Home Blog Page 191

EU: emisije ključnih zagađivača vazduha opadaju, ali amonijak ostaje najveći izazov

Foto-Ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

U skladu sa Direktivom EU o nacionalnim obavezama o smanjenju emisija, države članice obavezale su se da će u period od 2020. do 2029. godine smanjiti svoje emisije.

Prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), već u 2021. godini, 13 članica je ispunilo svoje nacionalne obaveze za svaki od pet glavnih zagađivača, a to su azot oksid, nemetanska isparljiva organska jedinjenja, amonijak, sumpor-dioksid i fine čestice.

Dalje, 13 članica nije uspelo da ostvari obavezu za najmanje jedan od pet pomenutih zagađivača vazduha, a jedna nije dostavila informacije.

Pročitajte još:

Najveći izazov za smanjenje predstavljaju emisije amonijaka. Ove emisije doprinose prekomernom prisustvu azota u vodenim ekosistemima, što dalje dovodi do fenomena eutrofikacije, pored ostalih negativnih posledica koje ima po životnu sredinu. Pomenuti fenomen predstavlja cvetanje vode, odnosno naglo razmnožavanje algi, što smanjuje kvalitet vode ali ugrožava i biodiverzitet.

Čak 10 država članica moraće da smanji svoje emisije amonijaka u poređenju sa nivoima iz 2021. godine, kako bi ispunile obaveze smanjenja za period 2020-2029.

Poljoprivredni sektor je glavni izvor ovih emisija, odgovoran za 93 odsto ukupnih emisija amonijaka u EU. Od 2005. godine, emisije amonijaka su samo neznatno smanjene u mnogim državama članicama, dok su u nekim čak i povećane navodi se na sajtu EEA.

Energetski portal

Vlada daje pod koncesiju zemljište za pošumljavanje u Bijeljini

Foto-illsutration: Unsplash (John-o-Nolan)
Photo-Illustration: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske daje 186 hektara državnog zemljišta u Bijeljini za sadnju brzorastućeg drveća koje će se kasnije koristiti kao biomasa.

U pitanju je zemljište u naseljima Batković, Ostojićevo, Velino Selo, Balatun, Donje Crnjelovo i Brodac Donji u vodnom području reka Save i Drine.

„Na parcelama će biti plantaže i veštački zasadi energetskih biljaka i brzorastućih vrsta drveća, koji će se nadalje eksploatisati i iskoristiti za proizvodnju drvne biomase“, stoji u javnom pozivu za dodelu koncesije za korišćenje javnog dobra.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay

Inače, kako saznaje Capital, pre nego što počne sa sadnjom budući investitor će iskrčiti deo parcela koje su zarasle u korov, što će takođe moći da iskoristi u proizvodnji biomase.

Predviđena vrednost investicije iznosi 697.142 KM (više od 355.000 evra), a inicijativu je podneo Savo Lazić, vlasnik preduzeća „CSP“ iz Bijeljine.

„Podnosiocu inicijative u skladu sa zakonom o koncesijama dodeljuje se bonus koji iznosi 10 odsto od pripadajućih bodova po svim kriterijumima za vrednovanje ponuda“, stoji u pozivu.

Koncesija će biti dodeljena na 50 godina, računajući od dana zaključivanja ugovora.

Potencijalni ponuđači dužni su da dostave studiju opravdanosti sa elementima procene zaštite životne sredine, izrađenu od strane referentne institucije.

Izvor: Capital.ba

Zajedno za razvoj domaćinskog turizma u Somboru

Foto: Wikipedia/Pudelek
Foto: UNDP

Grad Sombor i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) potpisali su danas Deklaraciju o održivom turizmu. Ona obuhvata saradnju na razvoju turističke ponude u tom gradu koja doprinosi očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa, kao i društvenom i ekonomskom razvoju, u skladu Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN).

Održivi, odnosno domaćinski turizam, podrazumeva razvoj turističkih destinacija na način koji doprinosi zaštiti životne sredine, unapređenju lokalne privrede u turističkim destinacijama, kao i promovisanju njihove autentične kulture i tradicije.

Deklaraciju su potpisali zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica i zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Anas Karman. Potpisivanju su prisustvovali predstavnici Ministarstva turizma i omladine.

Zamenica gradonačelnika Sombora napomenula da taj grad i UNDP sarađuju u brojnim oblastima, od rada sa mladima, uspostavljanja saradnje sa akterima iz oblasti socijalne zaštite i brige o starima, do velikih infrastrukturnih projekata, kao što je „Zaplovi Srbijom“.

Pročitajte još:

„Grad Sombor zaista ima toliko toga da ponudi turistima i potencijalnim investitorima iz oblasti turizma i do sada smo nastojali, a to ćemo i dalje činiti, da pronađemo adekvatne saradnike koji nam mogu pomoći da privučemo investicije, razvijemo još više sektor turizma i ponudimo domaćim i stranim turistima nove lokacije, nova iskustva i pre svega mesto za odmor, kojem bi se ponovo vratili. U okviru projekta „Zaplovi Srbijom“ radićemo na razvoju biciklističkih staza, kako bismo povezali naseljena mesta duž Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, kao i na uspostavljanju marine i pristaništa kod Bezdana, na Dunavu. Smatram da se samo ovako, kroz zajedničku saradnju, može doći do ostvarenja ekonomskog razvoja, stvaranja novih radnih mesta i odličnih uslova za život u Somboru“, istakla je zamenica gradonačelnika Sombora, Ljiljana Tica.

