Kako će izgledati globalna proizvodnja žitarica i potražnja u nadolazećoj sezoni?

Foto-ilustracija: Unsplash (Guillaume de Germain)

Prognozirajući sezonu 2023./24., za jedan odsto bi se mogla povećati svetska proizvodnja žitarica i dostići 2.813 miliona tona. Rast predvode tri kulture, izveštava FAO.

Kako se sezona 2022./23. bliži kraju, procene Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO za globalnu proizvodnju žitarica u 2022. ukazuju na godišnji pad od jedan odsto, uglavnom zbog pada proizvodnje kukuruza, praćenog manjim padom za pirinač i sirak.

Procenjuje se da će se korišćenje u ovoj sezoni smanjiti za 0,9 odsto, uglavnom zbog manje upotrebe krupnozrnih žitarica i pirinča, kao i pada ostalih namena svih glavnih useva.

Svetska proizvodnja premašuje iskorišćenost, a procenjuje se da će zalihe na kraju sezone neznatno porasti za 0,2 odsto iznad početnih nivoa.

Povećanje zaliha pšenice i ječma nadmašuje smanjenje zaliha kukuruza, pirinča i sirka.

PROČITAJTE JOŠ:

Veće svetske zalihe

Photo-illustration: Pixabay

Prognozirajući sezonu 2023./24., za jedan odsto bi se mogla povećati svetska proizvodnja žitarica i dostići 2.813 miliona tona. To se najviše odnosi na kukuruz, ali i pirinač i sirak, dok će za pšenicu i ječam pasti ispod nivoa 2022./23.

Za nadolazeću sezonu prognozira se povećanje globalnog korišćenja žitarica na oko 2.803 miliona tona. Dominantan pokretač je povećanje upotrebe stočne hrane, prvenstveno kukuruza, a prate ga pšenica i pirinač za ljudsku ishranu.

Globalne zalihe bi mogle da porastu za 1,7 odsto i dostignu rekordnih 873 miliona tona. Očekuje se povećanje za kukuruz, pirinač i ječam, dok će se smanjiti zalihe pšenice i sirka. 

Pad globalne trgovine pšenicom

Predviđa se da će svetska trgovina ovom robom, vezana za 472 miliona tona, ostati blizu nivoa 2022/23. Očekivani pad globalne trgovine pšenicom će nadoknaditi predviđeno povećanje svetske trgovine krupnozrnim žitaricama i pirinčem.

U maju 2023. je FAO indeks cena žitarica u proseku 25,3 odsto manji od prošlogodišnje rekordne vrednosti, što odražava nagli pad svetskih cena pšenice i krupnozrnih žitarica, dok su cene pirinča porasle. Ali, i dalje je bio 7,1 odsto iznad petogodišnje prosečne vrednosti za isti mesec.

Izvor: Agroklub

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti