Home Blog Page 194

Ana Petrović proglašena za „Inženjerku godine” u Srbiji

Foto: Predrag Mitić
Foto: Predrag Mitić

U okviru inicijative Privredne komore Srbije, kompanije Siemens Srbija i udruženja „Inženjerka godine“ koja za cilj ima da inspiriše mlade žene za studije i karijeru u inženjerskoj struci, u Beogradu je za inženjerku 2023. godine u Srbiji proglašena Ana Petrović, generalna direktorka kompanije „Global Substation Solutions“.

Ona je doktorirala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a svoj poslovni razvoj počela je pre devet godina na poziciji inženjerke pripravnice u firmi koju od pre šest meseci vodi. Na svečanosti organizovanoj u Privrednoj komori Srbije, Ana Petrović je izjavila da su sve finalistkinje ovog izbora pobednice izbora za inženjerku godine.

Ovom prilikom zvanicama se obratio Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, rekavši da ogroman zarobljeni potencijal leži u tehnološkim naukama.

„Mi živimo zlatno doba inženjerstva i situacija je znatno bolja nego pre 20 godina. Međutim, ograničenja u demografiji utiču na to da nemamo dovoljno inženjera, posebno inženjerki, i zato je važno da dodatno promovišemo ovu struku, ali i ulogu žena u njoj. Ova inicijativa upravo tome pomaže”, izjavio je Vesović.

Prema rečima Jelene Begović, ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Srbije, važno je da promenimo javnu percepciju i da ukažemo na uspehe ljudi koji su posvećeni nauci. 

„Biti inženjer u 21. veku je fantastična stvar, jer vi ste onda kreator budućnosti jednog društva. Bez inženjerskih nauka nema napretka, jer u suprotnom zavisite od drugih. Srbija ima sjajnu istoriju u STEM oblasti, dobru statistiku u ukupnom učešću žena u obrazovanju, a potrebno je da povećamo njihov broj u inženjerstvu”, naglasila je ministarka Begović i poručila svim finalistkinjama izbora za „Inženjerku godine” da su one već pobednice ovog društva.

„U Srbiji raste broj devojaka koje upisuju studije u oblasti STEM nauka. U prethodne četiri godine broj zaposlenih žena u IKT sektoru u Srbiji porastao je tri puta, sa 10.815 u 2019. godini na 31.880 u 2022. Takođe, u Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja je iznela najveći deo posla digitalizovanja elektronske uprave, više od 65 odsto čine žene“, rekao je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović i dodao da je za našu državu od izuzetnog značaja što postaje deo još jedne inicijative sa ciljem da predstavi najuspešnije inženjerke, koje će svojom ličnošću i radom biti primer i inspiracija mladim ženama koje se nalaze pred izborom budućeg zanimanja.

„Ukoliko pogledamo brzinu razvoja tehnologija danas, jasno je da će ekonomska snaga u budućnosti biti u rukama onih upravljaju tehnologijom. Iz tog razloga, važno je da zbog balansiranja budućnosti povećavamo udeo žena u tehnološkoj sferi, ali i na rukovodećim pozicijama”, istakla je Medeja Lončar, generalna direktorka kompanije Siemens za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju i dodala da će time i privreda biti ekonomski konkurentnija.

Prema njenim rečima, istraživanja pokazuju da ukoliko evropske kompanije udvostruče udeo žena u tehnološkoj radnoj snazi na oko 45 odsto, BDP bi mogao da se poveća za čak 260 na 600 milijardi evra.

Reč je o prvom izboru u okviru šire inicijative da se javnosti u Srbiji predstave inženjerke iz različitih kompanija i institucija, one koje bi svojom ličnošću i radom mogle da budu primer i inspiracija mladim ženama koje se nalaze pred izborom budućeg zanimanja. Nakon javnog konkursa i izbora 10 finalistkinja, o tome ko će među njima poneti titulu „Inženjerke godine” za ovu godinu odlučivala su četiri žirija: finalistkinje, predstavnici medija, učenici i profesori srednjih škola kao i predstavnici organizatora i partnera.  

Finalistkinje prvog izbora za najinspirativniju ženu inženjerske struke u Srbiji bile su:

  • Maja Adamović, direktorka Direkcije za održavanje prenosnog sistema, Elektromreža Srbije AD
  • Sandra Veljković, asistentkinja na Elektronskom fakultetu u Nišu
  • Danka Živković, osnivač i dizajnerka, PR Two N Kids Furniture & Decor
  • Dubravka Jovančić, šefica službe automatike, JKP „Beogradske elektrane“
  • Tijana Jović, inženjerka tehničke podrške, INDAS Automation d.o.o. Novi Sad
  • Katarina Miladinović Zdravković, starija inženjerka projektovanja, ICCE d.o.o.
  • Ana Petrović, generalna direktorka, Global Substation Solutions d.o.o. Beograd
  • Katarina Tadić, saobraćajna inženjerka-specijalista, Yunex Traffic d.o.o Beograd
  • Andrijana Tomić, menadžerka za održivi razvoj, ZF d.o.o. Pančevo
  • Anđelka Čarović, vodeća konstruktorka tehnolog, Metalac Bojler d.o.o. Gornji Milanovac

Izvor: Inženjerka godine

Potpisan Memorandum o razumevanju o izgradnji naftovoda Mađarska – Srbija

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (John Cameron)

U okviru prve sednice Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, potpisala je Memorandum o razumevanju o izgradnji naftovoda Mađarska – Srbija sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom.

Prmea njenim rečima, Srbija trenutno ima samo jedan pravac kojim se snabdeva sirovom naftom, preko Hrvatske, i za veću sigurnost potrebno je da, kao i u gasnom sektoru, imamo diversifikaciju izvora i ruta snabdevanja.

,,Gradnjom novog naftovoda ka Mađarskoj obezbedićemo sigurnije snabdevanje domaće rafinerije, a time i domaćeg tržišta. Ovaj projekat je planiran listom prioritetnih investicija kao jedan od strateških u oblasti snabdevanja naftom“, rekla je ministarka Đedović.