„UNDP će pomoći Somboru da razvija održivi turizam, uz aktivno učešće lokalne zajednice. Zajednički cilj nam je da podržimo ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta, i stvaranje boljih uslova života za sve, uz poštovanje najviših standarda u zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa i lokalne tradicije“, izjavio je zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Anas Karman.

Grad Sombor i UNDP zajednički će raditi na razvoju turističke ponude koja će se fokusirati na unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća, razvoj cirkularne ekonomije, ulaganje u održivu infrastrukturu, očuvanje biodiverziteta, prevenciju migracija i druge oblasti ključne za održivi razvoj i za jačanje domaćinskog turizma u Srbiji.

Potpisivanje Deklaracije predstavlja nastavak saradnje UNDP-a i Sombora, koja je započela pokretanjem inicijative ”Zaplovi Srbijom” u aprilu ove godine, sa ciljem razvoja vodnog saobraćaja i infrastrukture u skladu sa Ciljevima održivog razvoja.

Deklaracija se takođe nadovezuje na podršku koju je UNDP pružio Vladi Republike da postane članica Globalnog saveta za održivi turizam (Global Sustainable Tourism Council), u maju 2023, na godišnjoj konferenciji saveta održanoj u Antaliji, u Turskoj.

Izvor: UNDP

Munja kao izvor električne energije – da ili ne?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Neverovatna tehnologija, o kojoj sam pisala i u prethodnim blogovima, navela me je na razmišljanje postoje li uopšte njene granice. I kao što sam rekla, često nam se čini da je svako novo otkriće sasvim prirodno, te se zapitamo zašto do njega nije došlo i ranije. Ako je moguće dobijanje energije iz svemira, zašto ne bismo mogli da je dobijamo iz nečega što je manje udaljeno od površine planete?

Teorijski, munja bi mogla da bude izvor električne energije, uzimajući u obzir da bi svaki njen udarac koji traje milisekundu proizvodio 10 gigavata električne energije. Ipak, u praksi ovako nešto i dalje nije moguće. Zašto?

Prvi problem predstavlja nesigurnost snabdevanja. Kao što solarne i vetroelektrane ne mogu da proizvode energiju bez sunca i vetra, tako bi i ovoj elektrani bile potrebne munje. Iako su sunce i vetar nesigurni izvor energije, svakako su značajno prisutni. Dakle, da bi munje mogle da budu siguran izvor energije, trebalo bi da se osmisli način kako da se uhvaćena energija čuva na duži vremenski period. U tom slučaju mogla bi da se koristi zamenski za solarnu energiju, kada su oblačni dani.

Drugi problem jeste usmerenje pravca munje. Čak iako bi energija mogla da se skladišti, postavlja se pitanje kolike su šanse da munja udari u prijemnike.

Na kraju, postojeće baterije ne bi mogle da izdrže bez oštećenja toliku jačinu udarca i brzinu punjenja.

Iako se čini da su navedeni argumenti pobili mogućnost da će munja ikada postati izvor energije, ne zaboravimo da nas nauka neretko iznenadi.

Katarina Vuinac

MEĐUNARODNI DAN DUNAVA 

Foto-ilustracija: Unsplash (calin-stan)
Foto-ilustracija: Unsplash (nemanja-stevic)

Dunav – bogatstvo deset zemalja Evrope – Nemačke u kojoj izvire, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine. Druga reka u Evropi po svojoj dužini istovremeno je obeležje nekoliko prestonica našeg kontinenta – Budimpešte, Bratislave, Beča ali i važnih gradova poput Linca i Novog Sada. Dunav je svedok starih imperija i carstava, prvih naselja, dom prvih ribolovaca i dom arhitektonskih poduhvata – Sečenijev lančani most, Trajanov most, kao i nekolicine tvrđava samo u Srbiji. Bač, Kladovo, Smederevo, Beograd, Novi Sad, Ram mesta su gde je Dunav bio poslednja granica odbrane.

Delta Dunava, inače UNESCO rezervat biosfere u Rumuniji i Ukrajini, utočište je koje ima preko 300 vrsta ptica, uključujući ugroženog dalmatinskog pelikana i 45 vrsta slatkovodnih riba. Ovom rekom plovi i dunavska jesetra – drevna riba koja pliva dubinama reke više od 200 miliona godina. Međutim, ovim „ribama dinosaurusima“ preti izumiranje. Mnoge vrste su ugrožene zbog zagađenosti reke. Dunav je naročito zagađen u svom donjem toku, što obuhvata i našu zemlju. U Beogradu postoji preko 100 direktnih izliva kanalizacije u reku. To znači da ukoliko je reka zagađena, nisu na meti samo vodeni ekosistemi, već i 80 miliona ljudi koji žive duž celog njegovog sliva, iako ne svi isto, s obzirom da EU dosta radi na pitanjima očuvanja životne sredine, naročito u svetu industrije, kao i u preradi otpadnih voda. Upravo ova pitanja problematična su kada je u pitanju donji tok Dunava.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (alex-meta)

Međutim, osim otpada koji u nekim delovima Dunava još uvek može biti pronađen u koritu reke, na dnu Dunava se mogu pronaći i tragovi istorije. Pre sada već 13 godina, bugarski arheolozi našli su oko 2400 predmeta iz bronzanog doba, ali su pronađeni i potpljeni ratni brodovi i naoružanje iz Drugog svetskog rata, što još jednom pokazuje kakve tajne i priče Dunav pamti.

Na desetine elektrana nalaze se na Dunavu, pretpostavlja se preko 60 samo na njegovom rečnom toku, bez pritoka. Njegova snaga proizvodi električnu energiju za ogroman broj ljudi. To je i značajan transportni put za trgovinu u centralnoj i istočnoj Evropi. Reka takođe pruža resurse kao što su voda za navodnjavanje, riba za hranu i voda za piće za milione ljudi.

