Majski mraz oštetio pšenicu na delu parcela u Srednjem Banatu

– Promene sam uočio prilikom obilaska parcela, pre druge zaštite. Vrhovi pšenice su bili beli. Prvo sam pomislio da je u pitanju fuzarioza. Kada sam otišao da to tretiram, situacija se dodatno pogoršala. Klasovi koje je pšenica počela da izbacuje bili su beli i na 60 odsto klasa zrno je bilo šturo ili nije bilo ničega. Na donjem delu klasa ostalo je zrna da se nalije. Uradili smo drugu zaštitu, kako bismo sačuvali bar to što je ostalo. Sada je još vidljivije da će ti delovi klasa koji su pobeleli da otpadnu – objašnjava ovaj poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Zaustavljen razvoj pšenice

Isti simptomi javili su se i u drugim delovima Srednjeg Banata.

– Pšenicom sam posejao 32 jutra. Na 12 jutra je srednje rana sorta i na njoj su se desile promene. Nakon mraza koji smo imali pšenica je počela da bledi, da tavori. Na tim parcelama prinos će biti umanjen minimum 50 posto. U ataru gde su moje parcele ima dosta takve pšenice. Dugo sam u poljoprivredi, ali ne sećam se da su bili nekada ovakvi simptomi na pšenici – kaže Zoran Mijin, poljoprivrednik iz Jarkovca.

– Jesenas smo pšenicom posejali 10 hektara, a oštećenja primećujemo na dva hektara. Vidi se da fali po pola klasa. Oštećenja se vide po čitavom ataru. Vidi se da se nešto desilo, a da nije bolest, nije lema. Nego kao da je stres. Pšenica deluje kao da je ošamućena ne znam kako da vam objasnim. Kao da je razvoj stopiran, a sve je urađeno kako treba. Zaštita kompletno i prva i druga, prihrane nije manjkalo, originalno seme je posejano – navodi Bogoljub Vitomirov, poljoprivrednik iz Tomaševca.

Temperatura se spuštala i na minus tri stepena

Na teritoriji Srednjeg Banata ozime pšenice se nalaze u različitim fazama mlečne zrelosti, kaže Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin i potvrđuje da je na više lokaliteta vizuelnim pregledom uočeno da je pšenica oštećena.

– Oštećenje klasa izazvano je niskim temperaturama. Simptomi su prisutni na celoj parceli ili delimično, difuzno raspoređeni. Uglavnom su oštećenja na vrhu ili polovini klasa, a negde je i ceo klas zahvaćen. Unutar oštećenih delova klasa formirana sitna zrna ili ih uopšte nema. Ove simptome negativnog delovanja niskih temperatura ne treba povezivati sa simptomima biljnih bolesti ili sa oštećenjem od insekata – objašnjava Parađenović.

Ekstreman pad temperature početkom maja u višečasovnom periodu trajao je deset i više dana. Prosečne minimalne temperature su išle do minus 3, 12 stepeni i u zavisnosti od lokaliteta trajale su od sedam do 24 dana.

– Oštećenja od niskih temperatura na klasu pšenice ostaviće posledice po prinos. Hektolitarska masa zrna u sledećem periodu zavisi od padavina, ukupne kondicije biljaka, preduzetih mera nege – navodi.

Pročitajte još:

• Nemački naučnici razvili premaz koji čuva seme od suše i hemikalija
• Da li je pametno baviti se pametnom poljoprivredom
• Razmena Srbije i Češke premašila 2,4 milijarde evra – Poljoprivredna saradnja udvostručena od 2020.

Dug period bez kiše ostavlja posledice na poljoprivredu

Tokom aprila i maja u ovom regionu bilo je veoma malo padavina, što se, takođe, odrazilo na usev.

– Zaustavljen je napredak sekundarnih stabala i biljke su počele da odbacuju donje listove uz smanjenje fotosinteze gornjih listova. U periodu od početka aprila do Đurđevdana palo je samo 9,6 l/m 2 , dok je u narednih desetak dana palo 30,6 l/ m2. U periodu od januara do kraja maja u zavisnosti od lokaliteta u Srednjem Banatu palo je u ukupno od 92 do 172 litara kiše – kaže Parađenović.

Nedostatak padavina i dalje najveći problem

Problem sa nedostatkom padavina i vlage u zemljištu beleži se na teritoriji čitave zemlje.

– Trebaju nam padavine. Manjak vlage je obeležio čitavu godinu i samim tim imamo i manji broj zrna po klasu, što su mnogi primetili. Kakva je godina i koja je suša, mogu reći da je pšenica solidna skroz. Biće malo niži prinos, to se vidi – objašnjava Bojan Jocković iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

I pšenici i ostalim kulturama hitno je potrebna kiša.

– Kiša bi morala da padne sad. Zrno je u fazi mlečne zrelosti, što znači intenzivno nalivanje zrna. I bitno je da temperature ne budu više od 30-31 stepen, jer će to da prouzrokuje kuvanje zrna, a već imamo manjak zrna, tako da to ne bi bilo dobro. Ako će da pada kiša to treba da bude sad ili nikada, što se pšenice tiče. Jer ako se okiša u žetvi to će dodatno uticati na spiranje kvaliteta – navodi.

Strčnjaci kažu da se na pšenici uočava i žutilo zbog nedostatka padavina. Do polovine maja bilo je uočeno manje prisustvo leme. Ova godina, navode, ne ide na ruku ni pšenici, ni bolestima.

Izvor: RTS