Kako je istakla, Mađarska i Srbija, kao dve prijateljske zemlje, u energetskoj krizi dodatno su potvrdile svoje čvrsto i pouzdano partnerstvo u oblasti energetike.

Pročitajte još:

Mađarska se snabdeva gasom iz Balkanskog toka preko Srbije, a Srbija deo svojih rezervi gasa skladišti u Mađarskoj. Izgradnjom novog naftovoda dodatno ćemo proširiti naše strateške odnose u oblasti energetike, a Srbija će podići svoju energetsku bezbednost na viši nivo“, navela je ministarka.

Procenjena vrednost projekta izgradnje naftovoda Srbija – Mađarska za kapacitet od 5,5 miliona tona godišnje iznosi 157 miliona evra za srpsku deonicu naftovoda. Planirano je da novi naftovod ide trasom Szazalombata-Alđe-Roske-Novi Sad, ukupne dužine 304 kilometra, sa potencijalnim produženjem do Soluna i Drača.

Memorandumom je predviđeno da će pre početka realizacije projekta biti potpisan Sporazum o izgradnji naftovoda Mađarska – Republika Srbija između privrednih društava „Transnafta“ ad i MOL Grupe kao nosiocima realizacije projekta, kojim će se detaljnije odrediti tehničko-tehnološke karakteristike i vremenski okvir realizacije, kao i definisati obostrane i pojedinačne obaveze učesnika u  projektu.

Takođe, direktor JP Srbijagas Dušan Bajatović i generalni direktor MVM CEEnergy Zrt Laslo Zoltan Frico potpisali su ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća između Srbijagasa i mađarskog preduzeća za elektroprivredu MVM.

Energetski portal

Dobar traktor i nove sorte nisu dovoljni – uz „pametnu“ poljoprivredu do boljih prinosa

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)
Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Svetska poljoprivreda nikada nije bila pred većim izazovom. Proizvodnja hrane treba da odgovori potrebama sve većeg broja stanovnika dok se, istovremeno, suočava sa sve dužim periodima suše, koje se smenjuju sa poplavama. Naučnici do boljih prinosa pokušavaju da dođu uz pomoć digitalizacije i biotehnologije. To pokušava i Srbija.

Budućnost je počela – dobar traktor, nove sorte i zaštitna hemijska sredstva nisu dovoljni u borbi sa klimatskim promenama. Prečica do većih prinosa za naučnike „Biosensa“ je nanotehnologija. Više od 10 miliona evra uloženo je samo u opremu za prikupljanje i analizu podataka iz mikrobioma zemljišta i biljaka.

,,Biljke su postale izvor podataka. Koliko imamo prave senzore i metode da to konvertujemo u podatke, to je aset za budućnost i dalji razvoj“, objašnjava direktor „Biosens“ instituta Vladimir Crnojević.

Pročitajte još:

Pametni sistemi i dronovi

Inovacije u poljoprivredi prepoznao je i privatni sektor. Sve više kompanija i startâpa razvija pametne sisteme za navodnjavanje, agro-dronove.

Do pre deset godina mogli su samo da snimaju i mapiraju. Danas, iz niskog leta, tretiraju biljke onda kada u njivu, zbog blata na primer, ne može nijedna druga mašina.

,,Dron najjednostavnije možemo da opišemo kao leteći atomizer koji produvava vegetaciju. Finim sitnim kapima i kroz vazdušnu podršku, koju ostvaruje vrlo precizno i profilasno, dozira propisanu količinu preparata. Cena takve opreme i uvođenja je u ravni jednog voćarskog atomizera“, kaže Momir Alvirović iz „Agrodrona“.

Trend digitalizacije

Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Na sve veće potrebe za hranom, države pokušavaju da odgovore digitalizacijom, a to je trend koji prati i Srbija. Podaci o agraru se centralizuju, a prijave za subvencije već su prešle u elektronski oblik.

,,Naši poljoprivrednici pokazali su prijavama za subvencije, kojih je u ovom trenutku preko 400 000, koliko su spremni za digitalizaciju“, priča državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana Popović.

Prema njenim rečima, Ministarstvo nastavlja da širi digitalizaciju, kao i pametnu i preciznu poljoprivredu.

Podrška i pomoć

Pomoć u digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana pružaju i projekti, poput velike-male privrede koju finansira američka vlada i podrške ruralnim područjima Jugoistočne Evrope, koji podržava Nemačka.

,,Radimo na uvođenju pametnih rešenja u poljoprivredu i agrobiznisu. Želimo da farmeri povećaju produktivnost i da zadrže konkurentnost na globalnom tržištu. Hoćemo da im pomognemo da uvide svoje potencijale i kreiraju bolju budućnost za svoje porodice“, ističe Bruk Ajšam iz Usaida.

Spoj IT i proizvodnje

Denis Kajzer iz GIZ-a navodi da je cilj projekta da se poljoprivrednici na jugu i istoku zemlje upoznaju sa digitalizacijom i zelenom agendom.

„Pametna“ poljoprivreda spaja najbolje što Srbija ima – IT industriju i proizvodnju hrane. Od izvoza te dve grane zarađujemo sedam i po milijardi evra.

Poljoprivrednicima su na raspolaganju besplatne aplikacije „Biosensa“, pomoću kojih mogu da prate promene na nebu i u zemljištu, kao i pojave štetočina.

Izvor: RTS

Zamena za ugalj u BiH uz norvešku tehnologiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)
Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Norveška kompanija GEIA AS, u saradnji sa kompanijom JP Elektroprivreda BiH, najavila je potpisivanje ugovora za realizaciju pilot projekta testiranja norveške revolucionarne tehnologije posebno dizajnirane da direktno zameni ugalj.

Pilot projekat će se sprovoditi u najvećoj termoelektrani u BiH na ugalj u Tuzli.

To je značajna prekretnica u prelasku sa uglja koji zagađuje na korišćenje održive biomase kao pouzdanog i ekološki prihvatljivog izvora energije, prenosi startbih.ba.

Osim značajnog smanjenja emisije gasova staklene bašte, uspostavljanje najsavremenijih proizvodnih pogona u Bosni i Hercegovini će otvoriti mnoga nova radna mjesta u industriji koja je okrenuta ka budućnosti. Ta inicijativa je već izazvala interesovanje među norveškim investitorima koji vide mogućnosti za zdrava i održiva ulaganja u proizvodnju obnovljive energije u Bosni i Hercegovini.

Pročitajte još:

Povodom potpisivanja sporazuma predstavnici Ambasade Norveške na čelu sa ambasadorom Olavom Reinertsenom posetiće TE Tuzla danas. To, kako naveode iz ove ambasade, označava početak plodne i dugoročne saradnje između BiH i Norveške u borbi protiv emisija gasova staklene bašte.

,,Radujemo se bliskoj saradnji sa JP Elektroprivredom BiH i drugim relevantnim akterima kako bismo osigurali uspešnu implementaciju tog pilot projekta. Uvereni smo da će naša tehnologija razvijena u Norveškoj doprineti ubrzanju tranzicije na čistiju energiju i smanjenju zavisnosti od uglja u Bosni i Hercegovini”, saopšteno je iz Ambasade Norveške u BiH.

Izvor: Capital.ba

Koji kontinent se najbrže zagreva?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Evropa je kontinent koji se među ostalima najviše zagreva. Prosečna temperatura na evropskom zemljištu bila je samo malo toplija početkom 1980-ih nego sto godina ranije, ali sada je drugačije. Poslednjih nekoliko decenija desio se nagli skok. Prosečna vrednost za poslednjih pet godina je za oko 2,2°C viša od  vrednosti za drugu polovinu 19. veka, govori novi izveštaj Agencije EU Copernicus. Kako nam i izveštaj govori, u odnosu na druge kontinente, za oko 1°C je zagrevanje brže u odnosu na globalni prosek.

U slučaju zime, zagrevanje je najizraženiji na severu, u slučaju leta na jugu Evrope, odnosno Mediteran, u kome je poznato da vladaju suše sve češće, i da reka Po beleži izrazito niske vodostaje, a najduža je reka od koje zavisi privredni sever Italije.

U proleće, međutim, zagrevanje je veće za Aziju nego za Evropu, a zagrevanje u jesen za Severnu Ameriku i Evropu je slično.

Pročitajte još:

Zbog ovakve situacije, i velikih vrućina, koje izazivaju sušu, samim tim i useve u poljoprivredi, prošle godine je preminulo više od 16.000 ljudi, dok su poplave i oluje uzrokovale najveći deo od dve milijarde dolara štete od vremenskih i klimatskih ekstrema, prenosi Bljesak.info.

Kontinent koji se u odnosu na ranije decenije pa i vekove zagreva duplo više od globalnog proseka od 1980-ih, prošle godine je doživeo i najtoplije leto u istoriji, a pogođene zemlje bile su Francuska, Nemačka, Italija, Portugal, Španija i UK, a to im preti i dalje. Kako i izveštaj kaže, tokom leta, Mediteran u Evropi je najvišena udaru.

Ove godine smo bili svedoci i na našem prostoru zime bez snega, međutim, to nije bio problem samo kod nas. Osim što se glečeri i lednici brzo tope, nemaju od čega ni da se obnove, jer su padavine tokom zime oskudne, zbog čega vodene površine tokom proleća i leta nemaju od čega da dopune svoje basene i korita. Alpi su u Evropi imali istorijski niza nivo snega, a glečeri su zabeležili novi rekordni gubitak mase za jednu godinu, uzrokovano veoma niskim zimskim nivoima snega, vrelim letom, kao i naslagama saharske prašine koju vetar nosi.

Energetski portal

Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2023

Foto: Energy Week Western Balkans
Foto: Energy Week Western Balkans

Pripreme za Energetsku nedelju Zapadnog Balkana 2023, glavnu investicionu konferenciju u oblasti obnovljivih izvora energije u regionu su u punom jeku.

Događaj se održava od 18. do 19. oktobra u Regent Porto Montenegro. Mesta su ograničena.

Od dijaloga sa regulatorima do ćaskanja sa osnivačem jednog od globalnih programera, program događaja obećava veliki uspeh.

Od trenutno potvrđenih govornika izdvajamo:

  1. Kadri Simson, Komesar za energetiku, Evropska Komisija
  2. Eric Scotto, Osnivač & CEO, Akuo Energy
  3. Dario Nikolovski, Direktor, Agencija za Energetiku Severne Makedonije
  4. Miloš Mladenović, Generalni Direktor, SEEPEX
  5. Matija Medojević, CEO, BELEN, Crnogorska berza električne energije
  6. Ladislav Tolmaci, Izvršni direktor, Erste Bank Group
  7. Stjepan Čerkez, Predsednik Upravnog Odbora, Siemens Gamesa Renewable Energy
  8. Miloš Kostić, CEO, MT-KOMEX
  9. Dejan Popović, Predsednik Saveta Agencije za energetiku, AERS
Foto: Energy Week Western Balkans

Pripremite se za povezivanje sa najvišim rukovodstvom državnih korporacija Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i Kosova, kao i sa stranim investitorima na privatnom, bujno uređenom ostrvu na obali u Porto Montenegru. B2B i B2G sastanci se odvijaju paralelno sa konferencijom i zakazuju ih organizatori za sve delegate.

Zatražite besplatnu brošuru sa detaljima i pregledom obećavajućih projekata širom regiona putem www.wbenergyweek.com.

Izvor: Energy Week Western Balkans

Sanacija naftne mrlje koja se izlila u Dunav

Foto: JVP Srbijavode
Foto: JVP Srbijavode

Nakon izlivanja 35t nafte na glavnom toku Dunava, zajedničkom akcijom JVP „Vode Vojvodine’’ i JVP „Srbijavode’’ započeta je sanacija i sve druge potrebne procedure kako bi se što brže i delotvornije otklonila sva nastala zagađenja, a koja mogu imati štetne posledice na ljude, biljni i životinjski svet.