Na svom izvorištu u Švarcvaldu, to je uzak planinski potok, ali postepeno dobija na zapremini i brzini, i napaja preko 300 pritoka duž svog puta. Dok Dunav dospe u klisure Gvozdene kapije između Srbije i Rumunije, on postaje široka, duboka, moćna sila, a ta dubina varira, pa bude i preko 80 metara.

Foto ilustracija: Pexels

Najznačajnija termoelektrane Gvozdena kapija I i Gvozdena kapija II imaju ukupan instalisani kapacitet od preko 2.000 megavata, što ih čini najvećim na Dunavu. Slične ogromne instalacije obuhvataju i branu Gabčikovo u Slovačkoj i elektrane Đerdap u Srbiji.

U Austriji i Nemačkoj, gde je kako smo naveli  strm planinski spust, ipak postoje manje hidroelektrane koje koriste kinetičku energiju reke. U međuvremenu, zemlje poput Mađarske, gde je Dunav širi i sporiji, posvećene su transportu zbog omogućene bezbedne plovidbe.

Kako je Dunav za Srbiju izvor života, električne energije, vode za piće, izvor za navodnjavanje, kupalište, transportni put, i na kraju krajeva motiv mnogih opevanih pesama upravo iz navedenih razloga, JVP „Srbijavode“ će u saradnji sa JKP „Zelenilo Beograd“, JKP „Gradska čistoća“ i JVP „Beogradvode“ ovom prilikom organizovati akciju čišćenja naplavina na reci Dunav od restorana „Radecki“ do ušća reke Save u Dunav. Simbolična trasa ima za cilj da pošalje poruku i podigne svest javnosti o važnosti da smo svi podjedanko odgovorni za sve ono što odložimo u našu reku, a nije mu mesto tu.

Dunav je svedočanstvo bogate prošlosti evropskih država i epoha, ključ njene održive budućnosti, i zato je briga o njemu od najveće važnosti. 

Energetski portal

Autoput od Beograda do Zrenjanina – studija o uticaju na životnu sredinu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Xan Griffin)

Gradska opština Palilula objavila je studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Predmet studije je prva deonica, od Beograda do Zrenjanina, odnosno od nultog do 67 (+662.47 km).

 
Putni pravac autoputa državnog puta IA reda na pravcu Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, predstavlja krak primarne mreže puteva Srbije koji treba da ubrza i učini efikasnijim postojeće daljinske tokove na magistralnom pravcu od Beograda ka Zrenjaninu i Novom Sadu. U sistemu putne mreže Srbije ovaj putni pravac predstavlja osnovnu vezu na pravcu sever-jug, koji povezuje Vojvodinu i Beograd, centralne i severne delove Srbije. Nastavak ovog državnog puta severno od Zrenjanina ka Kikindi i zapadno prema Novom Sadu, predstavlja važnu vezu ka Mađarskoj odnosno međunarodnom putu E-75. Na predmetnom autoputskom pravcu planirani su ukrštaji (denivelisani: petlje i prelazi) u skladu sa funkcionalnim rangom puta, potrebama razvoja naselja i privrede, kao i tehničkom dokumentacijom na nivou idejnog rešenja – navodi se u studiji.
 
Koridor autoputa se od Beograda do Zrenjanina pruža po ravničarskom terenu, od administrativnog područja Grada Beograda, ne kontaktirajući naselja grada Pančeva (Jabuka, Glogonj) i opština Opovo, Kovačica (Crepaja, Debeljača, Kovačica, Sakule, Idvor) i Zrenjanin (Orlovat, Stajićevo, Lukićevo) uz projektovanu brzinu od 130 km/h.

Pročitajte još:

U ovom sektoru autoput prelazi preko vodotoka (reka Tamiš dva puta i kanal Begej), i ukršta se sa regionalnom prugom br. 208 (Novi Sad) – Rasputnica Sajlovo – Rimski Šančevi – Orlovat Stajalište (dva puta).
 
U zoni Zrenjanina koridor zaobilazi Grad sa južne strane i naselje Ečka sa severoistočne strane, i kasnije prolazeći ravničarskim delom, južno od naselja Aradac ulazi u inundaciju reke Tise, sa projektovanom brzinom od 130 km/h. U odnosu prema naseljima, predmetna deonica autoputa se najvećim delom nalazi van područja naselja.
 
Trasa od Borče do Zrenjanina
 
Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Koridor trase povezuje naselja na potezu od Borče do Zrenjanina i prolazi pretežno kroz ravničarsko (obradivo) zemljište.

 
Početak trase planiran je na petlji Ovča, na delu takozvane Severne magistralne tangente (SMT). Trasa dalje prelazi prugu, ide severoistočno i prolazi obuhvat poljoprivrednog gazdinstva Al Dahra, zatim prelazi reku Tamiš gde je planiran most.
 
Trasa dalje nastavlja na sever gde su planirane petlje Glogonj/Jabuka kao i petlja Kovačica. U ovom delu položaj trase bio je uslovljen položajem izgrađenih zalivnih sistema kao i planiranih vetroparkova. Datim rešenjem su sva ograničenja savladana u tom delu.
 
Nakon planirane petlje Kovačica trasa blago skreće severozapadno a neposredno pre PIO Potamišje dalje nastavlja severno gde je planiran most preko reke Tamiš, prelaz preko pruge, i dalje nastavlja severno gde je planirana petlja Orlovat. Nakon petlje trasa skreće severozapadno prema Ečkoj, gde je petlja Ečka planirana u blizini prostora fabrike guma u izgradnji (LINGLONG). Trasa u ovom delu planirana je južno od Zrenjanina.
 
