u ranoj fazi kako bi se preventivno delovalo i kancer ne bi narušio zdravlje ljudi, i naglasio da je prevencija mnogo važnija od samog lečenja u ranoj fazi pojave raka.

Energetski portal

PowerTech2023 ove godine u Beogradu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (seagul)

Ove godine PowerTech konferencija održava se u Beogradu od 25. do 29. juna. To je glavna konferencija u Evropi kada su u pitanju inženjerska i tehnička pitanja. Konferencija pruža jedan vid foruma stručnjacima u elektroenergetskoj industriji na kom se razmenjuju ideje i rezultati za nova tehnička dostignuća. Fokus će na ovogodišnjoj konferenciji biti na ugljenično neutralnim energetskim sistemima.

Kako se ove godine PowerTech održava kod nas, prisustvovala je i otvorila konferenciju ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović koja je tom prilikom rekla da je u energetski sektor Srbije potrebno uložiti oko 15 milijardi evra u narednih deset godina, a da su smernice za razvoj i investicije dati Planom razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, koji je usvojila Vlada Srbije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

„Nove proizvodne kapacitete gradićemo uz aktivnu ulogu javnog sektora i stimulisanje investicija privatnog sektora. Doneli smo izmene Zakona o korišćenju OIE i raspisali aukcije za tržišne premije za 450 MW iz vetra i solara, kao deo trogodišnjeg plana koji podrazumeva da dobijemo novih 1.300 MW kapaciteta iz OIE. Uskoro nas očekuje javni poziv za strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana snage 1 GW. Obezbeđeno je i više od 300 miliona evra za investicije „Elektrodistribucije Srbije“, koje kreću ove godine i koje su važne kako bismo obezbedili stabilan i pouzdan rad mreže i smanjenje gubitaka”, rekla je ministarka Đedović otvarajući konferenciju PowerTech 2023.

Srbija je predstavljena kao zemlja koja teži EU, i prati njenu agendu i ciljeve, i u tom pravcu pokušava da menja svoj energetski sektor. Ovo nije lak zadatak s obzirom na rezerve uglja kojim Srbija raspolaže i koji je vrlo dostupan, ali se ne uklapa u energetsku viziju Evrope, zbog čega je to težak zadatak za Srbiju.

Ministarka je podržala ideju da se do 2050. godine Srbija oslobodi korišćenja ove sirovine, odnono da se dekarbonizuje energetski sektor, samo što je naglasila da su za to potrebna velika sredstva i pomoć.

Suorganizator ove konferencije je takođe bio i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.

Energetski portal

U Boru će se graditi vetroelektrana snage 300MW

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)
Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

Grad Bor stavio je na rani javni uvid plan detaljne regulacije područja vetroelektrane ,,Snaga istoka’’.

Površina obuhvata Plana je okvirno 2699,88ha, a ona će konkretnije biti definisana u fazi razrade planskog dokumenta. U ovom obuhvatu su delovi katastarskih opština  Krivelj, Gornjane, Bučje, Luka, Topla, Donja Bela Reka i Tanda.

Kako se navodi u dokumentu, u okviru obuhvata Plana, u zonama koje su se analizom pokazale pogodno, planira se postavljanje 41 vetrogenerator, svaki snage 7,2 MW, što dalje znači da je ukupna snaga vetroelektrane zaokrenužena na 300MW.

Iz svakog od vetrogeneratora, kroz pilon do tla spuštaće se naponski elektroenergetski kabl napona 35kV. Četiri vetrogeneratora biće vezana na isti kabl kojim će se proizvedena električna energija transportovati do trafo stanice/razvodnog postrojenja. Mesto priključenja vetroparka na distributivni sistem električne energije biće određen uslovima EPS-a koji će biti izdati u proceduri izrade Plana.

Pročitajte još:

Izgradnja vetroelektrane biće veoma značajna za opštinu Bor, zbog toga što prirodni uslovi terotorije ne omogućavaju zadovoljenje sopstvenih potreba za energetskim izvorima, jer ne postoje potencijali uglja, nafte i prirodnog gasa ili kapaciteti za proizvodnju električne energije, već je Opština najvećim delom upućena na snabdevanje iz energetskog sistema Republike.

Sa druge strane, područje Opštine ima mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije, među kojima je i potencijal vetra, jer se nalazi u zoni povoljnih uslova za njegovo korišćenje. Preduslov je snimanje karakteristika vetra na izabranim mikrolokacijama, kako bi se utvrdila učestalost brzina vetra i utvrdio optimalan kapacitet vetrogeneratora.

Kako se najveći deo obuhvata Plana nalazi u području ekološke mreže, biće propisani uslovi zaštite prirodnih dobara, ali i nepokretnih kulturnih i drugih objekata i lokacija.

Rani javni uvid biće moguć do 10. jula 2023. godine.

Energetski portal

Od danas električni autobusi na ulicama Novog Sada

Foto-ilustracija: Unsplash (Mitchell Johnson)
Foto-ilustracija: Pixabay

Od danas na ulicama Novog Sada saobraća će deset novih električnih autobusa. Prilikom predstavljanja ovog noviteta u javnom prevozu, grad se pozvao na to da osim što su novi i moderni, ovi autobusi su najznačajniji jer ne troše fosilna goriva, i samim tim zagađenja nema, što je značajno i za one koji koriste ove autobuse, ali i sve druge koji žive u ovom gradu. Oni ne ispuštaju štetne gasove, ne stvaraju buku, pa je ovo jedan veliki korak Novog Sada ka zdravijem okruženju, iako je pored ovog, i najpopularniji biciklistički grad u Srbiji.

 

Pročitajte još:

„Investiciju nabavke deset autobusa na električni pogon marke „Solaris“, tri univerzalna brza punjača kao i pet servisnih punjača, vrednosti sedam miliona 440 hiljada evra, Grad Novi Sad realizovao je u saradnji sa Evropskog bankom za obnovu i razvoj. Dodatno, iz gradskog budžeta izdvojeno je 56,1 milion dinara za izgradnju objekata za postavljanje opreme i priključenja i napajanja punjača koji su u funkciji ovih autobusa“ – izjavio je gradonačelnik Milan Đurić.