Nakon inspekcijskog naloga, na teren su izašle sve nadležne službe, pokrajinska vodna inspekcija, sektor za vanredne situacije, predstavnici JVP „Voda Vojvodine’’, sektor za vanredne situacije Bačka Palanke, kao i akreditovana laboratorija Agencije za Zaštitu životne sredine.

Utvrđena je pogodna lokacija na kojoj je moguće postavljanje zaštitne plivajuće brane kako bi se uhvatila naftna mrlja.

Po postavljanju zaštitne plivajuće zavese uhvaćena naftna mrlja se odvaja od vodene faze, skladišti i zbrinjava.

Pomor ribe nije detektovan.

Energetski portal

Sanacija štete u poplavljenim područjima na najefikasniji mogući način

Foto: Vlada Republike Srbije
Foto: Vlada Republike Srbije

Vlada Srbije će raditi na tome da se na najefikasniji mogući način nadoknadi sva šteta meštanima koji su na bilo koji način ugroženi poplavama.

Premijerka Ana Brnabić je navela da se trenutno vodi evidencija i popisuje šteta, čije razmere su izuzetno velike, preciziravši da su čak 82 mosta u Srbiji oštećena ili uništena, 22 vodovodna sistema, 13 kanalizacionih sistema, više od 200 lokalnih puteva i više od 750 stambenih objekata, od čega je najveći broj na teritoriji Jagodine. Nažalost, prema njenim rečima, ovo nisu konačne brojke i dalje se evidentira šteta.

Kako je istakla država će zajedno sa JP „Srbijavode“ raditi na sanaciji oštećenih bedema, dodavši da će biti definisan i jasan plan, mapa puta za dalje, gde još dodatno treba da se gradi.

Pročitajte još:

“Ovo je nešto sa čime ćemo se i u budućnosti suočavati zbog klimatskih promena. Količina padavina u prethodnom periodu na nekim delovima teritorije Srbije bila je čak veća nego 2014. godine”, predočila je ona.

Prema njenim rečima, u mestima u kojima je te godine bilo najviše problema zbog poplava i gde je najviše ulagano, sada ima najmanje problema.

Energetski portal

Koliko i kako zagađuju kruzeri?

Foto-ilustracija: Unsplash (Spencer Davis)
Foto-illustracija: Pixabay

Oksidi sumpora (SOx), prvenstveno sumpor-dioksid (SO2), nastaju prilikom sagorevanja goriva koja sadrže sumpor, a to su ugalj, nafta i dizel. Smatraju se toksičnim i mogu dugoročno gledano izazivati ekološke probleme, a s obzirom na trenutnu klimatsku situaciju, jasno je na koje se probleme životne sredine misli – zagađenje.

Glavni izvori sumpornih oksida su svakako razne industrije – elektrane, rafinerije nafte, postrojenja za preradu metala koja često sagorevaju fosilna goriva, koja potom oslobađaju SOx. Automobili, kamioni i brodovi koji koriste dizel i druga fosilna goriva doprinose emisiji SOx. Vulkani i šumski požari takođe oslobađaju okside sumpora, ali to su manji izvori u poređenju sa ljudskom aktivnošću, iako bismo šumske požare takođe mogli povezati sa ljudskim aktivnostima.

Nama je sumpor kao zagađivač sigurno poznat zbog pojave kiselih kiša koja nastaje kada se oksidi sumpora pomešaju sa vlagom u atmosferi. Kada kisele kiše padaju na zemlju mogu naškoditi metalima, samim tim infrastrukturi, ali i vegetaciji.

Kada govorimo o kvalitetu vazduha, znamo da su gradovi najugroženiji, međutim ako je još u pitanju grad-luka, situacija je komplikovanija.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Sheila Jellison)

Posebno zabrinjavajuće za lučke gradove jeste to što brodovi za krstarenje često koriste goriva sa visokim sadržajem sumpora. Ove emisije mogu doprineti smogu, lošem kvalitetu vazduha i zdravstvenim problemima u gradskoj populaciji. Stoga su propisi za ograničavanje emisija SOx od ključne važnosti za zaštitu javnog zdravlja i životne sredine.

Jedna temeljna studija bavila se temom brodova za krstarenje i njihovim zagađenjem. Evropska federacija za transport i životnu sredinu uradila je istraživanje gde je došla do zaključka da je 2022. godine 218 aktivnih evropskih kruzera emitovalo isto SOx koliko i milijardu automobila. S druge strane, isto istraživanje ukazuje i na mogućnost usklađivanja transporta i zdrave životne sredine, i kao primer navodi Veneciju gde je zagađenje od masivnih, velikih brodova za krstarenje palo za 80 odsto nakon što su ih zabranili u svojoj gradskoj luci. Kada je odluka bila doneta 2021. godine, pisali smo nešto više o tome, pre svega da se zabrana odnosi na kruzere sa više od 25.000 tona bruto težine, duže od 180 metara i čija visina prelazi 35 metara a čije su emisije sumpora iznad 0,1 odsto. 

Iako nam je, kada govorimo o zagađenju, uvek automobil na umu – zapravo pomorski saobraćaj nije mnogo bolji, samo je naročito u kontinentalnim delovima manje vidljiv. Međutim, ovo istraživanje nas podseća na ove ogromne zagađivače, i upućuje na još jedan značajan podatak koji se tiče Barselone – ona je 2022. godine bila najzagađenija luka u Evropi, i u ovom gradu automobili naspram brodova, bili su manji problem za životnu sredinu. 

Foto-ilustracija: Unsplash (Selina Bubendorfer)

Brodovi u lukama često drže svoje motore u radu čak i kada su usidreni da bi napajali operacije na brodu. Ovo u vazduh oslobađa zagađivače kao što su oksidi azota i oksidi sumpora u još većim količinama.

Kolike količine fosilnih goriva troše kruzeri zavisi od veličine, brzine, kapaciteta, uzburkanosti mora i slično, ali sve u svemu radi se o pozamašnim brojkama. Na primer, veliki brod za krstarenje kao što je “Simfonija mora”, koji nosi titulu najvećeg broda za krstarenje na svetu, može da potroši oko 1.000-1.500 tona goriva dnevno u zavisnosti od brzine rada. Za nedelju dana ovo može dodati do 7.000-10.500 tona goriva. Najveći kruzer na svetu, čiji je kapacitet devet hiljada ljudi, isplovio je pre nekoliko godina prvi put  upravo iz prošlogošnje najzagađenije luke – Barselone, kako bi plovio Mediteranom.

Evropska federacija za transport i životnu sredinu pružila nam je još jedan alarmantan podatak – od 2019. godine do prošle godine broj brodova i njihova potrošnja porasli su za 23 odsto, što je povećalo emisije sumpor oksida za 9 odsto, a emisije azot oksida za 18 odsto.

Energetski portal

Najava panel diskusije o cirkularnoj ekonomiji

Foto-ilustracija_ Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Panel diskusija o cirkularnoj ekonomiji biće održana u sredu, 21.06. od 9 časova, na lokaciji ENVOY Conference, Gospodar Jevremova 47 u Beogradu.

Njeno održavanje odvijaće se tokom drugog dana u okviru Međunarodne konferencije „Zelena agenda za Zapadni Balkan“, koju organizuje Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, od 20 juna do 22. juna 2023. godine.

Međunarodna konferencija „Zelena agenda za Zapadni Balkan“ je sveobuhvatan trodnevni događaj ispunjen inspirativnim izlaganjima, panel diskusijama i umrežavanjem na visokom nivou. Ovo je prilika da se iskusi jedinstvena kultura saradnje u Beogradu i da se upoznaju preduzetnici, investitori, korporacije, programeri i lideri u okviru zelene tranzicije.

Ključne oblasti su teme povezane sa smernicama Evropske komisije za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, koja predviđa akcije oko pet stubova, obuhvaćenih i Evropskim zelenim dogovorom: (I) klimatska akcija, uključujući dekarbonizaciju, energiju i mobilnost (II) kružna ekonomija, koja se posebno bavi otpadom, reciklažom, održivom proizvodnjom i efikasnom upotrebom resursa (III) biodiverzitetom, sa ciljem zaštite i obnavljanja prirodnog bogatstva regiona (IV) borba protiv zagađenja vazduha, vode i zemljišta i (V ) održivi sistemi ishrane i ruralna područja

Privredna komora Srbije je partner Geografskog fakulteta na ovoj konferenciji i glavni organizator Sekcije 2: „Ka cirkularnoj ekonomiji“.

Više informacija o događaju i panelistima koji će izlagati pogledajte ovde.

 Izvor: PKS

Švajcarska odlučila referendumom o klimatskom zakonu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Wikipedia/Flyout

Kada je 2021. godine Švajcarska pokušala da isprati Evropu, Pariski sporazum i sveukupnu agendu EU i UN-a o klimatskim promenama, među građanima predlozi nisu podržani demokratskom većinom na referendumu.

Klimatska neutralnost do 2050. godine, koja je u skladu sa pomenutim Pariskim sporazumom, izazvala je tada debatu u državi. Debata se vodila upravo oko predloga Zakona o CO2 koji je završio pred građanima na referendumu.

Cilj ove nacije bio je smanjenje emisija staklene bašte na 50 odsto do 2030. godine u odnosu na onu količinu iz 1990. godine. Dve strane – za i protiv, javno su iznosili svoje argumente zašto ovakvi zakoni hoće ili neće promeniti klimatsku sliku.

Pročitajte još:

Različite mere iz 2021. godine imale su za cilj smanjenje emisije izduvnih gasova vozila, aviona, industrije, sistema za grejanje i drugih zagađivača. Međutim, najveći kritičari su pre svega bile privatni vlasnici kuća, udruženja automobila, ugostitelji, naftne kompanije i drugi. Problem sa ovim predlogom bili su dodatni porezi koje je trebalo uvesti kao destimulaciju korišćenja fosilnih goriva, što su mnogi smatrali nepravednim dodatnim teretom.

Kako referendum tada nije prošao, Švajcarska je ponovo zakazala referendum ovog juna na istu temu – klima.

Na jučerašnjem održanom referendumu, većina švajcarskih birača sada je ipak podržala nacrt zakona. Prema rezultatima, predložen klimatski zakon podržalo je 59,1 odsto birača, a protiv je bilo 40,9 odsto, dok je 51 odsto bio protiv kada je u pitanju bio predlog zakona 2021. godine, prenose svetski mediji.

Najveća promena ovog puta jeste što ovaj predlog zakona nije uvrstio kao meru povećanje poreskih obaveza na određene aktivnosti, što je verovatno mnoge navelo da ovog puta odobre predlog zakona, za razliku od onog 2021. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Zaživeo je plan koji nalaže Švajcarskoj da dostigne ‘neto nultu’ emisiju do 2050. godine. 

Ovaj put javnost je očigledno bila spremnija da podrži zajednički cilj i zaštiti između ostalog njihova prirodna bogatstva od suša, poplava, globalnog zagrevanja i drugih nepogoda koje klimatske promene svakim danom ubrzavaju, i prete prirodnim lepotama i ove zemlje. 

Država tvrdi da će Zakon o klimi pomoći zemlji da se odvikne od zaliha nafte i gasa koji i Švajcarska kao i mnoge zemlje nema u sopstvenim zalihama, već uvozi. 

Energetski portal

 

 

Zajedničkim snagama do zelene i konkurentne ekonomije

Foto: Privredna komora Srbije
Foto: Privredna komora Srbije

Da bi se privrede regiona transformisale u zelene, održive i cirkularne ekonomije, važno je da politike Zapadnog Balkana međusobno usaglašavaju poslovanje svojih ekonomija, a kako bi ceo region što pre pristupio jedinstvenom evropskom tržištu, rečeno je na Samitu cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana u Privrednoj komori Srbije.