Nastavljajući zapadno trasa prelazi reku Begej i nastavlja prema planiranoj petlji Zrenjanin Zapad. Ova petlja istovremeno predstavlja i kraj prve faze deonice, tj. kraj deonice Beograd-Zrenjanin (zajedno sa vezom sa obilaznicom severno od Zrenjanina).
 
Nakon petlje Zrenjanin zapad počinje druga faza trase, tačnije deonica Zrenjanin-Novi Sad. Nosilac projekta su Koridori Srbije, a studiju je izradio Arhitektonsko-građevinski institut Novi Sad. U prostorijama opštinske uprave Palilula 20. jula biće održana javna rasprava i prezentacija studije.
 
Izvor: Ekapija

Deonica obilaznice od Straževice do Bubanj Potoka od danas otvorena za saobraćaj

Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)
Foto-ilustracija: Pixabay

Poslednja deonica na obilaznici oko Beograda dužine 9,74 kilometara, od tunela Straževica do petlje Bubanj Potok, zvanično je otvorena za saobraćaj.

Povodom otvaranja, predsednik Republike Aleksandar Vučić, rekao je da je ovo najznačajnija saobraćajnica koja će doprineti izmeštanju kamiona iz centra grada i dodao da će danas biti potpisan ugovor sa konzorcijumom srpskih kompanija o izgradnji obilaznice oko Kragujevca, duge 20 kilometara.

Predsednik je naglasio da će deonica auto-puta od Čačka do Kraljeva biti završena sledeće godine, dodavši da se u Beogradu gradi i metro, pru čemu će prva linija biti završena 2028. godine, a druga najkasnije do 2030. godine.

Pročitajte još:

Posle više od 30 godina gradnje, od Batajnice do Bubanj Potoka moći će da se stigne auto-putem u punom profilu, to jest sa ukupno šest saobraćajnih traka, u dužini od 47 kilometara.

Završetkom ovog projekta preusmerava se saobraćaj sa preopterećene osnovne mreže gradskih saobraćajnica na obilaznicu, što doprinosi skraćenju vremena putovanja za tranzitne tokove, smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, troškova eksploatacije vozila, štetnih gasova i buke od vozila na užem gradskom području.

Iako je sada obilaznica auto-putem spojena sa Koridorom 10 kod Bubanj Potoka, najavljeno je da će se uskoro graditi i nastavak, tzv. sektor C od Bubanj Potoka i Vinče, preko Dunava, do Pančeva, u dužini od 31 kilometar, kako bi se nastavio saobraćajni prsten.

Predviđena je gradnja kombinovanog drumsko-železničkog mosta preko Dunava, između desne obale naselja Vinča i leve obale naselja Starčevo, i nastavak železničke pruge Beli Potok-Pančevo u dužini od 29 kilometara.

Na tom potezu planirana je gradnja dva tunela, Bubanj potok i Leštane, kao i veliki drumsko-železnički most kod Vinče.

Energetski portal

Sombor: Prihvaćen predlog za sufinansiranje ugradnje solarnih panela na porodičnim kućama

Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)
Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Gradsko veće Grada Sombora prihvatilo je predlog za dodelu bespovratnih sredstava krajnjim korisnicima za sufinansiranje izgradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote na teritoriji grada Sombora.

Sredstva koja su predviđena za sprovođenje ovih mera iznose 6.000.000,00 dinara, od čega je Uprava za podsticanje i unapređenje energetske efikasnosti obezbedila 3.000.000,00 dinara, a Grad Sombor takođe 3.000.000,00 dinara.

Ukupna vrednost radova po dostavljenim predračunima iznosi 4.878.650,00 dinara, a pravo na subvencije ostvarilo je 12 korisnika koji su podneli prijavu na osnovu Javnog poziva koji je raspisao Grad Sombor 24. aprila ove godine.

Pročitajte još:

Pravo na učešće imala su domaćinstva gde je podnosilac prijave vlasnik objekta za koji podnosi prijavu i gde je podnosilac prijave vlasnik ili nosilac prava nad brojilom, ili ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik objekta za koji se podnosi prijava, neophodno je bilo da ima prijavu boravka na adresi objekta za koji podnosi prijavu i uz prijavu da podnese pisanu saglasnost vlasnika objekta overenu od strane javnog beležnika da se za objekat može podneti prijava.

Takođe, uslov je bio da je vlasnik izmirio obaveze po osnovu poreza na imovinu za 2021. godinu, da je priključen na distributivnu mrežu električne energije i da je na poslednjem računu za potrošnju električne energije registrovana potrošnja od minimum 30 kWh, kao i da je objekat legalan.

Ukoliko ima više od jednog vlasnika porodične kuće, potrebno je bilo dostaviti saglasnost ostalih vlasnika prilikom prijave. Ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik porodične kuće, potrebno je bilo dostaviti saglasnost vlasnika.

Energetski portal

SMANJENJE ZAGAĐENJA PODZEMNIH I POVRŠINSKIH VODA U EU

Foto: Printscreen/Youtube
Photo-illustration: Unsplash (Kazuend)

Odbor za životnu sredinu Evropskog parlamenta usvojio je novi stav koji ima za cilj zaštitu površinskih i podzemnih voda od zagađenja kako bi se bolje upravljalo istim i kako bi voda bila kvalitetnija. Predložene mere obuhvataju strogo praćenje supstanci, sprečavanje zagađenja podzemnih voda i uvođenje proširenog mehanizma odgovornosti proizvođača.