Ugradnja punjača za električne autobuse poverena je firmi Charge&GO, koja u našoj zemlji intenzivno radi na razvoju eletromobilnosti.

Iako je spoljni dizajn električnih autobusa naizgled sličan standardnim autobusima, s obzirom da su takođe plave boje kao svi ostali u Novom Sadu, na ovom piše „100% electric bus“, tako da će građani ipak moći da naprave razliku i uporede vožnju. Ovi autobusi isprobaće se na četiri gradske linije.

Energetski portal

Usporio rast cena poljoprivrednih proizvoda u EU

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Guillaume de Germain)

Nastavlja se rast cena poljoprivrednih proizvoda u prvom kvartalu 2023. godine,  iako najsporijim tempom od kada traje energetska kriza i globalna kriza hrane. Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u EU porasla je za 17 odsto na godišnjem nivou za istu korpu proizvoda, što je smanjenje u odnosu na stopu rasta iz prethodnog kvartala od 26 odsto, govore podaci Eurostata.

Konkretno, cene jaja su porasle za 60 odsto širom EU zbog nestašice žitarica za životinje, smanjenog izvoza žitarica iz Ukrajine i izbijanja ptičijeg gripa u Belgiji i Holandiji.

Pirinač, masline i svinje takođe su zabeležile značajan rast cena, za 51 odsto, odnosno 49 odsto.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Philippe Bertrand)

Prosečna cena poljoprivrednih sirovina i usluga takođe je porasla u istom periodu za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su stočna hrana, seme i sredstva za zaštitu bilja doživeli značajan rast cena. Međutim, ovo predstavlja sporiji tempo nego povećanje od 27 odsto u prethodnom kvartalu.

Između prvog kvartala 2022. i prvog kvartala 2023. godine, većina zemalja EU je zabeležila povećanje prosečne cene poljoprivredne proizvodnje. Najveći porast cena proizvodnje bio je u Španiji i Portugalu, i to po 33 odsto, što je pogoršano sušom na Iberijskom poluostrvu. Nasuprot tome, Litvanija je bila jedina zemlja EU koja je doživela pad cena poljoprivrednih proizvoda. Najveći rast cena zabeležile su Mađarska, Poljska i Slovačka, dok su najmanje poraste doživele Holandija, Malta i Luksemburg.

Energetski portal

Bolje definisanje računa za struju korak ka boljem položaju prozjumera

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)
Foto: NALED

Gotovo tri četvrtine građana koji su investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto. Čak 78 odsto njih instalaciju je finansiralo iz svog džepa. Danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a. To je pokazalo prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz podršku USAID projekta „Bolja energija“.

Prvo što bi kupci-proizvođači uradili da poprave svoj položaj jeste usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja. To se poklapa i sa jednim od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka kako unaprediti status prozjumera i isplativost njihovih investicija, koji su predstavljeni javnosti.

Potrebno je jasno definisati pojam utrošene energije i precizirati da se sve dažbine obračunavaju na višak preuzete energije od EPS-a, umanjen za eventualno ranije ostvarene viškove u sopstvenoj proizvodnji. Nakon što je izmenama Zakona o PDV-u taj problem rešen kada je reč o obračunu poreza, potrebno je isto uraditi i za akcizu i naknadu koje prozjumeri plaćaju.

Pročitajte još:

,,Među glavnim preporukama jeste i donošenje niza mera koje bi omogućile stambenim zgradama da budu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane, jer predstavljaju veliki potencijal u ovoj oblasti. Potrebno je da im se omogući otplata investicije preko objedinjene naplate (infostana), kao i da se vlasnicima stanova, podstanarima i drugim potencijalnim zakupcima dozvoli zakup dela krova na koji bi postavili panele’’, rekao je profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović koji je kao jedan od eksperata učestvovao u izradi preporuka.

Foto: NALED

Na stolu su i preporuke da se obezbede posebni republički podsticaji za ulaganje u solarne panele, osigura da odnos cene za struju koju prozjumeri isporuče EPS-u i preuzmu iz elektromreže bude unapred predvidiv kako bi mogli da izračunaju u kojoj meri će im se investicija isplatiti, kao i preporuke za unapređenje procedura priključenja na elektrodistributivnu mrežu. Prozjumeri su u istraživanju istakli da administrativne procedure u vezi sa izgradnjom elektrane i priključenjem traju u proseku četiri meseca i ono što očekuju jeste da se omogući praćenje toka rešavanja njihovih zahteva elektronskim putem i skraćenje rokova postupanja elektrodistribucija.

Istraživanjem su obuhvaćeni i građani koji tek planiraju da postanu prozjumeri, a šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović rekla je da je tek svaki četvrti upoznat sa uslovima za sticanje statusa kupca-proizvođača. Među građanima, čak 60 odsto njih bi investiralo u solarne panele samo ako bi dobili podsticaje dok bi dve trećine privrednika investiciju obezbedilo iz sopstvenih sredstava.

Kada je reč o lokalnim samoupravama, svaki drugi grad ili opština nisu na svojim zgradama postavili panele, niti je to učinilo 83 odsto njihovih komunalnih preduzeća i službi. S druge strane, građani i privreda su veoma zainteresovani za ulaganje i čak 85 odsto lokalnih samouprava dobijalo je upite o instalaciji. U 60 odsto gradova i opština finansirano je postavljanje panela, ali uglavnom od jedan do pet projekata. Dobra vest je i da 70 odsto lokalnih samouprava ima u srednjoročnim planovima mere podrške građanima za instalaciju solarnih panela.

Istraživanje i izrada preporuka realizovani su u okviru projekta „Podsticanje proizvodnje električne energije iz sopstvenih izvora i poboljšanje položaja kupaca-proizvođača“. To je deo šireg projekta USAID Bolja energija.