Obraćajući se učesnicima skupa, Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS, kaže da je važno da se politike država ZB međusobno usklađuju na zajedničkom putu ka EU, jer će to omogućiti da privreda i građani ZB osete prave efekte primene cirkularne ekonomije i zelene tranzicije.

„Jedino tako ćemo imati brzu transformaciju ekonomija ka cirkulrnom modelu i svi u regionu ćemo imati od toga koristi“, rekao je Vesović.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić, kaže da je zelena tranzicija proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju energije, smanjenju negativnog efekta na životnu sredinu, primeni inovacija, digitalnih alata i većoj konkuretnosti privrede.

Kako je rekla, Srbija i svet su se usvajanjem agende Ujedinjenih nacija i Pariskim sporazumom iz 2015. godine, opredelili za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promena.

„Jedan od alata je cirkularna ekonomija koja će pomoći u uštedi resursa i energije, kao i očuvanju vrednosti materijala i proizvoda“, ukazala je Stošić.

Pročitajte još:

Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Srbije, navodi da je samo 9,1 odsto svetske ekonomije cirkularno, ali da izazovi ne smeju da nas udalje od težnje da sačuvamo životnu sredinu.

Foto: Privredna komora Srbije

„Samo zajedničkim snagama možemo da transformišemo region u održiv i konkurentan“, poručila je Matićeva.

Kroz četiri panela, na kojima su učestvovali ključni akteri iz regiona, sagledani su dosadašnji efekti primene Zelene agende u Srbiji i na Zapadnom Balkanu sa aspekta nadležnih državnih organa, međunarodnih institucija i privrednih komora, predstavljena su cirkularna rešenja koje kompanije primenjuju u svom poslovanju, kao i mogući izvori finansiranja zelene tranzicije.

Nikola Grubor, predstavnik kompanije MT-KOMEX na Samitu je govorio je solarnoj elektrani „DeLasol“, koju je izgradila ova kompanija i prostire se na 12,5 hektara, kod Lapova u centralnom delu naše zemlje. Vrednost ove investicije je oko devet miliona evra. Instalisana snaga ove elektrane u Lapovu iznosi 9,9 MW. Ovo ukazuje da će tražnja za popularnim solarima nastaviti da bude velika i da postoji značajna potreba za ugrađivanjem solarnih panela i u Srbiji.

Kao prateći događaj Samita, u subotu 24. juna u 12 časova na Cvetnom trgu u Beogradu, održaće se i Festival cirkularne ekonomije. Programom Festivala obuhvaćene su razne vrste zabavno-edukativnih aktivnosti za decu i građane, u cilju podizanja svesti o klimatskoj krizi i značaju primene principa cirkularne ekonomije.

Energetski portal

Umesto male hidroelektrane na Ratajskoj reci zaštićeno područje

Foto-Ilustracija: Unsplash (Jovana Askrabic)
Foto: Erna Paljevac

Karoševska reka, Jasikovac, Duboki potok i Boljansko-pustinjske reke zajedno čine Ratajsku reku. Ceo ovaj sliv, na predlog građana i organizacija okupljenih oko inicijative „Zaštitimo reke Prijepolja“, biće predmet istraživanja i valorizacije radi stavljanja pod zaštitu.

Ove informacije dolaze u trenutku kada se lomi sudbina Ratajske reke, na kojoj je planirana izgradnja MHE „Velika Ploča“ u delu pod nazivom Karoševska reka. Protiv izgradnje MHE i zaštite Ratajske reke, peticiju je potpisalo više od 800 meštana i 16 udruženja građana Prijepolja i okoline, navodi se u saopštenju Organizacije za političku ekologiju Polekol i inicijativa „Pravo na vodu“.

Polekol i inicijativa „Pravo na vodu“ podneli su podnesak Ministarstvu rudarstva i energetike, u kojem su detaljno navedeni razlozi kojima se osporava zahtev investitora za produženje energetske dozvole. Ministarstvo je donelo Rešenje kojim je odbacilo zahtev PD „PowerIT“ iz Subotice za produženje roka važenja energetske dozvole za MHE „Velika Ploča“ na Karoševskoj reci.

„Odluka Ministarstva o odbacivanju zahteva investitora bila je jedino moguće ispravno rešenje s obzirom na to koliko je dokumentacija bila neuredna. Prijepolje je izuzetno bogato prirodnim dobrima, odlikuje ga kvalitetna životna sredina i to je značajan razvojni potencijal i činilac životnog standarda koji bi bio nepovratno uništen masovnom izgradnjom MHE“, kaže Strahinja Macić, pravnik Polekola.

Pročitajte još:

MHE „Velika Ploča“ nije usamljen slučaj u opštini Prijepolje. Prostorni plan ove opštine predviđa 41 lokaciju za izgradnju malih hidroelektrana. Imajući u vidu njihov poguban uticaj na prirodu i ljude, inicijativa „Zaštitimo reke Prijepolja“, kojoj podršku daju i organizacije Libergraf iz Užica, Studenac iz Nove Varoši, Polekol i inicijativa „Pravo na vodu“, zahtevaju od opštine Prijepolje da donese odluku o zabrani MHE na svojoj teritoriji, po ugledu na brojne opštine koje su donele ovakvu zabranu i iz svojih Planova razvoja i Prostornih planova izbrisale lokacije namenjene izgradnji MHE.

Energetski portal

Bolja prohodnost puteva nego prethodnih dana, procenjuje se šteta od poplava

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)
Foto ilustracija: Unsplash (Easton Mok)

Poplave su stvorile probleme i nanele veliku štetu u Srbiji Poplavljene su kuće, poslovni prostori, oštećeni putevi, mostovi, u nekim mestima pokrenuta su klizišta i odroni. Vanredna situacija je na snazi u 56 gradova i opština. Evakuisano je više od 300 ljudi, a ekipe Sektora za vanredne situacije i dalje su na kritičnim tačkama. Dva mosta koja je odnela bujica biće zamenjena novim – u Adranima za četiri meseca, a u Mrčajevcima za godinu i po.