Kao značajan korak ka jačanju zaštite životne sredine, Komitet za životnu sredinu Evropskog parlamenta odobrio je svoj stav o zaštiti podzemnih i površinskih voda od zagađenja. Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su predlog sa 69 glasova za, četiri protiv i 15 uzdržanih.

PROČITAJTE JOŠ:

Ključni predlog koji su izneli poslanici Evropskog parlamenta uključuje proširenje liste koja obuhvata supstance koje su rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Poslanici Evropskog parlamenta se protive ograničavanju broja supstanci na listi za praćenje, što je bio raniji predlog Komisije.  Zalažu se, suprotno tome, za redovno ažuriranje liste uz praćenje novih naučnih otkrića, nalazi se u saopštenju EP-a.

Foto-ilustracija: Unsplash (Naja Bertolt)

Ključne supstance koje se preporučuju za dodavanje na listu su one što uključuju mikroplastiku, mikroorganizme otporne na antimikrobne lekove, odabrane antimikrobne gene otpornosti i potencijalno sulfate, ksantate i nerelevantne metabolite pesticida.

Takođe, s obzirom na troškove koje zahteva ovaj stav, koje finansiraju članice, EP predlaže da zagađivači snose veću odgovornost i troškove.

Sledeći ključni korak u ovom procesu je da EP krene u pregovore sa nacionalnim vladama. 

Dajući prioritet kvalitetu vode i kontroli zagađenja, EU ima za cilj da stvori dobro okruženje za svoje građane i ublaži štetne efekte zagađenja i drži se svojih ekoloških ciljeva.

Energetski portal

U Srbiji Eko znak imaju samo dve kompanije – prijave u toku

Foto-ilustracija: Unsplash (darya-jum)
Foto-ilustracija: Unsplash (jan-kopriva)

Eko znak predstavlja znak prisustva ekološke svesti i poslovanja koje brine o zaštiti životne sredine. U Srbiji dve firme nose ovu nacionalnu oznaku koja se dodeljuje od 2009. godine, ali je nedovoljno promovisana, da bi zaživela i među drugim kompanijama.

U EU Eko znak poseduje 80.000 kompanija. Kako bi se privrednici okrenuli ovakvom poslovanju i sticanju Eko znaka, NALED i UNDP, u saradnji sa resornim ministarstvom, najavili su sednicu Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u, pružajući besplatne stručne podrške, jer je ovo ponovo aktuelna tema s obzirom na usvajanje Programa za razvoj cirkularne ekonomije, zbog čega će kompanije morati više biti okrenute takvom poslovanju. 

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (photo-boards)

Proizvodi sa Eko znakom u EU  imaju povoljan status kod osvešćenih potrošača kao i prilikom zelenih javnih nabavki. Do kraja 2023. predviđena je izmena zakonodavnog okvira u oblasti javnih nabavki kojim će se u narednom periodu omogućiti intenzivno podsticanje zelenih javnih nabavki.

Svi kriterijumi za sticanje Eko znaka u skladu su sa kriterijumima EU, što znači da bi domaće kompanije mogle biti konkurentne i na evropskom tržištu, na kom je pitanje zaštite životne sredine, reciklaže, upravljanje otpadom, korišćeni resursi, postala ključna pitanja.

Važna tema sednice je bila i nastavak konusltativnog procesa oko uvođenja depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, jer je trenutni način prikupljanja ocenjen kao nedovoljan za postizanje ciljeva koje nam propisuje EU. Projekat „Pametno recikliraj“ koji se trenutno pilotira u Zrenjaninu pokazuje da je dobra praksa pored trgovinskih objekata, depozitne mašine imaju i na javnim lokacijama, kao što su gradski trgovi, fakulteti, škole i sl, kako bi građanima bili dostupni i omogući im da recikliraju sve vrste ambalaže.

Krajnji rok za prijavu za dobijanje Eko znaka je 6. jul.

Izvor: NALED

Podrška idejama za ubrzanje cirkularne ekonomije – Otvorena dva javna poziva

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)
Foto: UNDP

Uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavili su javne pozive za sufinasiranje inovacija u oblasti cirkularne ekonomije. Otvoreni su poziv za saradnju nauke i privrede u razvoju i primeni cirkularnih modela poslovanja, kao i poziv za integrisanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u sistem upravljanja otpadom. Cilj raspisivanja ovih poziva je da se podrže rešenja koja doprinose efikasnoj upotrebi sirovina i energije, smanjenju emisija štetnih gasova, a time i ublažavanju klimatskih promena, kao i poboljšanju kvaliteta života ranjivih grupa.

Najavljujući otvaranje javnih poziva, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić napomenula je da bi cirkularni model poslovanja i funkcionisanja trebalo da bude standard, a ne izuzetak, i dodala:

„Svesni važnosti saradnje između nauke i privrede u oblasti cirkularne ekonomije, podržavamo još jedan ciklus finansijskih podsticaja u vidu „cirkularnih vaučera“. Istakla bih i da ćemo sada prvi put podržavati inovativna rešenja koja imaju za cilj uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom.“

Pročitajte još:

„Saradnja nauke i privrede je od suštinskog značaja za podsticanje ekonomskog rasta i otvaranje novih, zelenih radnih mesta, uvođenjem inovacija i principa cirkularnosti u poslovanje kompanija u privatnom sektoru. Naučnici i istraživači imaju talenat, znanje i iskustvo koji mogu da ubrzaju uvođenje ovih inovacija, a time i zelenu tranziciju“, izjavio je Miroslav Tadić, vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene u UNDP-u.

Na Javni poziv za saradnju nauke i privrede se mogu prijaviti naučnoistraživačke organizacije u Srbiji koje sarađuju sa privredom, dok je drugi poziv namenjen organizacijama civilnog društva, socijalnim preduzećima i naučnoistraživačkim organizacijama u Srbiji koje imaju predloge za uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom.

