Globalni okean je tokom prošlog meseca bio topliji od bilo kog drugog maja još od 19. veka, izvestila je jedinica Evropske unije za praćenje klime.
Temperature mora na dubini od oko 10 metara bile su za četvrtinu stepena Celzijusa više od onih u okeanu bez leda u maju za prosek od 1991. do 2020. godine, prema Službi za klimatske promene Kopernikus (C3S).
Dugoročni trendovi tokom cele godine dodali su za 40 godina 0,6°C površinskim vodama okeana, rekla je zamenica direktora C3S Samanta Burges, napominjući da je u aprilu takođe zabeležen novi temperaturni rekord.
Temperature iznad okeana bi mogle da budu dodatno povećane u narednim mesecima „pošto vidimo da signal El Ninja nastavlja da se pojavljuje u ekvatorijalnom Pacifiku„, rekla je ona u izjavi, pozivajući se na ovu periodičnu, prirodnu promenu okeanskih vetrova koja pojačava globalno zagrevanje.
U međuvremenu, iznad vode i kopna, površinska temperatura Zemlje prošlog meseca bila je druga najtoplija za maj, prema C3S.
PROČITAJTE JOŠ:
- NAUČNICI UPOZORAVAJU: TEMPERATURA OKEANA POČETKOM APRILA NAJVIŠA U ISTORIJI
- DNO ARKTIČKOG OKEANA ZAROBLJAVA VELIKU KOLIČINU CO2
- ZAGREVAJU SE I NAJDUBLJI DELOVI OKEANA
Kopernikov nalaz zasnovan je na kompjuterski generisanim modelima koji se oslanjaju na milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta.
Okeani, koji pokrivaju 70 odsto Zemljine površine, održavaju planetu podnošljivom za život jer se globalno zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima – uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva – ubrzava.
Površina planete je u proseku za 1,2 stepena toplija od predindustrijskog nivoa, što je nivo koji je već izazvao razorne klimatske uticaje.
‘Van kontrole’
Okeani apsorbuju četvrtinu CO2 koji izbacujemo u atmosferu i 90 odsto viška toplote izazvane klimatskim promenama. Ali po stravičnoj ceni.
Široko rasprostranjeni morski toplotni talasi uništavaju koralne grebene i ekosisteme koji zavise od njih, uključujući više od pola milijarde ljudi.
Ubrzano raspadanje ogromnih ledenih pokrivača odozdo moglo bi da podigne nivo okeana za desetak metara, a zakiseljavanje okeana remeti životne cikluse i lance ishrane.
Štaviše, okeani – zajedno sa šumama i zemljištem, koji apsorbuju još veći procenat gasova sa efektom staklene bašte koje stvara čovek – pokazuju znake umora od te borbe, a njihov kapacitet da apsorbuju CO2 mogao bi da se smanji.
Kopernik je takođe izvestio da su temperature u nekoliko delova sveta bile više od normalnih, uključujući Kanadu, gde su šumski požari u poslednjih nekoliko nedelja do sada desetkovali više od tri miliona hektara.
Širom zemlje od Pacifika do Atlantika gori 413 šumskih požara, uključujući 249 koji se smatraju „van kontrole“.
Ranije ovog meseca, Svetska meteorološka organizacija saopštila je da postoji 60 odsto šanse da će se El Ninjo formirati pre kraja jula, a šansa da se to desi do kraja novembra je 80 odsto.
Većina najtoplijih zabeleženih godina dogodila se tokom El Ninja, a naučnici su zabrinuti da bi ovog i sledećeg leta mogle da budu rekordne temperature i na kopnu i u moru.
Na Antarktiku je, u međuvremenu, obim morskog leda dostigao mesečni rekordno nizak nivo po treći put ove godine, a satelitski podaci pokazuju da je u maju bio 17 odsto ispod proseka.
Izvor: EURACTIV
