Da bi se privrede regiona transformisale u zelene, održive i cirkularne ekonomije, važno je da politike Zapadnog Balkana međusobno usaglašavaju poslovanje svojih ekonomija, a kako bi ceo region što pre pristupio jedinstvenom evropskom tržištu, rečeno je na Samitu cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana u Privrednoj komori Srbije.
Obraćajući se učesnicima skupa, Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS, kaže da je važno da se politike država ZB međusobno usklađuju na zajedničkom putu ka EU, jer će to omogućiti da privreda i građani ZB osete prave efekte primene cirkularne ekonomije i zelene tranzicije.
„Jedino tako ćemo imati brzu transformaciju ekonomija ka cirkulrnom modelu i svi u regionu ćemo imati od toga koristi“, rekao je Vesović.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić, kaže da je zelena tranzicija proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju energije, smanjenju negativnog efekta na životnu sredinu, primeni inovacija, digitalnih alata i većoj konkuretnosti privrede.
Kako je rekla, Srbija i svet su se usvajanjem agende Ujedinjenih nacija i Pariskim sporazumom iz 2015. godine, opredelili za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promena.
„Jedan od alata je cirkularna ekonomija koja će pomoći u uštedi resursa i energije, kao i očuvanju vrednosti materijala i proizvoda“, ukazala je Stošić.
Pročitajte još:
Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Srbije, navodi da je samo 9,1 odsto svetske ekonomije cirkularno, ali da izazovi ne smeju da nas udalje od težnje da sačuvamo životnu sredinu.
„Samo zajedničkim snagama možemo da transformišemo region u održiv i konkurentan“, poručila je Matićeva.
Kroz četiri panela, na kojima su učestvovali ključni akteri iz regiona, sagledani su dosadašnji efekti primene Zelene agende u Srbiji i na Zapadnom Balkanu sa aspekta nadležnih državnih organa, međunarodnih institucija i privrednih komora, predstavljena su cirkularna rešenja koje kompanije primenjuju u svom poslovanju, kao i mogući izvori finansiranja zelene tranzicije.
Nikola Grubor, predstavnik kompanije MT-KOMEX na Samitu je govorio je solarnoj elektrani „DeLasol“, koju je izgradila ova kompanija i prostire se na 12,5 hektara, kod Lapova u centralnom delu naše zemlje. Vrednost ove investicije je oko devet miliona evra. Instalisana snaga ove elektrane u Lapovu iznosi 9,9 MW. Ovo ukazuje da će tražnja za popularnim solarima nastaviti da bude velika i da postoji značajna potreba za ugrađivanjem solarnih panela i u Srbiji.
Kao prateći događaj Samita, u subotu 24. juna u 12 časova na Cvetnom trgu u Beogradu, održaće se i Festival cirkularne ekonomije. Programom Festivala obuhvaćene su razne vrste zabavno-edukativnih aktivnosti za decu i građane, u cilju podizanja svesti o klimatskoj krizi i značaju primene principa cirkularne ekonomije.
Energetski portal