Najboljim inicijativama izabranim kroz ova dva javna poziva će biti dodeljeni finansijski podsticaji u iznosu od po 10.000 američkih dolara kako bi bile sprovedene u praksi.

Rok za dostavljanje prijava je 27. jul 2023. godine, do 17 časova.

Više informacija o pozivu i načinu prijavljivanja možete pronaći ovde

Ovi Javni pozivi su raspisani u okviru projekta “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Izvor: UNDP

„Brzo i lako sad odvaja svako“: kampanja u odvajanju kućnog otpada postigla odlične rezultate

Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)
Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Projekat O-DVA-JA-MO, koji se sprovodio u maju mesecu, dao je značajne rezultate u odvajanju otpada u domaćinstvima i podstakao ih je da nastave sa realizacijom ovih aktivnosti.  Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić i pomoćnik ministra Dušan Čarkić, zajedno sa predstavnicima Evropske unije i Švedske, iskazali su zahvalnost predstavnicima 17 gradova i opština, koji su učestvovali u projektu.

Kroz projekat prikupljeno je preko 760 tona odvojenog kućnog otpada koji je upućen na recikliranje. Od početka projekta, samo u ovim gradovima i opštinama, preusmereno je preko 4.500 tona otpada sa deponija u reciklažu ili u dalju preradu.

„Mi postepeno zatvaramo veliki broj nesanitarnih deponija, uz istovremeno uspostavljane sistema upravljanja otpadom preko izgradnje reciklažnih centara i sanitarnih deponija, u skladu sa EU standardima. Da bi se u tome uspelo u velikom broju regiona se sprovode investicije u ovoj oblasti. Samo preko našeg Ministarstva se gradi 6 regionalnih centara za upravljanje otpadom, a ove godine očekujemo početak radova u RC Kalenić’’, istakla je državna sekretarka Dokić.

Pročitajte još:

Evropa podržava Srbiju u ovom procesu kroz projekat „O-DVA-JA-MO”, koji finansiraju Evropska unija, Švedska i Srbija.

„Projekat O-DVA-JA-MO je pokazao da građani Srbije žele da brinu o životnoj sredini, štede resurse, smanje deponije i stvore nove zelene mogućnosti recikliranjem materijala, kao i bilo koja druga evropska zemlja. EU ovim projektom podržava Srbiju da unapredi svakodnevni život građana’’, rekao je Antoan Avinjon, menadžer programa za životnu sredinu i klimatske promene u Delegaciji EU.

Evropska unija je putem Projekta odvajanja kućnog otpada „O-DVA-JA-MO” donirala 26 vozila za prikupaljanje otpada, više od 90.000 kontejnera i kanti, ali i sprovela edukativnu kampanju „Brzo i lako sad odvaja svako’’ kako bi građanstvu približila temu odvajanja kućnog otpada i objasnila osnovna pravila u tom procesu.

Pomoćnik ministra Dušan Čarkić podsetio je da su aktivnosti projekta „O-DVA-JA-MO” deo strategije koju sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je i pokrenulo ovaj projekat.

„Projekat “O-DVA-JA-MO” je pokazao da građani Srbije razumeju šta je važno za životnu sredinu i spremni su da preduzmu mere i da se uključe. Posvećenost i dobra volja koje su pokazale lokalne samouprave i javna komunalna peduzeća da se poboljšaju usluge koje oni pružaju građanima, pomoći će da se privuku nove investicije’’, dodao je pomoćnik ministra Čarkić.

Aktivnosti su obuhvatile 17 opština i gradova: Pančevo, Sremsku Mitrovicu, Šabac, Šid, Bogatić, Užice, Čačak, Ivanjicu, Čajetinu, Požegu, Lučane, Bajinu Baštu, Kosjerić, Pirot, Babušnicu, Belu Palanku i Dimitrovgrad.

Energetski portal

Đedović sa regionalnim direktorom EBRD o saradnji na projektima u energetskom sektoru

Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)
Foto-ilustracija: Pixabay (ColiN00B)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa direktorom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju i Zapadni Balkan, Mateom Kolanjelijem, o saradnji na projektima u energetskom sektoru, saopštilo je Ministarstvo.

Ministarka je istakla da nedavno usvojene Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine sa projekcijama do 2030. godine, između ostalog, predviđaju i revitalizaciju postojećih hidrokapaciteta, kao i da će u saradnji sa EBRD biti obezbeđeno finansiranje projekta revitalizacije Vlasinskih hidroelektrana.

,,Putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobren je grant EU od 15,5 miliona evra za projekat koji će produžiti životni vek Vlasinskih hidroelektrana, povećati instalisani kapacitet za osam MW i omogućiti povećanje obnovljivih izvora energije u našem energetskom sistemu. Procenjena vrednost čitavog projekta je oko 77 miliona evra, pregovori sa EBRD su u toku i očekujemo da ugovor bude potpisan na jesen“, rekla je ministarka Đedović.

Pročitajte još:

Kako je podsetila, EBRD je nedavno odobrila finansijski paket vredan 300 miliona evra za likvidnost Elektroprivrede Srbije i reformu energetskog sektora, saopšteno je iz resornog ministartsva.

,,Ispunjeni su svi uslovi za isplatu prve tranše kredita od 200 miliona evra koji će značajno doprineti likvidnosti „Elektroprivrede Srbije. Posle mnogo godina konačno smo započeli sa profesionalizacijom u našoj najvažnijoj energetskoj kompaniji sa ciljem da bude snažnija, uspešnija i modernija. Reforme u EPS-u sprovode se bez odlaganja i uticaće na podizanje kapaciteta, bolje planiranje i fokusiranje na rezultate’’, rekla je ona.