Prestanak padavina, stagnacija i povlačenje pojedinih reka u svoja korita, ali i intervencije putara i svih nadležnih službi koje su uključene u sistem za odbranu od poplava, doprinele su boljoj prohodnosti puteva, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

I dalje treba biti oprezan na deonicama koje su prethodnih dana bile pogođene vremenskim neprilikama – na snazi je preporuka da se u tim mestima zaobiđu lokalni putevi i da se drži puteva prvog prioriteta.

Na putu Potočić (Donja Toponica) – Prokuplje (Ćukovac), normalizovan je saobraćaj nakon obustave zbog izlivanja reke Toplice na više mesta.

Na putu Kučevo – Debeli Lug i Debeli Lug – Majdanpek, normalizovan je saobraćaj nakon odrona i izlivanja vode.

U Srbiji se u narednih pet dana očekuje toplo i sunčano vreme, ali za naredni vikend prognozirane su nove nepogode.

Pročitajte još:

U Šumadiji se sanira šteta

U Kragujevcu je u poplavama oštećeno oko sto domaćinstava, a evakuisano 14 osoba, među kojima je bilo i jedno dete. Poplava je napravila mnogobrojne probleme i na ulicama širom Kragujevca.

Foto-ilustracija: Pixabay

Načelnik uprave za vanredne situacije u Kragujevcu Zoran Kočović rekao je da je došlo do oštećenja stambenih objekata, poslovnih objekata, ali i do izlivanja reke Lepenice, zbog čega je proglašena vanredna situacija

,,Cilj proglašenja vanredne situacije je da se što pre otklone posledice koje su ove obilne padavine i voda nanela građanima grada Kragujevca”, rekao je Kočović.

Vanredna situacija je na snazi i u Aranđelovcu, Topoli i Rači. „Na celoj teritoriji Šumadijskog upravnog okruga pripadnici Sektora za vanredne situacije su evakuisali i spasili 31 osobu sa teritorije grada Kragujevca i opštine Aranđelovca. Trenutna situacija u ovim opštinama je stabilna.

Istakao je da svi građani sa teritorije grada Kragujevca mogu da prijave štetu na broj telefona 505 800, dok sa teritorije Šumadijskog upravnog okruga štetu prijavljuju popunjavanjem obrasca u lokalnim samoupravama.

Pojedina domaćinstva iz šabačkog kraja još u prihvatilištu

I u šabačkom kraju se sagledavaju posledice od izlivanja brojnih vodotokova tokom maja. Vanredna situacija je u 19 mesnih zajednica.

Gradska komisija je veći deo posla završila, šteta se i dalje sabira. U ovom kraju je bilo više poplavnih talasa i svaka nova kiša je izazivala nove probleme, a neka sela su i više puta plavljena. Problem nije predstavljala Sava, već manje reke i kanalska mreža.

Zoran Zdravković, član gradskog veća za vanredne situacije, rekao je da je šteta načinjena na 750 hektara poljoprivrednog zemljišta, prethodno je još 550 hektara pretrpelo štetu od grada, a poplavljeno je 95 domaćinstava.

,,Finansijska procena je da je šteta u poljoprivredi oko 150 miliona, na infrastrukturi 170, 150 na domaćinstvima“, rekao je Zdravković.

Deo meštana je u prihvatilištu jer nemaju uslova da se vrate svojim domovima. Njima je data jednokratna novčana pomoć, higijenski paket i hrana. Zdravković očekuje da će, ako se nastave povoljne vremenske prilike, brzo moći da se obavi dezinfekcija objekata.

Izvor: RTS

U NEMAČKOJ USKORO U PUTARINE URAČUNATI I KLIMATSKI TROŠKOVI

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Rodrigo Abreu)

U pokušaju da se uskladi sa Direktivom o evrovinjeti, Zakon o naplati putarine na saveznim autoputevima Nemačke, pretrpeće značajne izmene. Predloženi zakon među ključnim amandmanima ima uvođenje CO2 diferencijacije za putarinu za kamione, čiji je cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte u sektoru saobraćaja i postizanje ciljeva zaštite klime. Savezna vlada ovim zakonom vodi ka uskoro i dvostruko većoj putarini za kamione, u zavisnosti od njihove emisije CO₂. 

Prema zakonskom predlogu, teška komercijalna vozila će se suočiti sa CO2 diferencijacijom u svojim putarinama najkasnije do 25. marta 2024. godine. Štaviše, kamioni sa tehnički dozvoljenom maksimalnom masom od 3,5 tone i više, takođe će biti uključeni u ovu šemu. Klimatska doplata za CO2 od 200 evra po toni CO2 biće nova komponenta putarine za emisije CO2 u saobraćaju, navodi se u saopštenju  vlade.

Pročitajte još:

Novim aranžmanima se navodi da će prihod od putarine biti korišćen za unapređenje infrastrukture federalnih autoputeva i sprovođenje mera usmerenih na saveznu železničku mrežu.

Foto-ilustracija: Pixabay

U nastojanju da se smanji emisija, vozila koja proizvode nultu emisiju će biti izuzeta od plaćanja putarine do 31. decembra 2025. 

Federalno ministarstvo za digitalnu tehnologiju i transport, odgovorno za ovu inicijativu, predviđa značajan dodatni prihod kao rezultat šeme CO2 diferencijacija putarine. Procenjuje se da će između 2024. i 2027. godine uključivanje kamiona teških 7,5 tona i više doneti oko 26,6 milijardi evra dodatnih prihoda. Štaviše, očekuje se da će uključivanje kamiona teških 3,5 tona i više doneti 3,9 milijardi evra, od čega se 1,8 milijardi evra pripisuje CO2 diferencijacija putarine.

Ove izmene Zakona o naplati putarine za savezne autoputeve predstavljaju značajan korak ka smanjenju emisija u sektoru transporta, podsticanju usvajanja zelenih alternativa i finansiranju vitalnih projekata mobilnosti.