Izvor: NALED

Ministarstvo poljoprivrede ulaže velike napore za brže odobravanje i isplatu IPARD podsticaja

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)
Foto ilustracija: Pexels

U okviru ,,EU nedelje mogućnosti’’ tokom dana koji je posvećen poljoprivredi, državna sekratarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milica Đurđević izjavila je da će Ministarstvo nastaviti da ulaže velike napore kako bi sredstva iz IPARD fonda dospela do krajnjih korisnika i bili ostvareni još bolji rezultati po pitanju odobravanja i isplate IPARD projekata.

,,U Republici Srbiji trenutno se sprovodi IPARD II program za period 2014 – 2020. u okviru kog su akreditovane četiri mere, a u toku su i završne aktivnosti za početak primene IPARD III programa’’, navela je državna sekratarka Đurđević.

Kako je podsetila, kroz Meru 1 se podržava primarna proizvodnja na poljoprivrednim gazdinstvima, kroz Meru 3 unapređuju prerađivački kapaciteti, dok se kroz Meru 7 investira u ruralni turizam. Takođe, kroz Meru 9 podržavaju se aktivnosti koje doprinose boljem sprovođenju IPARD programa, ali i osnaživanju državne administracije.

Državna sekretarka navela je da kada je reč o postignutim rezultatima u sprovođenju IPARD II programa, zaključno sa 20. junom 2023. godine, u okviru 13 javnih poziva raspisanih za investicione mere, isplaćeno je ukupno 763 IPARD projekta u iznosu od 65,1 milion evra, od čega doprinos EU iznosi 48,8 miliona evra.

Pročitajte još:

„U EU nedelji mogućnosti Ministarstvo poljoprivrede staviće akcenat na IPARD program koji se trenutno sprovodi u Srbiji, a njegov glavni cilj je podrška poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima da modernizuju i povećaju produktivnost u sektoru poljoprivrede, ali i da poboljša kvalitet života u ruralnom području’’, istakla je Đurđević.

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Prema njenim rečima, Ministarstvo je preduzimalo aktivnosti koje se pre svega odnose na uvođenje mogućnosti avasnog plaćanja kroz izmene Zakona o poljoprivredi, koje je, prema njenim rečima, trebalo da omogući korisnicima da brže dođu do finansijskih sredstava kako bi realizovali započete investicije.

„U ovoj godini po pitanju ubrzavanja iskorišćenosti i apsorpcije IPARD sredstava, Ministarstvo je počelo sa primenom indeksacije cena koja daje veliku podršku i pomoć korisnicima da lakše prebrode negativne efekte inflacije i porast cena na tržištu’’, rekla je državna sekretarka Đurđević.

Kako je najavila, u toku su završne aktivnosti za početak primene IPARD III programa koji bi trebalo da krene sa realizacijom i prvim javnim pozivima u četvrtom kvartalu ove godine, a u okviru tog programa u narednih nekoliko godina korisnicima će biti na raspolaganju još 288 miliona evra bespovratnih sredstava EU.

„Želim da ohrabrim sve poljoprivrednike da intenzivnije učestvuju u javnim pozivima koji će biti raspisani u okvriu IPARD III programa koji je omogućio i intenzivniju finansijsku podršku posebno za mlade poljoprivrednike, sertifikovane proizvođače organske hrane i investicije u obnovljive izvore energije’’, kazala je državna sekretarka.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva naglasila je da je posvećenost EU podršci poljoprivrednom sektoru Srbije utrla put za povećanu produktivnost, održivost i inovacije.

Korišćenjem IPARD sredstava, srpski poljoprivrednici su dobili pristup savremenim tehnologijama, visokokvalitetnoj opremi i naprednim poljoprivrednim praksama, navela je Halačeva.

Energetski portal

Nuklearni otpad: Prva zemlja koja je našla rešenje za 100.000 godina unapred

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Finska bi mogla da postane prva zemlja koja će dugoročno zakopati istrošeno nuklearno gorivo duboko pod zemljom.

Ovo je objavio finski sajt “Onkalo”, što je tamošnja reč za pećinu ili udubljenje. To podrazumeva nešto veliko i duboko: nije poznato gde se završava “onkalo” i da li se uopšte završava.

Ovo je prikladan naziv za ogroman “grob” napravljen u Finskoj u poslednjih 20 godina. Onkalo, koji leži 450 metara unutar stene ostrva Olkiluoto na jugozapadu zemlje, prvo je na svetu stalno skladište za istrošeno nuklearno gorivo koje će se tu čuvati 100.000 godina.

Na Olkiluotu se nalaze tri nikluerna reaktora koji stoje jedan pored drugog na obali mora. Treći je pokrenut tek ove godine postavši prvi novi reaktor koji je obezbedio struju u zapadnoj Evropi u poslednjih 15 godina. Ovi reaktori, zajedno sa još dva u Loviisu na južnoj obali, proizvode 33 odsto električne energije u Finskoj.

Nekoliko minuta vožnje od reaktora Olkiluoto privodi se kraju izgradnja prvog u svetu Geološkog odlagališta za istrošeno nuklearno gorivo.

Pročitajte još:

Izgradnja je koštala milijardu evra

Foto: Wikipedia/Florival fr

Izgradnja Onkala koštala je milijardu evra i očekuje se da će početi sa radom za oko dve godine. Mnogi, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), pozdravili su ovo kao ozbiljann poduhvat koji bi mogao da promeni pravac igre.

“Svi su znali za ideju o geološkom odlagalištu za radioaktivni nuklearni otpad visokog nivoa, ali Finska je to uradila“, prokomentarisao je Rafael Marijano Grosi, generalni direktor IAEA, prilikom posete toj lokaciji 2020.

Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Švedsku, Francusku i Kanadu, već traže slično rešenje, kaže Geret Lo, profesor radiohemije na Univerzitetu u Helsinkiju, koji nije uključen u finski projekat.