Foto-ilustracija: Pixabay (schropferoval)

Ministarka je navela da Ministarstvo i EBRD sarađuju na nekoliko projekata u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije kojim se pruža podrška Srbiji u dekarbonizaciji energetskog sektora.

,,Cilj nam je da uvedemo toplotne pumpe u toplane i iskoristimo potencijale solar-termalne i geotermalne tehnologije. Sledeće godine krenuće radovi u okviru projekta koji je vredan više od 40 miliona evra, putem kojeg ćemo uvećati udeo obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja u 11 lokalnih samouprava“, rekla je ministarka.

Đedovićeva je navela da se na unapređenju mera energetske efikasnosti sa EBRD radi i kroz projekat energetske sanacije stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja.

Projekat obuhvata stambene zgrade sa velikom potrošnjom energije i vredan je 50 miliona evra.

Kolanjeli: EBRD će predstaviti novu petogodišnju strategiju za Srbiju

Kolanjeli je čestitao ministarki Đedović na nedavnom pokretanju aukcija za tržišne premije koje će trajati do polovine avgusta i doneti novih 450 MW električne energije iz OIE.

Istakao je da će EBRD predstaviti novu petogodišnju strategiju za Srbiju, u kojoj glavno mesto zauzima zelena energetska tranzicija.

,,Naš cilj je da budemo partneri Srbiji u obezbeđivanju finansijske podrške za energetsku tranziciju kako bi se povećali kapaciteti iz obnovljivih izvora energije i uspešno nastavili projekti na unapređenju energetske efikasnosti. Naša nova strategija definiše i mogućnost finansiranja strateških gasnih infrastrukturnih projekata u cilju diversifikacije izvora snabdevanja, kao što je projekat izgradnje gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije“, rekao je Kolanjeli.

Izvor: RTS

Vršac dobio prvu Eko teretanu u Srbiji

Foto: UNDP
Foto: UNDP

Uz podršku Evropske unije, na gradskom jezeru u Vršcu juče je otvorena prva Eko teretana u Srbiji. Ovaj jedinstveni prostor za rekreaciju ima 12 sprava za vežbanje, napravljenih od drveta koje je nekada plutalo rekom Savom. Zahvaljujući ovoj teretani, građani i građanke Vršca moći će da vežbaju i u prirodi i u skladu sa njom, a cilj je da se na ovaj način podigne svest rekreativaca o značaju smanjenja otpada i očuvanja životne sredine.

Eko teretanu je osmislio profesor sporta Marko Ćirić, a realizovana je zajedno sa Centrom za unapređenje preduzetništva mladih, zahvaljujući tehničkoj i finansijskoj podršci Evropske unije, u okviru inicijative “EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Projektni menadžer delegacije Evropske unije u Srbiji, Antoan Avinjon, istakao je da Vrščani imaju veliku korist od Eko teretane jer mogu da vežbaju na otvorenom, pored Gradskog jezera.

“Mi u Evropskoj uniji verujemo da zaštita životne sredine dolazi sa razvijanjem svesti građana. Ova Eko teretana je prva napravljena u Srbiji. To je mesto gde građani mogu da vežbaju i da održavaju svoje zdravlje, kao i da razvijaju svest o značaju cirkularne ekonomije. Zahvaljujući kreativnosti i trudu Marka Ćirića, finansijskoj podršci Evropske unije, kao i UNDP projektu “EU za Zelenu agendu u Srbiji”, drvo se prikuplja iz reka kao otpad i ponovo koristi kao fantastične sportske sprave. Dobro došli u prvu održivu teretanu u Vršcu!”, poručio je Avinjon.

Pročitajte još:

“Kada je visok vodostaj rekom plovi razni otpad i oboreno drvo i voda ih nanosi u priobalje. Često boravim na Savi gde imam splav i u tom delu redovno čistim reku. Sa druge strane, okrenut sam sportu i kao trener sam želeo da iskoristim svoje sportsko znanje i iskustvo i napravim nešto što će doprineti vežbačima, uz podizanje njihove ekološke svesti. Naš cilj je da inspirišemo pojedince da daju prioritet sopstvenoj kondiciji, kao i dobrobiti naše planete”, objašnjava Ćirić.

Foto: UNDP

Da bi drvo iz reke bilo pripremljeno za obradu potrebna su dva meseca. Pošto ga sakupe, ono se suši i obrađuje u radionici u Beogradu, gde se i izrađuju sprave za vežbanje. Ništa se ne baca pošto se za podlogu na koju se postavlja teretana koriste ostaci drveta koji nastaju prilikom pravljenja sprava (malč). Na taj način, korišćenjem drveta iz reke, postiže se ušteda prirodnog drvnog resursa i podiže ekološka svest o značaju čišćenja reka.

“Ova inovativna ideja pokazuje kako se principi preduzetništva i cirkularne ekonomije mogu udružiti za promovisanje održivih rešenja u oblasti sporta. Eko teretana ne smo da podstiče na fizičku aktivnost, već i podiže svest o značaju očuvanja životne sredine i efikasnog korišćenja resursa. Pozivam i sve ostale inovatore da se prijave na naš Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede koji je otvoren do kraja 2026. godine”, kaže Radovan Nikčević, menadžer projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

U odnosu na klasičnu mehaničku, Eko Teretana svojim kombinovanim spravama pruža veće mogućnosti za vežbanje. Namenjena je za svim uzrastima, bilo da je reč o rekreativcima ili o profesionalnim sportistima, jer svaka od sprava ima mogućnost dodavanja opterećenja od 50kg. Takođe, na svakoj spravi nalazi se uputstvo kako se pravilno koristi. Autori Eko Teretane planiraju da na isti način od drveta iz reka prave kreativne igraonice za decu i parkove za pse.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Injekcija za voćna stabla – alternativa klasičnim pesticidima?