Energetski portal

Neophodna uloga podzemnih voda usred klimatskih promena

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Podzemne vode su vode koje se sakupljaju ili teku ispod površine zemlje, ispunjavajući prostore u zemljištu, sedimentu i stenama. Sakuplja se od kiše i topljenja snega i leda, i izvor je za vodonosne slojeve, izvore i bunare. 

Podzemne vode igraju vitalnu ulogu u ekosistemima i od suštinskog su značaja za ljudsku, poljoprivrednu i industrijsku upotrebu. Koriste se kao voda za piće – ključni izvor u mnogim regionima širom sveta, ponekad i jedini izvor sveže vode. Značajan su izvor za navodnjavanje u poljoprivredi, pomažući u uzgoju useva koji hrane milijarde ljudi širom sveta. Pomažu u održavanju nivoa vode u jezerima, rekama i močvarama, igrajući ključnu ulogu u očuvanju ekosistema i biodiverziteta. U periodima suše, podzemne vode služe kao tampon zona, obezbeđujući vodu kada izvori površinske vode budu iscrpljeni.

Uprkos značaju, prekomerna eksploatacija i zagađenje ugrožavaju održivost ovog dragocenog resursa. Od vitalnog je značaja odgovorno upravljati resursima podzemnih voda kako bi se osigurala njihova dostupnost.

Pročitajte još:

Heroj slatkovodnih resursa – podzemne vode, igraju sve važniju ulogu u ekonomiji, obezbeđivanju snabdevanja hranom, podržavanju privrednog razvoja i prilagođavanju klimatskim promenama. Međutim, uzimanje zdravo za gotovo ugrožava njegovu dugoročnu održivost i značajne prednosti koje nudi, posebno u vremenima suše i rastućeg pritiska na sisteme hrane i vodosnabdevanje.

Novi izveštaj Svetske banke pod nazivom „Skriveno bogatstvo nacija: Ekonomija podzemnih voda u vreme klimatskih promena“ istražuje ekonomsku vrednost podzemnih voda. 

Podzemne vode: potcenjena imovina

Photo-illustration: Pixabay

Imaju poseban značaj za poljoprivredni sektor, ublažavajući do polovine gubitaka u produktivnosti zbog nepredvidivih padavina. Milioni farmera zavise od navodnjavanja podzemnim vodama kako bi opstala proizvodnja 40 odsto svetskih useva, uključujući veliki deo osnovnih useva kao što su pirinač i pšenica.

Međutim, uprkos njenom značaju, postoji očigledan jaz u sistematskom istraživanju ekonomskog značaja podzemnih voda. Ovaj nedostatak razumevanja doveo je do njegovog sveopšteg potcenjivanja i preterane eksploatacije, što izveštaj ima za cilj da ispravi pružanjem novih podataka i uvida.

Upravljanje podzemnim vodama

Održivost ovog vitalnog resursa je ugrožena zbog prekomerne upotrebe u nekim regionima i nedovoljne upotrebe u drugim. U oblastima poput Bliskog istoka i južne Azije, do 92 odsto vodonosnih slojeva pokazuje znake iscrpljivanja. Preterano oslanjanje na podzemne vode u ovim regionima bilo je unosno, pružajući prednost u poljoprivredi ali ova korist se smanjuje kako se resursi iscrpljuju. Više od 80 odsto velikih gradova na Bliskom istoku, Južnoj Aziji i Centralnoj Aziji se oslanja na podzemne vode kao njihov glavni izvor. U podsaharskoj Africi, oko 44 procenta stanovništvo se za piće oslanja na podzemne vode.

Nasuprot tome, podzemne vode podsaharske Afrike su nedovoljno iskorišćene. Za 255 miliona ljudi pogođenih siromaštvom koji žive u regionima sa plitkim podzemnim vodama koje se mogu proširiti, njihova odgovorna upotreba bi mogla da poboljša poljoprivrednu produktivnost i podstakne razvoj.

Hitan poziv za davanje prioriteta podzemnim vodama

Foto-ilustracija: Pixabay

Izveštaj Svetske banke hitno poziva na promenu politike kako bi se dao prioritet podzemnim vodama, usklađujući privatne i društvene troškove njihovog korišćenja. Podešavanjem ciljanih politika i reformi subvencija, vlade mogu sprečiti prekomernu eksploataciju i degradaciju resursa podzemnih voda i njihovih zavisnih ekosistema.

Primer za to leži u 635 milijardi dolara godišnje potrošenih na podršku poljoprivrede. Uključujući poljoprivredne politike osetljive na podzemne vode, ova podrška može doprineti održivom upravljanju resursima. Sa opadanjem cene solarne energije i guranjem ka čistoj energiji, postoji mogućnost da se upravljanje podzemnim vodama integriše u zelene politike, institucije i investicije.

Međutim, kreatori politike moraju da budu oprezni, jer bi lakši pristup pristupačnoj tehnologiji solarne energije mogao dovesti do povećanog korišćenja podzemnih voda za navodnjavanje i vodosnabdevanje, povećavajući rizik od prekomerne eksploatacije.

Prilagođavanje politika datom kontekstu

Okolnosti svake nacije moraju voditi njihovu politiku upravljanja podzemnim vodama. Na primer, regioni kao što je podsaharska Afrika gde se podzemne vode nedovoljno koriste treba da se fokusiraju na poboljšanje znanja o resursima i davanje prioriteta održivom razvoju lokalnih plitkih vodonosnih slojeva. Ovo bi podržalo navodnjavanje, poboljšalo sigurnost hrane i pomoglo u ublažavanju klimatskih šokova.

Umereni korisnici podzemnih voda kao što su Kambodža, Nikaragva i veći deo istočne Evrope treba da bolje razumeju vrednost imovine kako bi se očuvao njen kvalitet i održivost.

S druge strane, regioni koji prekomerno eksploatišu podzemne vode, kao što su Južna Azija, Bliski istok i Severna Afrika, zahtevaju programe koji unapređuju nekonvencionalne izvore vode, skladištenje površinske vode i upravljanje potražnjom.

Energetski portal