Onkalo je dizajniran da skladišti nuklearni otpad visokog nivoa koji može ostati radioaktivan tokom vremenskih razmaka koje ljudi teško mogu da shvate. Ali to je već izazvalo debate o tome da li nešto može da pođe naopako. Dakle, da li je Finska zaista pronašla rešenje za nuklearni otpad – i da li neko može da garantuje da će otpad ostati bezbedan u budućnosti?

Nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko 10 odsto svetske električne energije. Budući da je sa niskim sadržajem ugljenika, mnogi ga vide kao važnog igrača u borbi protiv klimatskih promena.

Kontroverzna i korisna energija

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Daleng)

Ali ova energija važi za kontroverznu u mnogim zemljama zbog svoje visoke cene i vremena potrebnog da se ona stvori, kao i zabrinutosti oko bezbednosti nuklearnih reaktora i nerešenog pitanja šta raditi sa nuklearnim otpadom.

Ipak, nekoliko zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju, grade nove reaktore ili unapređuju postojeće kako bi povećale kapacitet, dok druge kao što su Indija, Kina i Rusija planiraju ogromna proširenja.

Ostaju otvorene debate o bezbednosti samih ovih postrojenja, ali takođe treba pronaći rešenje za ogromne količine istrošenog goriva i radioaktivnog otpada koji se akumuliraju i koji ostaju opasni po životnu sredinu i zdravlje ljudi stotinama hiljada godina.

Ovaj otpad treba držati podalje od ljudi i izolovati od okoline dugo vremena.

IAEA procenjuje da je oko 260.000 tona istrošenog nuklearnog goriva u privremenom skladištu širom sveta od 2016. godine, većina na lokacijama reaktora. Oko 70 odsto istrošenog goriva u svetu nalazi se u rezervoarima za skladištenje, a ostatak u kontejnerima od betona i čelika.

Izvor:EURACTIV

EU: Upravljanje komunalnim otpadom

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)
Foto-ilustracija: Pixabay (RitaE)

U Evropskoj uniji godišnje nastane 2,2 milijarde tona otpada, od čega više od četvrtine predstavlja komunalni otpad, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.

Količina nastalog otpada razlikuje se od države do države, a uglavnom one bogatije proizvode i više. Iako je u prethodnim godinama, gledajući prosek svih država, došlo do povećanja, dobra vest je da se unapredio i način upravljanja otpadom.

Evropska unija neprestano donosi nove ciljeve koji uključuju kako smanjenje nastanka otpada, kroz recimo ponovnu upotrebu, tako i recikliranje i kompostiranje kada do njega dođe.

Pročitajte još:

Statistički podaci pokazuju da se 2021. godine u EU ukupno recikliralo i kompostiralo oko 50 odsto komunalnog otpada. Neke članice su već uspele da dostignu, pa i premaše, procenat koji je postavljen u cilju EU, da se do 2030. ponovo koristi ili reciklira 60 odsto komunalnog otpada.

Kada je reč o odlaganju otpada na deponije procenat je smanjen, gledajući podatke da se u 2017. odlagalo 24, a u 2020. godini 18 odsto. Postavljeni cilje EU jeste da se do 2035. taj procenat smanji na 10 odsto.

U ovom periodu odlaganje su značajno smanjile Hrvatska, Poljska, Slovačka, Kipar, Grčka, Malta i Rumunija.

Energetski portal

Zašto je sistem odsumporavanja TENT-a značajan za Srbiju?

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

I dok su ekološki problemi zagađenja i klimatskih promena uslovili države širom sveta na energetsku tranziciju, Srbija se i dalje značajnim delom oslanja na jedan energent – ugalj. Ukoliko se u problem zađe dublje, ugalj koji se koristi u našoj zemlji uglavnom je lošeg kvaliteta, zbog čega je ispravnije navesti da je reč o lignitu. Koliko je ovaj energent zastupljen kod nas, govori podatak da je Srbija, srazmerno svojoj veličini, pozicionirana visoko na lestvici najvećih proizvođača lignita na svetu.

Naročito tokom zimskog perioda, Srbija je visoke pozicije zauzimala i kada je reč o zagađenju vazduha, čemu značajno doprinosi upravo ugalj, kako njegovim korišćenjem u termoelektranama tako i u individualnim ložištima. Primera radi, prema podacima na sajtu IQAir, 13. februara ove godine Beograd se našao na petom mestu po zagađenosti vazduha glavnih gradova u celom svetu, a ipak u istom trenutku u Srbiji je čak pet gradova bilo još zagađenije od Beograda.

Pročitajte još:

Iako trenutno ne možemo da pratimo uspehe koje ostvaruju neke razvijenije države, kada je reč o prelasku na čistije izvore energije, neki koraci ipak se preduzimaju. Naročito proteklih godinu dana, širom naše zemlje sprovode se akcije zamene starih kotlarnica na ugalj, novim na neki drugi energent. Neki od primera su nova gasna kotlarnica u Guči i kotlarnica na pelet u Osečini. Osim realizovanih, treba pomenuti i one koje su u planu. Ove godine, Vlada Republike Srbije, održala je sednicu na kojoj je usvojen zaključak o gašenju kotlarnica čiji je kapacitet ispod 50 megavata, a koje se između ostalog oslanjaju i na ugalj i koje imaju mogućnost da budu priključene na sistem daljinskog grejanja ili gasovod. Među pomenutim najzagađenijim gradovima 13. februara, našao se i Niš, a pozitivna vest jeste da je u planu gašenje njegovog najvećeg zagađivača – kotlarnice u zgradi Univerziteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

I koliko god ovakvi primeri bili dobri, oni ostaju samo ’primeri’, ukazujući koliko je Srbija oslonjena na ugalj i koliko posla predstoji kada je reč o prelasku na čistije energente. U svemu pomenutom, najznačajniji izvor zagađenja u našoj zemlji ipak predstavljaju termoelektrane. Termoelektrana ,,Nikola Tesla’’ (TENT) godišnje sagori između 28 i 30 miliona tona uglja. Ogranak TENT predstavljaju pet organizacionih delova, među kojima su najveći TENT A u Obrenovcu koji se sastoji od šest blokova ukupne snage 1.765,6 megavata i TENT B na Ušću, kojeg čine dva bloka od po 650 megavata i oni proizvode više od 50 odsto električne energije u Srbiji.