Foto-ilustracija: Pixabay (lumix2004)
Foto-ilustracija: Pixabay (manseok_Kim)

Na voćnim stablima i ukrasnom drveću veoma često se javljaju bolesti ili pate od napada štetočina, dok se u toku vegetacije moraju prihranjivati. Neophodno je sprovođenje tretmana zaštite i prihrane koji koštaju mnogo, upitna je njihova efikasnost, zbog prohoda mehanizacije dolazi do sabijanja zemljišta, troši se više pesticida i đubriva. Tu su i troškovi kupovine i održavanja mehanizacije, za gorivo, a i emisije štetnih gasova.

Prilikom primene fungicida, insekticida i folijarnih đubriva teško je postići da svaki list bude ravnomerno prekriven. Ova sredstva se ispiraju kišom, na njih deluje sunčeva svetlost.

Takođe, veliku pažnju treba posvetiti temperaturi na kojoj obavljamo tretiranje. Sva sredstva nisu efikasna na istim temperaturama. Osim toga, potrebno je pratiti razvojne faze stabla, prouzrokovača oboljenja i štetočina, kako bi obezbedili optimalan termin primene.

Nepravilnom upotrebom ovih sredstava možemo da spalimo listove i osetljiva biljna tkiva, zagadimo životnu sredinu i naštetimo ljudima, flori, fauni i zemljištu.

Pročitajte još:

Direktna zaštita

Kako bi se izbegli mnogobrojni neželjeni efekti i povećala efikasnost zaštite i prihrane, razvijena je alternativna metoda davanja injekcija voćnim stablima. Upotrebljava se za sistemtsko tretiranje pa se smatra da nema negativnih posledica zaštite bilja. Primena je laka i brza, a obavlja se jedan tretman u toku godine zbog čega su troškovi svedeni na minimum. Nema rasipanja sredstva u okolinu, jer se ono direktno ubrizgava u tkivo stabla, ne ispira ga kiša i ne deluje sunčeva svetlost. Efekt traje i do tri godine.

Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Na ovaj način koriste se brojni insekticidi, akaricidi, fungicidi i baktericidi. Metod je efikasan u borbi s lisnim vašima, grinjama, moljcima, potkornjacima, tripsima, svrdlašima i drugim štetočinama. Od bolesti koristi se za suzbijanje antraknoze, fuzarija, verticilioze, pegavosti lista, bolesti cveta, korena i druge.

Moguće je ovu metodu iskoristiti za primenu hranjivih materija koje povećavaju imunitet, pomažu kretanje sokova, izgradnju novog tkiva i zaceljivanje rana. Sredstva se apliciraju pojedinačno ili u smešama, a mogu se dodati razni biljni ekstrakti, biostimulatori i druge korisne materije.

Pomoću injektora

Posebnim uređajem, injektorom, se naprave kose, plitke rupe na stablu, najčešće u zoni korenovog vrata. Otvori rupa se zatvaraju namenskim proizvodima i čepovima koji sprečavaju infekciju na tom mestu. Pre svake upotrebe injektor se dezinfikuje.

Najveću efikasnost postiže se tretmanima u proleće i početkom leta kada je intenzivno kretanje biljnih sokova. Potrebno je paziti na količinu, jer je lako dodati više sredstva što može izazvati propadanje voćke, posebno ako je mlada.

Izvor: Agroklub

EU: Koliko tekstil i odeća doprinose zagađenju?

Foto-ilustracija: Unsplash (Alyssa Strohmann)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Gold)

U suočavanju sa problemom brze mode i odbačene odeće, Evropska unija donosi različite mere. Koliko je zaista ovaj problem velik, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Evropskog parlamenta.

Proizvodnja tekstila od pamuka, ali i drugih vlakana, zahteva velike količine vode i zemljišta. U 2015. godini, uzimajući u obzir svetsu industriju tekstila i odeće, potrošeno je 79 milijardi kubnih metara vode. Kako bi se proizvela samo jedna pamučna košulja, potrebno je oko 2.700 litara vode.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), u 2020. godini za proizvodnu tekstila po prosečnoj osobi u EU, bilo je potrebno 400 kvadratnih metara zemljišta, devet kubnih metara vode i 391 kilogram sirovina.

Pročitajte još:

I dok se svetske vode suočavaju sa velikim zagađenjem, procene su da je proces bojenja i završne obrade, kada je reč o proizvodni tekstila, odgovoran za 20 odsto globalnog zagađenja vode. Čak i nakon završetka tog procesa, u svom životom ciklusu tokom pranja sintetičke odeće u veš mašini ispušta se mikroplastika. Prema podacima, od ukupnog procenta primarne mikroplastike koja završi u životnoj sredini, pranje ovakve odeće iznosi 35 odsto. Preciznije, tokom jednog pranja odeće koju čini poliester, može da dođe do oslobođenja čak 700 hiljada mikroplastičnih vlakana.

Ne samo vodu, modna industrija zagađuje i vazduh, doprinoseći efektu staklene bašte. Štaviše, procene su da globalnim emisijama ugljenika doprinosi sa 10 odsto. Tokom 2020. godine, na ovaj način je prosečno po osobi proizvedeno 270 kilograma emisija CO2, što je ukupno oko 120 miliona tona emisija sa efektom staklene bašte.

Energetski portal