Najznačajniji i najveći projekat u Elektroprivredi Srbije (EPS), započet je 2019. godine gradnjom sistema za odsumporavanje u TENT A. Završetak projekta koji bi trebalo da emisije sumpor-dioksida (SO2) smanji 10 puta, očekuje se ove godine. Samo godinu dana kasnije, postavljen je i kamen temeljac za sistem odsumporavanja u TENT B, čiji bi završetak trebalo da bude 2024. godine. Ovim postrojenjem, trebalo bi da se emisije SO2 smanje za 20 puta, preciznije sa trenutnih 80.000 tona na 4.500 tona.

U Srbiji je nivo emisije SO2 veći za nekoliko puta od dozvoljenih. Ipak, kako su saopštili iz EPS-a, puštanjem u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, količina SO2 u dimnim gasovima biće u granicama evropskih standarda.

Katarina Vuinac

Možete smanjiti toplotu u svom domu tokom leta, ali morate odabrati pravo rešenje

Foto: VELUX
Foto: VELUX

Bez obzira da li pokušavate da smanjite svoj ugljenični otisak i budete svesniji u pogledu korišćenja energije ili jednostavno želite da preživite vrućinu tokom vrelih letnjih meseci, različita rešenja mogu vam pasti na pamet kako bi vaš dom bio hladniji. Sve dok birate pravi način, možete efikasno da smanjite toplotu u svom domu, a da se ne znojite smišljajući rešenja koja su ili beskorisna ili potpuno opasna.

Kako temperatura raste napolju i toplota u našem domu sve više ometa spavanje, rad ili svakodnevno funkcionisanje, ljudi smišljaju najkreativnija rešenja za hlađenje svog doma. Pretražujući internet, možda ćete pronaći savete „uradi sam“ uključujući kocke leda, hladne sprejeve za lice i telo i vlažne peškire i dok možda neki od njih u teoriji zvuče sjajno, primena može da se završi stvaranjem vlage u stanu, rastom buđi, povećanim računima, pokvarenom elektronikom i ne preterano smanjenoj temperaturi na termometru.

U praksi se pokazalo da je najbolje sprečiti pregrevanje kako bi vaš dom ostao prijatno rashlađen. Sugestija da zatvaranje svih prozora sprečava ulazak vrućeg letnjeg vazduha nije dovoljna, dok provetravanje u ranim jutarnjim satima i tokom hladnih noćnih sati mogu pomoći da se prostorija osveži. Tokom dana, sprečavanje sunčevih zraka da uđu u dom može biti pametna ideja, ali to može biti teži zadatak nego što se na prvi pogled čini.

Blokiranje ili kontrola toplote koja ulazi u vaš dom može biti koristan način da se smanji toplota i napravi primetna promena u komforu vašeg životnog prostora. VELUX spoljne mrežice smanjuju prodor toplih sunčevih zraka i održavaju ugodnu temperature u potkrovlju čak i tokom vrelih letnjih dana. Prozirna mrežica čuva pogled i propušta svetlost. S druge strane, spoljašnje roletne mogu takođe smanjiti toplotu koja ulazi kroz prozore. I spoljne mrežice i spoljašnje roletne pružaju privatnost i zaštitu od direktne sunčeve svetlosti, mrežice se lako postavljaju i možete ih namestiti za nekoliko minuta, tako da je njihovo postavljanje gotovo lakše nego osmišljavanje nekih manje efikasnih, kućnih metoda.

Dakle, ukoliko odlučite da uradite nešto da sprečite pregrevanje u svom domu, odaberite sigurna i efikasna rešenja i uverite se da će vaš dom biti prijatnije mesto, nego što je to slučaj sa eksperimentima i savetima “uradi sam”.

Foto: VELUX

Ukoliko to nije dovoljno, već tražite način da unesete i prirodu u svoj dom, onda su VELUX Nature Collection unutrašnje roletne savršeno rešenje za vas. Ove roletne ne samo da pružaju kontrolu svetlosti, već su i napravljene prvenstveno od recikliranih materijala, što rezultira 50 odsto manjom emisijom ugljen-dioksida u poređenju sa drugim kolekcijama. Kolekcija Nature inspirisana je mirom i spokojem prirode, omogućavajući vam da svoj enterijer ukrasite mirnim i blagim nijansama. Dostupne u osam novih boja, uključujući četiri opcije za blokiranje svetlosti i četiri prozirne opcije, možete odabrati nivo svetlosti koji najbolje odgovara vašim potrebama i kontrolisati količinu dnevne svetlosti koja ulazi u vaš dom po vašem ukusu. Uz jednostavnu ugradnju i nesmetan rad, VELUX Nature Collection roletne su prirodan izbor za više udobnosti i održivosti u vašem domu.

O kompaniji VELUX Group

VELUX Group već više od 80 godina stvara bolje životno okruženje za ljude širom sveta, pružajući im što više dnevnog svetla i svežeg vazduha zahvaljujući svojim krovnim prozorima. Naš program proizvoda obuhvata krovne prozore i modularne svetlarnike, ukrasne roletne, proizvode za zaklanjanje sunca i spoljašnje roletne, kao i ugradnju i pametna kućna rešenja. Ovi proizvodi pomažu da se obezbedi zdrava i održiva klima u zatvorenom prostoru, kako za rad i učenje, tako i za igru i zadovoljstvo. Radimo globalno – sa prodajnim i proizvodnim operacijama u više od 38 zemalja i sa oko 12.500 zaposlenih širom sveta. VELUX Group je u vlasništvu VKR Holding A/S, ograničene kompanije koja je u potpunom vlasništvu neprofitnih, dobrotvornih fondacija (THE VELUX FOUNDATIONS) i porodice. VKR Holding je 2021. godine imala ukupan prihod od 3,5 milijardi EUR, a THE VELUX FOUNDATIONS su donirale 244 miliona EUR u dobrotvornim donacijama.

Više informacija o kompaniji VELUX Group možete naći ovde

Izvor: VELUX

EU: beleži se porast površina za organsku proizvodnju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Kathas_Fotos)

Prema podacima koje je objavio EUROSTAT, površine u Evropskoj uniji koje se koriste za organsku proizvodnju nastavljaju da rastu.

U odnosu na 2020. godinu kada su činile 14,7 miliona hektara, u 2021. godini porasle su na 15,9 miliona hektara. Ovaj procenat čini 9,9 odsto od ukupne korišćene poljoprivredne površine u Evropskoj uniji.

U periodu od 2012. do 2021. godine, u skoro svim zemljama EU došlo je do porasta površine za organsku poljoprivredu.

Pročitajte još:

Najveći porast zabeležen je u Portugalu i to za 283 odsto i Hrvatskoj za 282 odsto. Značajan porast zabeležen je i u Francuskoj za 169 odsto, Mađarskoj za 125 odsto i Rumuniji za 101 odsto.

Na drugoj strani, u šest zemalja EU došlo je do porasta manjeg od pet odsto, a namanje u Bugarskoj koja je zabeležila porast za svega 1,7 odsto i Malta za 0,6 odsto.

Energetski portal

Dve strane Evrope: ugalj ili OIE – zagađena ili nezagađena Evropa

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)
Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Munch)

Balkansko poluostrvo je područje značajnih rezervi uglja, naročito lignita, poznatog kao smeđi ugalj. Srbija ima najobimnije rezerve uglja na Balkanu, i dobro se kotira po veličini rezerva lignita i u svetu, posle Nemačke, Australije, SAD-a, Rusije i još nekih država. Većina srpskih rudnika uglja nalazi se u kolubarskom i kostolačkom basenu. Kosovo je takođe jako bogato lignitom, i visoko kotirano po svojim količinama, ali i korišćenju. Ključni rudnici uglja u BiH su u Tuzli, Banovićima, Brezi, Kaknju, Zenici, Bugojnu i Gacku. Severna Makedonija ima rezerve lignita koncentrisane uglavnom oko Bitolja i  Oslomeja.

Zemlje našeg regiona suočavaju se sa balansiranjem svoje trenutne zavisnosti od uglja i potrebom prelaska na čistije izvore energije. Iz godine u godinu radi se na tome, naročito pod uticajem, i uz pomoć EU.

Što se tiče same Evrope, preokreti su se dešavali naročito između 2018. i 2020. godine.  U 2020. Еvropa je potrošila око 246 miliona tona smeđeg uglja. Ovo je bilo 33 odsto manje nego 2018. a 64 odsto manje nego 1990. godine. Sveukupno, za trideset godina, između 1990. i 2020. godine proizvodnja uglja pala je za 80 odsto, govore podaci Eurostata. 

Zemlje Balkana pokušavaju da prate, u manjoj ili većoj meri, agendu EU kada su u pitanju OIE. One imaju i potpisan ugovor, jer je Balkan pozvan da smanji svoju veliku zavisnost od uglja, kao ograničenog resursa i najvećeg zagađivača. Države regiona su se uglavnom opredelile da se priključe politikama EU, što podrazumeva primenu tamošnjih propisa za zaštitu okoline i primenu mera za ostvarivanje cilja da se neto emisije ugljen-dioksida (CO2) najkasnije 2050. godine svedu na nulu. Međutim, koliko god OIE bili privlačni, zemljama Balkana zbog finansija i ustaljnog rada elektrana, to je bio izazov, i još uvek je. 

Sa termoelektranama na ugalj neće biti moguće dostići ugljeničnu neutralnost do polovine veka. Zemlje često nisu uspevale da ispune dogovore tokom ovih godina,  i emitovale su mnogo više štetnih gasova od dozvoljenih granica, poput sumpor-dioksida koji je često bio nekoliko puta veći od dozvoljenog. Gacko, Ugljevik, Kakanj, Tuzla neki su od najvećih zagađivača bili tokom proteklih godina. U međuvremenu, uloženo je još novca u različite napredne opreme kako bi se energetski put Zapadnog Balkana približio EU.

Pročitajte još:

Prateći podatke za poslednjih 12 meseci, osvrnućemo se na to koliko je ugalj bio aktivan u regionalnim državama prilikom proizvodnje električne energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eugene-Chystiakov)

U Srbiji 39,85 odsto električne energije dobijeno je iz uglja u poslednjih 12 meseci, s obzirom da naše termoelektrane uglavnom koriste lignit, ali takođe značajnih 39,27 odsto potiče i od hidro-energije zabeležene za isti period.

Hrvatska – kao i Srbija, velike količine električne energije dobija od hidro-energije – 45,06 odsto, što ne iznenađuje. Nakon toga, vetro-energija se dobro pokazala sa 13,64 odsto, i gas 12,55 odsto, koji ujedno proizvodi i najveći udeo emisija, dok je ugalj bio blizu nule. Hrvatska nema rezerve uglja kakve imaju okolne zemlje, što je između ostalog razlog ovakvog rezultata.

U Bosni i Hercegovini hidro-energija i ugalj jesu najviše korišćene  – 44,8 odsto i 42,32 odsto. Severna Makedonija takođe pretežno koristi ugalj sa 38,22 odsto. Slovenija, primera radi koristi  29 odsto nuklearne energije, koliko i hidro energije, dok 5 odsto zauzima ugalj. U Evropi se u većem broju zemalja ugalj uopšte ne koristi ili vrlo malo, poput Hrvatske. Tamo gde se i koristi postoji plan gašenja tih postrojenja, ili bar njihovog prebacivanja na druge vidove energije do 2030. godine. Poljska je jedna od članica koja je najviše oslonjena na ugalj, uprkos svom članstvu u EU. 

Raniji izveštaji evropskih agencija upozoravali su da je Balkan crna tačka što se tiče kvaliteta vazduha i vode, što snažno utiče i na druge zemlje. Zagađenje iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu ima i prekogranični uticaj, uprkos čistijem vazduhu zapadne Evrope. Prema podacima SZO od prošle godine, BiH je imala petu stopu smrtnosti usled zagađenosti vazduha, zbog prekomernog korišćenja uglja lošijeg kvaliteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mikel-Letona)

Istočna Evropa, posebno balkanske zemlje, bori se sa krizom zagađenja vazduha koja je u oštroj suprotnosti sa kvalitetom vazduha u zapadnoj Evropi. Ako se osvrnemo na prethodnu priču, podaci o zagađenju prikazuju lošu sliku, ali se slažu sa podacima o korišćenju uglja. Oslanjanje na iskopavanje uglja i rasprostranjenost elektrana na lignit, doveli su do alarmantnog nivoa zagađenja vazduha. Upadljiv pokazatelj je da se od 50 najzagađenijih gradova na kontinentu u 2022. godini, 19 nalazi u Bosni i Hercegovini, 12 u Srbiji a među najzagađenijim gradovima su Herceg Novi u Crnoj Gori, i Tuzla u BiH.

Dok zapadna Evropa generalno ispunjava smernice Svetske zdravstvene organizacije o zagađenjima, celokupna populacija istočne Evrope živi u uslovima koji su nepovoljni po njihovo zdravlje. Istočni Evropljani gube u proseku 10,7 meseci životnog veka zbog zagađenja, u poređenju sa samo 3,8 meseci na Zapadu, kako navodi istraživanje koje je sproveo Institut za energetske politike pri Univerzitetu u Čikagu. 

Specifičnost regiona jeste lavirint iz kog je teško izaći – lignita je dostupan, baseni su puni, jeftin je, i lako je upotrebljiv izvor energije, ali njegova upotreba pospešuje ozbiljno zagađenje i opasna je po zdravlje stanovništva.

Zapadna Evropa je, nasuprot tome, zabeležila poboljšanja kvaliteta vazduha u poslednje dve decenije. Portugal je čak ispunjavao smernice SZO za čist vazduh. Ova podela unutar kontinenta ne samo da naglašava hitnu potrebu da istočni deo Evrope prestane sa prekomernim korišćenjem uglja, već i naglašava neophodnost kolektivne, strateške akcije. 

Milica Vučković

 

Srbija dobila još dva zaštićena područja

Foto: Wikipedia (Marko.vl)
Foto: Wikipedia (Geograf208)

Vlada Srbije donela je odluku da se pod zaštitu stave dva spomenika prirode „Dubočka pećina – Gaura Mare” na teritoriji opštine Kučevo i „Vražji kamen – Prosečnik’’ na teritoriji opštine Trgovište.

,,Dubočka pećina – Gaura Mare’’, prostire se na 16 hekatara i zbog dužine od 2.734 metara jedna je od najdužih u Srbiji. Nalazi se u podnožju Zviških planina, a njen glavni ulaz visok je 20 i širok 25 metara.

Ova pećina, jedan je od retkih speleoloških objekata vredan pažnje, uz prisustvo atraktivnog pećinskog nakita. Ona predstavlja stanište za pet vrsta slepih miševa i 25 vrsta artropodske faune.

Njenom zaštitom obezbeđuje se očuvanje jedinstvenog geomorfološkog fenomena.

Pročitajte još:

Spomenik prirode „Vražji kamen – Prosečnik’’ prostire se na površini od preko 31 hektara, a nalazi se u dolini reke Pčinje, u prostoru za koji je dokazano da je jedan od centara geodiverziteta i biodiverziteta, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Njen značaj ogleda se i u podatku da je ovde registrovano 44 vrsta ptica, što je 12,2 odsto od ukupnog broja ptica Srbije.

Ovaj predeo je izuzetna prirodna vrednost geomorfološkog karaktera sa stenovitim odsecima, primer je sekundarnog razvoja selektivne erozione morfologije u rečnoj dolini. Dolina Pčinje jedna je od najčistijih reka u našoj zemlji, a 1996. godine proglašena je i za Predeo izuzetnih odlika u Srbiji.

Upisan je u Inventar objekata geonasleđa Srbije (2005) kao Đavolji kamen – Objekti geomorfološkog nasleđa – Erozivni oblik reljefa.

Na Vražjem kamenu iznad Prosečnika nalazi se crkva Svete Bogorodice iz druge polovine 14. veka sa ostacima objekata i infrastrukture koji su bili deo crkvenog kompleksa.

Energetski portal

Ova godina mnogo neizvesnija od prethodne

Foto: Money exchange photo created by freepik - www.freepik.com
Foto: Biznis i finansije

AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2022. godini, sa ostvarenom dobiti od 26,1 milijardu dinara, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji Finansije TOP, u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije. Ovakav rezultat je, međutim, u ogromnoj meri posledica konsolidacije Naše AIK banke (bivša Sber banka) u četvrtom tromesečju prošle godine, što je AIK banci donelo značajne, jednokratne ostale prihode, ističe se u ediciji Finansije TOP.

Tradicionalno najprofitabilnija Banca Intesa je na drugom mestu, sa dobiti od 12,7 milijardi dinara, dok je treća OTP banka, koja je lane ostvarila dobit od 12,3 milijarde dinara. Među prvih pet po dobiti na rang listi mesečnika Biznis i finansije je i Raiffesen banka, koja je u 2022. godini značajno podigla profit na 9,7 milijardi dinara, dok je na petoj poziciji UniCredit banka sa dobiti od 8,4 milijarde dinara.

Najveća banka po aktivi sa udelom od 15,1 odsto i dalje je Banca Intesa, a sledi OTP banka sa udelom od 13,7 odsto. AIK banka će, nakon što se sprovede dogovoreno preuzimanje grčke Eurobank Direktne, dostići tržišni udeo od preko 13 procenata. Time će ova banka više nego duplirati tržišno učešće u odnosu na period pre nego što je započela svoju strategiju širenja, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP. Mereno veličinom aktive, Raiffesen banka je četvrta sa udelom od 12,8 odsto, a peta je UniCredit banka, čije tržišno učešće iznosi 10,7 odsto.

Dvosekli mač visokih kamata

Banke su svoj neto prihod od kamata u 2022. godini uvećale za oko 20 milijardi dinara, na skoro 150 milijardi, dok je neto prihod od naknada i provizija lane povećan za četvrtinu, na 69,5 milijardi dinara. Rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata, međutim, nije doneo previše optimizma u sektoru, usled rizika da će visoke kamate usporiti privrednu aktivnost, uvećati troškove poslovanja i povećati udeo loših kredita, ističe se u godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije.

Nema sumnje da će se konsolidacija bankarskog tržišta u Srbiji u izvesnoj meri nastaviti, ali je manevarski prostor za delovanje najvećih banaka prilično smanjen. Zato je verovatnije da će se u ovoj i narednoj godini bankari više usmeriti na sopstveno dvorište i pronalaženje načina da što efikasnije prebrode krizu, nastalu usled smanjene likvidnosti i recesionih pritisaka. S druge strane, mišljenja stručnjaka su jako podeljena oko toga da li će ovako ubrzana koncentracija bankarskog tržišta doneti veću konkurenciju i kvalitetnije usluge za klijente, ili su Srbiji potrebne manje banke, specijalizovane za pojedine sektore i za određeni segment klijenata, navodi se u ediciji Finansije TOP.

Pritisak inflacije na osiguravače

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2022. godine ostvarila ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, za 14,5 milijardi dinara više nego godinu dana ranije, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70 odsto. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara.

Dunav osiguranje je u 2022. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je premašila 35 milijardi dinara, a drugoplasirano je Generali osiguranje sa ostvarenom premijom od 24,8 milijardi dinara.

Oba osiguravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2022. godini na rang listi Finansije TOP slede Wiener Städtische, DDOR i Triglav osiguranje.

Štete koje su isplatili osiguravači porasle su sa 53,7 milijardi dinara u 2021. na 65,3 milijarde dinara u 2022. godini, dok su ukupne tehničke rezerve iznosile 219 milijardi dinara, za 12 milijardi više u odnosu na godinu dana ranije. Inflacija je zadala priličnu glavobolju osiguravačima zbog rasta troškova šteta, usled povećanja cena određenih proizvoda i usluga. Taj rast je naročito vidljiv kod osiguranja automobila, imovine i zdravlja, gde su cene materijala, popravki i usluga rasle iz meseca u mesec, ističe se u godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije.

Lizing raste, fondovi padaju

Tržište finansijskog lizinga u Srbiji je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27 odsto, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38 odsto u poređenju sa istim periodom lane. Prema podacima u ediciji Finansije TOP, putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40 odsto u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

Neto imovina penzionih fondova na kraju 2022. iznosila je 48,2 milijardi dinara, što je za 1,7 odsto manje nego na kraju 2021. godine. Do smanjenja vrednosti neto imovine fondova u 2022. došlo je usled negativnog prinosa od investiranja, koji je zabeležen prvi put, kao i privremenog rasta isplata. Prošle godine, neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara i manja je za 19 odsto u odnosu na godinu ranije. Iako je lane u Srbiji otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihov imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini, zaključuje se u ediciji Finansije TOP.

Sve više nesolventnih preduzeća

Prema preliminarnim podacima koje je za mesečnik Biznis i finansije dostavila Privredna komora Srbije, očekuje se da će ukupan prihod celog finansijskog sektora u 2022. godini iznositi oko 450 milijardi dinara. Finansijski sektor je prošle godine rastao skoro dvostruko brže od ostatka privrede, ali je veliko pitanje kako će se na ovo tržište odraziti sve izraženije teškoće koje domaća preduzeća imaju sa likvidnošću i sposobnošću da izmiruju svoje obaveze.

Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u centralnoj i istočnoj Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog pandemije i nadovezujući rat u Ukrajini, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP.

Izvor: Biznis i finansije

Energetik energija u partnerstvu sa SolarEdge organizuje – Tehničku obuku uživo 

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)
Foto: Energetik energija

Kao specijalizovani distributeri fotonaponskih komponenti Energetik energija d.o.o. je u centru lanca snabdevanja. U njihovom fokusu su intalateri i stvaranje alata/priručnika, edukacija i treninga koji su osmišljeni tako da odgovore na sva njihova pitanja, te su praćeni i pravim proizvodima i rešenjima.

Svakodnevni problemi instalatera su za ovu kompaniju izazov i spremni su da svojim angažovanjem reše. Njihovo tehničko odeljenje uvek je dostupno, u bilo kojoj fazi instalacija: od projektovanja do puštanja u rad. Zbog toga stvaraju rešenja koja će im olakšati i rad učiniti efikasnijim.

Shodno tome Energetik energija organizuje “Tehničku obuku uživo” u partnerstvu sa proizvođačem SolarEdge.

Obuka će uključivati praktične demonstracije instalacije sa fizičkim uređajima i svim detaljima koji su apsolutno neophodni svakom instalateru.

Trening će biti održan 6. jula u Beogradu sa početkom u 9 časova.

Teme treninga:

  •         SolarEdge uvod
  •         SolarEdge1PH/3PH invertori i rešenja za skladištenje za rezidencijalno tržište
  •         Kako instalirati SolarEdge sistem
  •         Puštanje u rad novog postrojenja – SetApp
  •         Operativni koncept
  •         Obuka uživo o dizajneru – String Rules
  •         Kako mapirati svoj PV sistem
  •         C&I rešenja
  •         Fokus na bezbednost
  •         SolarEdge alati za marketinšku podršku
  •         Post prodajna podrška
  •         Pitanja i odgovori

Svi zainteresovani mogu se prijaviti – link za prijave i mogu rezervisti mesti na Tehničkoj obuci uživo.

Za sva pitanja i detalje možete pisati na milena@energetik.si.

Izvor: Energetik energija